Ковиљ

Ковиљ
Ковиљ;
	Манастир Ковиљ
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Градска општина	Нови Сад
Становништво
— 2022.	5.151
— густина	49/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 13′ 24″ С; 20° 01′ 14″ И / 45.223343° С; 20.020646° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	89 m
Површина	105,1 km2
	Ковиљ Ковиљ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21243
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Ковиљ (мађ. Kabol) је насељено место у граду Новом Саду, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 5.151 становника.

Доњи Ковиљ се први пут спомиње 1554, а Горњи Ковиљ 1702. Насеља су се спојила 1870. Поред Ковиља се налази познати манастир Ковиљ. Манастир је обновљен 1705—1707, према легенди да је на том месту Свети Сава саградио манастир у 13. веку. У месту постоје и две српске православне цркве, из 1824/28 и 1846. године.

Историја

У Горњем Ковиљу прва позната православна црква стајала је отприлике два метра западно од данашње. Та српска богомоља посвећена празнику Летњем Св. Николи, је "троносана" 6. маја/25. априла 1738. године од стране епископа бачког Висариона Павловића. Нова црква је подигнута 1827-1829. године на истом месту. Приправљање цигле почело је још 1824. године, а трошак радова је изнео 6617 ф. 69. крајцара. Њу је 7. јуна/26. маја 1829. године "троносао" епископ бачки Гедеон Петровић и сада празнику Вазнесењу Господњем посветио.

У Доњем Ковиљу је одавно постојала мала "готска" православна црква. Њена локација је била улица која води са ритског насипа од Сремских Карловаца за ковиљски манастир. Ту је (1893) стојао на месту њеног олтара велики дрвени крст пободен. У тој цркви је на први дан Ускрса 1836. године последња служба одржана, па је као врло трошна у пролеће 1837. године "разорена". До градње новог храма, служба се одвијала у кући ковиљског трговца Јовановића. Спремање за градњу кренуло је од 1839. године. Та кућа - место је пред саму градњу за те сврхе и откупљена. Уз ту кућу грађена је нова црква 1842-1845. године. Освештао ју је 14/2. децембра 1845. године прота жабаљски Максим Поповић, а као и стара и ова је Св. апостолу Томи била посвећена.^[1]

Након завршетка грађанског рата у Угарској 1848-1849. године процењивана је материјална штета по Шајкашким црквама. Тада су постојала два Ковиља - Горњи и Доњи. Штету су пријавила оба насеља. Тако је Горњи Ковиљ поднео захтев за накнаду штете која је по њој износила 12.649 ф. 39 новчића. Поверенство је такође извршило процену и понудило накнаду: за црквене утвари - 810 ф. а за оправу и унутрашњи намештај још 7.236 ф. што укупно износи 8.046 ф. Са том сумом се сложило Министарство ратно у Бечу. Када је реч о Доњем Ковиљу, ова општина је тражила 10.825 ф. 48 новчића. И ту је Поверенство сматрало другачије: за црквене утвари свим општинама је понуђено исто - 810 ф. а за оправу и унутрашњи намештај цркве одредили су износ од 6.136 ф. Укупно им је одобрено и од стране Министарства војног у Бечу, 6.946 ф.^[1]

Број становника у оба Ковиља расте у другој половини 19. века. Горњи Ковиљ има 1880. године 2461 становника, од којих је највише Срба - 2169. Других нација је много мање: Мађара 121, Немаца 85, а "осталих" 86. За десет година јављају се припадници и других нација у горњем Ковиљу, а 1890. године укупан број износи 4768. Највише се - вишеструко повећала бројност Мађара и Немаца; Мађара сада има чак 1679. То је зато што је у међувремену колонизовано ново насеље у горњековиљском атару - "Тиса-Калманфалва", са Мађарима и Немцима. Остали по бројности следе: Немаца 626, Словака 35, Румуна 4, Рутена 37, Хрвата 2, а "осталих" 34. Када је реч о Доњем Ковиљу, то је дупло мање место са Србима који апсолутно доминирају. По поису из 1880. године у месту живи 1335 Срба, 184 Мађара, 35 Немаца, а "осталих" - 86. За десет година укупан број становника са 1636, пораста је на 1957 душа. Сада, 1890. године забележене су бројке: Срба 1627, Мађара 212, Немаца 49, 2 Словака, 17 Рутена, 17 Хрвата и 34 "осталих" становника.^[1]

По православној парохијској статистици са краја 1891. године виде се разлике између Горњег и Доњег Ковиља. Горњи Ковиљ тада има 2385 православних становника, 428 православних домова, једног свештеника, 274 ученика и 3 основне школе (зграде). У Доњем Ковиљу има у исто време 1724 православних становника, 312 православних домова, једног свештеника, 262 ученика и само једну основну школу.^[2]

