Светско првенство у фудбалу 2006.
Детаљи такмичења | |
---|---|
Држава домаћин | Немачка |
Датум | 9. јун — 9. јул 2006. |
Екипе | 32 |
Стадиони | 12 (из 12 градова) |
Коначан пласман | |
Првак | Италија (4. титула) |
Друго место | Француска |
Треће место | Немачка |
Четврто место | Португалија |
Статистике турнира | |
Одиграно утакмица | 64 |
Постигнуто голова | 147 (2,3 по мечу) |
Укупно гледалаца | 3.353.655 (52.401 по мечу) |
Најбољи стрелац | Мирослав Клозе (5) |
Најбољи играч | Зинедин Зидан |
Најбољи млади играч | Лукас Подолски |
Најбољи голман | Ђанлуиђи Буфон |
Награда за фер-плеј | Бразил Шпанија |
Светско првенство у фудбалу 2006. (службени назив: 2006 FIFA World Cup Germany™) је било 18. светско фудбалско првенство које се одржало у Немачкој од 9. јуна до 9. јула 2006. године. Титулу је освојила репрезентација Италије победивши репрезентацију Француске са 5-3 после извођења пенала, након регуларног дела резултат је гласио 1-1. Репрезентација Немачке је освојила треће, а репрезентација Португалије четврто место.
Јуна 2000. године Немачка је на избору за домаћина победила у конкуренцији са Енглеском, Бразилом, Мароком и Јужном Африком (која ће бити домаћин наредног првенства 2010.).[2]
Главни организатор првенства је била светска фудбалска федерација ФИФА. У квалификацијама за то светско првенство учествовало је 198 репрезентација, од којих су 32 учествовале на завршном турниру. Квалификације су трајале од септембра 2004. до новембра 2005. Од свих репрезентација које су се квалификовале на завршни турнир првенства само се репрезентација Немачке аутоматски квалификовала као домаћин првенства. Ово првенство се разликовало од свих претходних првенстава. У овом случају тадашњи светски првак репрезентација Бразила није била директно квалификована. Она је морала, као и друге репрезентације, да се квалификује како би одбранила титулу светског првака. По први пут на светском првенству су се појавиле и репрезентације Анголе, Гане, Обале Слоноваче, Тога, Тринидада и Тобага и Украјине.
Домаћин првенства
[уреди | уреди извор]7. јула 2000. у Цириху се сазнало ко ће бити домаћин светског првенства у фудбалу 2006. Немачка је победила са једним гласом више, испред Јужне Африке (која ће бити домаћин наредног првенства 2010.).
Кандидати су били:
Држава | Глас | ||
---|---|---|---|
1 | 2 | 3 | |
Немачка | 10 | 11 | 12 |
Јужна Африка | 6 | 11 | 11 |
Енглеска | 5 | 2 | |
Мароко | 2 | ||
Укупно гласова | 23 | 24 | 23 |
Квалификације
[уреди | уреди извор]Укупно 198 репрезентација света је учествовало у квалификацијама за ово светско првенство у фудбалу. Домаћин Немачка је била аутоматски квалификована. Остале репрезентација су се квалификовале по континенталним такмичењима: 13 репрезентације из УЕФА зоне (Европа), 5 из КАФ зоне (Африка), 4 из КОНМЕБОЛ зоне (Јужна Америка), 4 из АФК (Азија) и 3 репрезентације из КОНКАКАФ зоне (Северна Америка, Средња Америка и Кариби). Последња 2 места су добијали победници из меча АФК против КОНКАКАФ и КОМНЕБОЛ против ОКФ (Аустралија).
Репрезентације Анголе, Гане, Обале Слоноваче, Тога, Тринидада и Тобагоа, Украјине и Чешке Републике су се први пут појавиле на светком фудбалском првенству. Чешка и Украјина су биле раније квалификоване као независне државе, Чешка од Чехословачке и Украјина од СССР, а последњи пут су играли заједно на СП у фудбалу 1990.
