Пређи на садржај

Опструкција дванаестопалачног црева

С Википедије, слободне енциклопедије
Опструкција дванаестопалачног црева
Радиограм болесника са опструкцијом дванаестопалачног црева (са радиолошким знаком двоструког балона
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностмедицинска генетика[*]

Опструкција дванаестопалачног црева или атрезија и стеноза дуоденума је конгенитална аномалија дигестивног тракта која може бити узрокована унутрашњим, спољашњим или комбинованим лезијама, без икаквог разлога (спорадично). У ретким случајевима она је последица аутозомно рецесивних генетских особина, а у око 50% случајева удружена је са другим конгениталним аномалијама. Може се испољити потпуним прекидом у пролазности дела канала (лумена) дванаестопалачног црева – атрезијом, или делимичним (парцијалним) сужењем – стенозом.[1][2][3]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Инциденција унутрашње дванаестопалачне опструкције је 1:5.000 новорођенчади. У деце са Дауновим синдромом инциденција је много већа и износи 46 на 1.000 новорођенчади. Мушкарци и жене су равномерно погођени, једнаким бројем случајева.

У Финској, стопа опструкција дванаестопалачног црева је неђто већа и износи један случај на 3.400 живорођених.

Ембриологија

[уреди | уреди извор]

Атрезија дванаестопалачног црева, мембрана или стеноза најчешће се јављају у другом делу дванаестопалачног црева, близу утока жучног и панкреасног вода. У раном ембрионалном животу, између 5. и 10. недеље гестације, дванаестопалачно црево је испуњена трака, а у лумену му се ствара вакуолизацијом и реканализација. Дванаестопалачна атрезија и стеноза настају поремећајем у овој фази развоја.

Ануларни панкреас настаје поремећајем у раздвајању предњег и задњег пупољка гуштераче, те се формира прстен који обухвата другу порцију дванаестопалачног црева. У 80% аномалија се налази на или испод утока Ватерове ампуле.

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]

Како опструкција дванаестопалачног црева може биту узрокована унутрашњим, спољашњим или комбинованим лезијама, њихови могући узроци приказани су у овој табели: Унутрашња и спољашња опструкција дванаестопалачног црева могу бити узрокована:[4]

Узроци унутрашња и спољашња опструкција дванаестопалачног црева
Унутрашња опструкција Спољашња опструкција
  • атрезија дванаестопалачног црева,
  • стеноза дванаестопалачног црева,
  • дијафрагма,
  • перфорирана дијафрагма
  • истегнута мембрана.[5]
  • ануларна гуштерача (панкреас),
  • малротација илеуса
  • предуоденална вена порта.

Класификација

[уреди | уреди извор]

Уобичајена класификација атрезија дванаестопалачног црева је у три групе:

Уобичајена класификација атрезија дванаестопалачног црева
Тип Карактеристике
Тип I Ово је најчешћи облик атрезије дванаестопалачног црева са мукозном преградом која има уредно развијен мишићни слој.
Тип II Јавља се у облику кратке фиброзне траке која спаја два атретична краја дванаестопалачног црева
Тип III Код овог типа атрезије дванаестопалачног црева постоји потпуна сепарација атретичних крајева.

Осим ових типова атрезије постоје и други, као што је перфорирана мембрана, растегнута мембрана или ануларни панкреас (гуштерача).

Већина случајева дванаестопалаћне атресије или стенозе јавља се без икаквог разлога (спорадично). Постоје две теорије о томе како настају ове абнормалности. По једној узрок су:

Аномалије крвних судова

Аномалије крвних судова које у ембриону настају због њиховог одсуства или сужења дванаестопалаћног црева резултује смањењем снабдевања крвљу погођеног подручја,

Отока ћелија

Отока ћелија у дванаестопалачном цреву омета проходност канал првог дела (лумена) дванаестопалачног црева, који се јављај у током шесте или седме недеље развоја фетуса.

Генетика

[уреди | уреди извор]

Иако се за сада не сматра да се ова конгенитална аномалија дигестивног тракта наслеђује откривено је неколико случајеве наслеђених атрезија дванаестопалачног црева због аутозомно рецесивних генетских особина.[6] Неколико случајева опструкције дванаестопалачног црева настало је због наслеђених аутозомно рецесивних генетских особина. Наиме човекове особине, укључујући и класичне генетске болести, су резулата интеракције два гена, једног од оца и једног од мајке. У рецесивним поремећајима, стање се не јавља, осим ако особа наследи исти дефектни ген за исту особину од сваког од родитеља. 

Ако појединац прими један нормалан ген и један ген за болест, особа ће бити носилац болести, али обично неће имати симптоме атрезије. 

Ризик од преноса болести код деце, који су носиоци рецесивног поремећаја, износи 25%. Док 50% деце ризикује да буду носиоци болести, али генерално неће показивати ​​симптоме поремећаја. Док 25% њихове деце може примити оба нормална гена, по један од сваког родитеља, и бити генетски нормална (за ту особину). Ризик је исти за сваку трудноћу посебно.

Удружене аномалије

[уреди | уреди извор]

Високи је проценат удружених аномалија које прате унутрашње лезије дванаестопалачног црева, међу којима са 30% доминира Даунов синдром.[7]

Од осталих аномалија значајан број имају ове:

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Око половина новорођенчади са аномалијом дванаестопалаћног црева је превремено рођено и мале телесне тежине.

  • Повраћање се јавља првог дана живота, а с озиром да је 80% опструкција локализовано дистално од Ватерове папиле, садржај је пребојен са жучи.
  • Абдоминална дистензија је минимална или одсутна јер је препрека висока.
  • У првом дану живота може се понекад елиминисати оскудна меконијална столица.
  • Уколико је опструкција некомплетна, симптоматологија се спорије развија.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Најконстантнији знак у пренаталној дијагностици који говори у прилог постојању аномалије дванаестопалачног црева је полихидрамнион.

