Masni alkohol
Masni alkoholi su alifatični alkoholi, koji se obično sastoje od lanca sa od 8 do 22 atoma ugljenika, mada mogu da imaju 36 ili više ugljenika. Masni alkoholi imaju paran broj atoma ugljenika i jednu alkoholnu grupu (-OH) vezanu za krajnji ugljenik. Oni takođe mogu da budu nezasićeni i razgranati. Oni nalaze široku primenu u hemijskoj industriji.
Produkcija i rasprostranjenost
[уреди | уреди извор]Mnogi masni alkoholi se u prirodi nalaze u voskovima, koji su estri masnih kiselinama i masnih alkohola.[1] Masne alkohole proizvode bakterije, biljke i životinje radi plovnosti, kao izvor metaboličke vode i energije, biosononarna sočiva (morski sisari) i radi termičke izolacije.[2] Masni alkoholi nisu bili dostupni do ranih 190-tih. Oni su originalno dobijani redukcijom voštanih estara natrijumom. Tokom 1930-tih katalitička hidrogenacija je industrijalizovana, što je omogućilo konverziju estara masnih kiselina do alkohola. Tokom 1940-tih i 1950-tih, petrohemikalije su postale važan izvor sirovina, i Karl Zigler je otkrio polimerizaciju etilena. Ova dva otkrića su omogućila proizvodnju sintetičkih masnih alkohola.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Noweck, Klaus; Grafahrend, Wolfgang (2006). „Fatty Alcohols”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-30385-4. doi:10.1002/14356007.a10_277.pub2.
- ^ Stephen Mudge; Wolfram Meier-Augenstein; et al. (2010). „What contribution do detergent fatty alcohols make to sewage discharges and the maine environment?”. Journal of Environmental Monitoring. 12 (10): 1846—1856. PMID 20820625. doi:10.1039/C0EM00079E.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Cyberlipid. „Fatty Alcohols and Aldehydes”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2012. г. Приступљено 06. 02. 2007.
- CONDEA. „Dr. Z Presents All about fatty alcohols” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2007. г. Приступљено 06. 02. 2007.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