Следећи тимови су обезбедили учешће на првенству:[3]
|
|
|
Преглед турнира
[уреди | уреди извор]Преглед
[уреди | уреди извор]Светско првенство је почело 9. јуна са 32 репрезентације које су се такмичиле у првом кругу мечева у одвојеним групама. Било је осам група са по 4 репрезентације. Унутар групе су играле свака са сваком репрезентацијом по једном, што је укупно шест утакмица по групи. У други круг такмичења су се квалификовале по две првопласиране екипе из сваке групе. Други круг је почео 24. јуна. На турниру су одигране укупно 64 утакмице.
Оцењивање
[уреди | уреди извор]Иако Немачка репрезентација није успела освојити турнир, турнир је био веома успешан. Стадиони и систем транспорта били су А-класе.
Бројеви
[уреди | уреди извор]Немац Мирослав Клозе освојио је, са 5 голова, златну копачку као најбољи стрелац првенства. Друго место је добио Аргентинац Ернан Креспо са 3 гола. Ниједан играч шампиона Италије није дао више од 2 гола на турниру, али је зато 10 различитих фудбалера постигло поготке.
Први пут у историји светског првенства у фудбалу Филип Лам је постигао први гол на турниру као одбрамбени играч, а последњи гол првенства је постигао Марко Матераци такође италијански одбрамбени играч.
Картони
[уреди | уреди извор]Додељено је 245 жутих и 28 црвених картона. У току плеј-оф утакмице између Португала и Холандије додељено је 16 жутих и 4 црвена картона, шта је значило да је нови рекорд у картонима на светском првенству постављен.
Пут до финала
[уреди | уреди извор]Италија је стигла до финала са јаком одбраном, против репрезентације Аустралије Италијани су победили након пенала, који је досуђен у 95. минуту за чију је реализацију био задужен Франческо Тоти. У четвртфиналу Италија је савладала Украјину са убедљивих 3:0. Голове су постигли Ђанлука Замброта и Лука Тони који се два пута уписао у листу стрелаца. У полуфиналу Италија је савладала домаћина Немачку са 2 према 0 након продужетака. Голове су постигли Алесандро дел Пјеро и Фабио Гросо.
Француска није имала лаке утакмице у плеј-оф фази, првенствено због тога што су морали да играју против тадашњег шампиона репрезентације Бразила које су успешно савладали. У полу-финалу Французи су савладали Португал са 1 према 0 након извођења пенала, гол је постигао Зинедин Зидан.
У утакмици за треће место, Немачка је савладала Португал са резултатом 3:1.
Финале је одиграно 9. јула 2006. на олимпијским стадиону у Берлину. Италија и њен тренер Марчело Липи победили су Француску после пенала и освојили своју четврту титулу светског шампиона у фудбалу.
Финале
[уреди | уреди извор]Репрезентација Италије по четврти пут је постала шампион планете победом над селекцијом Француске након пенала (5:3) у финалу светског првенства у Немачкој. У регуларном делу утакмице резултат је био нерешен - 1:1, а са беле тачке једини непрецизан био је Давид Трезеге, док су код „азура“ сва петорица фудбалера постигла погодак. Последњи ударац, који је донео велики тријумф екипи Марчела Липија, извео је Фабио Гросо и донео Италији златни пехар након 24 године.[4]
Пре извођења пенала Француска је остала са играчем мање на терену, након што је у 110. минуту један од њених најбољих играча, Зинедин Зидан добио црвени картон. Капитен „триколора“ је главом ударио дефанзивца Италије Марка Матерација и тако се, праћен звиждуцима већине навијача на стадиону у Берлину, опростио од активног играња фудбала.
Покушај Зидана да мајсторијом са беле тачке савлада Буфона умало се није обио о главу „триколорима“ јер је лопта, која је погодила пречку, једва прешла гол-линију. Након гола мање, Италијани су прешли у офанзиву. Офанзива се исплатила већ у 19. минуту, када је кривац за пенал Француза, Матераци, после корнера Андреа Пирла савладао Бартеза, голмана француске селекције.
