Пређи на садржај

Ноћ вјештица

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ноћ вјештица
Резбарење Џек-о-’Лантерна је најчешћа традиција за Ноћ вјештица
ТипХришћански, културни
ТакођеВече свих светих
ЗначењеПрви дан обиљежавања помена на свете
ОбиљежаваХришћани и многи нехришћани широм свијета
Датум31. октобар
Празновање„смицалица или посластица”, костимиране забаве, резбарење Џек-о-’Лантерна, паљење ломача, прорицање, хватање јабука устима, посјећивање уклетих атракција
Традицијацрквене службе, молитва, пост и бдење
Повезан саПлави Божић, Дан мртвих, Сви свети

Ноћ вјештица (енгл. Halloween)[н. 1] прослава је која се у многим земљама обиљежава 31. октобра, уочи хришћанског празника Сви свети, чиме започиње период посвећен сјећању на мртве, као што су свеци, мученици и други преминули. У популарној култури, овај дан је постао прослава ужаса, повезујући се са језивим и натприродним.

Према једној од теорија сматра се да су многе традиције за Ноћ вјештица под великим утицајем келтских фестивала жетве, посебно гелског фестивала Сауњ или Самаин, за који се сматра да има паганске коријене, а уједно је и ирски назив за мјесец новембар. Други сматрају да је Самаин христијанизован као Дан свих светих од стране цркве. Поједини академици вјерују да је Ноћ вјештица настала искључиво као хришћански празник, односно као бдење пред Дан свих светих. Након што су га славили вјековима у домовини, ирски и шкотски мигранти донијели су многе обичаје празника Ноћи вјештица током 19. вијека у Сјеверну Америку, а затим се захваљујући америчком утицају проширио на друге земље крајем 20. и почетком 21. вијека.

Активности за Ноћ вјештица чине сакупљање слаткиша познато као „смицалица или посластица”, посјећивање костимираних забава, резбарење бундева у Џек-о-’Лантерне, паљење ломача, хватање јабука устима, игре прорицања, шале, посјете уклетим атракцијама, причање страшних прича, као и гледање хорор филмова. Поједини хришћани овај празник славе посјећивањем црквене службе и паљењем свијећа на гробовима преминулих, док га други сматрају секуларном прославом. Поједини хришћани се уздржавају од уноса меса на Дан свих светих, те припремају искључиво вегетаријанску храну.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Ноћ вјештица је позната и по другим терминима,[1][2] од којих је најпознатији Вече свих светих.[3] Ријеч Ноћ вјештица („Вече свих светих“[4]) је хришћанског поријекла.[5][6] Термин који је еквивалентан — „Вече свих светих“, присутан је у староенглеском језику.[7] Ријеч hallowe[']en у енглеском долази од шкотског облика All Hallows' Eve, односно вече уочи Дана свих светих;[8] ријеч even је шкотски израз за „вече“,[9] од чега се користе скраћени облици e'en и een, на основу чега Ноћ вјештица на шкотском постаје Hallowe'en умјесто енглеског Halloween.[10]

Историја

[уреди | уреди извор]

Хришћанско поријекло и историјски обичаји

[уреди | уреди извор]

Сматра се да Ноћ вјештица има утицаја из хришћанских вјеровања и обичаја.[11][12] Енглеска ријеч „Ноћ вјештица“ потиче од ријечи „Вече свих светих“, што је вече уочи хришћанских светих дана, Дана свих светих 1. новембра и Задушног дана (или Дана душа) 2. новембра.[13] Још од времена ране Цркве,[14] велики празници у хришћанству (као што су Божић, Ускрс и Педесетница) имали су бденије које су почињале претходне ноћи, као и празник Свих светих.[15][11] Та три дана се заједнички називају Тридијум свих светих и вријеме су када западни хришћани поштују све мртве, као што су свеци мученици и други преминули,[16][17][18][19] и моле се за душе недавно преминулих које тек треба да стигну на небо.[20] Помен свих светих и мученика одржавало је више цркава на различите датуме, углавном на прољеће.[21] У римској Едеси из 4. вијека одржан је помен 13. маја, а 13. маја 609. Папа Бонифације IV поново је посветио Пантеон у Риму „Светој Марији и свим мученицима“.[22] То је био датум Лемурије, древног римског празника мртвих.[23]

У 8. вијеку, Папа Гргур III (731–741) основао је у базилици Светог Петра ораторијум за мошти „светих апостола и свих светих, мученика и исповједника“.[11][24] Неки извори кажу да је посвећена 1. новембра,[25] док други истичу да је то било на Цвијетну недељу у априлу 732. године.[26][27] До 800. године постоје докази да су цркве у Ирској[28] и Нортамбрији одржавале празник у част свих светих 1. новембра.[29] Сматра се да је Алкуин од Нортумбрије, члан двора Карла Великог, тада увео 1. новембар као датум одржавања празника у Франачком царству,[30] а године 835. то је постао и званични датум у Франачкој.[29] Неки сматрају да је то било због келтског утицаја, док други сматрају да је ријеч о германској идеји,[29] иако се тврди да су и германски и келтски народи комеморирали мртве почетком зиме.[31] Вјерује се да су они тај период сматрали као најприкладније вријеме за то, јер је то доба „умирања“ у природи.[29][31] Такође се сматра да је промјена направљена на практичним основама јер Рим љети није могао да прими велики број ходочасника који су хрлили у њега, а можда и због забринутости за јавно здравље због римске грознице, која је однијела бројне животе током спарних љета у Риму.[32][11]

Уочи ноћи Светих хришћани у неким дијеловима свијета посећују гробља да би се помолили и положили цвијеће и свијеће на гробове својих најмилијих.[33] Изнад: Хришћани у Бангладешу пале свијеће на надгробном споменику рођака. Испод: Лутерански хришћани који се моле и пале свијеће испред централног распећа на гробљу..

До краја 12. вијека, прослава је постала позната као свети дани обавезе у западном хришћанству и укључивала је такве традиције као што је звоњење црквених звона за душе у чистилишту. Такође је био обичај да плачући обучени у црно парадирају улицама, звонећи жалосним звоном и позивајући све добре хришћане да се сјете јадних душа.[34] Обичај печења и дијељења колача за све крштене душе,[35] сугерисан је као претеча обичаја „смицалица или посластица”, који је постао популаран у 20. и 21. вијеку.[36] Обичај датира најкасније из 15. вијека,[37] а био је заступљен у дијеловима Енглеске, Велса, Фландрије, Баварске и Аустрије.[38] Групе сиромашних људи, често дјеце, ишле су од врата до врата током празника Светих дана, сакупљајући колаче за душе, у замјену за молитву за мртве, посебно за душе пријатеља и рођака даровалаца. То се звало „душебрижништво“.[37][39][40] Ти колачи су нуђени и за јело самих душа,[38] или би „душебрижници” били њихови представници.[41] Као и код великопосне традиције топлих погача, колачи за душе су често обиљежавани крстом, што указује да су печени као милостиња.[42] Шекспир помиње тај обичај у својој комедији Два господина из Вероне (1593).[43] Када су ишли да дијеле колаче за душе, хришћани су носили „фењере направљене од издубљене репе“, које су првобитно могле да представљају душе мртвих;[44][45] Џек-о-’Лантерн бундеве су коришћене да отјерају зле духове.[46][47] На дан Свих Светих и на Задушни дан током 19. вијека палиле су се свијеће у домовима у Ирској,[48] Фландрији, Баварској и у Тиролу, гдје су их звали „свијетло душе“,[49] а које су служиле „за усмјеравање душа које се враћају да посјете своје земаљске домове“.[50] У многим од тих мјеста палиле су се и свијеће на гробовима на Задушни дан.[49] У Бретањи су се либације млијеком изливале на гробове родбине,[38] или би се храна остављала преко ноћи на столу за душе које се враћају;[49] обичај се такође налази у Тиролу и дијеловима Италије.[51][49]

Хришћански свјештеник Принц Сори Конте повезао је ношење костима са вјером у осветољубиве духове, написавши: „Традиционално се вјеровало да душе преминулих лутају земљом до Дана свих светих, а ноћ свих светих представља последњу шансу за мртве да се освете својим непријатељима прије него што пређу на следећи свијет. Да не би били препознати од било које душе која би могла да тражи такву освету, људи би навлачили маске или костиме".[52] У средњем вијеку, цркве у Европи које су биле исувише сиромашне да би излагале мошти светих мученика на Задушни дан, умјесто тога су дозвољавале парохијанима да се облаче као свеци.[53][54] Неки хришћани у модерном добу поштују тај обичај на Ноћ вјештица.[55] Лесли Бенатајн сматра да је то могло бити христијанизација ранијег паганског обичаја.[56] Многи хришћани у континенталној Европи, посебно у Француској, вјеровали су да једном годишње, на Ноћ вјештица, мртви у црквеним двориштима устану за „један дивљи, одвратни карневал“ познат као мртвачки плес, који се често приказивао у црквеној декорацији.[57] Кристофер Олманд и Розамонд Макитерик су написали у књизи Нова средњовјековна историја Кембриџа да је тај мртвачки плес подстицао хришћане „да не забораве крај свих земаљских ствари“.[58] Плес се понекад изводио и на европским сеоским такмичењима и дворским маскенбалима, са људима који су се „облачили у лешеве из различитих слојева друштва“, а сматра се да то може да буде поријекло костимираних забава за Ноћ вјештица.[44][59][60][61]

У поеми Ноћ вјештица (1785) шкотског пјесника Роберта Бернса, препричавају се разне легенде о празнику.