Демографија

У насељу Ковиљ живи 4376 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,5 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 1750 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	5.368
1953.	5.436
1961.	5.448
1971.	5.290
1981.	5.279
1991.	5.242	5.224
2002.	5.599	5.643
2011.	5.389

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	5.056	90,30%
Мађари	140	2,50%
Југословени	97	1,73%
Хрвати	71	1,26%
Роми	51	0,91%
Муслимани	28	0,50%
Словаци	10	0,17%
Црногорци	6	0,10%
Украјинци	6	0,10%
Русини	6	0,10%
Чеси	5	0,08%
Албанци	5	0,08%
Немци	4	0,07%
Македонци	2	0,03%
Бугари	2	0,03%
Словенци	1	0,01%
Руси	1	0,01%
Румуни	1	0,01%
Буњевци	1	0,01%
непознато	34	0,60%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	5	8
80+	29	74
75—79	67	110
70—74	97	144
65—69	145	180
60—64	161	164
55—59	124	128
50—54	192	192
45—49	257	213
40—44	215	193
35—39	193	201
30—34	203	162
25—29	170	188
20—24	216	190
15—19	216	204
10—14	183	179
5—9	157	146
0—4	150	143
Просек :	37,5	40,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.329	1.387	1.517	1.508	1.632	1.606	1.750

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	306	410	299	374	197	105	42	9	4	4	3,19

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.290	718	1.399	105	67	1
Женски	2.351	448	1.393	433	77	0
УКУПНО	4.641	1.166	2.792	538	144	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.245	482	4	1	257
Женски	740	230	0	0	143
УКУПНО	1.985	712	4	1	400
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	40	61	122	18	56
Женски	1	9	114	16	10
УКУПНО	41	70	236	34	66
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	36	38	14	11
Женски	8	40	20	46	71
УКУПНО	11	76	58	60	82
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	77	0	0	25
Женски	28	0	0	4
УКУПНО	105	0	0	29

Саобраћај

Ковиљ је директно повезан на ауто-пут А1 (Суботица – Београд) који пролази кроз атар села, а до самог места може се доћи локални путем Будисава – Ковиљ и државним путем IIА реда 114 (Чуруг – Жабаљ – Шајкаш – Ковиљ).

Ковиљ је са Новим Садом, Будисавом и Каћем повезан линијом јавног превоза бр. 24.

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в "Српски сион", Карловци 1893. године
^ "Српски сион", Карловци 1892. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[аутоматски_генерисано1-1] а ^б ^в "Српски сион", Карловци 1893. године

[2] "Српски сион", Карловци 1892. године

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[6] Насеље чија је градња у плану.

[Делимично-7] а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље.

[Посебно-8] а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[н 1]

[н 2]

[н 3]

п р у Градске четврти и приградска насеља Новог Сада
Бачки део града (јужно од канала ДТД)	Авијатичарско насеље Адамовићево насеље Адице Алмашки крај Банатић Булевар Врагова башта Грбавица Депресија Детелинара Железничка колонија Југовићево Каменичко острво Камењар Кампус новосадског универзитета Лиман Липов гај Мали Сателит (Тозиновац) Нови Сад на води^{[н 1]} Ново насеље (Бистрица) Первазово насеље Подбара Рибарско острво Роткварија (Житни трг) Савина Сајлово^{[н 2]} Сајмиште Салајка (Славија) Сателит Стари град (Центар) Телеп Тозин сокак Шаренград Шонси
Бачки део града (северно од канала ДТД)	Велики рит Видовданско насеље Горње ливаде Клиса Мали Београд Мишин салаш Римски шанчеви^{[н 2]} Слана бара Шангај
Сремски део града	Петроварадин^{[н 3]} (Алибеговац Буковачки плато Везирац Карагача Мишелук Нови мајур Петроварадинска тврђава Подграђе Петроварадина Рибњак Садови Стари мајур Текије Транџамент Ширине Широка долина) Сремска Каменица^{[н 3]} (Артињева Боцке Доња Каменица Главица Горња Каменица Григовац Мала Каменица Парагово Поповица Староиришки пут Татарско брдо Чардак)
Приградска насеља	Бангладеш Бегеч Будисава Буковац Ветерник Ветерничка рампа^{[н 2]} Каћ Кисач Ковиљ Лединци Немановци Пејићеви салаши Руменка Стари Лединци Степановићево Танкосићево Футог Ченеј
Индустријске зоне	Индустријске зоне у Новом Саду
^ Насеље чија је градња у плану. ^ ^а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље. ^ ^а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.