Међутим, то је било све што се тиче голова у регуларном делу утакмице, па су шампиона планете по други пут у историји светских првенства морали да одлуче пенали, а за разлику од светског првенства у фудбалу 1994. године, када су елиминисани од репрезентације Бразила, Италијани су овог пута имали више среће.
Жреб
[уреди | уреди извор]Жреб је одржан у Лајпцигу, 9. децембра 2005. године.
Шешир А | Шешир Б | Шешир Ц | Шешир Д |
---|---|---|---|
Аргентина |
Ангола |
Хрватска |
Костарика |
Специјални шешир | |||
Списак тимова
[уреди | уреди извор]Свака репрезентација је морала да позове максимално 23 играча и једног тренера за стручни штаб. Сваки тим је, ФИФИ, морао до маја 2006. да преда свој списак.
Судије
[уреди | уреди извор]ФИФА је од поново изабрала 23 од постојећа 44 делегата. Италијан Масимо Де Сантис је због учешћа у фудбалском скандалу у Италији избачен са списка, такође Јамајканац Петер Прендергаст је повредио колено и вратио се назад кући.
Стадиони
[уреди | уреди извор]12 немачких градова је изабрано да угости најбоље светске фудбалске селекције. Приказани су седећи капацитети на стадионима. Многи од њих имају више места за гледаоце када се на њима одржавају утакмице немачке Бундеслиге.
Град | Стадион[5] | Клуб домаћин | Капацитет | Карта |
---|---|---|---|---|
Берлин | Олимпијски стадион | Херта Берлин | 76.176 | |
Дортмунд | Сигнал Идуна парк | Борусија Дортмунд | 66.981 | |
Франкфурт | Комерцбанк арена | Ајнтрахт Франкфурт | 48,132 | |
Гелзенкирхен | Велтинс арена | Шалке 04 | 53.804 | |
Хамбург | АОЛ арена | Хамбургер | 51.055 | |
Хановер | АВД арена | Хановер 96 | 44.652 | |
Кајзерслаутерн | Стадион Фриц Валтер | ФК Кајзерслаутерн | 41.170 | |
Келн | Стадион Рајненергија | ФК Келн | 46.120 | |
Лајпциг | Централни стадион | ФК Сашен Лајпциг | 44.199 | |
Минхен | Алијанц арена | Бајерн Минхен и 1860 Минхен | 66.016 | |
Нирнберг | Изи Кредит стадион | Нирнберг | 41,926 | |
Штутгарт | Готлиб Дајмлер стадион | Штутгарт | 54.267 |
-
Гелзенкирхен
-
Хамбург
-
Келн
-
Минхен
-
Нирнберг
-
Берлин
-
Кајзерслаутерн
-
Штутгарт
-
Дортмунд
Смештај
[уреди | уреди извор]Репрезентације су смештане по целој Немачкој. У следећој табели можете видети у ком граду је која репрезентација била смештена.
