Пређи на садржај

Списак спелеолошких објеката у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије
Лазарева пећина - најдужа пећина у Србији

Ово је списак спелеолошких објеката у Србији.[1]

Најдужа пећина у Србији, односно спелеолошки објекат, је Лазарева пећина код села Злот дужине преко 16 km, а најдубљи је Ракин понор код Доњег Милановца дубине 303 m.

Појам спелеолошких објеката

[уреди | уреди извор]

Спелеолошки објекти, у ужем смислу, су пећине и јаме као подземни облици рељефа настали карстним процесом. Пећинама се називају хоризонтални и субхоризонтални подземни канали. Јамама се називају вертикални и субвертикални канали. У свету (на енглеском говорном подручју) за јаме и пећине одавно је прихваћен јединствен термин caves. [2]

Најдужи спелеолошки објекти

[уреди | уреди извор]
Ранг Назив Локација Општина/град Дужина
1. Лазарева пећина Кучајске планине, село Злот Бор 16.041 m[3]
2. Ушачки пећински систем Пештерско поље, село Горње Лопиже Сјеница 6.185 m
3. Церјанска пећина Калафат, село Церје Ниш 6.131 m
4. Боговинска пећина Кучајске планине, село Боговина Бољевац 5.842 m
5. Пећина Самар Калафат, село Копајкошара Сврљиг 3.829 m
6. Дрењарски систем Џевринска греда, Брза Паланка Кладово 3.731 m
7. Буронов понор Мироч, Доњи Милановац Мајданпек 3.593 m
8. Немачки понор Мироч, село Текија Кладово 3.422 m
9. Велика пећина у Дубокој село Дубока Кучево 2.734 m
10. Рајкова пећина Мајданпек Мајданпек 2.304 m

Најдубљи спелеолошки објекти

[уреди | уреди извор]
Буронов понор
Ранг Назив Локација Општина/град Дубина
1. Ракин понор Мироч, Доњи Милановац Мајданпек 303 m
2. Јама на Дубашници Кучајске планине, село Злот Бор 276 m
3. Јама у Ланишту Мироч, Доњи Милановац Мајданпек 272 m
4. Јама Фаца Шора Мироч, Доњи Милановац Мајданпек 266 m
5. Јама Ибрин понор Мироч, Доњи Милановац Мајданпек 239 m
6. Тисова јама Бељаница, Жагубица Жагубица 235 m
7. Немачки понор Мироч, село Текија Кладово 210 m
8. Буронов понор Мироч, Доњи Милановац Мајданпек 204 m
9. Драгов понор село Лелић Ваљево 200 m
10. Церјанска пећина Калафат, село Церје Ниш 187 m
11. Јама на Великом Игришту Кучајске планине, Честобродица Параћин 171 m

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Најдубље и најдуже пећине и јаме у Србији Академски спелеолошко-алпинистички клуб Београд Приступљено 26. јула 2021.
  2. ^ Спелеологија Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2021) Завод за заштиту природе Србије Приступљено 26. јула 2021.
  3. ^ OD GLAVE BIZONA DO DEVOJAČKE SOBE: Lazareva pećina krije VELIKE TAJNE, njena priča nikog ne ostavlja ravnodušnim Еспресо, 19.10.2019. Приступљено 26. јула 2021.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]