У Британији су ти обичаји били на удару током Реформације, пошто су протестанти прозивали чистилиште као „попску“ доктрину која није у складу са калвинистичком доктрином предодређења. Државно одобрене церемоније повезане са заступништвом светаца и молитвом за душе у чистилишту укинуте су током елизабетанске реформе, иако је Дан свих светих остао у енглеском литургијском календару како би обиљежили сјећање на свеце као побожна људска бића.[62] За неке неконформистичке протестанте, теологија вечери свих светих је редефинисана; Џек Сантино је у својој књизи написао: „душе не могу да путују из Чистилишта на свом путу ка небу, као што католици често вјерују и тврде. Умјесто тога, сматра се да су такозвани духови у ствари зли духови“.[63] Други протестанти су вјеровали у средње стање познато као Хад (Абрахамова крила).[64] У неким мјестима, католици и протестанти су наставили са душебрижништвом, процесијама уз свијеће или звоњавом црквених звона за мртве;[13][65] Англиканска црква је на крају потиснула ту звоњаву.[66] Марк Донели, професор средњовјековне археологије и историчар Данијел Дил написали су да су „штале и домови били благословени да заштите људе и стоку од утицаја вјештица, за које се вјеровало да прате злоћудне духове док су путовали земљом“.[67] После 1605. године, Ноћ вјештица у Енглеској је помрачила ноћ Гаја Фокса (5. новембра), која је присвојила неке од њених обичаја.[68] У Енглеској је окончање званичних церемонија везаних за посредовање светаца довело до развоја нових, незваничних обичаја Светих празника. У руралном Ланкаширу из 18. и 19. вијека, католичке породице су се окупљале на брдима у ноћи Свих светих. Један је држао гомилу запаљене сламе на вилама док су остали клечали око њега, молећи се за душе рођака и пријатеља док се пламен не угаси. То је било познато као teen'lay.[69] Постојао је сличан обичај у Хартфордширу, као и паљење ватри у Дарбиширу.[70] Неки су истакли да су ти пламенови првобитно били запаљени да би „водили јадне душе назад на земљу“.[71] У Шкотској и Ирској, стари обичаји за Задушни дан који су били у супротности са реформаторским учењем нису потиснути јер су „били важни за животни циклус и обреде проласка локалних заједница“ и њихово обуздавање би било тешко.[72]

У дијеловима Италије све до 15. вијека породице су остављале оброк за духове рођака, прије него што су одлазиле на црквене службе.[51] У Италији у 19. вијеку, цркве су постављале „позоришне реконструкције сцена из живота светаца“ на Дан свих светих, са „учесницима представљеним реалистичним воштаним фигурама“.[51] Године 1823. гробље болнице Светог Духа у Риму представило је сцену у којој су тијела недавно умрлих поређана око воштане статуе анђела који је показивао навише ка небу.[51] Такође, парохијски свјештеници су ишли од куће до куће, тражећи мале дарове у храни коју су дијелили међу собом цијеле те ноћи током празника.[51] У Шпанији и даље пеку посебна пецива која се зову „кости светих“ и постављају их на гробове.[73] На гробљима у Шпанији и Француској, као и у Латинској Америци, свјештеници предводе хришћанске процесије и богослужења за вријеме празника Светих, након чега људи врше цјелоноћно бдење.[74] У Сан Себастијану у 19. вијеку, одржана је процесија до градског гробља током празника, што је привукло просјаке који су се жалили и позивали на њежна сјећања нечијих покојних рођака и пријатеља за саосјећање.[75]

Гелски народни утицај

[уреди | уреди извор]
Ирска маска за Ноћ вјештица из раног 20. вијека изложена у Музеју сеоског живота у округу Мејо.

Сматра се да су модерни обичаји за Ноћ вјештица били под утицајем народних обичаја и вјеровања из земаља келтског говорног подручја, а за неке се вјерује да имају паганске коријене.[76] Сматра се да поријекло празника датира још од античког келтског или гелског фестивала Самаин,[77] који је био посвећен истоименом паганском божанству. Келти, који су живјели на просторима данашње Ирске, славили су своју Нову годину 1. новембра, а ноћ пред Нову годину славили су Самаин,[78] што је уједно био и ирски назив за мјесец новембар.[79][80][81][82] Вјеровали су да се тада духови мртвих враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усјеве. Келтски пагански свјештеници правили су огромне ломаче гдје су се људи окупљали како би спалили усјеве и животиње као жртве келтским божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже, а на ногама су носили папуче од мајмунске коже. Фолклориста Џек Сантино, написао је да је у цијелој Ирској постојало нелагодно примирје између обичаја и вјеровања повезаних са хришћанством и оних повезаних са религијама које су биле ирске прије доласка хришћанства.[83]

Самаин је један од кварталних дана у средњовјековном гелском календару и слави се од заласка сунца 31. октобра до заласка сунца 1. новембра,[84] у Ирској, Шкотској и на Острву Мен.[85][86] Бритонски Келти су одржали сродни фестивал, под називом Calan Gaeaf у Велсу, Kalan Gwav у Корнволу и Kalan Goañv у Бретањи; име које значи „први дан зиме“. За Келте се дан завршавао и почињао заласком сунца; фестивал је почињао вече прије 1. новембра по модерном рачунању.[87] Самаин се помиње у неким од најранијих ирских књижевности. Имена су користили историчари за означавање келтских обичаја за Ноћ вјештица све до 19. вијека,[88] а то су остали гелски и велшки називи за Ноћ вјештица.[89]

Самаин је означавао крај сезоне жетве и почетак зиме или „тамнију половину“ године како су је звали.[90][91] На њега се гледало као на крајње вријеме, када се тањила граница између свијета живих и Оностраног свијета, шо је значило да су створења Аос си, духови или виле, могли лакше да дођу у свијет живих и били су посебно активни.[92][93] Већина научника сматра да су то биле деградиране верзије древних богова, чија је моћ остала активна у главама људи чак и након што су их званично замијенила каснија вјерска увјерења.[94] Други сматрају да је Самаин христијанизован као Дан свих светих од стране цркве.[95] Поједини академици вјерују да је Ноћ вјештица настала искључиво као хришћански празник, односно као бдење пред Дан свих светих.[96][97][98][99] Поштовали су и плашили се и бића из народних обичаја и древне митологије, као и оних из новоприхваћене религије, а појединци су се често позивали на Божију заштиту када су се приближавали њиховим домовима.[100][101] На Самаин, створења Аос си су умиривали жртвом како би осигурали да људи и стока преживе зиму; понуде хране и пића или дјелова усјева, остављали су напољу за њих.[102][103][104] За душе умрлих се такође говорило да поново посјећују своје домове тражећи гостопримство,[105] а за трпезу и поред ватре постављана су мјеста за дочек.[106] Сматра се да вјеровање да се душе мртвих враћају кући једне ноћи у години и да се морају умирити има древно поријекло и налази се у многим културама.[38] У Ирској у 19. вијеку, паљене су свијеће и службено се приносиле молитве за душе умрлих. Послије тога су почињале игре уз јело и пиће.[107]

Широм Ирске и Британије, посебно у регионима келтског говорног подручја, кућне свјечаности укључивале су ритуале прорицања и игре намијењене предвиђању нечије будућности, посебно у вези са смрћу и браком.[108] Често су се користиле јабуке и орашасти плодови, а обичаји су укључивали лупање јабуке, печење орашастих плодова, кристаломантију или прорицање гледањем у огледало, сипање растопљеног олова или бјеланаца у воду, тумачење снова и друго.[109] Паљене су посебне ломаче и постојали су ритуали који су укључивали њих. Сматрало се да њихов пламен, дим и пепео имају моћ заштите и чишћења.[90] Негдје су бакље запаљене од ломаче људи носили око кућа и поља у смјеру од истока ка западу, у правцу Сунца, да би их заштитили.[88] Претпоставља се да су ватре биле нека врста имитативне или симпатичне магије, опонашале су Сунце и задржавале пропадање и таму зиме.[106][110][111] Коришћени су и за гатање и за одгон злих духова.[46] У Шкотској су црквене старјешине у неким парохијама забраниле ове ломаче и гатачке игре.[112] У Велсу су паљене и ломаче да би се „спријечило да душе мртвих падну на земљу“.[113] Касније су те ломаче паљене како би „одвраћале ђавола“.[114]

photograph
Гипсани одлив традиционалног ирског фењера за Ноћ вјештица (бијела репа, подземна кораба) изложен у Музеју сеоског живота у Ирској.[115]

Најмање од 16. вијека,[116] фестивал је укључивао представе мумера и гуисинга у Ирској, Шкотској, на Острву Мен и Велсу.[117] То је укључивало људе који су ишли од куће до куће у костимима (или прерушени), обично рецитујући стихове или пјесме у замјену за храну. Сматра се да је можда првобитно била традиција по којој су људи имитирали Аос Си или душе мртвих и примали понуде у њихово име, слично „душебрижништву“. Вјеровало се да лажно представљање у та бића и ношење маске штити од њих.[118] У дијеловима јужне Ирске, прерушавања позната као гуисинг су укључивала „коњски хоби“, при чему би човјек обучен као Láir Bhán (бијела кобила) водио младе од куће до куће рецитујући стихове, од којих су неки имали пагански призвук, у замјену за храну. Ако би домаћинство донирало храну, могло би очекивати срећу од Muck Olla, а ако то не би учинили, донијело би им несрећу.[119] У Шкотској су млади ишли од куће до куће са маскираним, офарбаним или поцрњелим лицима, често пријетећи да ће учинити несташлуке ако им не укажу добродошлицу.[117] Маријан Мекнил је истакла да је древни фестивал укључивао људе у костимима који су представљали духове, а да су лица била обиљежена или поцрњена пепелом са свете ватре.[116] У дијеловима Велса, мушкарци су ишли обучени као страшна бића звана gwrachod.[117] Крајем 19. и почетком 20. вијека млади људи у Гламоргану и Оркнију су се укрштено облачили.[117]

Другдје у Европи, мумери су били дио других фестивала, али у регионима келтског говорног подручја било је „посебно прикладно за ноћ у којој се говорило да су натприродна бића у иностранству и да су их људи луталице могли опонашати или одбити“.[117] Најмање од 18. вијека, „имитирање злоћудних духова“ довело је до збијања шала у Ирској и Шкотском висоравни. Ношење костима и шале на Ноћ вјештица нису се проширили на Енглеску све до 20. вијека.[117] Шаљивџије су као фењере користиле издубљене репе или сточне репе, често исклесане гротескним лицима.[117] Они који су их правили, за фењере су на различите начине говорили да представљају духове[117] или да се користе да одагнају зле духове.[120][121] Били су уобичајени у дијеловима Ирске и Шкотске висоравни у 19. вијеку,[117] као и у Самерсету. У 20. вијеку проширили су се на друге дијелове Британије и постали опште познати као Џек-о-’Лантерн.[117]

Ширење у Сјеверну Америку

[уреди | уреди извор]
"Дани Ноћи вјештица", чланак из америчких новина, The Sunday Oregonian, 1916.

