Масни алкохол
Масни алкохоли су алифатични алкохоли, који се обично састоје од ланца са од 8 до 22 атома угљеника, мада могу да имају 36 или више угљеника. Масни алкохоли имају паран број атома угљеника и једну алкохолну групу (-OH) везану за крајњи угљеник. Они такође могу да буду незасићени и разгранати. Они налазе широку примену у хемијској индустрији.
Продукција и распрострањеност
[уреди | уреди извор]Многи масни алкохоли се у природи налазе у восковима, који су естри масних киселинама и масних алкохола.[1] Масне алкохоле производе бактерије, биљке и животиње ради пловности, као извор метаболичке воде и енергије, биосононарна сочива (морски сисари) и ради термичке изолације.[2] Масни алкохоли нису били доступни до раних 190-тих. Они су оригинално добијани редукцијом воштаних естара натријумом. Током 1930-тих каталитичка хидрогенација је индустријализована, што је омогућило конверзију естара масних киселина до алкохола. Током 1940-тих и 1950-тих, петрохемикалије су постале важан извор сировина, и Карл Зиглер је открио полимеризацију етилена. Ова два открића су омогућила производњу синтетичких масних алкохола.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ноwецк, Клаус; Графахренд, Wолфганг (2006). „Фаттy Алцохолс”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. ИСБН 978-3-527-30385-4. дои:10.1002/14356007.а10_277.пуб2.
- ^ Степхен Мудге; Wолфрам Меиер-Аугенстеин; et al. (2010). „Wхат цонтрибутион до детергент фаттy алцохолс маке то сеwаге дисцхаргес анд тхе маине енвиронмент?”. Јоурнал оф Енвиронментал Мониторинг. 12 (10): 1846—1856. ПМИД 20820625. дои:10.1039/Ц0ЕМ00079Е.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Цyберлипид. „Фаттy Алцохолс анд Алдехyдес”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2012. г. Приступљено 06. 02. 2007.
- ЦОНДЕА. „Др. З Пресентс Алл абоут фаттy алцохолс” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 09. 2007. г. Приступљено 06. 02. 2007.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