Пренатална дијагностика

Пренатална дијагностика која се заснива на ултразвучној дијагностика почива на приказивању дуплог мехура, који се јавља због истовремене дистензије желуца и булбуса дуоденума. У том случају се трага за могућим удруженим аномалијама, као и за хромозомским аномалијама, пре свега тризомији 21, те је обавезно урадити кариотип. Уколико се ради о мултиплим аномалијама или удруженим хромозомопатијама поставља се питање даљег наставка трудноће.

Постнатално се дијагностика

Постнатално се дијагностика базира на радиографском испитивању. Уколико се ради о атрезији дванаестопалачног црева, патогномоничан је налаз два мехура са хидроаеричним нивоом, праћен одсуством гаса у дисталним деловима црева, на усправној радиографији трбуха.

Уколико се ради о делимичној опструкцији, осим два мехура дистално се види мања количина гаса.

У случајевима делимичне опструкције (перфорирана дијафрагма) нативни снимак трбуха може показивати нормалан распоред гаса, а симптоматологија може бити одложена за неко време.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Ако се не започне брзо са рехидратацијом, развијају се дехидратација и електролитни дисбаланс, који води у шок и брзу смрт новорошенчета.

Лечење аномалије дуоденума је оперативно, а техника зависи од типа аномалије. У случајевима атрезије дуоденума, стенозе или ануларног панкреаса саветује се дуоденодуоденостомија.[9] У случајевима перфориране дијафрагме или мембране препоручују се делимична ресекција и дуоденопластика.[10]

Превенција

[уреди | уреди извор]

Генетско саветовање може бити корисно за болеснике и њихове породице са наследним обликом опструкција дванаестопалачног црева.[11]

Прогноза

[уреди | уреди извор]

На морбидитет и морталитет болесника са опструкцијом дванаестопалачног црева утиче присуство удружених аномалија и мала порођајна тежина (прематуритет).

Уколико је дванаестопалачно црево веома дистендирано, постоперативни ток компликује дуг период адинамичног илеуса.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bales C, Liacouras CA. Intestinal atresia, stenosis, and malrotation. Kliegman RM, Stanton BF, St. Geme JW, Schor NF (ур.). Nelson Textbook of Pediatrics (20th изд.). . Philadelphia, PA: Elsevier; (2016), pp. 330.
  2. ^ National Organization for Rare Disorders (NORD). Duodenal atresia or stenosis. Duodenal Atresia or Stenosis.
  3. ^ Semrin MG, Russo MA. Anatomy, histology, and developmental anomalies of the stomach and duodenum. In: Feldman M, Friedman LS, Brandt LJ, eds. Sleisenger and Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease. 10th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; (2016), pp. 48.
  4. ^ Прасад, Т. Р.; Бајпаи, M. (2000). „Интестинал атресиа”. Индиан Ј Педиатр. 67 (9): 671—678. ПМИД 11028122. дои:10.1007/БФ02762182. 
  5. ^ Хуанг, Ф. C.; Цхуанг, Ј. Х.; Схиех, C. С. (1999). „Цонгенитал дуоденал мембране: а тен-yеар ревиеw”. Ацта Паедиатр Таиwан. 40: 70—74. ПМИД 10910590. 
  6. ^ Инасир, Г. А.; Рахма, С.; Кадим, А. Х. (2000). „Неонатал интестинал обструцтион”. Еаст Медитерр Хеалтх Ј. 6: 187—93. дои:10.26719/2000.6.1.187. 
  7. ^ Памеијер, Цолетте Р.; Хуббард, Анне M.; Цолеман, Беверлy; Флаке, Алан W. (2000). „Цомбинед пуре есопхагеал атресиа, дуоденал атресиа, билиарy атресиа, анд панцреатиц дуцтал атресиа: пренатал диагностиц феатурес анд ревиеw оф тхе литературе”. Ј Педиатр Сург. 35 (5): 745—47. дои:10.1053/јпсу.2000.6049. 
  8. ^ Ван Хеурн, L. W. Е.; Цхенг, W.; Де Вриес, Б.; Саинг, Х.; Јансен, Н. Ј. Г.; Коотстра, Г.; Там, П. К. Х. (2002). „Аномалиес ассоциатед wитх оесопхагеал атресиа ин Асианс анд Еуропеанс”. Педиатр Сург Инт. 18 (4): 241—43. ПМИД 12021970. дои:10.1007/с003830100692. 
  9. ^ Ruangtrakool R, Mungnirandr A, Laohapensang M, et al. „Surgical treatment for congenital duodenal obstruction”. J Med Assoc Thai. 84: 842—49. 2001. .
  10. ^ Gray SW, Skandalakis JE: Embryology for Surgeons. The embriological basis for the treatment of congenital defects. Philadelphia: Saunders, (1972), pp. 147–8
  11. ^ Лаwренце, Маттхеw Ј.; Форд, W. D. Андреw; Фурнесс, Маргарет Е.; Хаywард, Тина; Wилсон, Тони (2000). „Цонгенитал дуоденал обструцтион: еалy антенатал ултрасоунд диагнсосис”. Педиатр Сург Инт. 16 (5–6): 342—45. дои:10.1007/с003839900322. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Цалкинс, C. M.; Каррер Ф. (9. 8. 2016). „Дуоденал Атресиа”. ЕМедицине Јоурнал.  Спољашња веза у |титле= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Opstrukcija_dvanaestopalačnog_creva&oldid=29051908”