Тукључани
Тукључани | |
---|---|
![]() Прољеће у тукључанима | |
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Козарска Дубица |
Становништво | |
— 2013. | 92 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 10′ 17″ С; 16° 43′ 20″ И / 45.1714° С; 16.7222° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 225 m |
Површина | 5.768998 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 79247 |
Позивни број | 052 |
Тукључани су насељено мјесто у општини Козарска Дубица, Република Српска, БиХ.[1] Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 185 становника. А према последњем попису из 2013. живи 92 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Село тукључани се налази у општини Козарска Дубица, У Босни и Херцеговини у ентитету Република Српска, и припада мјесној заједници Комленац.Село је удаљено од ријеке Уне око 5 km.
Путна комуникација
[уреди | уреди извор]Путна комуникација кроз село је јако лоша. У селу нема асфалтираних површина. Од самог града је удаљено око 9 km. До магистралног пута Козарска Дубица костајница Тукључани су удаљени 4 km.
Околна мјеста
[уреди | уреди извор]У близини села се налазе двије православне цркве на око 2 km налази се црква у селу Брекиња(Храм Успења пресвете Богородице) те на око 3,5 km у селу Побрђани (Храм Светог Василија Острошког).
Села која окружују Тукључане су: Јохова, Челебинци, Јасење, Мразовци, Суваја, Брекиња,Побрђани и Комленац. Село је израидо брдовито и богато је изворима питке воде те бројним потоцима и рјечицом која се зове Туклешница.
Историја
[уреди | уреди извор]Прво насељавање
[уреди | уреди извор]Сматра се, по историјским записима, да је насељено у XVIII вијеку са подручја Мањаче. Становишто је било расподјељено по презименима свако презиме било је као племе, презимена која су заступљена су: Пузигаћа, Кос, Кондић,Новаковић, Пралица, Рауш и Марјановић.
Учешће у ратовима
[уреди | уреди извор]Становништво је учествовало у свим ратовива а највише је страдало у Другом свјетском рату у партизанским редовима и као цивилно становништво у логорима, а највише у логору Јасеновац.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 185 становника. А према последњем попису из 2013. године у селу живи 92 становника у 35 домаћинстава. Становништво је 100% српско. Становништво је изразито руралног типа.
ГОДИНА | БРОЈ СТАНОВИКА |
---|---|
1948 | 327 |
1953 | 300 |
1961 | 322 |
1971 | 317 |
1981 | 261 |
1991 | 185 |
2013 | 92 |
Биљни свијет
[уреди | уреди извор]Пошто је ово брдски терен овде успјевају разни типови дрвећа биљака и љековитих биљака. Најчешће се гаје житарице и воће.
Животињски свијет
[уреди | уреди извор]Дивље животиње
[уреди | уреди извор]Лисица, дивља свиња, срна, јазавац, зец вјеверица и моге друге живе на подручју села а лисице су једне од најбројнијих које задњих година наносе озбиљну штету становништву.

Домаће животиње
[уреди | уреди извор]У селу се највише гаје овце, краве, свиње и живина, као што су кококшке, ћурке и многе друге.
Птице
[уреди | уреди извор]За овај регион карактеристичан је велики број врста птица а најбројније су :јастреб, гавран, врабац, сјеница, а сваке године гости су и ласта, Сова, Кос и многе друге врсте.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Official results from the book: Ethnic composition of Bosnia-Herzegovina population, by municipalities and settlements, 1991. census, Zavod za statistiku Bosne i Hercegovine — Bilten no.234, Sarajevo 1991.