Pređi na sadržaj

Bartolomeo Kunibert

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bartolomeo Kunibert
Datum rođenja(1800-12-03)3. decembar 1800.
Mesto rođenjaSaviljano, Kraljevina Pijemont-Sardinija
Datum smrti13. mart 1851.(1851-03-13) (50 god.)
Mesto smrtiSaviljano, Kraljevina Pijemont-Sardinija

Bartolomeo Silvestro Kunibert (ital. Bartolomeo Silvestro Cuniberti; Saviljano, 3. decembar 1800 — Saviljano, 13. mart 1851) bio je pijemontski lekar koji je od 1828. do 1839. bio lični lekar srpskog kneza Miloša Obrenovića i njegove porodice. U Beogradu je 1827. sa tastom Vitom Romitom otvorio prvu apoteku, a knez Miloš ga je 1832. odredio za prvog lekara okruga i varoši beogradske. Pri kraju Miloševe prve vladavine služio je kneza i kao prevodilac i poverljivi poslanik britanskom konzulu u Beogradu Hodžizu[1].

Posle abdikacije kneza Miloša 1839. napustio je Srbiju i vratio se u svoje rodno mesto gde se posvetio pisanju istorije Srpske revolucije i vladavine kneza Miloša Obrenovića. Do kraja života je pisao i uređivao svoje delo Istorijski ogled o ustancima i samostalnosti Srbije 1804-1850 na francuskom jeziku koje su posthumno dovršila i objavila njegova braća Feliče i Mikelanđelo. Kunibertovu istoriju je 1901. godine preveo na srpski jezik Milenko Vesnić pod naslovom Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850. Delo je doživelo i reizdanje u dva toma 1988. u Prosvetinoj biblioteci Baština sa pogovorom Dušana T. Batakovića.[2]

Po Kunibertu se i spomenik kulture od velikog značaja Doktorova kula u Beogradu ponekad naziva i Kunibertova kula.[3][4]

Dolazak u Beograd

[uredi | uredi izvor]

Bartolomeo Kunibert rođen je 3. decembra 1800. u Saviljanu u Kraljevini Pijemont-Sardiniji. Školovao se u rodnom mestu, a zatim je pohađao medicinske studije u Torinu, interesujući se posebno za hirurgiju. Po okončanju studija stekao je zakonsko pravo da može i sam da predaje medicinske nauke. Tokom studija je, najverovatnije, pristupio karbonarima, tajnom udruženju koje se zalagalo za ujedinjenje Italije. Pod pritiskom policijskih vlasti Kunibert je 1824. napustio Kraljevinu Pijemont-Sardiniju i otisnuo se u Carigrad, prestonicu Osmanskog carstva. U Carigradu je upoznao kapućehaju beogradskog paše koji ga je primio u službu i uputio u Beograd gde je Kunibert stigao u leto 1824. godine[5][1].

U službi kneza Miloša

[uredi | uredi izvor]

Kao lekar beogradskog Abdurahman-paše (1821—1826) Kunibert je radio za platu od hiljadu groša mesečno i imao je pravo i na stan, kola, tri konja, dvoje slugu i hranu za sebe i porodicu. U Beogradu je zatekao Napolitanca Vita Romitu, lekara i izbeglog karbonara, koji je kao lekar neizmenično služio beogradskog vezira i srpskog kneza Miloša. Romiti je knez 1823. takođe poverio i vaspitanje svoje ćerke Savke. Kunibert se 1826. oženio Romitinom ćerkom Antoanetom. Romita i Kunibert su 1827. otvorili prvu apoteku u Beogradu, ali su se ubrzo poslovno razišli. Romita je otišao u susednu Vlašku gde je nastavio sa lekarskom i apotekarskom praksom. Kunibertu je ostavio na ime miraza Doktorovu kulu sa vinogradom[6].[7]

Pre Kunibertovog dolaska u Beogradu i Srbiji su radili samo dva diplomirana lekara: Romita i Jovan Stejić. Kunibert je svojim radom skrenuo pažnju na sebe i knez Miloš ga je pozvao da leči članove njegove porodice. Miloš je, zadovoljan kako se Kunibert starao o zdravlju njegovih sinova Milana i Mihaila, ljubavnice Jelenke i vanbračnog sina Gavrila, je u tokom 1827. u nekoliko navrata bogato darovao pijemontskog lekara. Najzad, Kunibert je 1828. potpuno prešao u kneževu službu i kao doktor knjažeski dobio je platu od 500 talira godišnje[6].

