Династија Ђин (265–420)
(преусмерено са Jin dynasty (266–420))
 | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| АНТИКА | |||||||
| Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е. | |||||||
| Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е. | |||||||
| Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е. | |||||||
| Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е. | |||||||
| Западни Џоу | |||||||
| Источни Џоу | |||||||
| Пролеће и Јесен | |||||||
| Зараћене државе | |||||||
| ЦАРСТВО | |||||||
| Династија Ћин 221–206 п. н. е. | |||||||
| Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е. | |||||||
| Западни Хан | |||||||
| Династија Син | |||||||
| Источни Хан | |||||||
| Три краљевства 220–280 | |||||||
| Веј, Шу и Ву | |||||||
| Династија Ђин 265–420 | |||||||
| Западни Ђин | |||||||
| Источни Ђин | Шеснаест краљевстава | ||||||
| Јужне и Сјеверне династије 420–589 | |||||||
| Династија Суеј 581–618 | |||||||
| Династија Танг 618–907 | |||||||
| (Друга Џоу династија 690–705) | |||||||
| Пет династија и десет краљевстава 907–960 |
Династија Љао 907–1125 | ||||||
| Династија Сунг 960–1279 |
|||||||
| Северни Сунг | Западни Сја | ||||||
| Јужни Сунг | Ђин | ||||||
| Династија Јуан 1271–1368 | |||||||
| Династија Минг 1368–1644 | |||||||
| Династија Ћинг 1644–1911 | |||||||
| САВРЕМЕНО ДОБА | |||||||
| Република Кина 1912–1949 | |||||||
| Народна Република Кина 1949–садашњост |
Република Кина (Тајван) 1949–садашњост | ||||||
Династија Ђин (упрош: 晋朝; трад: 晉朝; пин: Jìn Cháo; вџ: Chin⁴-ch'ao2) је династија кинеских царева која је владала целом или деловима Кине од 265. до 420. Владавина династије се дели на два периода - Западни Ђин (西晉, 265–316) и Источни Ђин (東晉 317–420). Западни Ђин је основао цар Ву[1][2][3] са седиштем у Луојангу, док је Источни Ђин започео цар Јуен, са седиштем у Ђианкангу. Периоди су међу историчарима такође познати као Лијанг Ђин (两晋 дословно два Ђина) и Сима Ђин и то зато да их се разликује од других кинеских династија чији називи користе исла слова, као што је случај са Каснија династија Ђин (кин: 后晋).[4][5][6][7]
Династија потиче од клана Сима чији су чланови захваљујући даровитом политичару и војсковођи Сима Јију дошли на водећа места у управи северне кинеске државе Цао Веј, једног од Три краљевства. Године 249. Сима Ји је као царски регент захваљујући дворском пучу познатом као Инцидент код Гаопиншких гробница постао де факто владар државе,[8] а 265. је његов унук Сима Јан наследио престо од абдицираног Цао Хуана, последњег цара династије Веј. Себе је прогласио царем и прогласио је нову династију којој је има дао према Ђин, једној од држава из доба Прољећа и Јесени, са чијег подручја је потицао клан Сима. Под влашћу Сима Јана, који је себе прогласио царем Вуом, покорена је држава Источни Ву, чиме је Кина коначно уједињена под влашћу једног цара. Међутим, период мира није дуго трајао, јер су након Вуове смрти започели сукоби међу његовим наследницима и родбином познати као Рат Осам принчева.[9][10][11] Они су толико ослабили царску власт, да су то искористили северни Ву Ху номади и до 316. заузели највећи дио северне Кине, укључујући престоницу Луојанг.
Под вођством Сима Руија династија је 317. успоставила нову престоницу у јужном делу Кине. Тамо се она одржала до 420. када је последњег цара, цара Гунга свргнуо Лију Јуен, оснивач династије Џао Хан.
Сисак владара династије Ђин
[уреди | уреди извор]Кинески: 晋朝 (Jìn cháo)
На власти од 265. године до 420. године.
