Пређи на садржај

Hot-dog

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Hot dog)
Hot-dog
Kuvana hrenovka u lepinji sa senfom, začinima i kečapom
Drugo imeFrankfurter, frank, kobasica
Regije ili državaNemačka (rana verzija), Sjedinjene Države (moderna verzija)
Glavni sastojciKobasica napravljena od svinjetine, govedine, piletine, ćuretine ili njihove kombinacije
i lepinja
VarijacijeVišestruki
  Medija: Hot-dog
Hot-dog sa senfom

Hot-dog ili hotdog, poznat i kao frankfurter (nekad samo kratko frank, dog ili viner), jelo je koje čini vekna s kobasicom, tradicionalno grilovanom ili pak kuvanom u vodi. Vekna se reže s jedne strane, a na kobasicu (npr. hrenovku) ide uglavnom senf.[1][2][3][4] Predstavlja vrstu sendviča s kobasicom. Tipični prilozi uključuju senf, kečap, luk, majonez, začine, kupus salatu, sir, čili, masline i kiseli kupus. Varijante hot-dog obuhvataju „korn dog“ umočen u kukuruzn testo i duboko kuvan, „pigs in blankets“ omotan testom, pečen, i serviran kao predjelo, i „Bini Vinis“ iseckan i izmešan sa pečenim pasuljom.

Kobasice su Nemačka tradicija koja je popularizovana u drugim državama, gde su one postala ulična hrana radničke klase koja se prodaje na hot-dog štandovima. Priprema hot-doga i izvor dodataka znatno variraju od regiona do regiona. U SAD hot-dog je postao usko povezan sa bejzbolom i američkom kulturom. Iako posebno povezan sa Njujorkom i njegovom kuhinjom, hot-dog je vremenom postao sveprisutan širom SAD tokom 20. veka. Njegova priprema se regionalno razlikuje u toj zemlji, postajući važan deo drugih regionalnih kuhinja, uključujući uličnu kuhinju u Čikagu.[5][6][7]

Istorija

[уреди | уреди извор]
Hot-dog poslužen na Koni Ajlandu 1940.

Reč „frankfurter“ potiče iz Frankfurta u Nemačkoj, odakle potiču svinjske kobasice slične hot-dogu.[8] Ove kobasice, hrenovke, bile su poznate još od 13. veka i davale su se narodu u slučaju carskih krunisanja, počev od krunisanja Maksimilijana II za cara Svetog rimske carstva. „Viner“ se odnosi na Beč u Austriji (нем. Wien), postojbini kobasice napravljene od mešavine svinjskog i junećeg mesa.[9] Johan Georg Lahner, mesar iz 18/19 veka iz frankonskog grada Koberg, smatra se da je doneo Frankfurter Würstchen u Beč, gde je smeši dodao govedinu i jednostavno je nazvao frankfurter.[10] U današnje vreme se u zemljama nemačkog govornog područja, osim u Austriji, hot-dog kobasice nazivaju Viner ili Wiener Würstchen (Würstchen znači „mala kobasica“), da bi se razlikovale od originalne svinjske smeše iz Frankfurta. Na švajcarskom nemačkom naziva se Wienerli, dok se u Austriji koriste izrazi frankfurter ili Frankfurter Würstel.

Kolica koja prodaju frankfurtere u Njujorku, oko 1906. Cena je navedena kao „3 centa svaki ili 2 za 5 centi”.

Nemački imigrant po imenu Fojhtvanger, iz Frankfurta, u Hesenu, navodno je pionir u praksi na američkom srednjem zapadu; postoji nekoliko verzija priče sa različitim detaljima. Prema jednom izveštaju, Fojhtvangerova supruga je predložila upotrebu lepinje 1880. godine: Fojhtvanger je prodavao hrenovke na ulicama Sent Luisa u Misuriju i pružao rukavice svojim kupcima kako bi mogli da rukuju kobasicama bez opekotina šake. Gubeći prihod kada kupci ni be vratili rukavice, Fojchtvangerova supruga je predložila da kobasice serviraju u kifli.[11] U drugoj verziji, Antoan Fojhtvanger, ili Anton Ludvig Fojhtvanger, služio je kobasice u zemičkama na Svetskom sajmu - bilo na Luizijanskom trgovačkom sajmu 1904. godine u Sent Luisu,[12][13] ili, ranije, na Svetskom kolumbijskom sajmu 1893. godine, u Čikagu[14] - opet, navodno zato što su bele rukavice koje su kupcima pružane da zaštite ruke zadržavane kao suveniri.[15]