Putujući po Srbiji Kunibert je brzo naučio srpski jezik i počeo je da se potpisuje kao Vartolomej. Pored brige o zdravlju bolešljivog prestolonaslednika Milana, Kunibert je bio zadužen da obilazi banje i vojne bolnice u Kragujevcu i Požarevcu i radi na održavanju opšteg zdravlja. Bio je zagovornik vakcinacije. Knez ga je u leto 1832. imenovao za prvog lekara okružja i varoši beogradske sa platom od 360 talira godišnje uz obavezu da siromašne leči besplatno. Zatim, Miloš Obrenović mu je 1833. dodelio penziju, a 1835. ga je uvrstio u zaslužne penzionere dodelivši mu 150 talira koliko je tom prilikom dodeljeno i Vuku Karadžiću. Kunibert je bio rado viđen gost u domovima najviđenijih ljudi u Kneževini poput Dimitrija Davidovića i kneževog mlađeg brata Jevrema Obrenovića.[8] Ipak, Jevremova ćerka Anka je u svom dnevniku Kuniberta sumnjičila da u ime Kneza dolazi da špijunira Jevrema i njenu porodicu. Kunibertovu suprugu Antoanetu optuživala za dvoličnost i sklonost ogovaranju[9]

Kunibert je bio osoba od kneževog poverenja što je bilo jasno i savremenicima. Francuski diplomata Boa le Kont je 1834. u prepisci sa ministrom spoljnih poslova grofom de Rinji predlagao da, kada Francuska otvori konzulat u Beogradu, Kunibertu poveri položaj konzula.[10] Kunibert se uglavnom nije mešao u političke razmirice u Srbiju, u borbu između kneza Miloša i ustavobranitelja. Ipak, kada je u Srbiju 1837. stigao prvi britanski konzul Hodžiz Milošu je zatrebao poverljivi poslanik i prevodilac za česte kontakte sa diplomatskim predstavnikom Velike Britanije. Kao karbonar, neprijatelj politike Svete alijanse, Kunibert je bio protivnik Habzburške monarhije i carske Rusije. Podržavao je Miloševu apsolutističku politiku i pokušaje da istisne ruski uticaj bližim povezivanjem sa Velikom Britanijom. Međutim, Hodžizova diplomatija je doživela neuspeh i ubrzala je pad kneza Miloša koji je 1839. bio nateran na abdikaciju pod pritiskom ustavobranitelja koji su uživali rusku podršku[11]

Po odlasku iz Srbije

[uredi | uredi izvor]

Kunibert je iz austrijskog Zemuna pratio događaje koji su neposredno doveli do Miloševe abdikacije. U pratnji svrgnutog kneza napustio je Zemun pošto je svojom podrškom Milošu i anglofilskom politikom stekao dosta neprijatelja u Srbiji. Miloš mu je platio put do rodnog Saviljana. Sa Milošem se poslednji put sastao u Beču 1843. godine. Tu je sa bivšim knezom proveo nekoliko meseci. Miloš Obrenović je u to vreme planirao povratak na srpski presto uoči Katanske bune. Miloš je želeo da uz sebe ponovo ima doktora Kuniberta tako da je dogovoreno da se ponovo sastanu u Milanu. Do ovog susreta, međutim, nikada nije došlo.[12]

Iz Kunibertove prepiske sa Vukom Karadžićem iz 1844. poznato je da je sa brojnom porodicom živeo vrlo skromno i bez stalnih primanja. Razmišljao je da ponovo sreću potraži u Carigradu ili da posao nađe, uz Miloševu preporuku, u Vlaškoj.[13] Preminuo je u rodnom mestu 13. marta 1851. godine[14][15]

Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804—1850

[uredi | uredi izvor]

Tokom boravka u Kneževini Srbiji Bartolomeo Kunibert je počeo da prikuplja istoriografsku i etnografsku građu o Srbiji i njenom stanovništvu. Nije poznato kada je počeo da piše svoje delo o istoriji Srpske revolucije i vladavini kneza Miloša. Na rad ga, delimično, je podstaklo pojavljivanje dela Siprijana Robena Sloveni u Turskoj (fr. Les Slaves de Turquie) koje se pojavilo u Parizu 1844. godine. Roberova knjiga je privukla veliku pažnju evropske javnosti, ali je u njoj knez Miloš Obrenović bio prikazan najtamnijim bojama .[16]

Kunibert je počeo da piše sa ciljem da pobije Roberove tvrdnje i opravda kneza Miloša. Pisao je na osnovu ličnih sećanja, literature na francuskom i srpskom jeziku, prepiske (uključujući i pisma britanskog konzula Hodžiza), kao i srpskih pravnih akata. Veći deo njegovog dela ima memoarski karakter. I pored određenih slabosti, zbog Kunibertove sklonosti da pravda Miloševe mane i postupke, njegovo delo je, prema rečima Dušana T. Batakovića, jedinstveno među narativnim izvorima o prvoj vladavini kneza Miloša .[17]

Prvi deo Kunibertovog memoarsko-istorijskog dela objavljeno je u Parizu 1850. godine. Kunibert je nastavio da radi na drugom delu, ali je preminuo 1851. godine. Prema njegovim uputstvima drugi deo su završila njegova braća Feliče i Mikelanđelo i objavila ga u Lajpcigu 1855. godine[15].

