SH3 domen
| SH3 domain | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Identifikatori | |||||||||
| Simbol | SH3_1 | ||||||||
| Pfam | PF00018 | ||||||||
| Pfam klan | CL0010 | ||||||||
| InterPro | IPR001452 | ||||||||
| SMART | SM00326 | ||||||||
| PROSITE | PS50002 | ||||||||
| SCOP | 1shf | ||||||||
| SUPERFAMILY | 1shf | ||||||||
| CDD | cd00174 | ||||||||
| |||||||||
SH3 domen (SRC homologni 3 domen) je mali proteinski domen sa oko 60 aminokiselina koji je prvo identifikovan kao konzervirana sekvenca kod viralnog adapterskog proteina v-Crk i nekatalitičkih delova enzima poput fosfolipaza i nekoliko citoplasmatičnih tirozinskih kinaza kao što su Abl i Src.[1][2] On je bio identifikovan u nekoliko drugih proteinskih familija poput: PI3 Kinaza, Ras aktivirajućem proteinu GTPaze, CDC24 i cdc25.[3][4][5] SH3 domeni su prisutni kod proteina u signalnim putevima koji regulišu citoskelet, Ras proteinu, i Src kinazi i mnogim drugim. Oni takođe regulišu stanje aktivnosti adapterskih proteina i drugih tirozinskih kinaza. Smatra se da povećavaju specifičnost supstrata pojedinih tirozinskih kinaza. Oko 300 SH3 domena je prisutno u proteinima kodiranim ljudskim genomom.
Struktura
[уреди | уреди извор]SH3 domen ima karakteristično sa savijanje beta-barela, koji se sastoji od pet ili šest β-lanaca uređenih kao dve gusto pakovane anti-paralelne β ravni. Povezujući regioni mogu da sadrže kratke helikse. SH3 tip savijanja drevni tip savijanja koje je prisutno kod eukariota kao i prokariota.[6]
Proteini sa SH3 domenom
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Pawson T, Schlessingert J (1993). „SH2 and SH3 domains”. Curr. Biol. 3 (7): 434—42. PMID 15335710. doi:10.1016/0960-9822(93)90350-W.
- ^ Mayer BJ (2001). „SH3 domains: complexity in moderation”. J. Cell. Sci. 114 (Pt 7): 1253—63. PMID 11256992.
- ^ Musacchio A, Gibson T, Lehto VP, Saraste M (1992). „SH3--an abundant protein domain in search of a function”. FEBS Lett. 307 (1): 55—61. PMID 1639195. doi:10.1016/0014-5793(92)80901-R.
- ^ Mayer BJ, Baltimore D (1993). „Signalling through SH2 and SH3 domains”. Trends Cell Biol. 3 (1): 8—13. PMID 14731533. doi:10.1016/0962-8924(93)90194-6.
- ^ Pawson T (1995). „Protein modules and signalling networks”. Nature. 373 (6515): 573—80. PMID 7531822. doi:10.1038/373573a0.
- ^ Whisstock JC, Lesk AM (1999). „SH3 domains in prokaryotes”. Trends Biochem. Sci. 24 (4): 132—3. PMID 10322416.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_1
- Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_2
- Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_3
- Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_4
- Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_5
- Eukaryotic Linear Motif resource motif class TRG_PEX
- Nash Lab Protein Interaction Domains in Signal Transduction - The SH3 domain[мртва веза]
- GENEART - Screen your protein against all human SH3 domains in a single phage display cycle