Пређи на садржај

Хенрик II од Брабанта

С Википедије, слободне енциклопедије
Хенрик II од Брабанта
Датум рођења1207
Место рођењаЛевен
Датум смрти1. фебруар 1248
Место смртиЛевен
СупружникМарија Хоенштауфен, Sophie of Thuringia, Duchess of Brabant
ДецаHenry III, Duke of Brabant, Matilda of Brabant, Countess of Artois, Maria of Brabant, Duchess of Bavaria, Henry I, Landgrave of Hesse, Elizabeth of Brabant, Beatrice of Brabant
РодитељиХенри I, војвода Брабанта
Matilda of Flanders

Хенрик II од Брабанта (1207 — 1. фебруар 1248) је био војвода од Брабанта и Лотјеа након смрти његовог оца Хенрика I 1235. Његова мајка је била Матилда од Булоње. [1]

Хенрик II је подржао сина своје сестре Матилде, Вилијама II од Холандије, у његовом настојању да буде изабран за краља Немачке.[1]

Његов први брак био је са Маријом Хоенштауфен (3. април 1207–1235, Лувен),[2] ћерком краља Филипа Швапског и краљице Ирине Анђел.[1] Имали су шесторо деце:

  1. Хенрик III, војвода од Брабанта (ум. 1261)[2]
  2. Филип, умро млад[2]
  3. Матилда од Брабанта (1224 – 29. септембар 1288),[2] удавала се два пута:
    1. Роберт I од Артоа, 14. јуна 1237, у Компјењу[3]
    2. пре 31. маја 1254. Гиј II од Шатијона, гроф Сеинт Пола.
  4. Беатрикс (1225 – 11. новембар 1288), удавала се два пута:
    1. у Кројцбург 10. марта 1241, Хајнрих Расп, ландгроф од Тирингије;[4]
    2. у Левен новембра 1247. Виљем III од Дампијера, гроф од Фландрије (1224 – 6. јун 1251).
  5. Марија од Брабанта (око 1226 – 18. јануар 1256, Донауворт),[2] удала се за Лудвига II, војводу од Горње Баварске. Муж јој је одрубио главу због сумње у неверство.
  6. Маргарета (ум. 14. марта 1277), игуманија опатије Валдук (Хертогендал).

Његов други брак био је са Софијом од Тирингије (20. март 1224 – 29. мај 1275),[5] ћерком Лудвига IV од Тирингије и свете Јелисавете Угарске,[6] имали су двоје деце:

  1. Хенрик (1244–1308), за њега је формирана посебна титула и територија - Ландгроф од Хесена 1264. године.[7]
  2. Елизабета (1243 — 9. октобар 1261), удата за Алберта I, војводу од Брунсвик-Лунебурга

Војвода Хенрик II је умро у Левену, стар око 40 година.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Baldwin 2014, стр. 27
  2. ^ а б в г д Dunbabin 2011, p. xiv.
  3. ^ Nieus 2005, p. 166,176.
  4. ^ Fried & Schieffer 2008, стр. 566.
  5. ^ Teszelszky 2014, стр. 148
  6. ^ Loud & Schenk 2017, p. xxvii.
  7. ^ Morganstern 2000, стр. 34

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Baldwin, Philip B (2014). Pope Gregory X and the Crusades. The Boydell Press. 
  • Dunbabin, Jean (2011). The French in the Kingdom of Sicily, 1266–1305. Cambridge University Press. 
  • Fried, Johannes; Schieffer, Rudolf, eds. (2008). Deutsches Archiv für Erforschung des Mittelalters (in German). Bohlau Verlag GmbH & Cie, Koln Weimar Wien.
  • Loud, Graham A.; Schenk, Jochen, eds. (2017). The Origins of the German Principalities, 1100-1350: Essays by German Historians. Routledge.
  • Morganstern, Anne McGee (2000). Gothic Tombs of Kinship in France, the Low Countries, and England. The Pennsylvania State University Press. 
  • Nieus, Jean-François (2005). Un pouvoir comtal entre Flandre et France: Saint-Pol, 1000-1300 (in French). De Boeck & Larcier.
  • Teszelszky, Kees, ed. (2014). A Divided Hungary in Europe: Exchanges, Networks and. Vol. 3. Cambridge Scholars Publishing. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хенрик_II_од_Брабанта&oldid=28937082”