Лесли Бенатајн и Синди От су написали да су англикански колонисти у јужним савезним државама Сједињених Америчких Држава и католички колонисти у Мериленду усвојили и празновали Дан свих светих у својим црквеним календарима,[122][123] иако су се пуританци из Нове Енглеске оштро противили празнику, заједно са другим традиционалним прославама које је установила Црква, укључујући Божић.[124] У алманасима из касног 18. и почетка 19. вијека не постоје никакве назнаке да се Ноћ вјештица нашироко славила у Сјеверној Америци.[72]

Тек након масовне имиграције Ираца и Шкота у 19. вијеку, Ноћ вјештица је постао велики празник у Америци,[72][125] док су га други сматрали секуларном прославом.[126][127][128] Већина традиција и обичаја наслијеђена је од Ираца и Шкота,[125][129] иако су се у областима Каџуна служиле ноћне мисе на гробљима увече на Ноћ вјештица. Свијеће које су биле благословљене стављале су се на гробове, а породице су понекад проводиле цијелу ноћ на гробу.[130] Првобитно ограничен на ове имигрантске заједнице, постепено је интегрисан у цијелу заједницу и слављен од обале до обале од стране људи свих друштвених, расних и вјерских припадности почетком 20. вијека.[131] Затим су се, захваљујући америчком утицају, те традиције Ноћи вјештица прошириле на многе друге земље крајем 20. и почетком 21. вијека, укључујући континенталну Европу и неке дијелове Далеког истока.[132][133][134]

Симболи

[уреди | уреди извор]
На Ноћ вјештица, дворишта, јавни простори и неке куће могу да буду украшене традиционално језовитим симболима укључујући скелете, духове, паучину, надгробне споменике и вјештице.

Развој артефаката и симбола повезаних са Ноћи вјештица формирао се током времена. Бундеве Џек-о'-лантерн традиционално носе гуисери на Дан свих светих да би уплашили зле духове.[45][135] О њиховом настанку и имену постоји популарна ирска хришћанска народна прича,[136] а у фолклору представља „душу којој је одбијен улазак и у рај и у пакао“:[137]

На путу кући након ноћног опијања, Џек је наишао на ђавола и преварио га је да се попне на дрво. Џек који је брзо размишљао урезао је знак крста у кору и тако је ухватио Ђавола у замку. Он затим склапа нагодбу да Сатана никада не може да затражи његову душу. Након живота у греху, пићу и лажи, Џеку је одбијен улазак у рај када је умро. Одржавајући обећање, Ђаво је одбио да га пусти у пакао и бацио је на њега живи угаљ право из паклене ватре. Била је хладна ноћ, па је Џек ставио угаљ у издубљену репу да спријечи да се угаси и од тада су Џек и његов фењер тумарали тражећи мјесто за одмор.[138]

Према другој верзији, ковач Џек је преварио Ђавола тако што му је понудио душу у замјену за пиће и након што се Ђаво претворио у новчић како би платио пиће, Џек га је брзо ставио у џеп у којем је био крст, због којег се Ђаво више није могао вратити у свој облик. Тек након што му је обећао да неће тражити његову душу још десет година, Џек га је извадио из џепа. Након десет година опет је преварио Ђавола тако што га је замолио да му дода јабуку са стабла, али је на кори стабла брзо нацртао крст, тако да га Ђаво поново није могао дохватити. Када је Џек умро, није био примљен због свог грешног живота у Рај, а на вратима Пакла дочекао га је Ђаво и послао назад у мрак, а да га се ријеши дао му је комад угља. Џек је у џепу имао репу, коју је издубио и ставио у њу угаљ и од тада је Џек, који никада није пронашао пут кући лутао мраком носећи издубљену репу у руци, а Џек О’Лантерн (Џек Фењер) постао је симбол душе која је проклета и која лута између свјетова.[139]

У Ирској и Шкотској, традиционално се резбарила репа током Ноћи вјештица,[140][141] али су имигранти у Сјеверној Америци користили аутохтону бундеву, која је и много мекша и много већа, што је чини лакшом за резање од репе.[140] Америчка традиција резбарења бундева забиљежена је 1837. године[142] и првобитно је била повезана са уопштеним временом жетве и није се посебно повезивала са Ноћи вјештица све до периода од средине до краја 19. вијека.[143][144]

Украшена кућа у Ведерлију, Пенсилванија.

Модерне слике Ноћи вјештица потичу из многих извора, укључујући хришћанску есхатологију, националне обичаје, готичку и хорор литературу (као што су романи Франкенштајн или модерни Прометеј и Дракула) и класичне хорор филмове као што су Франкенштајн (1931) и Мумија (1932).[145][146][147] Слике лобање, референца на Голготу у хришћанској традицији, служе као „подсјетник на смрт и пролазни квалитет људског живота“ и стога се налазе у композицијама Memento mori и ванитас;[148] лобање су због тога биле уобичајене у Ноћи вјештица, која се дотиче те теме.[149] Традиционално, задњи зидови цркава су „украшени приказом Страшног суда, заједно са отварањем гробова и ускрснућем мртвих, са небом испуњеним анђелима и паклом пуним ђавола“, мотивом који је прожимао поштовање тог Тридијума.[150] Једно од најранијих дјела на тему Ноћи вјештица је од шкотског пјесника Џона Мејна, који је 1780. забиљежио шале на Ноћ вјештица, написавши „какве страхотне шале настају!“, као и натприродне ствари повезане са ноћи, укључујући духове, који су се називали bogles.[151] Својим дјелом је извршио утицај на поему Ноћ вјештица шкотског пјесника Роберта Бернса (1785).[152] Током празника преовладавају и елементи јесење сезоне, као што су бундеве, кукурузне љуске и страшила; домови су често украшени тим врстама симбола у том периоду. Слике за Ноћ вјештица укључују теме смрти, зла и митских чудовишта,[153] док су црне мачке, које су дуго биле повезане са вјештицама, такође уобичајени симбол, а црна, наранџаста и понекад и љубичаста су традиционалне боје за Ноћ вјештица.[154]

Смицалица или посластица и прерушавање

[уреди | уреди извор]
„Смицалица или посластица“ у Шведској.

Смицалица или посластица је уобичајена прослава за дјецу на Ноћ вјештица. Дјеца иду у костимима од куће до куће, тражећи посластице као што су слаткиши или понекад новац, са питањем: “Смицалица или посластица?“ (Trick or treat) Ријеч „смицалица“ подразумијева „пријетњу“ да ће се нанијети несташлук власницима куће или њиховој имовини ако се не дају посластице.[36] Сматра се да та пракса има коријене у средњовјековној пракси мумирања, која је уско повезана са душебрижништвом.[155] Џон Пим је написао да је многе празнике повезане са извођењем мумирања прослављала хришћанска црква.[156] Ти празнични дани су укључивали Дан свих светих, Божић, Дванаесту ноћ и Покладни уторак.[157][158] Мумирање које се практикује у Њемачкој, Скандинавији и другим дијеловима Европе,[159] укључивало је маскиране особе у елегантним хаљинама које су парадирале улицама и улазиле у куће да у тишини плешу или играју коцкице.[160]

Дјевојка у костиму за Ноћ вјештица 1928. године у Онтарију, Канада; иста провинција гдје је шкотски обичај облачења за Ноћ вјештица први пут забиљежен у Сјеверној Америци.

