Становништво Њемачке
Демографију Њемачке прати Савезни статистички завод Њемачке (њем. Statistisches Bundesamt). Према подацима од 31. децембра 2015. године у Њемачкој живи 82.175.700 становника, што је чини шеснаестом најнасељенијом земљом на свијету. Укупна стопа наталитета у истој години је била 1,5 (максимална вриједност од 1982. године).
Фонд за становништва Уједињених нација наводи Њемачку као земљу послије САД с највећим бројем миграната. Више од 16 милиона људи су имигранти прве и друге генерације. 96,1% њих живи у западној Њемачкој и Берлину.[1] Око 7.000.000 њих су странци, јер немају њемачко држављанство. Највећа етничка група људи који нису њемачког поријекла су Турци. Од 1960-их, Западна Њемачка је и касније уједињена Њемачка привлачи имигранте, углавном из Јужне и Источне Европе, као и Турске, од којих су многи (или њихова дјеца) с временом стекли њемачко држављанство. Већина ових имиграната дошла је као привремени радници. Њемачка је такође била главна дестинација за избјеглице, они су поднијели захтјев за азил у Њемачкој, дијелом зато што њемачки устав је дуго имао клаузу којом се гарантује политички азил, као људско право, али разна ограничење током година су ограничила опсег ове клаузе.
Покрајине[уреди | уреди извор]
Од краја 2011. године, процијењено је да у Њемачкој живи 81,8 милиона становника, па је она најмногољуднија земља у Европској унији и 16. највећа земља у свијету по броју становника. Густина насељености је 229,4 становника по квадратном километру.
Њемачка је подијељена на шеснаест држава. Због разлике у величини и броју становника, подјела тих држава варира, посебно између градских држава (њем. Stadtstaaten) и држава с великим територијама (њем. Flächenländer).
|
Градови[уреди | уреди извор]
Највећи градови у Њемачкој
Извор: Статистички уреди Њемачке (31. децембар 2018) | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| № | Град | Територија | Популација | № | Град | Територија | Популација | ||
 Берлин  Хамбург |
1. | Берлин | Берлин | 3.644.826 | 11. | Бремен | Бремен | 569.352 |  Минхен  Келн |
| 2. | Хамбург | Хамбург | 1.841.179 | 12. | Дрезден | Саксонија | 554.649 | ||
| 3. | Минхен | Баварска | 1.471.508 | 13. | Хановер | Доња Саксонија | 538.068 | ||
| 4. | Келн | Сјеверна Рајна-Вестфалија | 1.085.664 | 14. | Нирнберг | Баварска | 518.365 | ||
| 5. | Франкфурт на Мајни | Хесен | 753.056 | 15. | Дуизбург | Сјеверна Рајна-Вестфалија | 498.590 | ||
| 6. | Штутгарт | Баден-Виртемберг | 634.830 | 16. | Бохум | Сјеверна Рајна-Вестфалија | 364.628 | ||
| 7. | Диселдорф | Сјеверна Рајна-Вестфалија | 619.294 | 17. | Вупертал | Сјеверна Рајна-Вестфалија | 354.382 | ||
| 8. | Лајпциг | Саксонија | 587.857 | 18. | Билефелд | Сјеверна Рајна-Вестфалија | 333.786 | ||
| 9. | Дортмунд | Сјеверна Рајна-Вестфалија | 587.010 | 19. | Бон | Сјеверна Рајна-Вестфалија | 327.258 | ||
| 10. | Есен | Сјеверна Рајна-Вестфалија | 583.109 | 20. | Минстер | Сјеверна Рајна-Вестфалија | 314.319 | ||
Етничке мањине и мигрантска позадина[уреди | уреди извор]
Савезни завод за статистику дефинише човјека с мигрантским поријеклом као све људе, који су након 1949. годину мигрирале на територију садашње Савезне Републике Њемачке, као и све стране држављане, рођене у Њемачкој, као њемачких држављане с најмање једним родитељем мигрантом или су рођени у Њемачкој као странци. Овдје приказани бројеви су засновани на овој дефиницији.
