Пређи на садржај

HDAC7A

С Википедије, слободне енциклопедије
Histonska deacetilaza 7A
PDB prikaz baziran na 2nvr​.
Dostupne strukture
2nvr​, 2pqo​, 2pqp
Identifikatori
Simboli HDAC7A; HDAC7; DKFZP586J0917
Vanjski ID OMIM606542 MGI1891835 HomoloGene9124 GeneCards: HDAC7A Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 51564 56233
Ensembl ENSG00000061273 ENSMUSG00000022475
UniProt Q8WUI4 Q1EDY4
RefSeq (mRNA) NM_015401 XM_001003277
RefSeq (protein) NP_056216 XP_001003277
Lokacija (UCSC) Chr 12:
46.46 - 46.5 Mb
Chr 15:
97.62 - 97.66 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

HDAC7A, histonska deacetilaza 7 je enzim koji je kod čoveka kodiran HDAC7 genom.[1][2][3]

Histoni imaju kritičnu ulogu u transkripcionoj regulaciji, progresu ćelijskog ciklusa, i razvojnim stupnjevima. Histonska acetilacija/deacetilacija menja strukturu hromozoma i uslovljava pristup transkripcionih faktora do DNK. Protein kodiran ovim genom je sekventno homologan sa članovima familije histon deacetilaza. Ovaj gen je ortologan sa HDAC7 genom miša, čiji protein promoviše represiju posredovanu transkripcionim korepresorom SMRT. Multiple alternativno splajsovane transkriptne varijante koje kodiraju nekoliko izoformi su nađene.[3]

Za HDAC7A je bilo pokazano da interaguje sa endotelinskim receptorom tipa A,[4] HDAC3,[5] HTATIP,[6] BCL6,[7] nuklearnim receptorskim korepresorom 1[5] i IKZF1.[8]

  1. ^ Marks PA, Richon VM, Rifkind RA (2000). „Histone deacetylase inhibitors: inducers of differentiation or apoptosis of transformed cells”. J Natl Cancer Inst. 92 (15): 1210—6. PMID 10922406. doi:10.1093/jnci/92.15.1210. 
  2. ^ Kao HY, Downes M, Ordentlich P, Evans RM (2000). „Isolation of a novel histone deacetylase reveals that class I and class II deacetylases promote SMRT-mediated repression”. Genes Dev. 14 (1): 55—66. PMC 316336Слободан приступ. PMID 10640276. 
  3. ^ а б „Entrez Gene: HDAC7A histone deacetylase 7A”. 
  4. ^ Lee, H J; Chun M; Kandror K V (2001). „Tip60 and HDAC7 interact with the endothelin receptor a and may be involved in downstream signaling”. J. Biol. Chem. United States. 276 (20): 16597—600. ISSN 0021-9258. PMID 11262386. doi:10.1074/jbc.C000909200. 
  5. ^ а б Fischle, W; Dequiedt F; et al. (2001). „Human HDAC7 histone deacetylase activity is associated with HDAC3 in vivo”. J. Biol. Chem. United States. 276 (38): 35826—35. ISSN 0021-9258. PMID 11466315. doi:10.1074/jbc.M104935200. 
  6. ^ Xiao, Hui; Chung Jin; et al. (2003). „Tip60 is a co-repressor for STAT3”. J. Biol. Chem. United States. 278 (13): 11197—204. ISSN 0021-9258. PMID 12551922. doi:10.1074/jbc.M210816200. 
  7. ^ Lemercier, Claudie; Brocard Marie-Paule; et al. (2002). „Class II histone deacetylases are directly recruited by BCL6 transcriptional repressor”. J. Biol. Chem. United States. 277 (24): 22045—52. ISSN 0021-9258. PMID 11929873. doi:10.1074/jbc.M201736200. 
  8. ^ Koipally, Joseph; Georgopoulos Katia (2002). „A molecular dissection of the repression circuitry of Ikaros”. J. Biol. Chem. United States. 277 (31): 27697—705. ISSN 0021-9258. PMID 12015313. doi:10.1074/jbc.M201694200. 

Dodatna literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]