Tropinon
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
8-Metil-8-azabiciklo[3.2.1]oktan-3-on
| |
Drugi nazivi
3-Tropinon
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
DrugBank | |
ECHA InfoCard | 100.007.756 |
| |
Svojstva | |
C8H13NO | |
Molarna masa | 139,195 g/mol |
Agregatno stanje | Smeđa čvrsta materija |
Tačka topljenja | 425 °C (797 °F; 698 K) |
Tačka ključanja | (razlaže se) |
Opasnosti | |
NFPA 704 | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Tropinon je alkaloid. Robert Robinson je 1917. izveo čuvenu sintezu tropinona. On je sintetički prekurzor atropina, deficitarne robe tokom Prvog svetskog rata.[3][4] Tropinon i alkaloidi kokain i atropin imaju zajedničku tropansku osnovu.
Sinteza
[уреди | уреди извор]Prvu sintezu tropinona je izveo Rišard Vilstater 1901. Početni materijal je bio naizgled srodni cikloheptanon, ali je bilo potrebno mnogo koraka da se uvede azotni most. Sveukupni prinos sinteze je samo 0,75%.[5] Vilstater je ranije sintetisao kokain iz tropinona, što je bila prva sinteza i evaluacija strukture kokaina.[6]
Robinsonova sinteza iz 1917 se smatra klasikom totalne sinteze[7] zbog njene jednostavnosti i biomimetičkog pristupa. Tropinon je biciklični molekul, dok su reaktanti za njegovu pripremu relativno jednostavni: sukcinaldehid, metilamin i acetondikarboksilna kiselina (ili čak aceton). Sinteza je dobar primer biomemetičke reakcije zato što biosinteza koristi iste gradivne blokove. Ona takođe demonstrira tandem reakciju, sintezu u jednoj posudi. Prinos sinteze je 17%, a sa kasnijim poboljšanjima premašuje 90%.[5]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Robinson R. (1917). „LXIII.?A synthesis of tropinone”. Journal of the Chemical Society, Transactions. 111: 762—768. doi:10.1039/CT9171100762.
- ^ Nicolaou K. C.; Vourloumis, D.; Winssinger N.; Baran P. S. (2000). „The Art and Science of Total Synthesis at the Dawn of the Twenty-First Century”. Angewandte Chemie International Edition. 39 (1): 44. PMID 10649349. doi:10.1002/(SICI)1521-3773(20000103)39:1<44::AID-ANIE44>3.0.CO;2-L.
- ^ а б „Organic Synthesis”. 1998. ISBN 978-0-85404-544-0. doi:10.1039/9781847551573.
- ^ Humphrey A. J.; O'Hagan D. (2001). „Tropane alkaloid biosynthesis. A century old problem unresolved”. Natural Product Reports. 18 (5): 494—502. PMID 11699882. doi:10.1039/b001713m.
- ^ Birch A. J. (1993). „Investigating a Scientific Legend: the Tropinone Synthesis of Sir Robert Robinson, F.R.S”. Notes and Records of the Royal Society of London (1938-1996). 47 (2): 277—226. JSTOR 531792. doi:10.1098/rsnr.1993.0034.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- MSDS za tropinon Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2020)
- Razne sintetičke procedure tropinona