Пређи на садржај

Српска народна одбрана (емиграција)

С Википедије, слободне енциклопедије
Српска народна одбрана
СедиштеЧикаго
ПредседникНебојша Живковић
Веб-сајтwww.snd-us.com

Српска народна одбрана (СНО) је покрет Срба у дијаспори са седиштем у Чикагу, Сједињене Америчке Државе.

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање и Први светски рат

[уреди | уреди извор]

Од стварања 1908. године у Београду, Народна одбрана окупљала је српску елиту. Њен први председник био је ђенерал Божидар Божа Јанковић, ослободилац Косова после Балканских ратова, а ту су били председник београдске општине, ђенерал Степа Степановић, књижевник Бранислав Нушић, који је и дао име Народној одбрани и многи други национални прваци. Чланство је бројало на стотине хиљада национално свесних српских патриота. У Америци, такође. Оснивачи су били Амерички Срби а први председник био је славни српски научник проф. др. Михајло Пупин. Потом се том националном раду прикључио славни песник и дипломата Јован Дучић, и до данас ову организацију Срба Америке воде часни и национални прваци.

СНД у Америци је основао Михајло Пупин 1914. године у Њујорку, у јеку антисрпских тензија које су довеле до Првог светског рата[1]. Убрзо након оснивања, 83 филијале су се појавиле широм Сједињених Држава и почеле да помажу у ратним напорима Краљевину Србију. Од 1914. до 1917. СНД је прикупио око пола милиона долара за Србе на Балкану и регрутовао 17.000 америчких Срба добровољаца да се боре на Солунском фронту[2].

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

До 1941. године, седиште СНО-а је премештено у Чикаго, Илиноис, под вођством Михаила Дучића, а активности и утицај организације опадају. Доласком Михаиловог брата Јована Дучића, цењеног песника/дипломате, поново је оживео Српски савет народне одбране. Током Другог светског рата, СНО је била у великој мери ангажована на прикупљању средстава за помоћ Србима и подршци Краљевској југословенској војсци која је током отпора била под командом генерала Драгољуба Михаиловића, постављеног од тадашње Југословенске влада у егзилу[3].

После Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

После Другог светског рата, про-титовска америчка влада према закону ФАРА, започела је интензивну истрагу свих српских националистичких организација у САД, првенствено СНО, и наставила је до 1947. године.

СНО се блиско ангажовао са новим српским емигрантским групама које су се формирале на Средњем западу Сједињених Држава и именовао је војводу Момчила Ђујића са седиштем у Чикагу за повереника те организације 1949. године[4].

Године 1951. основана су огранка Српског народног савета за одбрану у Хамилтону, Канада, под називом Српско друштво за национални штит Канаде и Сиднеју за Аустралију[5].

Током 1960, 1963, 1971 СНД је организовала демонстрације против рећима Ј.Б.Тита и против комунизма у Југославији.

1966, године купљен је Дом СНО у Норт улици

1977. године се десило политичко убиство Драгише Кашиковића, једног од уредника „Слободе“ и сведока мале Иванке Милошевић у згради СНО у Чикагу на Вест Норт авенији бр. 3909, која је касније продата, а убиство под маском југословенске УДБАе никада није решено, судски и полицијски.

1988. године купљен је Дом у Елстон улици (садашње седиште СНО)

Током 1991. године СНО је организовала прикупљење помоћи српском народу у Отаџбини. Исте године је основана “SerbNet”, кровне информативне организације Срба у Америци.

1992. године СНО је активно учествовала у уједињењу Српске Православне цркве.

У периоду од 1992-1995. године редовно шаље помоћ српском народу Крајине и Босне и Херцеговине.

1993. године бачена је коктел-бомба на зграду СНО. Америчка полиција оценила је случај као злочин из мржње српских непријатеља

1999. године СНО је организоваала демонстрација у Вашингтону због бомбардовања Србије.

2000. године, након демократских проимена дошло је до прве званична посета СНО Отаџбини, након Немачке окупације 1941.

2014. године организована је прослава 100 година СНО у Америци.

СНО је организовала помоћ угроженом становништву Србије и Републике Српске услед катастрофалних поплава 2015. године[6].

Активности

[уреди | уреди извор]

Гроб Драже Михаиловића

[уреди | уреди извор]

Српска народна одбрана је 21. марта 2009. године расписала новчану награду у вредности од 100.000 америчких долара, особи која им достави податке о месту где се налази гроб ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.

Фонд Михаило Пупин

[уреди | уреди извор]

Српска народна одбрана је 2004. године основала Фонд Михаило Пупин. Фонд донира 20 стипендија годишње, младим Србима у Сједињеним Америчким Државама.

Часопис Слобода

[уреди | уреди извор]

Слобода је званичан часопис Српске народне одбране. Последњи број је изашао 10. августа 2011. године, и то је био 2028. број часописа. Један од уредника Слободе је био Драгиша Кашиковић.

Сарадња

[уреди | уреди извор]

Српска народна одбрана сарађује са :

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Barkan, Elliott Robert, ур. (2013). Immigrants in American history: arrival, adaptation, and integration. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-220-3. 
  2. ^ Popovich, Ljubica (2011). „Alex N. Dragnich (1912-2009): A Tribute”. Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies. 22 (1): 125—128. ISSN 1941-9511. doi:10.1353/ser.2011.0006. 
  3. ^ Alexander, J. G. (2008-06-01). „Yugoslav-Americans and National Security during World War II. By Lorraine M. Lees. (Urbana: University of Illinois Press, 2007. xiv, 270 pp. $40.00, ISBN 978-0-252-03210-3.)”. Journal of American History. 95 (1): 257—258. ISSN 0021-8723. doi:10.2307/25095572. 
  4. ^ „Портал Српске народне одбране у Америци - О нама”. www.snd-us.com. Архивирано из оригинала 18. 07. 2023. г. Приступљено 2023-07-18. 
  5. ^ Jupp, James, ур. (2001). The Australian people: an encyclopedia of the nation, its people and their origins (New ed. изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80789-0. 
  6. ^ „Портал Српске народне одбране у Америци - Почетна”. www.snd-us.com. Приступљено 2023-07-18. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Српска_народна_одбрана_(емиграција)&oldid=28933309”