Пређи на садржај

Стефан Бундало

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Бундало
Лични подаци
Датум рођења(1988-03-04)4. март 1988. (36 год.)
Место рођењаБосанска Градишка, СФР Југославија
Занимањеглумац
Рад
Битна улогаБез пардона — више улога
Мали Будо — Брајан
Ургентни центар — Мишко
Клан — Ђунта
Турнеја — Ађутант Ђорђевић
Непријатељ — Гузица
Веза до IMDb-а

Стефан Бундало (Босанска Градишка, 4. март 1988) српски је позоришни, телевизијски, филмски и гласовни глумац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Стефан Бундало је рођен 4. марта 1988. у Босанској Градишци, као син Перице Бундала, правника, предузетника и политичара из Козарске Дубице, бившег министра унутрашњих послова Републике Српске и Мирјане Бундало, рођене Матановић. Има једну сестру.[1]

Одрастао је у Козарској Дубици, где је завршио основну школу и гимназију. Прве глумачке кораке начинио је у аматерском Драмском студију „Артист“, заједно с глумцима Марком Макивићем и Срђаном Секулићем, односно режисером Марком Мисирачом. Прва телевизијска појављивања остварио је у хумористичкој емисији Без пардона, која се приказивала на Радио-телевизији Републике Српске у периоду од 2003. до 2006. године.[2] Дипломирао је на Академији уметности Алфа универзитета у Београду, у класи професора Небојше Дугалића. Са њим у класи студирали су Хана Селимовић, Милица Стефановић, Душица Новаковић, Сандра Сара Оклобџија, Тијана Печенчић, Искра Брајовић, Слободан Роксандић, Немања Вановић, Марко Миловановић, Милан Босиљчић и Бојан Перић.[3] Прву професионалну улогу остварио је у београдском Народном позоришту, тумачећи више ликова у представи Фигарова женидба и развод.[4] У истом театру је наредне године одиграо и представу Нова Страдија, по тексту Светислава Басаре, у драматизацији Браниславе Илић и режији Кокана Младеновића. Комад се на репертоару задржао три сезоне.[5][6][7]

После неколико мањих улога у различитим пројектима,[8] Бундало је добио једну од улога у глумачкој подели филма Непријатељ из 2011. године, редитеља Дејана Зечевића.[9] Касније је, као гостујући уметник, добио ангажмане у неколико представа на сцени Југословенског драмског позоришта.[10][11][12]

У остварењу Мали Будо из 2014, Бундало је играо једног од запаженијих ликова, Брајана, који прогони главног јунака, чији је лик тумачио Петар Стругар.[13] Исте године, појавио се у телевизијској серији Ургентни центар, рађеној по лиценци истоименог америчког наслова,[14] где је тумачио једну од улога заступљену у првој сезони.[15] У периоду након тога, остварио је још неколико улога на филму и телевизији, укључујући и ангажмане у рекламама.[16] У априлу 2016, заједно са неколико колега, премијерно је извео представу Укалупљивање, на сцени Установе културе „Вук Стефановић Караџић“, у режији Максима Милошевића.[17]

