Bogoljub Jovanović
| Bogoljub Jovanović | |
|---|---|
 Bogoljub Jovanović (1839—1924) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 2. jun 1839. |
| Mesto rođenja | Bohdaneč, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 13. april 1924. (84 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina SHS |
| Naučni rad | |
| Polje | statistika |
| Institucija | Uprava državne statistike |
| Akademija | Srpsko učeno društvo, Srpska kraljevska akademija |
Bogoljub Jovanović (Bohdaneč, 2. jun 1839 — Beograd, 13. april 1924) bio je srpski statističar, autor i akademik. Jovanović je bio upravnik Državne statistike, redovni član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 2. juna 1839. godine kao Bohumil Snjećivi (češ. Bohumil Snětivý) u mestu Bohdaneč (današnje Laznje Bohdaneč, češ. Lázně Bohdaneč, u Češkoj Republici), od oca Jana (češ. Jan Křtitel Snětivý, 1811—1892) i majke Katarine rođ. Nahlik (češ. Kateřina Náhlík, 1814—1892). Pohađao je srednju školu (nem. Musterhauptschule) u Pragu. Godine 1852, Bogoljub je sa roditeljima i četiri sestre napustio Bohdaneč, i posle kraćih boravaka u Bukovici kraj Slatine i Sentomašu (današnji Srbobran) 1857. godine došao u Kneževinu Srbiju, u Beograd. Tu se otac bavio stolarskim zanatom, u čemu mu je sin pomagao. 1870. godine je primljen u srpsko „sažiteljstvo” (državljanstvo), a kratko zatim je primio ime Bogoljub i prezime Jovanović, po očevom imenu Jan – Jovan.
Krajem 1866. stupio je u službu beogradske carinarnice, odakle je uskoro premešten u ministarstvo finansija, a krajem 1868. u njeno statističko odeljenje. Otada pa do penzionisanja 1907. godine, bez prekida je ostao u službi državne statistike, menjajući položaje kako je nadležnost za statistiku prelazila iz jednog ministarstva u drugo. 1888. dolazi na čelo statističkog odeljenja u ministarstvu narodne privrede, odnosno 1901. na čelo novoosnovane Uprave državne statistike.[1]
Kao upravnik državne statistike nastavio je rad svoga prethodnika Vladimira Jakšića, osnivača i prvog načelnika odeljenja za statistiku u Srbiji, afirmišući i usavršavajući službenu statistiku u Kraljevini Srbiji. Proučavao je i prevodio dela evropskih ekonoma i statističara (fon Šel (nem. Hans von Scheel), fon Šmoler (nem. Gustav von Schmoller), Blok (fr. Maurice Block)) i primenjivao njihove moderne misli i metode. Kao načelnik državne statistike bio je odgovoran za uređivanje i izdavanje Državopisa Srbije, Statistike Kraljevine Srbije, Statističkog godišnjaka, kao i ostalih zvaničnih izdanja državne statistike, koja su, pored statističkih podataka i grafika, sadržavala i Jovanovićeve autorske uvode, objašnjenja i stručne doprinose. Mnogobrojni posebni radovi objavljeni su u stručnim časopisima ili kao samostalna izdanja.[2] Učestvovao je u formulisanju niza zakona kojima su krajem 19. i početkom 20. veka ustanovljeni sistem i metode zvanične statistike u Srbiji.[3][4] Godine Jovanovićevog rukovođenja državnom statistikom okarakterisane su kao vreme njenog procvata.[5][6][7] Međutim, sam Jovanović je vremenom sve više kritički ocenjivao uticaj empirijskih saznanja na tadašnje političko odlučivanje u smislu društvenog boljitka.[8] Sa istorijskog gledišta, Jakšićevo i Jovanovićevo statističko delo pruža detaljnu sliku društva i prilika u Kneževini i Kraljevini Srbiji, i do današnjeg dana služi istoričarima kao pouzdan izvor.[9][10]
Jovanovićev intelektualni interes i doprinos prelazili su okvire njegove uže struke. Objavljivao je naučne radove iz raznih oblasti kulture i nauke. Bio je dopisnik čeških i nemačkih listova, i saradnik velikih nemačkih enciklopedija.[3] Njegovo glavno i najpoznatije delo van oblasti statistike je Kraljevina Srbija i srpski narod od rimskog doba do sadašnjosti (nem. Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart). Prvi tom je napisao austrijski balkanolog Feliks Kanic (nem. Felix Kanitz) uz Jovanovićevu saradnju, drugi tom je priredio i izdao Jovanović posle Kanicove smrti na osnovu njegovih beleški, a treći tom je napisao sam Jovanović.
Dana 24. juna 1879. primljen je u Srpsko učeno društvo kao redovni član Odbora za nauke državne i istorijske, a nakon gašenja te ustanove 1892. godine preveden je u redove njegove naslednice, Srpske kraljevske akademije, kao počasni član.[11] Bio je redovni član Međunarodnog statističkog instututa i počasni član Pariskog statističkog društva i Srpskog poljoprivrednog društva.
Oženio se 1883. Emilijom Dimić (1860—1939) iz Novog Sada, kćerkom Perside i Todora Dimića, učitelja Almaške škole. Emilija je završila Preparandiju u Somboru i do pred udaju bila nastavnica na Kragujevačkoj gimnaziji. Bogoljub i Emilija su imali sinove Branka (1885—1967) i Dragoslava (1886—1939) i kćerku Milicu (1892—1918). Sin Dragoslava Jovanovića, slikar Bogoljub Jovanović (1924—2021) je dobio ime po svom dedi.