Династија Ђин се дели на два раздобља:
- Династија Западни Ђин (265—316), кинески: 西晋 (Xī Jìn)
- Династија Источни Ђин (317—420), кинески: 东晋 (Dōng Jìn)
Одреднице Западни и Источни додате су од стране каснијих историчара.
| Постхумно име | Храмовно име | Лично име | Владарско име | Период владавине |
|---|---|---|---|---|
| Конвенција за навођење: (скраћено) постхумно име.1 | ||||
| Ву-ди 武帝 (Wǔdì) |
Ш’-цу 世祖 (Shìzǔ) |
С’-ма Јен 司马炎 (Sīmǎ Yán) |
Таи-ш’ (泰始) Сјен-нинг (咸宁) Таи-канг (太康) Таи-сји (太熙) |
265-274 275-280 280-289 290 |
| Цар Сјао-хуи 孝惠皇帝 (Xiàohuì huángdì) |
нема | С’-ма Џунг 司马衷 (-[Sīmǎ Zhōng}-) |
Јунг-сји (永熙) Јунг-пинг (永平) Јуен-канг (元康) Јунг-канг (永康) Јунг-нинг (永宁) Таи-ан (太安) Јунг-ан (永安) Ђијен-ву (建武) Јунг-ан (永安) Јунг-сјинг (永兴) Гуанг-сји (光熙) |
290 291 291-299 300-301 301-302 302-303 304 304 304 304-306 306 |
| Цар Сјао-хуаи 孝怀皇帝 (Xiàohuái huángdì) |
нема | С’-ма Ч’ 司马炽 (Sīmǎ Chì) |
Јунг-ђија (永嘉) | 307-313 |
| Цар Сјао-мин 孝愍皇帝 (Xiàomǐn huángdì) |
нема | С’-ма Је 司马邺 (Sīmǎ Yè) |
Ђијен-сјинг (建兴) | 313-317 |
| 1. Постхумна имена свих владара ове династије, осим цара Вуа, садрже карактер сјао (孝, xiào) који значи синовља оданост. У навођењу имена владара овај се карактер обично изоставља. | ||||
| Постхумно име | Храмовно име | Лично име | Владарско име | Период владавине |
|---|---|---|---|---|
| Конвенција за навођење: постхумно име. | ||||
| Цар Јуен 元帝 (Yuándì) |
Џунг-цунг 中宗 (Jìn Zhōngzōng) |
С’-ма Жуи 司马睿 (Sīmǎ Ruì) |
Ђијен-ву (建武) Да-сјинг (大兴) Јунг-чанг (永昌) |
317-318 318-321 321-322 |
| Цар Минг 明帝 (Míngdì) |
Су-цунг 肃宗 (Sùzōng) |
С’-ма Шао 司马绍 (Sīmǎ Shào) |
Јунг-чанг (永昌) Таи-нинг (太宁) |
322-323 323-325 |
| Цар Ченг 成帝 (Chéngdì) |
Сјен-цунг 显宗 (-[Xiǎnzōng}-) |
С’-ма Јен 司马衍 (Sīmǎ Yǎn) |
Таи-нинг (太宁) Сјен-х’ (咸和) Сјен-канг (咸康) |
325 326-334 335-342 |
| Цар Канг 康帝 (Kāngdì) |
нема | С’-ма Јуе 司马岳 (Sīmǎ Yuè) |
Ђијен-јуан (建元) | 343-344 |
| Цар Му 穆帝 (Mùdì) |
Сјао-цунг 孝宗 (Jìn Xiàozōng) |
С’-ма Дан 司马聃 (Sīmǎ Dān) |
Јунг-х’ (永和) Шенг-пинг (升平) |
345-356 357-361 |
| Цар Аи 哀帝 (Āidì) |
нема | С’-ма Пи 司马丕 (Sīmǎ Pī) |
Лунг-х’ (隆和) Сјинг-нинг (兴宁) |
362-363 363-365 |
| Цар Феи 废帝 (Fèidì) |
нема | С’-ма Ји 司马奕 (Sīmǎ Yì) |
Таи-х’ (太和) | 365-371 |
| Цар Ђијен-вен 简文皇帝 (Jiǎnwén huángdì) |
Таи-цунг 太宗 (Tàizōng) |
С’-ма Ји 司马昱 (Sīmǎ Yù) |
Сјен-ан (咸安) | 371-372 |
| Цар Сјао-ву 孝武皇帝 (Xiàowǔ huángdì) |
Лије-цунг 晋烈宗 (Lièzōng) |
С’-ма Јао 司马曜 (Sīmǎ Yào) |
Нинг-канг (宁康) Таи-јуен (太元) |
373-375 376-396 |
| Цар Ан 安帝 (Āndì) |
нема | С’-ма Д’-цунг 司马德宗 (Sīmǎ Dézōng) |
Лунг-ан (隆安) Јуен-сјинг (元兴) Ји-сји (义熙) |
