Пређи на садржај

Paroodectes

С Википедије, слободне енциклопедије

Paroodectes
Временски распон: 47.8–46.3 Ma
средњи еоцен
костур врсте Paroodectes feisti
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Кладус: Pan-Carnivora
Кладус: Carnivoramorpha
Кладус: Carnivoraformes
Род: Paroodectes
Springhorn, 1980[1]
Типска врста
Paroodectes feisti
Springhorn, 1980
Врсте
  • Paroodectes feisti
Синоними
синоними рода:
  • Paroödectes (Springhorn, 1980)
синоними врсте:
  • P. feisti:
    • Paroödectes feisti (Springhorn, 1980)

Paroodectes (Пароодектес — „близак Оодектесу”) је изумрли род плацентални сисара из кладуса Carnivoraformes, који је у периоду средњег еоцена настањивао подручје Европе.[2][3][4][5]

Етимологија назива

[уреди | уреди извор]
Род: Поријекло назива од: Значење назива:
Paroodectes
  • старогрчке ријечи пара (стгрч. παρά), која значи близак или поред
  • и изумрлог рода сисара Oodectes
близак Оодектесу
Врста: Поријекло назива од: Значење назива:
P. feisti
  • рода Paroodectes
  • и њемачког проналазача и препаратора холотипског фосила ове врсте Ота Фајста
фајстов Пароодектес

Врста Paroodectes feisti је по величини достизала димензије данашње домаће мачке и тежила је око 0,602 kg[5]. Ова врста се кретала плантиградно и по свом изгледу је наликовала на куне, мунгосе, цибетке и ракуне.

Понашање и палеоекологија

[уреди | уреди извор]

Врста Paroodectes feisti је била мали предатор прилагођен пењању по дрвећу, који је у прошлости Европе настањивао мочваре и кишне шуме. Овдје је ова врста вребала и ловила свој плијен у крошњама дрвећа из засједе. Ова врста се највјероватније хранила инсектима, глодарима и малим приматима, али и са воћем и јајима.

Систематика

[уреди | уреди извор]

Историја класификације

[уреди | уреди извор]

Род Paroodectes је у прошлости био уврштаван унутар изумрле породице Miacidae, али је касније препознат као представник кладуса Carnivoraformes.

Класификација

[уреди | уреди извор]
Род: Paroodectes (Springhorn, 1980)
Врста: Распрострањеност фосила
и локација:
Временски
распон:
P. feisti (Springhorn, 1980)[1]  Њемачка (општина Месел у Хесену)[6][7] 47,8 до 46,3 мил. год.

Филогенија

[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Paroodectes.[8][9][10][11]

 Carnivoramorpha 
 †Viverravidae 

Viverravoidea

 ? 

Carnivoramorpha sp. (UALVP 50993 & UALVP 50994)

 ? 

Ravenictis

 sensu lato 
 ? 

Carnivoramorpha sp. (UALVP 31176)

 ? 

Carnivoramorpha sp. (USNM 538395)

 ? 

"Sinopa" insectivorus

 Carnivoraformes 
 Кладус "B" 

Eogale

 ? 

"Miacis" sp. (CM 67873 & CM 77299)

Gracilocyon igniculus

Gracilocyon winkleri

Gracilocyon solei

 †Gracilocyon 
 ? 

Gracilocyon sp. (Jibou, Romania)

Gracilocyon rosei

Gracilocyon rundlei

Paramiacis

 †Paroodectes 

Paroodectes feisti

 †Oodectes jepseni 

 †Oodectes 

 †Oodectes herpestoides 

 †Oodectes proximus 

 †Oodectes pugnax 

 †Uintacyon hookeri 

 †Uintacyon rudis 

 †Uintacyon 

 †Uintacyon massetericus 

 †Uintacyon vorax 

 †Uintacyon asodes 

 †Uintacyon edax 

 †Uintacyon acutus 

 †Uintacyon jugulans 

 †Uintacyon gingerichi 

Xinyuictis

Zodiocyon

Miocyon

Simamphicyon

 †Uintacyon sp. (USGS 1983) 

Messelogale

Quercygalidae

 Кладус "C" 

Palaearctonyx

 (†Phlaodectes

Vulpavus ovatus

Vulpavus profectus

Vulpavus australis

Vulpavus canavus

Vulpavus completus

 †Vulpavus 

Vulpavus farsonensis

Vulpavus palustris

Vassacyon

Dormaalocyon

"Miacis" exiguus

"Miacis" deutschi

 ? 

Africtis

 ? 

Carnivoraformes undet. Genus B

Dawsonicyon

 ? 

"Miacis" boqinghensis

 ? 

"Miacis" hookwayi

"Miacis" latidens

"Miacis" petilus

 ? 