У 2010. години. године у Њемачкој живи 2,3 милиона породица са дјецом испод 18 година, у којима је барем један од родитеља имао стране коријене. Они чине 29% од укупног 8,1 милиона породице с малољетном дјецом. У поређењу са 2005. годином, када се почело с прикупљањем детаљних информација о становништву с мигрантским поријеклом удио породица миграната је за 2 процентна.[3] У 2015. години 36% дјеце узраста до 5 година имали су мигрантску позадину.[4]
Већина породица с мигрантским поријеклом живи у западном дијелу Њемачке. Породице с мигрантским поријеклом, чешће имају троје или више малољетне дјеце у породици, од породице, без мигрантског поријекла. У 2009. години. 3,0 милиона имиграната имало је турске коријене, 2,9 милиона има коријене у државама насљедницама Совјетског Савеза (укључујући и велики број етничких Нијемаца који причају руски), од чега 1,5 милиона има коријене у државама насљедницама Југославије и 1,5 милиона с пољским коријенима.
У 2008. години 18,4% Нијемаца било које старосне групе и 30% њемачке дјеце, имала су барем једног од родитеља који је рођен у иностранству.
Састав становништва 2016. године.
| Састав становништва | % | Становника |
|---|---|---|
| Европа | 93,1 | 76.737.000 |
| Европска унија | 90,2 | 74.372.000 |
| Нијемци (без Нијемаца из дијаспоре)[5] | 81,3 | 67.027.000 |
| Пољаци | 3,6 | 2.850.000 |
| Италијани | 1,0 | 861.000 |
| Румуни | 1,3 | 1.130.000 |
| Грци | 0,5 | 443.000 |
| ЕУ остали (претежно Шпанци, Холанђани, Потругалци, Аустријанци и Хрвати) | 2,5 | 2.061.000 |
| Европа остали | 2,9 | 2.365.000 |
| Руси | 1,5 | 1.223.000 |
| остали (претежно државе бивше Југославије, без Хрватске и Словеније) | 1,4 | 1.142.000 |
| Блиски исток/Сјеверна Африка | 4,9 | 4.069.600 |
| Турци (укључујући турске Курде) | 3,4 | 2.797.000 |
| Арапи | 1,3 | 1.108.000 |
| остали (претежно Иранци) | 0,2 | 164.000 |
| Подсахарска Африка | 0,6 | 510.000 |
| Источна Азија, Јужна Азија и Југоисточна Азија | 1,4 | 1.119.000 |
| Вијетнамци | 0,2 | 167.000 |
| Кинези | 0,3 | 212.000 |
| остали (претежно Индијци, Авганистанци и Пакистанци) | 0,9 | 795.000 |
| Америке | 0,5 | 451.000 |
| Американци | 0,3 | 324.000 |
| Аустралија/Океанија | <0,1 | 40.000 |
| остали/недефинисани | 0,1 | 47.000 |
| укупно | 100 | 82.973.000 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Bundeszentrale für politische Bildung: "Die soziale Situation in Deutschland: Bevölkerung mit Migrationshintergrund I
- ^ „Gebiet und Bevölkerung – Fläche und Bevölkerung” (на језику: немачки). Statistisches Bundesamt Deutschland. Архивирано из оригинала 6. 7. 2017. г. Приступљено 2. 8. 2017.„Gebiet und Bevölkerung – Fläche und Bevölkerung” (на језику: немачки). Statistisches Bundesamt Deutschland. Архивирано из оригинала 6. 7. 2017. г. Приступљено 2. 8. 2017.
- ^ „Families with a migrant background: traditional values count”. destatis.de. 27. 8. 2012. Приступљено 23. 10. 2015.
- ^ „Bevölkerung mit Migrationshintergrund auf Rekordniveau”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2016. г. Приступљено 20. 04. 2018.
- ^ Овај број представља број особа без „досељеничке позадине”, што значи особа с два родитеља углавном или цијелог њемачког поријекла. То не представља број људи који себе сматрају Нијемцима. Овај број не укључује људе с њемачким родитељима, који су након 1955. дошли у модерну Њемачку (укључујући Aussiedler и Spätaussiedler и потомке тих особа.