Такмичење по групама
[уреди | уреди извор] Група А Група Б Група Ц Група Д | Група Е Група Ф Група Г Група Х |
Група А
[уреди | уреди извор]Табела групе А | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Немачка | 3 | 3 | 0 | 0 | 8 | 2 | +6 | 9 |
2. | Еквадор | 3 | 2 | 0 | 1 | 5 | 3 | +2 | 6 |
3. | Пољска | 3 | 1 | 0 | 2 | 2 | 4 | -2 | 3 |
4. | Костарика | 3 | 0 | 0 | 3 | 3 | 9 | -6 | 0 |
Група Б
[уреди | уреди извор]Табела групе Б | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Енглеска | 3 | 2 | 1 | 0 | 5 | 2 | +3 | 7 |
2. | Шведска | 3 | 1 | 2 | 0 | 3 | 2 | +1 | 5 |
3. | Парагвај | 3 | 1 | 0 | 2 | 2 | 2 | 0 | 3 |
4. | Тринидад и Тобаго | 3 | 0 | 1 | 2 | 0 | 4 | -4 | 1 |
Енглеска | 2:0 | Тринидад и Тобаго |
---|---|---|
Круч 83’ Џерард 90+1’ |
Детаљи |
Група Ц
[уреди | уреди извор]Табела групе Ц | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Аргентина | 3 | 2 | 1 | 0 | 8 | 1 | +7 | 7 |
2. | Холандија | 3 | 2 | 1 | 0 | 3 | 1 | +2 | 7 |
3. | Обала Слоноваче | 3 | 1 | 0 | 2 | 5 | 6 | -1 | 3 |
4. | Србија и Црна Гора | 3 | 0 | 0 | 3 | 2 | 10 | -8 | 0 |
Србија и Црна Гора | 0:1 | Холандија |
---|---|---|
Детаљи | Робен 18’ |
Холандија | 2:1 | Обала Слоноваче |
---|---|---|
ван Перси 23’ ван Нистелрој 27’ |
Детаљи | Б. Кон 38’ |
Обала Слоноваче | 3:2 | Србија и Црна Гора |
---|---|---|
Диндан 37’ (пен.), 67’ Калу 86’ (пен.) |
Детаљи | Жигић 10’ Илић 20’ |
Група Д
[уреди | уреди извор]Табела групе Д | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Португал | 3 | 3 | 0 | 0 | 5 | 1 | +4 | 9 |
2. | Мексико | 3 | 1 | 1 | 1 | 4 | 3 | +1 | 4 |
3. | Ангола | 3 | 0 | 2 | 1 | 1 | 2 | -1 | 2 |
4. | Иран | 3 | 0 | 1 | 2 | 2 | 6 | -4 | 1 |
Иран | 1:1 | Ангола |
---|---|---|
Бактијаризаде 75’ | Детаљи | Флавио 60’ |
Група Е
[уреди | уреди извор]Табела групе Е | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Италија | 3 | 2 | 1 | 0 | 5 | 1 | +4 | 7 |
2. | Гана | 3 | 2 | 0 | 1 | 4 | 3 | +1 | 6 |
3. | Чешка | 3 | 1 | 0 | 2 | 3 | 4 | -1 | 3 |
4. | Сједињене Државе | 3 | 0 | 1 | 2 | 2 | 6 | -4 | 1 |
Сједињене Државе | 0:3 | Чешка |
---|---|---|
Детаљи | Колер 5’ Росицки 36’, 76’ |
Група Ф
[уреди | уреди извор]Табела групе Ф | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Бразил | 3 | 3 | 0 | 0 | 7 | 1 | +6 | 9 |
2. | Аустралија | 3 | 1 | 1 | 1 | 5 | 5 | 0 | 4 |
3. | Хрватска | 3 | 0 | 2 | 1 | 2 | 3 | -1 | 2 |
4. | Јапан | 3 | 0 | 1 | 2 | 2 | 7 | -5 | 1 |
Бразил | 2:0 | Аустралија |
---|---|---|
Адријано 49’ Фред 90’ |
Детаљи |
Група Г
[уреди | уреди извор]Табела групе Г | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Швајцарска | 3 | 2 | 1 | 0 | 4 | 0 | +4 | 7 |