Марта 2018, са ансамблом Атељеа 212, премијерно је извео комад Ноћна стража, којих је већ на јесен наредне године одигран 50 пут.[18][19][20] У међувремену, Бундало је награђен на међународном фестивалу позоришта за децу, Котор арт, за улогу у представи Питам се, питам, колико сам битан, Позоришта Бошко Буха.[21] Појавио се и у две епизоде хумористичке серије Државни посао, које су приказане крајем октобра 2019. године.[22][23]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/		 Режија Позориште Премијера
Фигарова женидба и развод Трећи граничар / Јувелир /
Базил / Стража / Керубин		 Бомарше, Хорват, Моцарт Славко Милановић
Маја Пелевић		 Слободан Унковски Народно позориште у Београду 16. новембар 2008.[24]
Нова Страдија Хакија Светислав Басара Бранислава Илић Кокан Младеновић 12. март 2009.[7]
Отело Монтано Вилијам Шекспир Периша Перишић Милош Лолић Југословенско драмско позориште 23. децембар 2012.[25]
Госпођица Новинар / Адвокат /
Први пијанац		 Иво Андрић Марко Фотез Горчин Стојановић 26. април 2013.[26]
Милош Кречковић
Уносно место Први чиновник Александар Островски Егон Савин 7. март 2014.[27]
Сан летње ноћи Њушка Вилијам Шекспир Милена Деполо Ђурђа Тешић Позориште „Бошко Буха“ 6. новембар 2014.[28]
Укалупљивање Селектор Страхиња Маџаревић Максим Милошевић УК „Вук Стефановић Караџић“ 4. април 2016.[29]
Ноћна стража Торвалд Хјорвалдсон Федор Шили Јелена Мијовић Борис Лијешевић Атеље 212 29. март 2018.[30]
Питам се, питам,
колико сам битан		 Курт Ерленд Лу Милена Деполо Јана Маричић Позориште Бошко Буха 1. април 2018.[31]
Хомо Фабер Херберт Хенке / Путник на броду /
Доктор / Макро / Инжењер		 Макс Фриш Тамара Барачков Ана Томовић Атеље 212 7. март 2019.[32]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
2000-е
2003—2006. Без пардона више улога
2006. Ми нисмо анђели 3 болничар
2007. Доба невиности (кратки филм) Света
2008. Између сна и сна (кратки филм)
2008. Турнеја ађутант Ђорђевић
2010-е
2010. Као рани мраз болничар
2010. Неке друге приче (Српска прича) болничар возила 1
2011. Непријатељ Гузица
2011. Турнеја (серија) ађутант Ђорђевић
2011. Певај, брате! Едо
2012. Црна Зорица Херкул
2012. Улога моје породице у рату светова (кратки филм) Лале
2014. Топ је био врео Кец
2014. Мали Будо Брајан
2015. Небо изнад нас
2014—2015. Ургентни центар Мишко
2015. Окидач (кратки филм) Павле
2015. Хоћу кусур, нећу жваку
2015. Андрија и Анђелка мајстор Миланче
2016. Главом кроз зид Фараон Метнемнамог II [Sic]
2017. Мамурлуци папарацо
2017. Хоризонти ветеринар
2017. The Books of Knjige — Случајеви правде Данте
2018. Немањићи — рађање краљевине Леонардо Тјеполо
2019. Државни посао Јово Бундало
2020-е
2020. Мама и тата се играју рата Срђан
2022. У клинчу Фешн Маца
2023. Муње опет

Синхронизације

[уреди | уреди извор]
Година Назив Улога Студио
2016.[33] Енгри брдс Бомба
2018.[34] Зец Петар Зец Петар Сон анимејшон