397-401 402-404 405-418 |
| Цар Гунг 恭帝 (Gōngdì) |
нема | С’-ма Д’-вен 司马德文 (Sīmǎ Déwén) |
Јуен-сји (元熙) | 419-420 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Fang Xuanling, ур. (648). „列传第十二” [Biography 12]. 晉書 [Book of Jin] (на језику: кинески). Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ Warwick Ball (2016), Rome in the East: Transformation of an Empire, 2nd edition, London & New York: Routledge, ISBN 978-0-415-72078-6, p. 152.
- ^ Friedrich Hirth (2000) [1885]. Jerome S. Arkenberg, ур. „East Asian History Sourcebook: Chinese Accounts of Rome, Byzantium and the Middle East, c. 91 B.C.E. - 1643 C.E.”. Fordham.edu. Fordham University. Архивирано из оригинала 10. 09. 2014. г. Приступљено 2016-09-20.
- ^ Golden, Peter Benjamin (1992). "An Introduction to the History of the Turkic Peoples: Ethnogenesis Ans State Formation in the Medieval and Early Modern Eurasia and the Middle East". Turcologica. 9. Wiesbaden: Harrassowitz. p. 165
- ^ Atwood, Christopher P. (2010). „The Notion of Tribe in Medieval China: Ouyang Xiu and the Shatup Dynastic Myth”. Miscellanea Asiatica: 610—613.
- ^ Barenghi, Maddalena (2014). Historiography and Narratives of the Later Tang (923–936) and Later Jin (936–947) Dynasties in Tenth- to Eleventh century Sources (PhD). стр. 3-4.
- ^ Ouyang, Xiu (5. 4. 2004). Historical Records of the Five Dynasties. Превод: Richard L. Davis. Columbia University Press. стр. 76—. ISBN 978-0-231-50228-3.
- ^ (嘉平元年春正月甲午，天子謁高平陵，爽兄弟皆從。是日，太白襲月。帝於是奏永寧太后廢爽兄弟。時景帝為中護軍，將兵屯司馬門。帝列陣闕下，經爽門。爽帳下督嚴世上樓，引弩將射帝，孫謙止之曰：「事未可知。」三注三止，皆引其肘不得發。) Jin Shu vol. 1.
- ^ Jacques Gernet (1996). A History of Chinese Civilization (illustrated, reprint, revised изд.). Cambridge University Press. стр. 180. ISBN 0521497817.
- ^ Mark Edward Lewis (2011). China Between Empires: The Northern and Southern Dynasties. Harvard University Press. стр. 51, 145. ISBN 9780674060357.
- ^ Mark Edward Lewis (2011). China Between Empires: The Northern and Southern Dynasties. Harvard University Press. стр. 63. ISBN 9780674060357.
Литература
[уреди | уреди извор]- Li, Bo; Zheng Yin (Chinese) (2001) 5000 years of Chinese history, Inner Mongolian People's publishing corp, ISBN 7-204-04420-7
- Bielenstein, Hans (1947), „The census of China during the period 2–742 A.D.”, Bulletin of the Museum of Far Eastern Antiquities, 19: 125—163
- Cutter, Robert Joe; Crowell, William Gordon (1999). Empresses and consorts : selections from Chen Shou's Records of the Three States with Pei Songzhi's commentary. Honolulu: University of Hawaiì Press. ISBN 0-585-32007-1. OCLC 45843016.