2. | Француска | 3 | 1 | 2 | 0 | 3 | 1 | +2 | 5 |
3. | Јужна Кореја | 3 | 1 | 1 | 1 | 3 | 4 | -1 | 4 |
4. | Того | 3 | 0 | 0 | 3 | 1 | 6 | -5 | 0 |
Јужна Кореја | 2:1 | Того |
---|---|---|
Ли Чун-со 54’ Ан Јунг-хван 72’ |
Детаљи | Шериф-Туре 31’ |
Француска | 1:1 | Јужна Кореја |
---|---|---|
Анри 9’ | Детаљи | Парк Ји-Сунг 81’ |
Того | 0:2 | Швајцарска |
---|---|---|
Детаљи | Фрај 16’ Барнета 88’ |
Швајцарска | 2:0 | Јужна Кореја |
---|---|---|
Сендерос 23’ Фрај 77’ |
Детаљи |
Група Х
[уреди | уреди извор]Табела групе Х | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Шпанија | 3 | 3 | 0 | 0 | 8 | 1 | +7 | 9 |
2. | Украјина | 3 | 2 | 0 | 1 | 5 | 4 | +1 | 6 |
3. | Тунис | 3 | 0 | 1 | 2 | 3 | 6 | -3 | 1 |
4. | Саудијска Арабија | 3 | 0 | 1 | 2 | 2 | 7 | -4 | 1 |
Саудијска Арабија | 0:4 | Украјина |
---|---|---|
Детаљи | Русол 4’ Ребров 36’ Шевченко 46’ Калињиченко 84’ |
Саудијска Арабија | 0:1 | Шпанија |
---|---|---|
Детаљи | Хуанито 36’ |
Елиминациона фаза
[уреди | уреди извор]Осмина финала | Четвртфинале | Полуфинале | Финале | |||||||||||
24. јун - Минхен | ||||||||||||||
Немачка | 2 | |||||||||||||
30. јун - Берлин | ||||||||||||||
Шведска | 0 | |||||||||||||
Немачка (пен.) | 1 (4) | |||||||||||||
24. јун - Лајпциг | ||||||||||||||
Аргентина | 1 (2) | |||||||||||||
Аргентина (про.) | 2 | |||||||||||||
4. јул - Дортмунд | ||||||||||||||
Мексико | 1 | |||||||||||||
Немачка | 0 | |||||||||||||
26. јун - Кајзерслаутерн | ||||||||||||||
Италија (про.) | 2 | |||||||||||||
Италија | 1 | |||||||||||||
30. јун - Хамбург | ||||||||||||||
Аустралија | 0 | |||||||||||||
Италија | 3 | |||||||||||||
26. јун - Келн | ||||||||||||||
Украјина | 0 | |||||||||||||
Швајцарска | 0 (0) | |||||||||||||
9. јул - Берлин | ||||||||||||||
Украјина (пен.) | 0 (3) | |||||||||||||
Италија (пен.) | 1 (5) | |||||||||||||
25. јун - Штутгарт | ||||||||||||||
Француска | 1 (3) | |||||||||||||
Енглеска | 1 | |||||||||||||
1. јул - Гелзенкирхен | ||||||||||||||
Еквадор | 0 | |||||||||||||
Енглеска | 0 (1) | |||||||||||||
25. јун - Нирнберг | ||||||||||||||
Португалија (пен.) | 0 (3) | |||||||||||||
Португалија | 1 | |||||||||||||
5. јул - Минхен | ||||||||||||||
Холандија | 0 | |||||||||||||
Португалија | 0 | |||||||||||||
27. јун - Дортмунд | ||||||||||||||
Француска | 1 | Треће место | ||||||||||||
Бразил | 3 | |||||||||||||
1. јул - Франкфурт | 8. јул - Штутгарт | |||||||||||||
Гана | 0 | |||||||||||||
Бразил | 0 | Немачка | 3 | |||||||||||
27. јун - Хановер | ||||||||||||||
Француска | 1 | Португалија | 1 | |||||||||||
Шпанија | 1 | |||||||||||||
Француска | 3 | |||||||||||||
Осмина финала
[уреди | уреди извор]Италија | 1:0 | Аустралија |