У Енглеској, од средњовјековног периода,[161] па све до 1930-их,[162] људи су практиковали хришћански обичај душебрижништва на Ноћ вјештица, који је укључивао групе душебрижника, и протестаната и католика,[65] који су ишли од парохије до жупе, просећи од богаташа колаче за душе, у замјену за молитву за душе дароватеља и њихових пријатеља.[39] На Филипинима, пракса душебрижништва се зове Pangangaluluwa и практикује се на Дан свих светих међу дјецом у руралним областима.[145] Људи се облаче у бијело одијело да представљају душе, а затим посјећују куће, гдје пјевају у замјену за молитве и слаткише.[145]

У Шкотској и Ирској, маскирање познато као гуисинг, односно прерушена дјеца која иду од врата до врата по храну или новчиће, је секуларни обичај за Ноћ вјештица.[163] У Шкотској је на Ноћ вјештица 1895. године забиљежено гдје прерушене особе на маскембалима носе фењере направљене од извађене репе, посјећују куће да би били награђени колачима, воћем и новцем.[141][164] У Ирској је најпопуларнија фраза коју су дјеца узвикивала до 2000-их била „Помозите забави за Ноћ вјештица“.[163] Пракса прерушавања на Ноћ вјештица у Сјеверној Америци први пут је забиљежена 1911. године, гдје су новине у Кингстону, извијестиле да дјеца иду прерушена по комшилуку.[165]

Америчка историчарка и списатељица Рут Една Кели из Масачусетса написала је прву књигу о историји Ноћи вјештица у САД; Књига о Ноћи вјештица (1919), гдје помиње душебрижништво у поглављу „Ноћ вјештица у Америци“.[166] У књизи је писала и о обичајима који су стигли са друге стране Атлантика, написавши: „Американци су их гајили и од ове прилике чине нешто попут онога што је морало бити у својим најбољим данима у иностранству. Сви обичаји за Ноћ вјештица у Сједињеним Државама су позајмљени директно или прилагођени од обичаја других земаља“.[167]

Прво помињање прерушавања у Сјеверној Америци појављује се 1911. године, а затим се 1915. помиње ритуално просјачење на Ноћ вјештица, док се трећи пут помиње у Чикагу 1920. године.[168][169] Најранија позната употреба термина „смицалица или посластица“ у штампи се појављује 1927. године у засеоку Блеки у Алберти, у часопису Blackie Herald.[170]

Пртљажник аутомобила на догађају „гепек или посластица“ у Лутеранској цркви Светог Јована и Центру за рано учење у Деријену, Илиноис.

Хиљаде разгледница за Ноћ вјештица произведених између почетка 20. вијека и 1920-их обично приказују дјецу, али не и третман „смицалица или посластица“.[171][172] Сматра се да тај обичај није постао широко распрострањена пракса у Сјеверној Америци све до 1930-их, са првим појављивањем тог термина у САД 1934. године,[173][174][175] а са првом употребом у националној публикацији 1939.[176]

Популарна варијанта обичаја „смицалица или посластица“, позната као „гепек или посластица“, јавља се када се дјеци нуде посластице из гепека аутомобила паркираних на црквеном паркингу или, понекад, на школском паркингу.[73][177] Код обичаја „гепек или посластица“, пртљажник (гепек) сваког аутомобила је украшен одређеном темом,[178] као што су оне из књижевности за дјецу, филмова, светих списа и радних улога.[179] Тај обичај је постао популарнији у 21. вијеку, због своје перцепције да је безбједније од одласка од врата до врата, што су прихватили родитељи, а сматра се и да „рјешава руралну загонетку у САД, у којој се куће граде на удаљености од пола миље“.[180][181]

Костими

[уреди | уреди извор]
Продавница за Ноћ вјештица у Дерију, у Сјеверној Ирској, продаје маске.

Костими за Ноћ вјештица су традиционално направљени по узору на фигуре као што су вампири, духови, скелети, вјештице које изгледају страшно и ђаволи.[36] Временом се избор костима проширио на популарне ликове из фикције, познате личности и генеричке архетипове као што су нинџе и принцезе.[182]

Облачење у костиме и одлазак у „гуисинг“ било је преовлађујуће у Шкотској и Ирској на Ноћ вјештица до пред крај 19. вијека.[141] Традиција се назива „гуисинг“ према шкотском изразу, због прерушавања или костима које носе дјеца.[164] У Ирској и Шкотској, маске су познате као „лажна лица“,[5][183] што је израз који је један Шкот забиљежио у Еру у Шкотској 1890. године и описивао је прерушену дјецу, написавши: „Имао сам на уму да је Ноћ вјештица... мали клинци (дјечаци) су већ били у томе, трчећи около са својим лажним лицима и својим комадићима репе фењера у својим рукама.“[5] Костимирање је постало популарно за забаве за Ноћ вјештица у САД почетком 20. вијека, подједнако често и за одрасле и за дјецу, а обичај „посластица или смицалица“ је постао популаран у Канади и САД 1920-их и 1930-их.[170][184]

Еди Џеј Смит је у својој књизи Ноћ вјештица, свети се име твоје, писала о религиозној перспективи ношења костима уочи Дана свих светих, написавши: „облачењем у створења која су код нас у једном тренутку изазивала страх и дрхтање, људи су у стању да се подсмијавају Сатани чије је царство опљачкао наш Спаситељ.“ Слике скелета и мртвих су традиционални украси који се користе као memento mori.[185][186]

Годишња парада за Ноћ вјештица у Њујорку у Гринич Вилиџу на Менхетну је највећа свјетска парада за Ноћ вјештица.

„Посластица или смицалица за Уницеф“ је програм прикупљања средстава за подршку Уницефу,[36] програму Уједињених нација који пружа хуманитарну помоћ дјеци у земљама у развоју.[187] Започео је као локални догађај у сјевероисточној Филаделфији 1950. године и проширио се на националном нивоу 1952. године; програм укључује дистрибуцију малих кутија по школама (или у модерним временима, код корпоративних спонзора попут компаније Hallmark Cards у њиховим лиценцираним продавницама) онима који учествују у обичају „посластица или смицалица“, у којој могу да траже донације ситног новца од кућа које посјећују. Процјењује се да су дјеца прикупила више од 118 милиона долара за Уницеф од његовог оснивања. У Канади 2006. године, Уницеф је одлучио да укине њихове кутије за прикупљање за Ноћ вјештица, наводећи као разлог безбједносне и административне бриге; након консултација са школама, они су умјесто тога редизајнирали програм.[188][189]

Годишња парада за Ноћ вјештица у Њујорку је почела 1974. године; то је највећа свјетска парада за Ноћ вјештица и једина велика ноћна парада у Америци, на којој учествује више од 60.000 костимираних учесника, прати је око два милиона гледалаца,као и бројна телевизијска публика широм свијета.[190] Има своје коријене у њујоршкој квир заједници.[191]

Од касних 2010-их, етнички стереотипи као костими су све више били под лупом у Сједињеним Државама.[192] Такви и други потенцијално увредљиви костими су наишли на све веће негодовање јавности.[193][194]

Костими за кућне љубимце

[уреди | уреди извор]

Према извјештају Националне малопродајне федерације из 2018. године, 30 милиона Американаца је потрошило око 480 милиона долара на костиме за Ноћ вјештица за своје љубимце у 2018. То је више у односу на процијењених 200 милиона долара колико је потрошено 2010. године. Најпопуларнији костими за кућне љубимце су бундева, хот дог и бумбар.[195]

Игре и друге активности

[уреди | уреди извор]
У честитки за Ноћ вјештица из 1904. године приказано је гатање: млада жена, гледајући у огледало у замраченој соби, нада се да ће бацити поглед на свог будућег мужа.

Постоји неколико игара које су традиционално повезане са Ноћи вјештица. Неке од њих настале су као ритуали прорицања или начини предвиђања будућности, посебно у вези са смрћу, браком и дјецом. Током средњег вијека, те ритуале је радио ријетко ко у руралним заједницама јер се сматрало „смртоносно озбиљним“ праксама.[196] У модерном добу, те игре прорицања биле су уобичајена карактеристика кућних свечаности у Ирској и Британији,[108] а често укључују јабуке и љешнике. У келтској митологији, јабуке су биле снажно повезане са Оностраним и бесмртношћу, док су љешници били повезани са божанском мудрошћу.[197] Неки такође сматрају да потичу од римских обичаја у прослављању Помоне.[36]

Дјеца скакућу за јабукама на Ноћ вјештица.

Бројне активности биле су заједничка карактеристика Ноћи вјештица у Ирској и Британији у периоду од 17. до 20. вијека; неке су постали распрострањеније и и даље су популарне данас. Једна уобичајена игра је хватање јабука или закуцавање (у шкотској се назива dookers[198]), у којој јабуке лебде у кади или великом базену са водом и учесници морају да користе само своје зубе да би извадили јабуку из базена. У варијанти закуцавања учесници клече на столици, држе виљушке међу зубима и покушавају да виљушку забију у јабуку. Друга уобичајена игра укључује качење колача обложених сирупом на конце и морају да се једу без употребе руку док остају везани за коноп, при чему учесницима често буде залијепљено лице. У једној од игара, каче се мале дрвене шипке са плафона у висини главе, са упаљеном свијећом на једном крају и јабуком која виси са другог. Штап се окреће и сви се смјењују да зубима ухвате јабуку.[199]

Слика из Књиге о Ноћи вјештица (1919) која приказује неколико активности за Ноћ вјештица, као што је печење ораха.

Неколико традиционалних активности из Ирске и Британије укључује прорицање будућег партнера или супружника. Јабука би се огулила у једну дугачку траку, па би се кора пребацила преко рамена. Сматрало се да кора слијеће у облику првог слова имена будућег супружника.[200][201] Близу ватре би се пекла два љешника; један је назван по особи која их пече, а други по особи коју желе. Ако љешници скачу од врућине то се сматрало као лош знак, а ако се пеку тихо то се сматрало као предсказање доброг слагања.[202][203] Један од начина прорицања супружника је био тај што би испекли слану овсену кашу коју би особа појела у три залогаја и онда би у тишини отишла у кревет без ичега да попије. Сматрало се да то резултира сном у којем им будући супружник нуди пиће да утоле жеђ.[204] Једно од вјеровања је да неудате жене на Ноћ вјештица сједе у замраченој просторији и гледају у огледало и да ће се у огледалу појавити лик њиховог будућег мужа.[205] Обичај је био прилично распрострањен и обиљежавао се на честиткама с краја 19. и почетка 20. вијека.[206]

Једна од популарних ирских игара је и повези преко очију, која се у Ирској зове púicíní. У игри особа има повез преко очију и бира између неколико тањира, а предмет у тањиру даје наговјештај о њиховој будућности; прстен би значио да ће се ускоро вјенчати, глина да ће ускоро умријети, можда у току године, вода да ће се иселили, бројанице да ће примити свети ред (постати монахиња, свјештеник, монах); новчић да ће се обогатити, пасуљ да ће бити сиромашни.[207][208][209][210] Игра је описана у краткој причи Џејмса Џојса под називом Глина 1914. године.[211][212][213]

Бармбрек са прстеном пронађеним унутра на Ноћ вјештица 2020.