- de Crespigny, Rafe (1991). „The Three Kingdoms and Western Jin: A History of China in the Third Century AD ~ I” (PDF). East Asian History. 1 (1).
- de Crespigny, Rafe (2007), A Biographical Dictionary of Later Han to the Three Kingdoms, Brill
- de Crespigny, Rafe (2018) [1990]. Generals of the South: the foundation and early history of the Three Kingdoms state of Wu (на језику: енглески) (Internet изд.). Faculty of Asian Studies, The Australian National University. Архивирано из оригинала 15. 05. 2023. г. Приступљено 07. 07. 2023.
- de Crespigny, Rafe (2020) [1996]. To Establish Peace: being the Chronicle of the Later Han dynasty for the years 189 to 200 AD as recorded in Chapters 59 to 63 of the Zizhi tongjian of Sima Guang (на језику: енглески) (Internet изд.). Australia Centre on China in the World, The Australian National University. ISBN 978-0-7315-2537-9. hdl:1885/212581.
- Ge Jianxiong, 中国人口史 (History of the Population of China) vol 1. Shanghai: Fudan University Press, 2002. ISBN 7-309-03520-8
- Knechtges, David R. (2010). „From the Eastern Han Through the Western Jin (AD 25-317)”. Ур.: Kang-yi Sun Chang; Stephen Owen. The Cambridge History of Chinese Literature. New York: Cambridge University Press. стр. 116—198. ISBN 9780521855587.
- Mansvelt Beck, B. J. (1986), Twitchett, Denis; Loewe, Michael, ур., „The fall of Han”, The Cambridge History of China: Volume 1: The Ch'in and Han Empires, 221 BC–AD 220, The Cambridge History of China, Cambridge: Cambridge University Press, 1, стр. 317—376, ISBN 978-0-521-24327-8, doi:10.1017/chol9780521243278.007, Приступљено 2020-11-17
- McLaren, Anne E. (2006). „History Repackaged in the Age of Print: The "Sanguozhi" and "Sanguo yanyi"”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London. 69 (2): 293—313. ISSN 0041-977X. JSTOR 20182040. S2CID 154489082. doi:10.1017/S0041977X06000139.
- McLaren, Anne E. (2012). „Writing History, Writing Fiction: The Remaking of Cao Cao in Song Historiography”. Monumenta Serica. 60 (1): 45—69. ISSN 0254-9948. S2CID 193917398. doi:10.1179/mon.2012.60.1.003.
- San, Tan Koon (2014), Dynastic China: An Elemental History, The Other Press, ISBN 978-9839541885
- Taylor, Jay (1983), The Birth of the Vietnamese, University of California Press
- Theobald, Ulrich (2000), „Chinese History – Three Kingdoms 三國 (220–280)”, Chinaknowledge, Приступљено 7. 7. 2015
- Sima, Guang (1952). The Chronicle of the Three Kingdoms (220–265) Chapters 69–78 from the Tz*U Chih T'ung Chien. translated by Achilles Fang, Glen William Baxter and Bernard S. Solomon. Cambridge, MA: Harvard University Press.
- Hill, John E. 2004. The Peoples of the West from the Weilue 魏略 by Yu Huan 魚豢: A Third Century Chinese Account Composed between 239 and 265. University of Washington, Draft annotated English translation.
- Ong, Chang Woei (2008). Men of Letters Within the Passes: Guanzhong Literati in Chinese History, 907–1911. Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-03170-8.
- Chen, Yuan Julian (2014). „"Legitimation Discourse and the Theory of the Five Elements in Imperial China." Journal of Song-Yuan Studies 44 (2014): 325–364.”. Journal of Song-Yuan Studies (на језику: енглески). 44 (1): 325. S2CID 147099574. doi:10.1353/sys.2014.0000.
- Mote, F. W. (1999). Imperial China: 900–1800. Harvard University Press.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Chinese History, the Jin Dynasty 晉
- Largest Jin Dynasty Tomb Discovered in NW China
- Early Imperial China: A Working Collection of Resources
- History of China: A good catalogue of info Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2017)
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