---|---|---|
Тоти 90+5’ (пен.) | Детаљи |
Швајцарска | 0:0 (прод.) | Украјина |
---|---|---|
Детаљи | ||
Пенали | ||
Штрелер Барнета Кабанас |
0:3 | Шевченко Милевски Ребров Гусев |
Четвртфинале
[уреди | уреди извор]Немачка | 1:1 (прод.) | Аргентина |
---|---|---|
Клосе 80’ | Детаљи | Ајала 49’ |
Пенали | ||
Невил Балак Подолски Боровски |
4:2 | Круз Ајала Родригез Камбјасо |
Енглеска | 0:0 (прод.) | Португал |
---|---|---|
Детаљи | ||
Пенали | ||
Лампард Харгревз Џерард Карагер |
1:3 | Симао Вијана Петит Постига Роналдо |
Полуфинале
[уреди | уреди извор]За 3. место
[уреди | уреди извор]Немачка | 3:1 | Португал |
---|---|---|
Швајнштајгер 56’, 78’ Петит 60’ (аг.) |
Детаљи | Нуно Гомес 88’ |
Финале
[уреди | уреди извор]Италија | 1:1 (прод.) | Француска |
---|---|---|
Матераци 19’ | Детаљи | Зидан 7’ (пен.) |
Пенали | ||
Пирло Матераци Де Роси Дел Пјеро Гросо |
5:3 | Вилтор Трезеге Абидал Сањол |
Најбољи стрелац
[уреди | уреди извор]Немац Мирослав Клозе је са 5 голова био најбољи стрелац у току првенства и због тога је добио награду за најбољег стрелца - златну копачку.
5 голова
3 гола
- Ернан Креспо
- Макси Родригез
- Роналдо
- Тијери Анри
- Зинедин Зидан
- Лукас Подолски
- Давид Виља
- Фернандо Торес
Потпуни списак стрелаца можете видети на Стрелци у току фудбалског првенства у фудбалу 2006.
Награде
[уреди | уреди извор]Победник светског првенства 2006. |
Италија Четврта титула |
Најбољи тим
[уреди | уреди извор]ФИФА је 7. јула 2006. објавила списак најбољег тима завршног турнира:
Коначни пласман учесника
[уреди | уреди извор] Прво место Друго место Треће место Четврто место | Од 5. до 8. места Од 9. до 16. места Од 17. до 32. места |
Поз | Тим | Г | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | ГР | Бод. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Финале | ||||||||||
1 | Италија | Е | 7 | 5 | 2 | 0 | 12 | 2 | +10 | 17 |
2 | Француска | Г | 7 | 4 | 3 | 0 | 9 | 3 | +6 | 15 |
Елиминисани у полуфиналу | ||||||||||
3 | Немачка | А | 7 | 5 | 1 | 1 | 14 | 6 | +8 | 16 |
4 | Португал | Д | 7 | 4 | 1 | 2 | 7 | 5 | +2 | 13 |
Елиминисани у четвртфиналу | ||||||||||
5 | Бразил | Ф | 5 | 4 | 0 | 1 | 10 | 2 | +8 | 12 |
6 | Аргентина | Ц | 5 | 3 | 2 | 0 | 11 | 3 | +8 | 11 |
7 | Енглеска | Б | 5 | 3 | 2 | 0 | 6 | 2 | +4 | 11 |
8 | Украјина | Х | 5 | 2 | 1 | 2 | 5 | 7 | -2 | 7 |
Елиминисани у осмини финала | ||||||||||
9 | Шпанија | Х | 4 | 3 | 0 | 1 | 9 | 4 | +5 | 9 |
10 | Швајцарска | Г | 4 | 2 | 2 | 0 | 4 | 0 | +4 | 8 |
11 | Холандија | Ц | 4 | 2 | 1 | 1 | 3 | 2 | +1 | 7 |
12 | Еквадор | А | 4 | 2 | 0 | 2 | 5 | 4 | +1 | 6 |
13 | Гана | Е | 4 | 2 | 0 | 2 | 4 | 6 | -2 | 6 |