Bogoljub je umro 13. aprila 1924. godine u Beogradu i sahranjen je na Topčiderskom groblju, pored svojih roditelja i kćerke. Porodična grobnica je kasnije premeštena na Novo groblje.
Dodeljen mu je Kraljevski orden Karađorđeve zvezde, Kraljevski orden Belog orla, Kraljevski orden Svetog Save, Orden Takovskog krsta i Orden Miloša Velikog.[12]
Dela[uredi | uredi izvor]
- Jovanović, Bogoljub (1873). Organizacija zvanične statistike. Po Scheel-u napisao Bogoljub Jovanović. Beograd.
- Jovanović, Bogoljub (1878—1888). Statističke beleške. Tom 1-5. Beograd.
- Državopis Srbije (1889—1894). Tom 14-20. Beograd: Statističko odeljenje Ministarstva narodne privrede.
- Statistika Kraljevine Srbije (1893—1907). Tom 1-30. Beograd: Statističko odeljenje Ministarstva narodne privrede; Kraljevsko-srpska uprava državne statistike; Uprava državne statistike.
- Statistički godišnjak (1895—1907). Sv. 1-10. Beograd: Statističko odeljenje Ministarstva narodne privrede; Kraljevsko-srpska uprava državne statistike; Uprava državne statistike.
- Prilozi za statistiku Kraljevine Srbije (1895—1907). Sv. 1-7. Beograd: Statističko odeljenje Ministarstva narodne privrede; Kraljevsko-srpska uprava državne statistike; Uprava državne statistike.
- Kanitz, Felix; Jovanović, Bogoljub (1904, 1909, 1919). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart. Band I, II, III. Leipzig: Meyer. Srpski prevod: Kanic, Feliks (1987). Srbija: zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka. Preveo Gligorije Ernjaković. Beograd: Srpska Književna Zadruga.
Za bibliografiju vidi još:
- Narodna Enciklopedija (1927), str. 172.
- Sundhaussen, Holm (1989), str. 613-643.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Narodna enciklopedija. 1927. str. 171.
- ^ Vuletić 2017, str. 243
- ^ a b Narodna enciklopedija. 1927. str. 172.
- ^ Nikolić 2004, str. 234–235
- ^ Obradović, Sava; Šentić, Milica (1964), str. 105, prema: Sundhaussen, Holm. 1989. str. 33.
- ^ Nikolić 2004, str. 247–248
- ^ Vuletić 2017, str. 242
- ^ Vuletić 2017, str. 244
- ^ Vuletić, Aleksandra (2012). Str. 4-5.
- ^ Sundhaussen, Holm (1989). Str. 31-36.
- ^ Nikić, Ljubomir; Žujović, Gordana; Radojčić-Kostić, Gordana (2007)
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 562.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vuletić, Aleksandra (2012). Censuses in 19th century Serbia: inventory of preserved microdata. Working Paper 2012-018. (PDF). Rostock: Max Planck Institute for Demographic Research.
- Vuletić, Aleksandra (2017). Statistika u službi državne uprave i unaprđenja narodnog blagostanja u Srbiji 19. veka. U: Petar V. Krestić (ur.). Država i politike upravljanja (18–20. vek). Zbornik radova Istorijskog instituta, knjiga 33. Str. 227-246. Beograd: Istorijski instiutut.
- Mala enciklopedija Prosveta. Tom I. Beograd: Prosveta. 1978.
- Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj.2: I – M. Zagreb: Bibliografski zavod. 1927.
- Nikolić, Miodrag (2004). Statistika u Srbiji. U: Zbornik Matice srpske, serija društvenih nauka. Sv. 116-117. Str. 225–252. Novi Sad: Matica Srpska.
- Obradović, Sava; Šentić, Milica (1964). Stogodišnjica srpske statistike. Statistička revija XIV. Str. 101-106. Beograd: Savezni zavod za statistiku; Jugoslovensko statističko društvo.
- Sundhaussen, Holm (1989). Historische Statistik Serbiens 1834–1914. Mit europäischen Vergleichsdaten. Südosteuropäische Arbeiten 87. München: Oldenbourg. ISBN 978-3-486-55011-5.
- Sundhaussen, Holm (2007). Geschichte Serbiens. 19.–21. Jahrhundert. Wien: Böhlau. ISBN 978-3-205-77660-4.; srpski prevod: Zundhausen, Holm (2009). Istorija Srbije. Od 19. do 21. veka. Preveo sa nemačkog Tomislav Bekić. Beograd: Clio. ISBN 978-86-7102-320-7.
Za literaturu vidi još:
- Nikić, Ljubomir; Žujović, Gordana; Radojčić-Kostić, Gordana (2007). Građa za biografski rečnik članova Dručtva Srpske Slovesnosti, Srpskog Učenog Društva i Srpske Kraljevske Akademije 1841–1947. Izdanja Biblioteke SANU 24. (PDF). Beograd: SANU. ISSN 0561-743X. Proverite vrednost parametra
|issn=(pomoć). Arhivirano iz originala (PDF) 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 8. 1. 2018. - Sundhaussen, Holm (1989), str. 613-643.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
