Пређи на садржај

Тимидин-дифосфат глукоза

С Википедије, слободне енциклопедије
Тимидин-дифосфат глукоза
Називи
IUPAC назив
[[(2R,3S,5R)-3-hidroksi-5-(5-metil-2,4-dioksopirimidin-1-il)oksolan-2-il]metoksi-oksidofosforil] [(2R,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-(hidroksimetil)oksan-2-il] vodonik fosfat
Други називи
TDP-глукоза; dTDP-глукоза
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
  • O=C1\C(=C/N(C(=O)N1)[C@@H]2O[C@@H]([C@@H](O)C2)COP(=O)(O)OP(=O)(O)O[C@H]3O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O)[C@H]3O)CO)C
Својства
C16H26N2O16P2
Моларна маса 564,33 g·mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Тимидин дифосфат глукоза (dTDP-глукоза или TDP-глукоза) је за нуклеотид везани шећер који се састоји од дезокситимидин дифосфата везаног за глукозу. Он је почетно једињење за синтезу многих дезокси шећера.[3]

Биосинтеза

[уреди | уреди извор]

DTDP-глукоза се формира посредством ензима глукоза-1-фосфат тимидилилтрансфераза из супстрата дТТП и глукоза-1-фосфата. Пирофосфат је нуспродукт реакције.

Употреба у ћелији

[уреди | уреди извор]

Из DTDP-глукозе се формирају разна једињења током нуклеотидног метаболизма шећера. Многе бактерије користе дТДП-глукозу да формирају еготичне шећере који се инкорпорирају у њихове липополисахариде или у секундарне метаболите као што су антибиотици. Током синтезе многих егзотичних шећера, dTDP-глукоза подлеже комбинованим реакцијама оксидације/редукције путем ензима дТДП-глукоза 4,6-дехидратаза, који формира дТДП-4-кето-6-деокси-глукозу.[3][4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б Xуе M. Хе анд Хунг-wен Лиу (2002). „Форматион оф унусуал сугарс: Мецханистиц студиес анд биосyнтхетиц апплицатионс”. Анну Рев Биоцхем. 71: 701—754. ПМИД 12045109. дои:10.1146/аннурев.биоцхем.71.110601.135339. 
  4. ^ Самуел Г, Реевес П (2003). „Биосyнтхесис оф О-антигенс: генес анд патхwаyс инволвед ин нуцлеотиде сугар прецурсор сyнтхесис анд О-антиген ассемблy”. Царбохyдр. Рес. 338 (23): 2503—19. ПМИД 14670712. дои:10.1016/ј.царрес.2003.07.009. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]