Još jedan mogući izvor serviranja kobasica u rolnama je burekdžija Čarls Feltman, na Koni Ajlandu u Njujorku. Godine 1867, on je imao kolica sa šporetom na kojem je kuvao kobasice, i komoru za čuvanje lepinja u kojima sveže koasice prodavane. Godine 1871, on je zakupio parcelu za izgradnju stalnog restorana, a posao je rastao prodajući daleko više toga od samo „Koni Ajland Red Hotsa“, kako su bile poznate.[16][17][18]

Zdravstveni učinci

[уреди | уреди извор]
Film iz 1964 Minstarstva za poljoprivredu Sjedinjenih država o inspekcijama hot-doga i drugog mesa

Za razliku od drugih kobasica koje se prodaju nekuvane, hot-dog se kuva pre pakovanja. Hot-dog se može jesti bez dodatnog kuvanja, mada se obično zagrevaju pre upotrebe. Pošto neotvoreno pakovanje hot-doga može da sadrži bakteriju Listeria, koja uzrokuje listeriozu, bezbednije da se ova hrana zagreje, posebno ako je koriste trudne žene i osobe sa supresovanim imunskim sistemom.[19]

Jedan izveštaj Američkog instituta za istraživanje raka je objavio da konzumiranje 50 grama obrađenog mesa — odprilike jednog hot-doga — svaki dan povećava rizik od razvoja kolorektalnog kancera za 20 procenata.[20][21] Grupa kancernog projekta je pokrenula tužbu klasne akcije u kojoj se zahteva korišćenje natpisa upozorenja na pakovanjima i u reklamama u sportskim događajima.[22] Hot-dog sadrži veliku količinu masti i soli, kao i prezervative natrijum nitrat i nitrit, te postoji mogućnost je da oni doprinosu učinku jedinjenja koja sadrže nitrat u uzrokovanju kancera.[23] Po podacima AICR, prosečni rizik od raka debelog creva je 5.8 procenata, dok je ta vrednost 7 procenata kad se hot-dog svakodnevno konzumira tokom više godina.[23]

Hot-dog ima relativno nisku koncentraciju heterocikličnoh amina (HCA) u poređenju sa drugim tipovima gotovih mesnih proizvoda, pošto se oni pripremaju na niskim temperaturama.[24]

Rizik od gušenja

[уреди | уреди извор]