Carnivoraformes undet. Genus A

Miacis

 Кладус "D" 

Lycarion

"Miacis" hargeri

 ? 

Ceruttia

 ? 

"Miacis" invictus

"Miacis" lushiensis

Neovulpavus

 ? 

Carnivoraformes sp. (SDSNH 49600)

Harpalodon

Procynodictis

Prodaphaenus

 ? 

Walshius

"Miacis" gracilis

Tapocyon

Carnivora (sensu stricto)

 †Gracilocyon/Oodectes група 
 †Vulpavus група 
 (Carnivora [sensu lato]) 

Временска распрострањеност рода Paroodectes унутар кладуса Carnivoraformes

[уреди | уреди извор]
FalcatipesAfrictisMiacis hookwayiMiacis boqinghensisCarnivoraformes undet. Genus BDawsonicyonCeruttiaMiacis lushiensisMiacis invictusNeovulpavusLycarionMiacis hargeriProdaphaenusWalshiusHarpalodonProcynodictisTapocyonMiacis gracilisЗвериCarnivoraformes undet. Genus AMiacisMiacis latidensMiacis petilusMiacis deutschiMiacis exiguusDormaalocyonVulpavusVulpavusVulpavusPalaearctonyxPhlaodectesVulpavusVulpavusVulpavusVassacyonSimamphicyonMiocyonUintacyonUintacyonUintacyonUintacyonUintacyonUintacyonMesselogaleUintacyonQuercygaleUintacyonXinyuictisZodiocyonUintacyonUintacyonOodectesOodectesOodectesParamiacisOodectesGracilocyonGracilocyonMiacis sp. (CM 67873)EogaleGracilocyonGracilocyonGracilocyonGracilocyonФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценПалеоценMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetianYpresianThanetian

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Springhorn, Rainer (1980). „Paroodectes feisti, der erste Miacide (Carnivora, Mammalia) aus dem Mittel-Eozän von Messel”. Paläontologische Zeitschrift (на језику: German и Latin). 54 (1/2): 171—198. doi:10.1007/BF02985887. 
  2. ^ J. J. Hooker (1986.) "Mammals from the Bartonian (middle/late Eocene) of the Hampshire Basin, southern England." Bulletin of the British Museum (Natural History) 39(4):191-478
  3. ^ Carroll, Robert L. (1988). Vertebrate Paleontology and Evolution (PDF). New York: W. H. Freeman and Company. стр. 1—698. ISBN 978-0-7167-1822-2. 
  4. ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015. 
  5. ^ а б Solé, Floréal (1. 9. 2014). „New carnivoraforms from the early Eocene of Europe and their bearing on the evolution of the Carnivoraformes”. Palaeontology (на језику: енглески). 57 (5): 963—978. ISSN 1475-4983. doi:10.1111/pala.12097. 
  6. ^ Michael Morlo, Stephan Schaal, Gerald Mayr, Christina Seiffert (2004.) "An annotated taxonomic list of the Middle Eocene (MP11) Vertebrata of Messel" Courier Forschungsinstitut Senckenberg 252(252):95-108
  7. ^ Norbert Micklich; G. Gruber (2007). Messel - Treasures of the Eocene. Hessisches Landesmuseum darmstadt. ISBN 978-3-534-20456-4. 
  8. ^ Flynn, John J.; Finarelli, John A.; Spaulding, Michelle (2010). „Phylogeny of the Carnivora and Carnivoramorpha, and the use of the fossil record to enhance understanding of evolutionary transformations”. Ур.: Goswami, Anjali; Friscia, Anthony. Carnivoran evolution. New views on phylogeny, form and function. Cambridge University Press. стр. 25–63. ISBN 9781139193436. doi:10.1017/CBO9781139193436.003. 
  9. ^ Solé, Floréal; Smith, Richard; Coillot, Tiphaine; de Bast, Eric; Smith, Thierry (2014). „Dental and tarsal anatomy of Miacis latouri and a phylogenetic analysis of the earliest carnivoraforms (Mammalia, Carnivoramorpha)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 34 (1): 1—21. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2013.793195. 
  10. ^ Solé, Floréal; Smith, Thierry; De Bast, Eric; Codrea, Vlad; Gheerbrant, Emmanuel (2016). „New carnivoraforms from the latest Paleocene of Europe and their bearing on the origin and radiation of Carnivoraformes (Carnivoramorpha, Mammalia)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 36 (2): e1082480. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2016.1082480. 
  11. ^ Tomiya, S.; Zack, S. P.; Spaulding, M.; Flynn, J. J. (2021). „Carnivorous mammals from the middle Eocene Washakie Formation, Wyoming, USA, and their diversity trajectory in a post-warming world”. Journal of Paleontology. 95 (Supplement S82): 1—115. doi:10.1017/jpa.2020.74.