Цетил алкохол
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Heksadekan-1-ol
| |
| Други називи
Цетанол, Цетил алкохол, Етал, Етол, Хексадеканол, Хексадецил алкохол, Палмитил алкохол
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.048.301 |
| КЕГГ[2] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C16H34O | |
| Моларна маса | 242,45 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | Бели кристали |
| Густина | 0,811 g/cm3 |
| Тачка топљења | 49 °C (120 °F; 322 K) |
| Тачка кључања | 344 °C (651 °F; 617 K) |
| Нерастворан | |
| Опасности | |
| Тачка паљења | 185 °Ц (365 °Ф; 458 К) |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Цетил алкохол (1-хексадеканол, палмитил алкохол) је масни алкохол са формулом CH3(CH2)15OH. На собној температури, цетил алкохол је воскаста бела чврста материја или пахуљице. Име цетил је изведено од китовог уља (лат. cetus) из којег је први пут изолован.[5]
Припрема[уреди | уреди извор]
Цетил алкохол је откривен 1817. путем загревања спермацета, воскасте супстанце добијене из китовог уља, у присуству калијум хидроксида. Пахуљице цетил алкохола су остале у суду након хлађења.[6]
Сродна једињења[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Нордегрен 2002, стр. 165.
- ^ Боотх 1862, стр. 429.
Литература[уреди | уреди извор]
- Нордегрен, Тхомас (2002). Тхе А-З Енцyцлопедиа оф Алцохол анд Друг Абусе. Универсал Публисхерс. стр. 165. ИСБН 978-1-58112-404-0.
- Боотх, Јамес Цуртис (1862). Тхе Енцyцлопедиа оф Цхемистрy, Працтицал анд Тхеоретицал. стр. 429.