Kunibertovu istoriju je 1901. godine preveo na srpski jezik Milenko Vesnić pod naslovom Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850. Delo je doživelo i reizdanje u dva toma 1988. u Prosvetinoj biblioteci Baština sa pogovorom Dušana T. Batakovića.[18]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Radmila Gikić Petrović, Likovi u dnevniku Anke Obrenović, Dnevnik, Novi Sad (2007). str. 113-115.
  2. ^ Radmila Gikić Petrović, Likovi u dnevniku Anke Obrenović, Dnevnik, Novi Sad (2007). str. 114-115.
  3. ^ Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd (2008). str. 568.
  4. ^ „Doktorova kula – upoznajte drugačiju istoriju Srbije | City Magazine”. Arhivirano iz originala 06. 10. 2015. g. Pristupljeno 05. 10. 2015. 
  5. ^ Dušan T. Bataković, Pogovor, u Dr. Bartolomeo Kunibert, Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850, Knjiga druga, Prosveta, Beograd (1988). str. 314-315.
  6. ^ a b Dušan T. Bataković, Pogovor, u Dr. Bartolomeo Kunibert, Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850, Knjiga druga, Prosveta, Beograd (1988). str. 316.
  7. ^ Radmila Gikić Petrović, Likovi u dnevniku Anke Obrenović, Dnevnik, Novi Sad (2007). str. 101, 113, 115.
  8. ^ Dušan T. Bataković, Pogovor, u Dr. Bartolomeo Kunibert, Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850, Knjiga druga, Prosveta, Beograd (1988). str. 316, 318-319.
  9. ^ Radmila Gikić Petrović, Likovi u dnevniku Anke Obrenović, Dnevnik, Novi Sad (2007). str. 115.
  10. ^ Dušan T. Bataković, Pogovor, u Dr. Bartolomeo Kunibert, Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850. str. 319.
  11. ^ Dušan T. Bataković, Pogovor, u Dr. Bartolomeo Kunibert, Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850, Knjiga druga, Prosveta, Beograd (1988). str. 319-323.
  12. ^ Dušan T. Bataković, Pogovor, u Dr. Bartolomeo Kunibert, Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850, Knjiga druga, Prosveta, Beograd (1988). str. 323.
  13. ^ Dušan T. Bataković, Pogovor, u Dr. Bartolomeo Kunibert, Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850, Knjiga druga, Prosveta, Beograd (1988). str. 323-324.
  14. ^ Dušan T. Bataković, Pogovor, u Dr. Bartolomeo Kunibert, Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850, Knjiga druga, Prosveta, Beograd (1988). str. 324.
  15. ^ a b Milenko Vesnić, K srpskom izdanju, u Dr. Bartolomea Kuniberta Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850, preveo Dr. M. R. Vesnić, Beograd 1901, str. XXIV.
  16. ^ Dušan T. Bataković, Pogovor, u Dr. Bartolomeo Kunibert, Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850, Knjiga druga, Prosveta, Beograd (1988). str. 324-325.
  17. ^ Dušan T. Bataković, Pogovor, u Dr. Bartolomeo Kunibert, Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850, Knjiga druga, Prosveta, Beograd (1988). str. 325-328.
  18. ^ Radmila Gikić Petrović, Likovi u dnevniku Anke Obrenović, Dnevnik, Novi Sad (2007). str. 114-115

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Dušan T. Bataković, Pogovor, u Dr. Bartolomeo Kunibert, Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850, Knjiga druga, Prosveta, Beograd (1988). str. 311-328.
  • Milenko Vesnić, K srpskom izdanju, u Dr. Bartolomea Kuniberta Srpski ustanak i prva vladavina Miloša Obrenovića 1804-1850, preveo Dr. M. R. Vesnić, Beograd 1901, str. XXIII-XXIX.
  • Radmila Gikić Petrović, Likovi u dnevniku Anke Obrenović, Dnevnik, Novi Sad (2007). str. 113-115 .et passim.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бартоломео_Куниберт&oldid=28549697”