Hot-dog predstavlja značajan rizik od gušenja, posebno kod dece. Jedna studija u SAD je utvrdila da 17% asfiksijacija uzrokovanih hranom među decom mlađom od 10 godina je posledica konzumiranja hot-doga.[25] Veličina, oblik i tekstura hot-doga ga čini težim za izbacivanje iz dušnika. Ovaj rizik se redukuje sečenjem hot doga u male komade ili dužinskim sečenjem pre serviranja maloj deci. Predloženo je da se promeni veličina, oblik i tekstura da bi se smanjio rizik.[26] Jedan pedijatrijski doktor koji radi na hitnim slučajevima je komentarisao da je zaglavljeni hot-dog „skoro nemoguće“ isterati iz dečjeg dušnika.[26]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Hot Dogs Chain Store Basis”. Los Angeles Times. 11. 10. 1925. str. 18. 
  2. ^ „Anniversary of Hot Dog, Bun.” (PDF). Binghamton (NY) Sunday Press. 29. 11. 1964. str. 10D. 
  3. ^ Zwilling, Leonard (27. 9. 1988). „Trail of Hot Dog Leads Back to 1880's”. New York Times. str. A34. Pristupljeno 17. 6. 2013. 
  4. ^ Lavin, Cheryl (24. 9. 1980). „Hot dog! 2 mustard moguls who relish their work.”. Chicago Tribune. str. E1. 
  5. ^ Hauck-Lawson, Annie; Deutsch, Jonathan (2013). Gastropolis: Food and New York City. Columbia University Press. ISBN 9780231510066. 
  6. ^ Mercuri, Becky (2007). The Great American Hot Dog Book: Recipes and Side Dishes from Across America. Gibbs Smith. ISBN 9781423600220. 
  7. ^ Kraig, Bruce; Carroll, Patty (2012). Man Bites Dog: Hot Dog Culture in America. AltaMira Press. ISBN 9780759120747. 
  8. ^ Harper, Douglas. „frankfurter”. Online Etymology Dictionary. 
  9. ^ Harper, Douglas. „wiener”. Online Etymology Dictionary. 
  10. ^ Schmidt 2003:241
  11. ^ KiteFly Web Design – kitefly.com. „Hot Dog History”. Hotdogchicagostyle.com. Архивирано из оригинала 04. 12. 2010. г. Приступљено 2012-03-05. 
  12. ^ Allen, Beth; Westmoreland, Susan (ed.) (2004). Good Housekeeping Great American Classics Cookbook. New York: Hearst Books. p. 49.
  13. ^ Snodgrass, Mary Ellen (2004). Encyclopedia of Kitchen History. New York: Fitzroy Dearborn. p. 968.
  14. ^ McCullough 2000:240
  15. ^ Jakle & Sculle 1999:163–164
  16. ^ McCullough, Edo (1957). Good Old Coney Island: A Sentimental Journey Into the Past : the Most Rambunctious, Scandalous, Rapscallion, Splendiferous, Pugnacious, Spectacular, Illustrious, Prodigious, Frolicsome Island on Earth (на језику: енглески). Fordham Univ Press. стр. 234—236. ISBN 9780823219971. 
  17. ^ „Coney Island History -Food & Dining”. www.westland.net. Архивирано из оригинала 18. 02. 2017. г. Приступљено 2017-09-11. 
  18. ^ „Charles Feltman”. Coney Island History Project (на језику: енглески). 2015-05-22. Архивирано из оригинала 11. 09. 2017. г. Приступљено 2017-09-11. 
  19. ^ „Listeria and food safety”. Health Canada. 2011-06-24. Архивирано из оригинала 07. 05. 2008. г. Приступљено 2012-03-05. 
  20. ^ AICR Statement: Hot Dogs and Cancer Risk Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2011), American Institute for Cancer Research, July 22, 2009.
  21. ^ Attack ad targets hot dogs as cancer risk Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2008), Canadian Broadcasting Company, August 27, 2008.
  22. ^ Hot dog cancer-warning labels sought in lawsuit: Healthy Cleveland Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2017), The Plain Dealer, August 29, 2009. Retrieved 2010-07-06.
  23. ^ а б New Attack Ad Targets Hot Dogs, Citing Dubious Cancer Risk Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2013), Fox News, August 26, 2008.
  24. ^ „A Hot Dog Healthier Than Chicken? Could Be...”. ClickOnDetroit.com. 2011-03-23. Архивирано из оригинала 26. 03. 2011. г. Приступљено 2011-03-27. 
  25. ^ Harris, Carole Stallings; Baker, Susan P.; Smith, Gary A.; Harris, Richard M. (мај 1984). „Childhood Asphyxiation by Food: A National Analysis and Overview”. JAMA. 251 (17): 2231—2235. PMID 6708272. doi:10.1001/jama.251.17.2231. Приступљено 6. 3. 2012. 
  26. ^ а б Szabo, Liz (22. 2. 2010). „Pediatricians seek choke-proof hot dog”. USA Today. Архивирано из оригинала 28. 06. 2011. г. Приступљено 6. 3. 2012. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hot-dog&oldid=28990194”