Штимовање кларинета
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/A440_Tuning_Fork.jpg/170px-A440_Tuning_Fork.jpg)
![О овој звучној датотеци](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/Loudspeaker.svg/11px-Loudspeaker.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/74/Chromatic-tuner.jpg/170px-Chromatic-tuner.jpg)
Штимовање[1](итал. accordatura, фр. accordage, енгл. musical tuning, нем. Stimmung, рус. строй)[2] је усаглашавање тонске висине музичких инструмената према основном или камерном тону.
Данас постоје различите врсте дигиталних штимера који омогућују најтачније штимовање инструмената.
Многи дигитални штимери имају уграђен и микрофон и улаз за кабл и опцију за снижење штима од пола тона, прегледан екран итд.
Подела инструмената према штимовању
[уреди | уреди извор]Штимовање музичких инструмената може бити:
- Фиксирано - инструмент је извођачу већ наштимован и он не треба да га штимује. То је случај код клавира, металофона, звона.
- Слободно - извођач мора да штимује инструмент. То је случај код дувачких, гудачких и неких ударачких инструмената.
Штимовање дувачких инструмената
[уреди | уреди извор]Пре сваког свирања уз неки инструмент или са оркестром, или свирања у оркестру, потребно је усагласити интонацију. То се назива штимовање.
На дувачким инструментима штимовање се врши извлачењем или увлачењем за то предвиђеног дела инструмента (цев, буренце, језичак).
Штимовање кларинета
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/a/a4/Stimovanje-kl-w.jpg/100px-Stimovanje-kl-w.jpg)
Угрејан, усвиран кларинет штимује се према камерном тону, камертону или нормалном а. Године 1939. потписан је међународни споразум којим је договорено да камерни тон а1 = 440 Hz постане званична стандардна висина за штимовање.[3]
Поступак у пракси:
Клавир (који прати кларинетисту) одсвира камерни тон а1, кларинетиста одсвира истозвучно, писано ха1.
- Ако је потребно спустити интонацију кларинета – извлачи се буренце.
- Ако је потребно подићи интонацију – увлачи се буренце (види слику десно).
Пошто је у хладним просторијама кларинет хладан, његова интонација је ниска и потребно је да се повиси увлачењем буренцета.
Обрнуто, у топлим просторијама кларинет је топао, његова интонација је висока и потребно је да се снизи извлачењем буренцета.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 23. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2012), Приступљено 23. 4. 2013.[непоуздан извор?]