У Ирској и Шкотској једна од популарних игара је такође скривање предмета у храни, обично у колачима, бармбреку, краначану, шампима или колканону, а дјелови тога се сервирају насумично. Будућност неке особе се прориче предметом који би случајно пронашао, од чега прстен означава брак, а новчић богатство.[204]

Све до 19. вијека, ломаче за Ноћ вјештица су се такође користиле за прорицање у дијеловима Шкотске, Велса и Бретање. Када би се ватра угасила, у пепео би се полагао прстен камења, по један за сваку особу. Ујутру, ако би неки камен био погрешно положен, сматрало се да особа коју представља неће преживјети годину.[88] У Мексику дјеца праве олтаре како би позвала духове преминуле дјеце да се врате.[214]

Причање прича о духовима, слушање пјесама са темом Ноћи вјештица и гледање хорор филмова су уобичајени дио забава за Ноћ вјештица.[215][216] Епизоде телевизијских серија и специјала на тему Ноћи вјештица (са специјалцима који су обично намијењени дјеци) обично се емитују на или прије Ноћи вјештица,[217] док се нови хорор филмови често пуштају прије Ноћи вјештица како би се искористио празник.[218]

Уклете атракције

[уреди | уреди извор]
Смијешни надгробни споменици испред куће у Калифорнији.

Уклете атракције су простори за забаву дизајнирани да узбуде и уплаше посјетиоце. Већина атракција су сезонски послови за Ноћ вјештица који могу да обухватају уклете куће, лавиринте кукуруза и јахање сијена,[219] а ниво софистицираности ефеката је порастао како је индустрија расла.[220]

Прва забиљежена намјенски изграђена уклета атракција била је Кућа духова Ортона и Спунера, која је отворена 1915. у Липхуку у Енглеској, а највише је личила на карневалску забавну кућу, коју покреће пара.[221][222] Кућа и даље постоји, у колекцији Hollycombe Steam, а 2017. је поново отворена.[223]

Током 1930-их, отприлике у исто вријеме када и обичај „смицалица или посластица“, куће са уклетом тематиком Ноћи вјештица су први пут почеле да се појављују у Америци.[224] Крајем 1950-их почеле су да се појављују уклете куће као главна атракција, фокусирајући се прво на Калифорнију.[225] Спонзорисана од стране Дјечјег дома здравља Junior Auxiliary, Уклета кућа Сан Матео отворена је 1957. године,[226] а Уклета кућа Сан Бернардино лиге помоћи отворена је 1958.[227] Уклете куће су почеле да се појављују широм земље током 1962. и 1963. године, док је 1964. отворена Уклета кућа Сан Мантео, као и Уклета кућа дјечји музеј у Индијанаполису.[228]

Уклета кућа као америчка културна икона је допринјела отварању Уклете виле у Дизниленду 12. августа 1969. године.[229] Уклета кућа Кнот Бери фарма је почела да организује сопствену ноћну атракцију за Ноћ вјештица, под називом трашна фарма Кнот, која је отворена 1973. године.[230] Евангелистички хришћани су усвојили облик ових атракција отварањем једне од првих „паклених кућа“ 1972. године.[231]

Шаљиви излог у историјској 25. улици у Огдену, Јута.

Прву уклету кућу за Ноћ вјештица коју је водила непрофитна организација покренула је организација Sycamore-Deer Park 1970. године у Клифтону у Охају.[232] Коспонзорисала ју је АМ радио станица WSAI, која емитује програм из Синсинатија. Последњи пут је догађај организован 1982. године.[233] Други су слиједили њихов примјер и отварали сопствене верзије након успјеха куће у Охају. Организација March of Dimes је 1976. године заштитила ауторска права на „Мини уклету кућу за March of Dimes“ и почела је прикупљање средстава кроз своје локалне огранке, а једна од њихових кућа отворена је 1989.[234] Иако су престали да подржавају ову врсту догађаја на националном нивоу током 1980-их, неке уклете куће March of Dimes су опстале и током 21. вијека.[235]

Увече 11. маја 1984. године у Џексон Тауншипу се запалио Уклети замак Six Flags Great Adventure, а у пожару је страдало осам тинејџера.[236] Реакција на трагедију била је пооштравање прописа који се односе на безбједност и грађевинских прописа, као и учесталост инспекција атракција широм земље. Мања мјеста, посебно непрофитне атракције, нису била у стању да финансијски опстану, а боље финансирана комерцијална предузећа попунила су празнину која је настала.[237][238] Објекти који су некада могли да избјегну регулацију јер су сматрани привременим инсталацијама, морали су да се придржавају строжих прописа који се захтијевају за трајне атракције.[239][240][241]

Крајем 1980-их и почетком 1990-их, тематски паркови су постали значајна фигура у прослављању Ноћи вјештица.[242] Six Flags Fright Fest је отворен 1986. године,[243] а Universal Studios Florida је започео са програмом хорора за Ноћ вјештица 1991. године.[244] Кнотова страшна фарма је доживјела пораст посјећености током 1990-их као резултат америчке опсесије са Ноћу вјештица као културног догађаја.[245] Тематски паркови су имали велику улогу у глобализацији празника, а током 21. вијека отворени су тематски паркови Universal Studios Singapore у Сингапуру[246] и Universal Studios Japan у Јапану,[247] док је Дизни ворлд почео организацију догађаја за Ноћ вјештица под називом „Микијева не тако страшна забава за Ноћ вјештица“ 1995. у Флориди, 2008. у Паризу, а затим и у Хонг Конгу и Јапану.[248] Тематски паркови су највеће атракције са тематиком Ноћи вјештица, како по обиму тако и по посјети.[249]

Храна

[уреди | уреди извор]
Бундеве на продају током Ноћи вјештица.

Уочи Свих светих, многе западне хришћанске деноминације подстичу уздржавање од меса, што доводи до разноврсне вегетаријанске хране која се повезује са тим даном.[250][251]

Бомбон од јабуке.

Пошто на сјеверној хемисфери Ноћ вјештица долази после годишње бербе јабука, бомбон јабуке (познате као карамела јабуке ван Сјеверне Америке), карамел јабуке или тафи јабуке су уобичајене посластице за Ноћ вјештица,[252][253] које се праве умотавањем цијелих јабука у љепљиви шећерни сируп, а понекад се уваљају у љешнике.[254]

Првобитно су се бомбони од јабука давали дјеци која су ишла у „смицалице или посластице“, али је та пракса брзо нестала након распрострањених гласина да су неки појединци уграђивали предмете попут игли и жилета у јабуке у Сједињеним Државама.[255] Иако постоје докази о таквим инцидентима,[256] у односу на степен пријављивања таквих случајева, стварни случајеви који укључују злонамјерна дјела су били изузетно ријетки и никада нису довели до озбиљних повреда.[257] Многи родитељи су претпостављали да су такве гнусне праксе распрострањене због масовних медија, а на врхунцу хистерије, неке болнице су нудиле бесплатне рендгенске снимке слаткиша које су дјеца сакупила за Ноћ вјештица како би пронашле доказе о подметању.[258] Скоро сви од неколико познатих инцидената тровања слаткишима укључивали су родитеље који су тровали слаткише своје дјеце.[259]

Један од обичаја у Ирској је печење (или у модерном времену чешће куповина) бармбрека (báirín breac), што је воћни колач у који се стављају обичан прстен, новчић и друге ствари прије печења.[260][261] Сматра се да је онај који пронађе предмет има среће.[261] Такође се сматра да ће они који пронађу прстен пронаћи своју праву љубав у наредној години. То је слично традицији краљевског колача на празник Богојављења. Намирнице са темом Ноћи вјештица такође производе компаније ноћ раније; компанија Cadbury производи Goo Heads, сличне кремастим јајима.[262]

У Великој Британији карамела ломача је популаран слаткиш за Ноћ вјештица и за Ноћ Гаја Фокса.[263] У Великој Британији и Ирској су такође популарне бомбон јабуке или варијанта под називом тафи јабуке,[264] а у Ирској и Шкотској су популарни „мајмунски љешници“.[265]

Хришћански обреди

[уреди | уреди извор]
Бденије Свих светих слави се у Епископској хришћанској цркви на Ноћ вјештица.

Ноћ вјештица је први дан обиљежавања помена на свете.[266] Током те ноћи, у Пољској су вјерници некада учили да се моле наглас док ходају кроз шуме како би душе умрлих нашле утјеху; у Шпанији, хришћански свјештеници у малим селима звоне на црквена звона како би подсјетили своје вјернике да се сјећају мртвих на Ноћ свих светих.[267] У Ирској и међу имигрантима у Канади, обичај укључује хришћанску праксу уздржавања и Вече свих светих и дан који јој претходи је дан без меса, а умјесто тога се служе палачинке или колкан.[268]

Хришћанска црква је традиционално обиљежавала Ноћ вјештица кроз службе,[269] молитве,[270] пост[271] и бдење.[272] Људи су се молитвама и постом припремали за славску трпезу наредног дана за Дан Свих Светих,[273] а та црквена служба је позната као Бденије свих светих.[274][275] Иницијатива позната као Ноћ свјетлости настоји да даље шири Бденије свих светих широм хришћанског свијета.[276][277] Послије богослужења често слиједе „прикладне свечаности и забаве“, као и посјета гробљу, гдје се често стављају цвијеће и свијеће у припреми за Дан свих светих.[278][279][280][281][282] У Енглеској, Свијетле забаве организују цркве послије богослужења на Ноћ вјештица са фокусом на Исуса као Свјетлости свијета.[283] У Финској много људи посјећује гробља на Ноћ свих светих да би тамо запалили завјетне свијеће, што је познато као „валомери или мора свјетлости“.[284]

Слаткиши у облику Светог писма за Ноћ вјештица са јеванђељским трактом.