14 | Шведска | Б | 4 | 1 | 2 | 1 | 3 | 4 | -1 | 5 |
15 | Мексико | Д | 4 | 1 | 1 | 2 | 5 | 5 | 0 | 4 |
16 | Аустралија | Ф | 4 | 1 | 1 | 2 | 5 | 6 | -1 | 4 |
Елиминисани у групној фази | ||||||||||
17 | Јужна Кореја | Г | 3 | 1 | 1 | 1 | 3 | 4 | -1 | 4 |
18 | Парагвај | Б | 3 | 1 | 0 | 2 | 2 | 2 | 0 | 3 |
19 | Обала Слоноваче | Ц | 3 | 1 | 0 | 2 | 5 | 6 | -1 | 3 |
20 | Чешка | Е | 3 | 1 | 0 | 2 | 3 | 4 | -1 | 3 |
21 | Пољска | А | 3 | 1 | 0 | 2 | 2 | 4 | -2 | 3 |
22 | Хрватска | Ф | 3 | 0 | 2 | 1 | 2 | 3 | -1 | 2 |
23 | Ангола | Д | 3 | 0 | 2 | 1 | 1 | 2 | -1 | 2 |
24 | Тунис | Х | 3 | 0 | 1 | 2 | 3 | 6 | -3 | 1 |
25 | Иран | Д | 3 | 0 | 1 | 2 | 2 | 6 | -4 | 1 |
26 | Сједињене Државе | Е | 3 | 0 | 1 | 2 | 2 | 6 | -4 | 1 |
27 | Тринидад и Тобаго | Б | 3 | 0 | 1 | 2 | 0 | 4 | -4 | 1 |
28 | Јапан | Ф | 3 | 0 | 1 | 2 | 2 | 7 | -5 | 1 |
29 | Саудијска Арабија | Х | 3 | 0 | 1 | 2 | 2 | 7 | -5 | 1 |
30 | Того | Г | 3 | 0 | 0 | 3 | 1 | 6 | -5 | 0 |
31 | Костарика | А | 3 | 0 | 0 | 3 | 3 | 9 | -6 | 0 |
32 | Србија и Црна Гора | Ц | 3 | 0 | 0 | 3 | 2 | 10 | -8 | 0 |
Званични спонзори
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Званични лого и постер првенства”. ФИФА. 16. 1. 2007. Архивирано из оригинала 20. 03. 2007. г. Приступљено 18. 03. 2007.
- ^ „Вебсајт СП у фудбалу 2010 на fifa.com”. ФИФА. Архивирано из оригинала 17. 05. 2007. г. Приступљено 18. 03. 2007.
- ^ „Тимови СП у фудбалу 2006.”. Fifaworldcup.com. Архивирано из оригинала 12. 03. 2007. г. Приступљено 18. 03. 2007.
- ^ „Фудбалска репрезентација Италије освојила титулу првака света (језик: енглески)[[Категорија:Чланци са спољашњим везама на језику — енглески]]”. cbc.ca. Архивирано из оригинала 14. 07. 2006. г. Приступљено 02. 09. 2018. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Сви домаћински стадиони првенства на fifaworldcup.com”. fifaworldcup.com. Архивирано из оригинала 16. 06. 2006. г. Приступљено 18. 03. 2007.
- ^ „Добитник златне копачке на fifaworldcup.com - Мирослав Клозе”. fifaworldcup.com. Архивирано из оригинала 11. 07. 2006. г. Приступљено 18. 03. 2007.
- ^ „Добитник златне лопте на fifaworldcup.com - Зинедин Зидан”. fifaworldcup.com. Архивирано из оригинала 21. 03. 2007. г. Приступљено 18. 03. 2007.
- ^ „Најбољи млади играч на fifaworldcup.com - Лукас Подолски”. fifaworldcup.com. Архивирано из оригинала 15. 03. 2007. г. Приступљено 18. 03. 2007.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични FIFAWorldCup сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2006)
- Званични ФИФА сајт
- World Cup 2006 Weblog
- Мундијал 2006
- Football World Cup Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2012) Најновије вести.