Пређи на садржај

Bamija

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Abelmoschus tuberculatus)

Abelmoschus esculentus
Okra sa plodom u razvoju
Longitudinalni presek
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
(nerangirano):
Angiosperms
(nerangirano):
Eudicots
(nerangirano):
Rosids
Red:
Malvales
Porodica:
Malvaceae
Rod:
Abelmoschus
Vrsta:
A. esculentus
Binomno ime
Abelmoschus esculentus
Map showing worldwide okra production
Proizvodnja širom sveta
Sinonimi[1]
  • Abelmoschus bammia Webb
  • Abelmoschus longifolius (Willd.) Kostel.
  • Abelmoschus officinalis (DC.) Endl.
  • Abelmoschus praecox Sickenb.
  • Abelmoschus tuberculatus Pal & Singh
  • Hibiscus esculentus L.
  • Hibiscus hispidissimus A.Chev. nom. illeg.
  • Hibiscus longifolius Willd.
  • Hibiscus praecox Forssk.

Bamija ili okra (Abelmoschus esculentus), biljka skrivenosemenica iz porodice Malvaceae, red Malvales, iz tropskih i suptropskih krajeva.[2] Životni vek joj je godinu dana. Hermafrodit, čiji su oprašivači (polinatori) pčele.

Dlačice na semenu mahuna mogu biti nadražujuće za neke ljude. Vlakna dobijena iz stabljike služe kao zamena za jutu i stvaranje papira i tekstila[3]. Listovi su dužine oko 20 cm, a cvet je sličan cvetu hibiskusa. Centralni koren raste pravo u zemlju, dok se bočni korenovi uglavnom granaju u površinskom sloju zemljišta. Mlade duguljaste mahune se najčešće beru 5 dana nakon cvetanja.[4]

Reguliše nivo šećera u krvi, pomaže u radu jetre, a pripisuju joj se i afrodizijačka svojstva[5].

Poreklo i distribucija

[уреди | уреди извор]
Cela biljka sa cvetom i nezrelom mahunom

Bamija je alopoliploid neizvesnog porekla. Predloženi prethodnici uključuju Abelmoschus ficulneus, A. tuberculatus i prijavljeni „diploidni“ oblik bamije.[6] Istinski divlje (za razliku od naturalizovanih) populacija nisu poznate sa sigurnošću, a zapadnoafrička sorta je opisana kao kultigen.[7]

Geografsko poreklo bamije je sporno, sa pristalicama južnoazijskog,[7] južnoazijskog, etiopskog i zapadnoafričkog porekla.[8] Egipćani i Mauri iz 12. i 13. veka koristili su arapsku reč za biljku, bamija, što sugeriše da je u Egipat došla iz Arabije, ali ranije je verovatno preneta iz Etiopije u Arabiju. Biljka je možda ušla u jugozapadnu Aziju preko Crvenog mora ili moreuza Bab-el-Mandeb do Arabijskog poluostrva, a ne na sever preko Sahare, ili iz Indije. Jedan od najranijih evropskih izveštaja je ostavio španski Mavar koji je posetio Egipat 1216. godine i opisao biljku koju su gajili lokalni stanovnici koji su jeli nežne, mlade mahune uz obrok.[9] Iz Arabije, biljka se proširila oko obala Sredozemnog mora i na istok.[10]

Biljke bamije oko nedelju dana nakon nicanja u bašti u Oklahomi

Biljka je u Ameriku uneta brodovima koji su plovili zarad atlantske trgovine robljem[11] do 1658. godine, kada je zabeleženo njeno prisustvo u Brazilu. Dalje je dokumentovana u Surinamu 1686. Bamija je možda uvedena u jugoistočnu Severnu Ameriku iz Afrike početkom 18. veka. Do 1748. uzgajala se čak na severu do Filadelfije.[12] Tomas Džeferson je primetio da je bio dobro uspostavljena u Virdžiniji do 1781. Bamija je bila uobičajen u južnim Sjedinjenim Državama do 1800, a prvo pominjanje različitih sorti bilo je 1806.[9]

Botanika i kultivacija

[уреди | уреди извор]
Polen bamije
Latitudni poprečni presek mahune bamije

Vrsta je višegodišnja, često se gaji kao jednogodišnja biljka u umerenoj klimi, koja obično naraste do oko 2 m (6,6 ft). Kao pripadnik Malvaceae, srodna je vrstama kao što su pamuk, kakao i hibiskus. Listovi su dugi i široki 10–20 cm, dlanasti režnjevi sa 5–7 režnjeva. Cvetovi su prečnika 4–8 cm, sa pet belih do žutih latica, često sa crvenom ili ljubičastom mrljom u dnu svake latice. Polen je sfernog oblika sa prečnikom od približno 188 mikrona. Plod je kapsula dužine do 18 cm (7,1 in) petougaonog poprečnog preseka, sa brojnim semenkama.

