Pređi na sadržaj

Aleksandar III Aleksandrovič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleksandar III Aleksandrovič
Aleksandar III
Lični podaci
Datum rođenja(1845-03-10)10. mart 1845.
Mesto rođenjaSankt Peterburg, Ruska Imperija
Datum smrti1. novembar 1894.(1894-11-01) (49 god.)
Mesto smrtiLivadija, Ruska Imperija
Porodica
SupružnikMarija Fjodorovna
PotomstvoNikolaj II Aleksandrovič, Grand Duke Alexander Alexandrovich of Russia, Grand Duke George Alexandrovich of Russia, Ksenija Aleksandrovna, Mihail Aleksandrovič, Olga Aleksandrovna
RoditeljiAleksandar II Nikolajevič
Marija Aleksandrovna
DinastijaRomanov
imperator sveruski, kralj Poljske i veliki knez Finske
Period18811894.
PrethodnikAleksandar II Nikolajevič
NaslednikNikolaj II Aleksandrovič
Čingeneral konjice,
general-ađutant

Aleksandar III Aleksandrovič (rus. Александр III Александрович; Sankt Peterburg, 10. mart 1845Livadija, 1. novembar 1894) bio je ruski imperator od 1881. do 1894. godine.[1]

Aleksandar je bio sin i naslednik ruskog cara Aleksandra II[1] (1855—1881, *1818), iz dinastije Romanov i Marije od Hesena i Rajne (1824—1880).

Vladavina

[uredi | uredi izvor]
imperator Aleksandar
porodica Cara Aleksandra

Smrt Aleksandra II ni u čemu nije promenila politiku carstva. U poslednjoj dekadi 19. veka nastalo je znatno pogoršanje odnosa između Nemačke i Rusije, koja se tada približila Francuskoj sklapajući sa njom vojni savez u slučaju napada Nemaca.

Aleksandar III Aleksandrovič je bio veliki vladar. Vodio je politiku jačanja Rusije i suprotstavljao se unutrašnjim neprijateljima i papskim prozelitima.

Car Aleksandar III Aleksandrovič je umro 1894. godine. Naslednik Nikolaj II Aleksandrovič (1894—1917) je nastavio politiku svog oca.[traži se izvor]

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Petar III Fjodorovič
 
 
 
 
 
 
 
8. Pavle I Petrovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Katarina Velika
 
 
 
 
 
 
 
4. Nikolaj I Pavlovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Marija Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Aleksandar II Nikolajevič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Fridrih Vilhelm III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Aleksandra Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Lujza od Meklenburg-Štrelica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Aleksandar III Aleksandrovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija Aleksandrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Vilhelmina Badenska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Aleksandar je imao starijeg brata Nikolaja (1843—1865) koji je bio prestolonaslednik i koji se u leto 1864. zaručio sa princezom Marijom—Dagmar od Danske (1847—1928). Na samrtnoj postelji Nikolaj je svoju verenicu ustupio 2 godine mlađem bratu Aleksandru, budućem caru. Marija je bila ćerka danskog kralja Kristijana IX (1818—1906) i njegove žene Lujze od Hese—Kasela (1817—1898).

U Rusiji je bila poznata kao Marija Fjodorovna. Aleksandar i Marija su venčani 9. novembra 1866. godine.

Supružnik

[uredi | uredi izvor]
ime slika datum rođenja datum smrti
Marija Fjodorovna 26. novembar 1847. 13. oktobar 1928.
ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Nikolaj II Aleksandrovič 18. maj 1868. 17. jul 1918. Aleksandra Fjodorovna
Aleksandar Aleksandrovič 7. jun 1869. 2. maj 1870. umro u detinjstvu od meningitisa
Đorđe Aleksandrovič 9. maj 1871. 9. avgust 1899. Princeza iz gruzijske dinastije Nakašidze,
(nepriznat brak);
Ksenija Aleksandrovna 6. april 1875. 20. april 1960. Aleksandar Mihailovič
Mihail Aleksandrovič 4. decembar 1878. 13. jun 1918. Natalija Šeremetjevskaja
Olga Aleksandrovna 13. jun 1882. 24. novembar 1960. Petar Aleksandrovič od Oldenburga;
Nikolaj Kulikovski

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 31. ISBN 86-331-2075-5. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]



Ruski imperatori
(18811894)