Пређи на садржај

4-Метил-2-пентанол

С Википедије, слободне енциклопедије
4-Метил-2-пентанол[1]
Називи
IUPAC назив
4-Metil-2-pentanol
Други називи
4-Метилпентан-2-ол, Метил изобутил карбинол, МИБЦ, Изобутил метил карбинол, 2-Метил-4-пентанол, 4-метилпентан-2-ол, 1,3-Диметилбутанол, Метил амил алкохол, Изобутил метил метанол
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.229
  • OC(C)CC(C)C
Својства
C6H14O
Моларна маса 102,174 g/mol
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 0,8075 g/cm3 na 20 °C
Тачка топљења −90 °C
Тачка кључања 131.6 °C
15 g/L
Растворљивост растворан у етанолу, етру
Напон паре 0,698 kPa
Вискозност 4,07 mPa·s
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C 273,0 J·mol-1·K-1 (tečnost)
-394,7 kJ·mol-1 (течност)
Опасности
Тачка паљења 41 °Ц (106 °Ф; 314 К)
Експлозивни лимити 1-5,5%[2]
Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ):
ЛД50 (ЛД50)
2590 мг/кг (пацов, орално)[3]
ЛДЛо (ЛДЛо)
1000 мг/кг (миш, орално)[3]
ЛЦ50 (ЛЦ50)
2000 ппм (пацов, 4 хр)[3]
САД здравствене границе излагања (НИОСХ):
ПЕЛ (дозвољиво)
ТWА 25 ппм (100 мг/м³) [кожа][2]
РЕЛ (препоручено)
ТWА 25 ппм (100 мг/м³) СТ 40 ппм (165 мг/м³) [кожа][2]
ИДЛХ (непосредна опасност)
400 ппм[2]
Сродна једињења
Сродна једињења
Хексанол
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

4-Метил-2-пентанол (ИУПАЦ име) или метил изобутил карбинол (МИБЦ) је органско хемијско једињење које се првенствено користи као средство за формирање пене у флотацији минерала. Он се такође користи као растварач, у органској синтези, и у производњи течности за кочнице[4] и као прекурзор неких пластификатора.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Лиде, Давид Р. (1998), Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87 изд.), Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс, стр. 3—398, 5—47, 8—106, 15—22,16—24, ИСБН 978-0-8493-0594-8 
  2. ^ а б в г NIOSH Џепни водич хемијских хазарда 0422
  3. ^ а б в „Метхyл исобутyл царбинол”. Иммедиателy Дангероус то Лифе анд Хеалтх. Натионал Институте фор Оццупатионал Сафетy анд Хеалтх (НИОСХ). 
  4. ^ Хоwард, Пхилип Х. (1993), Хандбоок оф Енвиронментал Фате анд Еxпосуре Дата фор Органиц Цхемицалс, 4, Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс, стр. 430—434, ИСБН 978-0-87371-413-6, Приступљено 22. 1. 2010