Abelmoschus esculentus se uzgaja širom tropskih i toplih umerenih regiona sveta zbog svojih vlaknastih plodova ili mahuna koje sadrže okrugla, bela semena. Bamija je među vrstama povrća koje najviše toleriše toplotu i sušu, i toleriše zemljište sa teškom glinom i povremenom vlagom, ali mraz može oštetiti mahune. U uzgoju, seme se natapa preko noći pre sadnje na dubinu od 1–2 cm. Ova biljka preferira temperaturu tla od najmanje 20 °C (68 °F) za klijanje, što se dešava između šest dana (natopljeno seme) i tri nedelje. Kao tropska biljka, takođe zahteva mnogo sunčeve svetlosti, a takođe bi trebalo da se uzgaja na zemljištu koje ima pH između 5,8 i 7, idealno na kiseloj strani.[13] Sadnice zahtevaju dovoljno vode. Mahune semena brzo postaju vlaknaste i drvenaste, i da bi bile jestive kao povrće, moraju se ubrati kada su nezrele, obično u roku od nedelju dana nakon oprašivanja.[14] Prva berba obično će biti spremna nakon otprilike 2 meseca od setve, i plodovi će biti dugi približno 2-3 inča.[13]

Najčešća bolest koja pogađa biljku bamije je verticilijumsko uvenuće, koje često izaziva žutilo i uvenuće listova. Ostale bolesti uključuju pepelnicu u suvim tropskim regionima, pege na listovima, žuti mozaik i nematode korenskog čvora. Otpornost na virus žutog mozaika kod A. esculentus je preneta ukrštanjem sa Abelmoschus manihot i rezultirala je novom sortom pod nazivom Parbhani kranti.[15]

Hrana i upotreba

[уреди | уреди извор]

Mahune

[уреди | уреди извор]

Mahune ove biljke su sluzave, što dovodi do karakterističnog „gu” ili sluzi kada se mahune semena kuvaju; sluz sadrži rastvorljiva vlakna.[16] Jedan od mogućih načina za uklanjanje sluzi od bamije je kuvate sa kiselom hranom, kao što je paradajz, da bi se sluz učinila manje viskoznom.[17] Mahune se kuvaju, kisele, jedu sirove ili uključuju u salate. Bamija se može koristiti u zemljama u razvoju za ublažavanje neuhranjenosti i ublažavanje nesigurnosti hrane.[16]

U kuhinji

[уреди | уреди извор]

Na Kubi i u Portoriku, povrće se naziva kimbombo i koristi se u jelima kao što je kuimbombo guisado (dinstana bamija), jelo veoma slično južnom gumbu.[18][19] Takođe se koristi u tradicionalnim jelima u Dominikanskoj Republici, gde se zove molondron.[20] U Južnoj Aziji, mahune se koriste u mnogim začinjenim povrtnim receptima, kao i kuvane sa piletinom.[21][22]

Ishrana

[уреди | уреди извор]

Sirova bamija sadrži 90% vode, 2% proteina, 7% ugljenih hidrata i zanemarljivo malo masti. U referentnoj količini od 100 grama, sirova bamija je bogat izvor (20% ili više dnevne vrednosti, DV) dijetalnih vlakana, vitamina C i vitamina K, sa umerenim sadržajem tiamina, folata i magnezijuma (tabela).

Bamija, sirova
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија138 kJ (33 kcal)
7,46 g
Шећери1,48 g
Прехрамбено влакно3,3 g
0,19 g
1,9 g
Витамини
Витамин А екв.
(5%)
36 μg
Тиамин (Б1)
(17%)
0,2 mg
Рибофлавин (Б2)
(5%)
0,06 mg
Ниацин (Б3)
(7%)
1 mg
Фолат (Б9)
(15%)
60 μg
Витамин Ц
(28%)
23 mg
Витамин Е
(2%)
0,27 mg
Витамин К
(30%)
31,3 μg
Минерали
Калцијум
(8%)
82 mg
Гвожђе
(5%)
0,62 mg
Магнезијум
(16%)
57 mg
Фосфор
(9%)
61 mg
Калијум
(6%)
299 mg
Цинк
(6%)
0,58 mg
Остали конституенти
Вода89,6 g
Link to Full USDA Database entry
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Lišće i seme

