Božićni jarac
Božićni jarac je skandinavski i severnoevropski simbol i tradicija Božića. Njegovo poreklo je iz germanskog paganizma i postojalo je u mnogim varijantama tokom skandinavske istorije. Savremeni prikazi božićnog jarca tipično su napravljeni od slame.[1]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Poreklo božićnog jarca seže u drevne paganske praznike. Ovaj događaj jasno označava godišnji ponovni ulazak Sunca u astrološki znak Jarca, a jare je prinošeno kao žrtva u čast nordijskog boga Njorda ili Saturna; boga poljoprivrede i obilja koji vlada ovim posebnim znakom. Element "cornus" u Jarčevom imenu (Capricorn) odnosi se na rog izobilja sa svojim obećanjem o bogatoj žetvi koja dolazi. Iako je njegovo poreklo nejasno, popularna teorija je da je proslava jarca povezana sa obožavanjem nordijskog boga Tora, koji se vozio nebom u kočijama koje su vukla dva jarca, Tangrisnir i Tangnjost; seže do uobičajenih indoevropskih verovanja. Poslednjem snopu žita u žetvi pripisana su magijska svojstva kao duha žetve i čuvan je za proslave Božića, između ostalih pod imenom božićni jarac.[2]
Ovo se povezuje sa drevnim staro slovenskim verovanjima u kojima Koleda festival slavi boga plodnog sunca i žetve. Ovog boga, Devca (poznatog i kao Dažbog), predstavljao je beli jarac,[3] stoga je na Koleda festivalu uvek bila obučena osoba kao jarac, često zahtevajući prinose u vidu poklona.[4] Figura jarca veličine čoveka poznata je iz sećanja na Pokolj mladenaca vitlejemskih iz 11. veka, gde ju je predvodio čovek obučen kao Sveti Nikola, simbolizujući njegovu kontrolu nad đavolom.[2]
Druge tradicije su verovatno vezane za snop kukuruza koji se zove Božićni jarac. U Švedskoj su ljudi gledali na božićnog jarca kao na nevidljivog duha koji će se pojaviti nešto pre Božića da bi se uverio da su pripreme za Božić obavljene kako treba.[2]
Funkcija Božićnog jarca se kroz vekove razlikovala. U skandinavskom običaju koji se održava ili na Božić ili na Bogojavljenje, mladići u kostimima šetali bi od kuće do kuće pevajući pesme, igrajući predstave i izvodeći šale. Ova tradicija je poznata iz 17. veka i još uvek traje u određenim oblastima. Grupa božićnih likova često bi uključivala božićnog jarca, buntovno i ponekad strašno stvorenje koje zahteva poklone.[2][5][6]
Tokom 19. veka uloga božićnog jarca u celoj Skandinaviji se pomerila ka tome da postane donosilac božićnih poklona, pri čemu se jedan od muškaraca u porodici oblači u božićnog jarca.[7] U tome bi mogla biti veza sa Deda Mrazom i poreklom božićnog jarca u srednjovekovnim proslavama Svetog Nikole.[2] Jarca je tada zamenio jultomte (Deda Mraz) ili julenisse (vilenjak) tokom druge polovine 19. veka i početkom 20. veka, iako se u Finskoj još uvek naziva Joulupukki (božićni jarac), a tradicija jarca veličine čoveka je nestala.
Moderni božićni jarac
[uredi | uredi izvor]
Božićni jarac danas je u nordijskim zemljama najpoznatiji kao božićni ukras. Ova moderna verzija figurice božićnog jarca je ukrasni jarac napravljen od slame i vezan crvenim trakama, popularni božićni ukras koji se često nalazi ispod ili na jelki. Velike verzije ovog ukrasa se često postavljaju u gradovima oko Božića; tradicija je započela sa jarcom u gradu Jevleu 1960-ih.
Maskiranje za Božić
[uredi | uredi izvor]Maskiranje za Božić je božićna tradicija skandinavskog porekla.[8] Između Božića i Nove godine, ljudi koji nose maske i kostime idu od vrata do vrata, gde komšije koje ih primaju pokušavaju da identifikuju ko je pod maskom. U jednoj verziji maskiranja, ljudi idu od vrata do vrata pevajući božićne pesme. Nakon što otpevaju, obično bivaju nagrađeni slatkišima. Druga tradicija zahteva da se bar jedna osoba iz posećenog domaćinstva pridruži grupi i nastavi do sledećeg domaćinstva.[9]
U određenim aspektima, običaj je ličio na savremenu tradiciju za Noć veštica.[10][11] Maskirane osobe često promene svoje glasove i govor tela da bi produžili trajanje maskenbala. Ponuditi ljudima praznične poslastice i nešto za piće je uobičajeno. Kada se sazna identitet i kada se hrana pojede, oni nastavljaju do sledećeg doma.[12]
Popularna kultura
[uredi | uredi izvor]Božićni jarac se pominje u mnogim starijim božićnim pesmama koje datiraju iz kasnog 19. i početka 20. veka, kada tradicija Deda Mraza nije bila u potpunosti uspostavljena širom Švedske.
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Božićni jarac u Stokholmu -
Ukras za jelku od slame -
Božićni ornamenti jarca u Poljskoj -
Božićni jarac Džona Bauera(1912) -
Slamnati božićni jarac iz Poljske
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Cf. Rossel & Elbrönd-Bek (1996:xiv).
- ^ a b v g d Schager, Karin. Julbocken i folktro och jultradition (Yule goat in Folklore and Christmas tradition), Rabén & Sjögren, 1989.
- ^ Kropej, Monika. Supernatural Beings From Slovenian Myth and Folktales, Scientific Research Centre of the Slovenian Academy of Sciences and Arts, 2012.
- ^ Zguta, Russell. "Russian Minstrels", University of Pennsylvania Press, 1978.
- ^ The Museum of Nordic History - Julbocksmask (Yule goat Mask) Arhivirano jun 6, 2008 na sajtu Wayback Machine
- ^ Att gå med stjärnan (To Walk with the Star) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. jul 2008) (The Museum of Nordic History)
- ^ Cf. Reade (1914:71).
- ^ Julebukk (Dictionary of American Regional English) Retrieved 14 November 2012
- ^ Jul (Store norske leksikon) Retrieved 14 November 2012
- ^ Julebukking or Christmas Fooling Retrieved 5 August 2013
- ^ Vernon county museum notes: Julebukking a tradition in Norwegian communities Retrieved 5 August 2013
- ^ Julebukk (Juleleker) Arhivirano 2010-12-08 na sajtu Wayback Machine Retrieved 14 November 2013
Drugi izvori
[uredi | uredi izvor]- Reade, Arthur (1919). Finland and the Finns. (Dodd, Mead and Company)
- Rossel, Sven H.; Elbrönd-Bek, Bo Christmas in Scandinavia. Lincoln: University of Nebraska Press. 1996. ISBN 0-8032-3907-6.
- Berg, Knut Anders (1993). Julen i norsk og utenlandsk tradisjon. ISBN 8205217688. (Oslo: Gyldendal)
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Official page of the Gävle goat (English)
Mediji vezani za članak Božićni jarac na Vikimedijinoj ostavi
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
