Нови Кнежевац

Нови Кнежевац
Нови Кнежевац;
	Дворац породице Сервијски
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Нови Кнежевац
Становништво
— 2022.	5.688
— густина	45,8/km2
Географске карактеристике
Координате	46° 02′ 33″ С; 20° 05′ 35″ И / 46.042482° С; 20.093011° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	71 m
Површина	124,0 km2
	Нови Кнежевац Нови Кнежевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23330
Позивни број	0230
Регистарска ознака	KI

Нови Кнежевац је градско насеље и седиште истоимене општине у Севернобанатском округу. Према попису из 2022. било је 5.688 становника.

Називи

Нови Кнежевац је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Törökkanizsa, нем. Neu Kanischa, рум. Noul Cnezat. Раније се званично звао Нова Кањижа или Турска Кањижа.

Прошлост

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Јозефова припада Тамишком округу Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.^[1]

Кањижа је 1764. године била православна парохија Чанадског протопрезвитерата.^[2]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Кањижа налази у Тамишком округу Чанадског дистрикта. Ту су се налазили подуправни подуред, поштанска камбијатура и царинарница а становништво је претежно српско.^[1] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника. Пароси, поп Теодор Костић (рукоп. 1760) и поп Григорије Кнежевић (1772) служили су се само српским језиком.^[3]

Године 1809. јавља се као претплатник једне српске књиге спахија Георгије Сервијски "от Кањиже".^[4] Током 19. века поседник "Турске Кањиже" био је Господар Георгије Сервијски. Њему је посвећена књига "Опадници" од Коцебуа, српски превод из 1840. године.^[5] Овде постоји Капела Сервијски у Новом Кнежевцу.

Соколски дом је изграђен 1937. године.^[6]

Током 2023. године у Новом Кнежевцу је одлуком власти преименован велики број назива улица, како би се уклонила имена улица дата по комунистима, што је председник општине образложио становиштем да су комунисти починили веће злочине и од окупатора. Укупно су промењени називи 44 улице.^[7]

Демографија

У насељу Нови Кнежевац живи 6.083 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,1 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2.780 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.

Становништво у овом насељу је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	7.246
1953.	7.784
1961.	8.235
1971.	8.134
1981.	8.166
1991.	8.062	7.892
2002.	7.581	7.827
2011.	6.960
2022.	5.688

Етнички састав према попису из 2011.^[9]‍

Срби	3.990	57,32%
Мађари	2.355	33,83%
Роми	142	2,04%
Хрвати	45	0,64%
Југословени	26	0,37%
Црногорци	24	0,34%
Македонци	16	0,23%
Албанци	12	0,17%
Немци	10	0,14%
Словаци	6	0,08%
Буњевци	5	0,05%
Муслимани	5	0,05%
Словенци	5	0,05%
Руси	3	0,04%
Украјинци	3	0,04%
Власи	1	0,01%
остали	19	0,10%
Регионална припадност	69	0,99%
неизјашњени	204	2,93%
непознато	33	0,47%
укупно: 6.960

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	13	11
80+	53	101
75—79	77	160
70—74	133	213
65—69	173	243
60—64	188	219
55—59	191	203
50—54	281	272
45—49	355	344
40—44	344	350
35—39	237	251
30—34	205	205
25—29	244	216
20—24	291	291
15—19	286	266
10—14	226	226
5—9	190	196
0—4	177	150
Просек :	38,1	41,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.214	2.454	2.612	2.734	2.854	2.862	2.780

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	635	724	544	653	164	44	10	2	3	1	2,71

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.071	979	1.840	132	117	3
Женски	3.345	696	1.844	623	174	8
УКУПНО	6.416	1.675	3.684	755	291	11

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.611	369	14	3	557
Женски	1.270	127	2	0	374
УКУПНО	2.881	496	16	3	931
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	37	75	166	27	85
Женски	8	11	182	33	31
УКУПНО	45	86	348	60	116
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	12	27	102	32	75
Женски	37	14	71	89	261
УКУПНО	49	41	173	121	336
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	21	0	1	8
Женски	20	1	0	9
УКУПНО	41	1	1	17

Галерија

Православна црква Св. арханђела Михајла и Гаврила
Православна црква Св. арханђела Михајла и Гаврила
Католичка црква.
Дворац породице Сервијски
Железничка станица
Центар

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Нови Кнежевац, на којој се налазе два насеља, Нови Кнежевац и Филић.

Види још

Референце

^ ^а ^б Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
^ "Откровеније Америки", превод, Будим 1809.
^ Коцебу: "Опадници", превод, Будим 1840.
^ "Политика", 9. окт. 1937.
^ „НОВИ НАЗИВИ УЛИЦА У ОСАМ НАСЕЉЕНИХ МЕСТА У ОПШТИНИ” (на језику: српски). 28. 6. 2023. Приступљено 28. 6. 2023.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Сателитска мапа (Wikimapia)^{[мртва веза]}
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
Званични веб-сајт
Музичка школа Нови Кнежевац (језик: српски)
Дворац Сервијски (језик: српски)
Дворац Малдегем (језик: српски)
Дворац Талијан (језик: српски)
"Политика", 29. јул 1935 (о Ђорђу Сервијском)

[аутоматски_генерисано1-1] а ^б Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] "Српски сион", Сремски Карловци 1905.

[3] "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.

[4] "Откровеније Америки", превод, Будим 1809.

[5] Коцебу: "Опадници", превод, Будим 1840.

[6] "Политика", 9. окт. 1937.

[7] „НОВИ НАЗИВИ УЛИЦА У ОСАМ НАСЕЉЕНИХ МЕСТА У ОПШТИНИ” (на језику: српски). 28. 6. 2023. Приступљено 28. 6. 2023.

[8] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[9] Етничка структура након пописа 2011.

[10] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]