[уреди | уреди извор]

Mladi listovi bamije mogu se kuvati na sličan način kao i zelenilo cvekle ili maslačka, ili u salatama. Seme bamije se može pržiti i samleti da bi se formirala zamena za kafu bez kofeina.[9] Kada je Američki građanski rat 1861. prekinuo uvoz kafe, u novine Austin State Gazette su pisale: „Akr bamije će proizvesti dovoljno semena da se plantaža snabde kafom na svaki način jednakom onoj uvezenoj iz Rija.“[23]

Zelenkasto-žuto jestivo ulje bamije se cedi iz semena bamije; ima prijatan ukus i miris, i bogato je nezasićenim mastima kao što su oleinska kiselina i linolna kiselina.[24] Sadržaj ulja nekih sorti semena je oko 40%. Sa 794 kg/ha, prinos je nadmašen samo prinosom suncokretovog ulja u jednom ogledu.[25] Jedna studija iz 1920. godine utvrdila je da uzorak sadrži 15% ulja.[26]

Industrijska upotreba

[уреди | уреди извор]

Floemsko vlakno iz stabljike biljke ima industrijsku upotrebu kao što je ojačanje polimernih kompozita.[27] Sluz koju proizvodi biljka bamija može se koristiti za uklanjanje zamućenja iz otpadnih voda zahvaljujući njenim flokulantnim svojstvima.[28][29] Imajući sastav sličan debelom polisaharidnom filmu, sluz bamije je u razvoju kao biorazgradivo pakovanje za hranu, od 2018. godine.[30] Jedna studija iz 2009. godine pokazala je da je ulje bamije pogodno za upotrebu kao biogorivo.[31]