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Награда за глумачко остварење на међународном фестивалу позоришта за децу, Котор арт, за улогу у представи Питам се, питам, колико сам битан, у Котору, 2019. године[21]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Perica Bundalo”. CIN - Imovina Političara u Bosni i Hercegovini. Архивирано из оригинала 16. 4. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  2. ^ „Retrovizor › BEZ PARDONA”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 5. 2011. Архивирано из оригинала 16. 2. 2016. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  3. ^ „Studenti Akademije dočekani ovacijama na Sterijinom pozorju”. Академија уметности Београд. 1. 6. 2008. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  4. ^ Lejić, Blaženka (11. 9. 2010). „Kozarska Dubica grad glumaca”. Независне новине. Архивирано из оригинала 31. 5. 2017. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  5. ^ „Nova Stradija”. seecult.org. 12. 3. 2009. Архивирано из оригинала 23. 05. 2009. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  6. ^ „Predstava "Nova Stradija" izazvala sporne reakcije dijaspore”. Новинска агенција Бета. Блиц. 9. 5. 2011. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  7. ^ а б „Представа “Нова Страдија” одиграна последњи пут”. Народно позориште у Београду. 26. 6. 2012. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  8. ^ Tanja (22. 6. 2017). „OTKRIVAMO Ko je slatki debeljko kog uvek viđate u reklamama”. piplmetar.rs. Архивирано из оригинала 28. 06. 2017. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  9. ^ „Neprijatelj”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  10. ^ Ivanović, Rastko (24. 12. 2012). „„Otelo“: Inteligencija zla”. Б92. Архивирано из оригинала 5. 1. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  11. ^ „ANDRIĆEVA GOSPOĐICA U JDP: Podeljena mišljenja o predstavi po romanu nobelovca (FOTO)”. Танјуг. Телеграф. 27. 4. 2013. Архивирано из оригинала 2. 5. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  12. ^ Stojanović, Nikola (8. 11. 2016). „Predstava „Unosno mesto” u JDP-u”. adriadaily.com. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  13. ^ Kostadinović, Filip (14. 11. 2018). „Stefan Bundalo: "Umetnost je u preispitivanju!"”. oblakoder.org.rs. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  14. ^ „Стефан Бундало: Прижељкујем улоге које помјерају моје границе”. frontal.rs. 2. 1. 2015. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  15. ^ Stojanović, Nikola (17. 9. 2018). „Premijera epizoda druge sezone TV serije „Urgentni centar””. adriadaily.com. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  16. ^ „Stefan Bundalo - Glumac (iz Telenor reklame)”. The Barbers. Фејсбук. 28. 8. 2016. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  17. ^ Aleksić, Natalija (25. 4. 2019). „„Postigli smo treći gol“ – Predstava „Ukalupljivanje“ proslavila treći rođendan”. oblakoder.org.rs. Архивирано из оригинала 2. 9. 2019. г. Приступљено 2. 9. 2019. 
  18. ^ Nježić, Tatjana (29. 3. 2018). „PREMIJERA "NOĆNE STRAŽE" Šta biva kad nestane para”. Блиц. Архивирано из оригинала 10. 6. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  19. ^ Đurić, Dimitrije (11. 4. 2018). „Predstava "Noćna straža": "Slika postoji, ali slike nema"”. Недељник. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  20. ^ „Atelje 212 slavi jubilej: 50. izvođenje predstave "Noćna straža"”. Б92. 3. 10. 2019. Архивирано из оригинала 4. 10. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  21. ^ а б Pilipović, Milan (16. 7. 2019). „Stefan Bundalo nakon nagrade u Kotoru: Bez dobrog dječjeg pozorišta nema budućnosti pozorišta za odrasle”. srpskainfo.com. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  22. ^ „Ep.1281: Bundalo”. Државни посао, званична презентација. 29. 10. 2019. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  23. ^ „Ep.1282: U Novome Sadu”. Државни посао, званична презентација. 30. 10. 2019. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  24. ^ „Фигарова женидба и развод”. Народно позориште у Београду. 16. 11. 2008. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  25. ^ „Отело”. Југословенско драмско позориште. 23. 12. 2012. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  26. ^ „Госпођица”. Југословенско драмско позориште. 26. 4. 2013. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  27. ^ „Уносно место”. Југословенско драмско позориште. 7. 3. 2014. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  28. ^ „Сан летње ноћи”. Позориште „Бошко Буха“. 6. 11. 2014. Архивирано из оригинала 20. 04. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
  29. ^ „Укалупљивање”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. 4. 4. 2016. Архивирано из оригинала 30. 8. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  30. ^ „Ноћна стража – Ф. Шили”. Атеље 212. 29. 3. 2018. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  31. ^ „Питам се, питам, колико сам битан”. Позориште „Бошко Буха“. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  32. ^ „ХОМО ФАБЕР (Homo Faber ) – Макс Фриш, драматизација Тамара Барачков”. Атеље 212. 7. 3. 2019. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  33. ^ R, LJ. (5. 5. 2016). „Glumac Stefan Bundalo: Zaljubio sam se u Angry birds”. Курир. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  34. ^ „Стефан Бундало у улози најзабавнијег зеца на свету (ВИДЕО)”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 28. 2. 2018. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефан_Бундало&oldid=28785523”