У модерном добу, хришћански ставови према Ноћи вјештица су разнолики. У Англиканској цркви, неке епархије су одлучиле да нагласе хришћанске традиције повезане са Ноћи свих светих.[285][286] Неке од тих пракси укључују молитву, пост и присуствовање богослужењима.[271][269][270]

У Зборнику бденија свих светих у Англиканском бревијару, наведена је молитва за бденије:

Господе Боже наш, увећај, молимо те и умножи на нама дарове благодати Твоје, да ми, који спрјечавамо славни празник свих светих Твојих, будемо оспособљени да их радосно слиједимо у сваком врлинском и побожном животу. Кроз Исуса Христа, Господа нашег, који живи и царује са тобом, у јединству Духа Светога, увијек један Бог, у вјекове вјекова. Амин.[287]

Други протестантски хришћани такође славе Дан свих светих као Дан реформације, дан сјећања на протестантску реформацију, уз Дан свих светих или независно од њега.[288] Реформацију славе тога дана зато што се сматра да је Мартин Лутер закуцао својих деведесет пет теза на Цркву Свих Светих у Витенбергу на Дан свих светих.[289] Често се „Празници жетве“ или „Празници реформације“ одржавају уочи Свих светих, на којима се дјеца облаче као библијски ликови или реформатори.[290] Поред подјеле слаткиша дјеци која се шаљу током Ноћи вјештица, многи хришћани им обезбјеђују и јеванђелске трактате. Организација American Tract Society, објавила је да се само од њих наручује око 3 милиона трактата јеванђеља за прославе Ноћи вјештица.[291] Други наручују слаткише Светог писма на тему Ноћи вјештица да се подијеле дјеци тога дана.[292][293]

Дјеца из Белизеа обучена у библијске личности и хришћанске свеце.

Неки хришћани сматрају да модерна прослава Ноћи вјештица банализује или слави паганизам, окултизам или друге праксе и културне феномене за које се сматра да су некомпатибилни са њиховим вјеровањима.[294] Отац Габријеле Аморт, егзорциста у Риму, изјавио је: „ако енглеска и америчка дјеца воле да се облаче као вјештице и ђаволи једне ноћи у години, то није проблем. Ако је то само игра, нема штете у томе.“[295] У 21. вијеку, Римокатоличка надбискупија Бостона је почела са организацијом „Фестивала светих“ на Ноћ вјештица.[296] Слично томе, многе савремене протестантске цркве гледају на Ноћ вјештица као на забаван догађај за дјецу, одржавајући догађаје у својим црквама гдје дјеца и њихови родитељи могу да се облаче, играју игрице и добију слаткише бесплатно. За те хришћане Ноћ вјештица не представља пријетњу по духовни живот дјеце, већ учење о смрти и смртности, а начине келтских предака сматрају вриједном животном лекцијом и дио су наслеђа многих њихових парохијана.[297] Хришћански свјештеник Сем Портаро је написао да је Ноћ вјештица коришћење „хумора и исмијавања да би се суочили са моћи смрти“.[298]

У Римокатоличкој цркви, хришћанска веза са Ноћи вјештица је призната, а прославе су уобичајене у многим католичким парохијским школама, као што су у Сједињеним Државама,[299][300] док се у Ирској ноћ вјештица слави као празник и школе не раде два дана.[301][302] Многе фундаменталистичке и евангелистичке цркве користе „Паклене куће“ и трактате у стилу стрипа да би искористиле популарност Ноћи вјештица као прилику за евангелизацију.[303] Други сматрају да је Ноћ вјештица потпуно некомпатибилна са хришћанском вјером због свог претпостављеног поријекла у прослављању Празника мртвих.[304] Иако источни православни хришћани обиљежавају Дан свих светих прве недеље после Педесетнице, Источна православна црква препоручује светковање вечерње или параклезе на западњачки светковину Ноћи свих светих, из пастирске потребе да се обезбиједи алтернатива на народна славља.[305]

Аналогне прославе и перспективе

[уреди | уреди извор]

Јудаизам

[уреди | уреди извор]

Алфред Ј. Колатц је у књизи Друга јеврејска књига Зашто написао да јеврејска Халаха не дозвољава Ноћ вјештица јер крши поглавље 18:3 књиге Левитске, према којем Јеврејима није дозвољено да учествују у нејеврејским обичајима.[306] Многи Јевреји заједнички поштују Јизкор четири пута годишње, што је дјелимично слично светковању Свих светих у хришћанству, у смислу да се молитве изговарају и за „мученике и за сопствену породицу“.[307] Ипак, многи амерички Јевреји славе Ноћ вјештица, јер се сматрају одвојеним од свог хришћанског поријекла.[308] Реформски рабин Џефри Голдвасер је изјавио да нема религиозног разлога зашто савремени Јевреји не би требало да славе Ноћ вјештица, док је ортодоксни рабин Мајкл Бројд истакао да Јевреји не треба да обиљежавају празник.[309] Јеврејски празник Пурим се понекад пореди са Ноћи вјештица, дијелом због тога што су неки учесници носили костиме, посебно библијских личности описаних у наративу о Пуриму.[310]

Ислам

[уреди | уреди извор]

Шеик Идрис Палмер, аутор књиге Кратки илустровани водич за разумијевање ислама, истакао је да муслимани не би требало да учествују у Ноћи вјештица, наводећи да је учешће у Ноћи вјештица горе од учешћа у Божићу и Ускрсу, изјавивши: „грешније је него честитати хришћанима за њихово клањање распећу.“[311] Такође је проглашено харамом од стране Националног савјета за фетве Малезије због његових наводних паганских коријена у којима се наводи да се Ноћ вјештица слави користећи духовиту тему помијешану са ужасом, како би се забавили и одупрли духу смрти који утиче на људе.[312][313] Исламско савјетодавно, правосудно и владино тијело Египта — Dar al-Ifta al-Misriyyah дозвољава обиљежавање празника, под условом да се прослава не назива „бајрамом“ и да понашање остаје у складу са исламским принципима.[314]

Хиндуизам

[уреди | уреди извор]

Хиндуси се сјећају мртвих током фестивала Питру Пакша, током којег одају почаст и изводе церемонију како би умирили душе својих предака. Слави се у хиндуистичком мјесецу Бадрапада, обично средином септембра.[315] Прослава хиндуистичког фестивала Дивали понекад је у сукобу са датумом Ноћи вјештица, али неки Хиндуси бирају да учествују у популарним обичајима Ноћи вјештица.[316] Други хиндуси се противе прослави јер сматрају да су западни празници попут Ноћи вјештица почели негативно да утичу на домородачке фестивале.[317]

Неопаганизам

[уреди | уреди извор]

Не постоји досљедно правило или поглед на Ноћ вјештица међу онима који себе описују као Неопагане или Виканце. Неки неопагани не поштују Ноћ вјештица, већ умјесто тога славе Самаин 1. новембра,[318] док неки такође прослављају Ноћ вјештица, наводећи да се могу прослављати и Самаин и Ноћ вјештица. Неки неопагани се противе прослављању Ноћи вјештица, наводећи да то „банализује Самаин“[319] и избјегавају је због обичаја „смицалица или посластица“.[320] У часопису The Manitoban је написано: „Виканци званично не славе Ноћ вјештица, упркос чињеници да ће 31. октобар и даље имати звијезду поред себе у сваком добром планеру дана Викана. Почевши од заласка сунца, Виканци славе празник познат као Самаин, који заправо потиче из старе келтске традиције и није искључива за неопаганске религије као што је Вика. Док традиције тог празника потичу из келтских земаља, савремени Виканци не покушавају да понављају историјске прославе Самаина. Неки традиционални ритуали се још увијек практикују, али у својој сржи, период се третира као вријеме за слављење мрака и мртвих, могући разлог зашто се Самаин може помијешати са прославама Ноћи вјештица.“[318]

Широм свијета

[уреди | уреди извор]
Дјеца у костимима за Ноћ вјештица у Сијетлу 1943.

Традиција и значај Ноћи вјештица веома се разликују међу земљама које га поштују. У Шкотској и Ирској, традиционални обичаји за Ноћ вјештица укључују приређивање забава и дјецу која се облаче у костиме и иду у „гуисинг“, док друге традиције у Ирској укључују паљење ломача и ватромета.[163][321][322] У Бретањи су се дјеца играла тако што су постављали свијеће у лобање на гробљима како би уплашили посјетиоце.[323] Масовна трансатлантска имиграција у 19. вијеку је популаризовала Ноћ вјештица у Сјеверној Америци, а славље у Сједињеним Државама и Канади имало је значајан утицај на то како се догађај прославља у остатку свијета.[163] Повећан утицај Сјеверне Америке, посебно у култним и комерцијалним елементима, проширио се на мјеста као што су Бразил, Еквадор, Чиле,[324] Аустралија,[325] већи дио Новог Зеланда,[326] континентална Европа, Финска,[327] Јапан, као и други дјелови источне Азије.[132]

Изложба за Ноћ вјештица у Кобеу.