Sinonimi

[уреди | уреди извор]
  • Abelmoschus bammia Webb
  • Abelmoschus longifolius (Willd.) Kostel.
  • Abelmoschus officinalis (DC.) Endl.
  • Abelmoschus praecox Sickenb.
  • Abelmoschus tuberculatus Pal & Singh
  • Abelmoschus tuberculatus var. deltoidefolius T.K.Paul & M.P.Nayar
  • Hibiscus esculentus L.
  • Hibiscus esculentus var. praecox (Forssk.) A.Chev.
  • Hibiscus esculentus var. textilis A.Chev.
  • Hibiscus ficifolius Mill.
  • Hibiscus hispidissimus A.Chev. [Illegitimate]
  • Hibiscus longifolius Willd.
  • Hibiscus praecox Forssk.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2019. г. Приступљено 3. 10. 2014. 
  2. ^ National Research Council (2006-10-27). „Okra”. Lost Crops of Africa: Volume II: Vegetables. Lost Crops of Africa. 2. National Academies Press. ISBN 978-0-309-10333-6. Приступљено 2008-07-15. 
  3. ^ „Global Species: Abelmoschus esculentus (okra)”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 18. 12. 2016. 
  4. ^ „Bamija ili okra: Kako se gaji, priprema i koliko je zdrava - Agro saveti”. Agrosaveti.rs. 
  5. ^ „Bamija ili okra”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2016. 
  6. ^ Patel, S. R. „GENETIC ADVANCE UNDER SELECTION IN SEGREGATING POPULATION IN OKRA (Abelmoschus esculentus L.)”. AGRES – An International e. Journal. 
  7. ^ а б Vegetables. Wageningen, Netherlands: Backhuys. 2004. стр. 21. ISBN 9057821478. 
  8. ^ „Okra: botany and horticulture”. 
  9. ^ а б в „Okra, or 'Gumbo,' from Africa”. Texas AgriLife Extension Service, Texas A&M University. 
  10. ^ „Okra - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2021-11-09. 
  11. ^ " Okra gumbo and rice" Архивирано 2005-10-28 на сајту Wayback Machine by Sheila S. Walker, The News Courier, unknown date
  12. ^ „Colonial Food In Philadelphia - 1883 Words | Internet Public Library”. www.ipl.org. Приступљено 2021-11-09. 
  13. ^ а б Almanac, Old Farmer's. „Okra”. Old Farmer's Almanac (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-29. 
  14. ^ Kurt Nolte. „Okra seed” (PDF). Yuma County Cooperative Extension. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-10-31. г. Приступљено 2012-10-17. 
  15. ^ Plant breeding, Chapter 9.2 (PDF). Strategies For Enhancement in Food Production. 2020. 
  16. ^ а б Gemede, H. F.; Haki, G. D.; Beyene, F; Woldegiorgis, A. Z.; Rakshit, S. K. (2015). „Proximate, mineral, and antinutrient compositions of indigenous Okra (Abelmoschus esculentus) pod accessions: Implications for mineral bioavailability”. Food Science & Nutrition. 4 (2): 223—33. PMC 4779480 Слободан приступ. PMID 27004112. doi:10.1002/fsn3.282. 
  17. ^ Jill Neimark (5. 9. 2018). „Leave it to botanists to turn cooking into a science lesson”. US National Public Radio. Приступљено 26. 6. 2020. 
  18. ^ Julie Schwietert Collazo. „Cuban Quimbombo (Afro-Cuban Okra)”. The Latin Kitchen. Архивирано из оригинала 2020-10-23. г. Приступљено 2020-10-21. 
  19. ^ Gloria Cabada-Leman (22. 6. 2008). „QUIMBOMBÓ GUISADO”. whats4eats. Приступљено 2020-10-21. 
  20. ^ „El intrépido molondrón”. 
  21. ^ Willis, Virginia (2014). Okra: a Savor the South cookbook. University of North Carolina Press. стр. 75—82. ISBN 978-1-4696-1442-7. Приступљено 22. 12. 2021. 
  22. ^ Taylor Sen, Colleen (2004). Food culture in India. Connecticut: Greenwood Press. стр. 60,150. ISBN 0-313-32487-5. Приступљено 22. 12. 2021. 
  23. ^ Austin State Gazette [TEX.], November 9, 1861, p. 4, c. 2, copied in Confederate Coffee Substitutes: Articles from Civil War Newspapers Архивирано септембар 28, 2007 на сајту Wayback Machine, University of Texas at Tyler
  24. ^ Martin, Franklin W. (1982). „Okra, Potential Multiple-Purpose Crop for the Temperate Zones and Tropics”. Economic Botany. 36 (3): 340—345. S2CID 38546395. doi:10.1007/BF02858558. 
  25. ^ Mays, D A, Buchanan, W, Bradford, B N, Giordano, P M (1990). „Fuel production potential of several agricultural crops”. Advances in New Crops: 260—263. 
  26. ^ Jamieson, George S.; Baughman, Walter F. (1920). „Okra Seed Oil.1”. Journal of the American Chemical Society. 42: 166. doi:10.1021/ja01446a023. 
  27. ^ De Rosa, I.M.; Kenny, J.M.; Puglia, D.; Santulli, C.; Sarasini, F. (2010). „Morphological, thermal and mechanical characterization of okra (Abelmoschus esculentus) fibres as potential reinforcement in polymer composites”. Composites Science and Technology. 70 (1): 116—122. doi:10.1016/j.compscitech.2009.09.013. 
  28. ^ Konstantinos Anastasakis; Dimitrios Kalderis; Evan Diamadopoulos (2009), „Flocculation behavior of mallow and okra mucilage in treating wastewater”, Desalination, 249 (2): 786—791, doi:10.1016/j.desal.2008.09.013 
  29. ^ Monika Agarwal; Rajani Srinivasan; Anuradha Mishra (2001), „Study on Flocculation Efficiency of Okra Gum in Sewage Waste Water”, Macromolecular Materials and Engineering, 286 (9): 560—563, doi:10.1002/1439-2054(20010901)286:9<560::AID-MAME560>3.0.CO;2-B 
  30. ^ Araújo, Antonio; Galvão, Andrêssa; Filho, Carlos Silva; Mendes, Francisco; Oliveira, Marília; Barbosa, Francisco; Filho, Men Sousa; Bastos, Maria (2018). „Okra mucilage and corn starch bio-based film to be applied in food”. Polymer Testing. 71: 352—361. ISSN 0142-9418. S2CID 139366820. doi:10.1016/j.polymertesting.2018.09.010. 
  31. ^ Farooq, Anwar; Umer Rashid; Muhammad Ashraf; Muhammad Nadeem (март 2010). „Okra (Hibiscus esculentus) seed oil for biodiesel production”. Applied Energy. 87 (3): 779—785. doi:10.1016/j.apenergy.2009.09.020. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Bamija на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bamija&oldid=28494778”