У Швајцарској, Ноћ вјештица, након што је први пут постала популарна 1999. године, доживјела је опадање популарности крајем 2010-их и почетком 2020-их, а углавном је остала најпопуларнија међу младима који посјећују забаве. Сматра се да Швајцарци генерално воле да се облаче за било коју прилику, али да више воле традиционалне елементе, као што је традиција Фаснахта да тјерају зиму буком и маскама.[328][329] У Енглеској је Ноћ вјештица популарна, многе радње су украшене са вјештицама и бундевама, дјеца практикују одлазак у „смицалице или посластице”, а млади људи посјећују костимиране забаве.[330] Ноћ вјештица се није славила у Србији до 2010-их, када је постепено постала популарна међу младима. Многе школе организују посебне журке поводом Ноћи вјештица, те дјеца и тинејџери носе костиме и маске. Барови, ноћни клубови и забавни паркови организују забаве за одрасле и младе.[331] У Црној Гори је прослава постала популарна у 21. вијеку и обиљежава се у већини градова, гдје се обично прославља уз маскенбале.[332] Румуни обиљежавају празник Светог Андреја, заштитника Румуније, 30. новембра, а на Андрејево вече се сматра да су духови. Бројни обичаји везани за гатање, на другим мјестима везаним за Ноћ вештица, у Румунији се везују за ту ноћ.[333] Са популарношћу Дракуле у западној Европи, око Ноћи вјештица румунска туристичка индустрија промовише путовања на локације повезане са историјским Владом Цепешом и Дракулом из истоименог романа ирског писца Брема Стокера. Једна од најуспјешнијих забава за Ноћ вјештица у Трансилванији одржава се у Сегешвару, цитадели у којој је рођен Влад Набијач. Забава укључује мађионичарске представе, балетску представу и Ритуално убијање живог мртваца.[334] Највећа забава за Ноћ вјештица у Трансилванији одржава се у замку Бран, званом Дракулин замак из Трансилваније.[335] У Италији је Ноћ вјештица постала популарнија током 21. вијека и организују се костимиране забаве за младе људе.[336] У Сјеверној Италији се резбаре бундеве у облику лобање и унутра се пале свијеће; дјеца такође иду да траже разне поклоне за мртве, обично слаткише или љешнике.[337] У Венету се резбарене бундеве зову лумере или мртвачке бундеве.[338]

Дјеца иду у „смицалице или посластице“ у калифорнијској прерији.

У Бразилу је формиран Саки дан, који се слави 31. октобра, на исти дан као и Ноћ вјештица и званични је празник државе Сао Пауло, али га мали број Бразилаца слави.[339][340] У Доминиканској Републици је Ноћ вјештица постала популарна током 21. вијека, углавном због многих Доминиканаца који живе у Сједињеним Државама, а затим доносе обичај у домовину. У већим градовима, као што су Сантијаго де лос Кабаљерос или Санто Доминго дјеца практикују одлазак у „смицалице или посластице”, док је мањим градовима и селима то скоро потпуно одсутно, углавном због вјерског противљења.[341] Туристичка подручја као што су Сосуа и Пунта Кана имају многа мјеста са прославама Ноћи вјештица, углавном намијењена одраслима.[341] У Мексику и мексичким заједницама у иностранству, прославе Дана мртвих су произашле из синкретизма домородачких традиција Астека са хришћанском даном светих шпанских колонизатора. Цвјетни украси, олтари и бомбоне су дио тог празничног периода. Празник се разликује од Ноћи вјештица по свом поријеклу и обиљежавању, али су два празника постала повезана због прекограничних веза између Мексика и Сједињених Држава кроз популарну културу и миграцију, пошто се обје прославе дешавају у исто доба године и могу укључивати сличне слике, као што су скелети. Ноћ вјештица и Дан мртвих су утицали једни на друге у неким областима Сједињених Држава и Мексика, при чему су традиције за Ноћ вјештица, као што су костими и сликање лица постајале све чешће карактеристике мексичког фестивала.[342][343]

Дјеца у костимима за Ноћ вјештица у Тајпеју.

Копнена Кина је била мање под утицајем енглеске традиције него Хонг Конг, а Ноћ вјештица се генерално сматра „страним“. Како је празник постао популарнији глобално, постао је популарнији и у Кини, посебно међу дјецом која похађају приватне или међународне школе са много страних професора из Сјеверне Америке.[344] У Хонг Конгу се обичај „смицалица или посластица“ од врата до врата обично не практикује због велике већине становника који живе у високим стамбеним блоковима, али се то организује у многим зградама у којима живе странци, гдје се такође праве и разне забаве. За ширу јавност организују се догађаји у Авенији звијезда Tsim Sha Tsui's, који покушавају да опонашају прославу.[345] У области Лан Кваи Фонг, познатој као главна забавна четврт за међународну заједницу, више од 20 година одржавају се прославе и параде за Ноћ вјештица, са великим бројем људи који се облаче у костиме и иду улицама до разних установа за пиће.[346] На Тајвану се традиционално прославља Фестивал духова, према којем духови који немају преживјелих чланова породице који би им одали почаст, могу да лутају Земљом током седмог лунарног мјесеца, који је познат као Мјесец духова.[347] У 21. вијеку, углавном као резултат америчке поп културе, Ноћ вјештица је постала популарнија међу млађом популацијом, а догађаји за Ноћ вјештица се одржавају у многим областима широм Тајпеја, као што су Специјални дистрикт Ксинил и дистрикт Шилин гдје има много међународних школа и исељеника.[348] Током Ноћи вјештица, продавнице и предузећа у Тианмуу постављају лампионе од бундеве испред својих продавница како би се идентификовали као дестинације за дјецу за долазак у „смицалице или посластице“.[349] Ноћ вјештица је постала популарна у Јапану углавном као резултат америчке поп културе. Године 2009. славили су је само исељеници,[350] а ношење сложених костима од стране младих одраслих ноћу је од тада постало популарно у областима као што су Америкамура у Осаки и Шибуја у Токију, гдје се у октобру 2012. око 1.700 људи обукло у костиме да би учествовало на фестивалу Ноћи вјештица.[351] Прославе су постале популарне међу младима као костимирана забава и клупски догађај,[352] а обичај „смицалица или посластица” за јапанску дјецу је завладао у понеким областима; до средине 2010-их, Јакузе су давале ужине и слаткише дјеци.[353] Од 2022. године, Саудијска Арабија је почела да слави Ноћ вјештица у јавности у Ријаду.[354] Средином јула Сингапурски Кинези славе Фестивал гладних духова, вријеме када се вјерује да се духови мртвих враћају да посјете своје породице.[355] У 21. вијеку, прославе Ноћи вјештица су постале све популарније, са утицајем са запада,[356] а 2012. године је било преко 19 великих догађаја прославе Ноћи вјештица широм Сингапура.[357] Музеј ужаса је одржао свој четврти фестивал страха 2014. године,[358] а Универзал студио Сингапур организује Ноћи хорора за Ноћ вјештица.[359] Популарност празника међу младима у Јужној Кореји потиче од енглеских академија и корпоративних маркетиншких стратегија, а на њега су утицале прославе Ноћи вјештица у Јапану и Америци.[360] Иако није државни празник, слави се у различитим областима у близини Сеула, посебно у Итаевону и Хонгдаеу.[361] Период од 31. октобра до 2. новембра је вријеме сјећања на умрле чланове породице и пријатеље на Филипинима и многи Филипинци се враћају у своје родне градове на породична окупљања у знак сјећања.[362] Током година је Ноћ вјештица постала популарнија и „смицалице или посластице” су замијениле душебрижништво, обичај познат као Pangangaluluwâ, у којем су људи ишли у групама и нудили пјевање пјесама у замјену за новац или храну.[363]

Украшавање гробница за Ноћ вјештица у Сиднеју.

На Новом Зеланду, Ноћ вјештица се не слави у истој мјери као у Сјеверној Америци, иако су у 21. вијеку нерелигијске прославе постале све чешће.[364][365] обичај „смицалица или посластица” је постао све популарнији међу малољетницима, упркос томе што није „британски или киви догађај“, већ утицај америчке глобализације.[366] Једна критика Ноћи вјештица је то да је превише комерцијализована, као што је од стране компаније The Warehouse Group.[366] Нерелигијске прославе Ноћи вјештица по узору на сјеверноамеричке свјечаности постале су популарније у Аустралији у 21. вијеку иако традиционално нису дио културе.[367] Неки Аустралијанци критикују што је празник прихваћен у њихову културу,[368][369] а многи не воле комерцијализацију и утицај америчке поп културе.[369][370] Неки присталице га стављају уз друге културне традиције као што је Дан Светог Патрика.[371] Због поларизованих мишљења о Ноћи вјештица, велики број људи је почео да украшава своје поштанске сандучиће како би назначио да су дјеца добродошла да покуцају. Током 2010-их популарност је порасла,[372] а 2020. године покренут је први часопис посвећен искључиво обиљежавању Ноћи вјештица у Аустралији, под називом Hallozween.[373] Године 2021. продаја костима, украса и резбарења бундева порасла је на највиши ниво, упркос утицају пандемије ковида 19, која је ограничавала прославе.[374]

Потрошња

[уреди | уреди извор]

Национална малопродајна федерација је објавила да се очекује да ће Американци потрошити 12,2 милијарде долара на Ноћ вјештица 2023. године, у односу на 10,6 милијарди долара колико је потрошено 2022. године.[375] Од тог износа се предвиђа да ће 3,9 милијарди долара бити потрошено на кућне декорације, у односу на 2,7 милијарди долара 2019. године. Популарност украса за Ноћ вјештица је порасла крајем 2010-их и почетком 2020-их, а трговци на мало сваке године нуде широк спектар сложенијих и великих украса.[376]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мање позната и по другим терминима, од којих је најпознатији Вече свих светих.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Palmer, Abram Smythe (1882). Folk-etymology. Johnson Reprint. стр. 6. 
  2. ^ Elwell, Walter A. (2001). Evangelical Dictionary of Theology. Baker Academic. стр. 533. ISBN 978-0-8010-2075-9. „Halloween (All Hallows Eve). The name given to October 31, the eve of the Christian festival of All Saints Day (November 1).” 
  3. ^ „NEDCO Producers' Guide”. Northeast Dairy Cooperative Federation. 31–33. 1973. „Originally celebrated as the night before All Saints' Day, Christians chose November first to honor their many saints. The night before was called All Saints' Eve or hallowed eve meaning holy evening.” 
  4. ^ Luck, Steve (1998). „All Saints' Day”. The American Desk Encyclopedia. Oxford University Press. стр. 22. ISBN 978-0-19-521465-9. 
  5. ^ а б в „DOST: Hallow Evin”. dsl.ac.uk. Архивирано из оригинала 29. 4. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  6. ^ Buchanan, Colin. The A to Z of Anglicanism. Scarecrow Press. стр. 8. 
  7. ^ „All Hallows' Eve”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  8. ^ „Halloween”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  9. ^ Thomson, Thomas; Annandale, Charles (1896). A History of the Scottish People from the Earliest Times: From the Union of the kingdoms, 1706, to the present time. Blackie. Приступљено 29. 11. 2023. „Of the stated rustic festivals peculiar to Scotland the most important was Hallowe'en, a contraction for All-hallow Evening, or the evening of All-Saints Day, the annual return of which was a season for joy and festivity.” 
  10. ^ „E'EN, Een”. Scottish National Dictionary (1700–). III =. 1952. snd8629. 
  11. ^ а б в г Hopwood, James A. (2019). Keeping Christmas: Finding Joy in a Season of Excess and Strife. Wipf and Stock Publishers. стр. 47. ISBN 978-1-5326-9537-7. „The name "Halloween," of course, is a contraction of "All Hallow's Eve." That's the eve of All Saints Day, or All Hallows Day, as it was popularly known in Britain. As with Christmas Eve and the Easter vigil, the celebration of All Saints Day began with a service the night before, on All Hallow's Eve. With All Souls Day on November 2, it formed the feast of Allhallowtide. All Saints Day began in fourth-century Rome as a festival honoring Christian martyrs. By the eighth century, it was expanded to all those remembered as saints, and the date of its observance was moved from May 13 to November 1. That move, of course, put it smack dab on top of Samhain in Britain. But the decision to move the date was not made in Britain; it was made in Rome, where there was no Samhain or anything like it. There is no evidence that any Samhain customs rubbed off on Halloween anywhere because there is no evidence of any Samhain customs at all.” 
  12. ^ Beth Allison Barr (28. 10. 2016). „Guess what? Halloween is more Christian than Pagan – The Washington Post”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 1. 11. 2018. г. Приступљено 29. 11. 2023. „It is the medieval Christian festivals of All Saints' and All Souls' that provide our firmest foundation for Halloween. From emphasizing dead souls (both good and evil), to decorating skeletons, lighting candles for processions, building bonfires to ward off evil spirits, organizing community feasts, and even encouraging carnival practices like costumes, the medieval and early modern traditions of "Hallowtide" fit well with our modern holiday.” 
  13. ^ а б Rogers 2002, стр. 22, 27
  14. ^ Doggett, Bill; Lathrop, Gordon W. New Proclamation Commentary on Feasts, Holy Days, and Other Celebrations. Fortress Press. стр. 92. 
  15. ^ Benham, William (1887). The Dictionary of Religion: An Encyclopedia of Christian and Other Religious Doctrines, Denominations, Sects, Heresies, Ecclesiastical Terms, History, Biography, Etc. Cassell. стр. 1085. „Vigils were kept at least till midnight before the feasts of martyrs, and those of Easter Eve and Christmas Eve were prolonged till cock-crow.” 
  16. ^ Hughes, Rebekkah (29. 10. 2014). „Happy Hallowe'en Surrey!” (PDF). The Stag. University of Surrey. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 11. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015. „Halloween or Hallowe'en, is the yearly celebration on October 31st that signifies the first day of Allhallowtide, being the time to remember the dead, including martyrs, saints and all faithful departed Christians.” 
  17. ^ Davis, Kenneth C. (29. 12. 2009). Don't Know Much About Mythology: Everything You Need to Know About the Greatest Stories in Human History but Never Learned. Harper Collins. стр. 231. ISBN 978-0-06-192575-7. 
  18. ^ „All Faithful Departed, Commemoration of”. episcopalchurch.org. Архивирано из оригинала 1. 11. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  19. ^ „The Commemoration of All the Faithful Departed (All Souls' Day) - November 02, 2021 - Liturgical Calendar”. catholicculture.org. Архивирано из оригинала 1. 11. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  20. ^ „Tudor Hallowtide”. National Trust for Places of Historic Interest or Natural Beauty. 2012. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. „Hallowtide covers the three days – 31 October (All-Hallows Eve or Hallowe'en), 1 November (All Saints) and 2 November (All Souls).” 
  21. ^ Holy Women, Holy Men: Celebrating the Saints. Church Publishing, Inc. 2010. стр. 662. ISBN 978-0-89869-678-3. 
  22. ^ Saunders, William. „All Saints and All Souls”. Catholic Education Resource Center. Архивирано из оригинала 18. 9. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  23. ^ Gordon, Melton, J, ур. (2011). Religious Celebrations: An Encyclopedia of Holidays, Festivals, Solemn Observances, and Spiritual Commemorations. 1. ABC-CLIO. стр. 22. 
  24. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „All Saints, Festival of”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  25. ^ E. A. Livingstone, ур. (1997). All Saints' Day, The Oxford Dictionary of the Christian Church (3 изд.). Oxford University Press. стр. 41—42. 
  26. ^ McClendon, Charles (2013). Old Saint Peter's and the Iconoclastic Controversy", in Old Saint Peter's, Rome. Cambridge University Press. стр. 215—216. „Soon after his election in 731, Gregory III summoned a synod to gather on 1 November in the basilica of Saint Peter's in order to respond to the policy of iconoclasm that he believed was being promoted by the Byzantine Emperor [...] Six months later, in April of the following year, 732, the pope assembled another synod in the basilica to consecrate a new oratory dedicated to the Saviour, the Virgin Mary, and all the saints.” 
  27. ^ Ó Carragáin, Éamonn (2005). Ritual and the Rood: Liturgical Images and the Old English Poems of the Dream of the Rood Tradition. University of Toronto Press. стр. 258. „Gregory III began his reign with a synod in St Peter's (1 November 731) which formally condemned iconoclasm [...] on the Sunday before Easter, 12 April 732, Gregory convoked yet another synod [...] and at the synod inaugurated an oratory [...] Dedicated to all saints, this oratory was designed to hold 'relics of the holy apostles and all the holy martyrs and confessors'.” 
  28. ^ Farmer, David. (2011). The Oxford Dictionary of Saints (5 изд.). Oxford University Press. стр. 14. 
  29. ^ а б в г Hutton 1996, стр. 364
  30. ^ New Catholic Encyclopedia (2 изд.). 2003. стр. 242—243. ISBN 0-7876-4004-2. 
  31. ^ а б MacCulloch, John Arnott (1911). „10: The Cult of the Dead”. The Religion of the Ancient Celts. Архивирано из оригинала 29. 10. 2015. г. 
  32. ^ Burns, Paul, ур. (2007). Butler's Saint for the Day. Liturgical Press. стр. 516. 
  33. ^ Ramdin, Ron (2000). Arising from Bondage: A History of the Indo-Caribbean People. New York University Press. стр. 241. 
  34. ^ The World Review. 4. University of Minnesota. стр. 255. 
  35. ^ Rogers, Nicholas (2001). Halloween: From Pagan Ritual to Party NightСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Oxford University Press. стр. 28–30. ISBN 978-0-19-514691-2. 
  36. ^ а б в г д „Halloween”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 30. 10. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  37. ^ а б Hutton 1996, стр. 374–375
  38. ^ а б в г Miles, Clement A. (1912). „7: All Hallow Tide to Martinmas”. Christmas in Ritual and Tradition. Архивирано из оригинала 4. 11. 2013. г. 
  39. ^ а б Mary Mapes Dodge, ур. (1883). St. Nicholas Magazine. Scribner & Company. стр. 93. „Soul-cakes,' which the rich gave to the poor at the Halloween season, in return for which the recipients prayed for the souls of the givers and their friends. And this custom became so favored in popular esteem that, for a long time, it was a regular observance in the country towns of England for small companies to go from parish to parish, begging soul-cakes by singing under the windows some such verse as this: 'Soul, souls, for a soul-cake; Pray you good mistress, a soul-cake!” 
  40. ^ DeMello, Margo (2012). A Cultural Encyclopedia of the Human Face. ABC-CLIO. стр. 167. ISBN 978-1-59884-617-1. „Trick-or-treating began as souling an English and Irish tradition in which the poor, wearing masks, would go door to door and beg for soul cakes in exchange for people's dead relatives.” 
  41. ^ Cleene, Marcel (2002). Compendium of Symbolic and Ritual Plants in Europe. Man & Culture. стр. 108. „Soul cakes were small cakes baked as food for the deceased or offered for the salvation of their souls. They were therefore offered at funerals and feasts of the dead, laid on graves, or given to the poor as representatives of the dead. The baking of these soul cakes is a universal practice.” 
  42. ^ Levene, Alysa (2016). Cake: A Slice of History. Pegasus Books. стр. 44. ISBN 978-1-68177-108-3. „Like the perennial favourites, hot cross buns; they were often marked with a cross to indicate that they were baked as alms.” 
  43. ^ „The Two Gentlemen of Verona Act 2, Scene 1.”. folger.edu. Приступљено 29. 11. 2023. 
  44. ^ а б Pulliam, June; Fonseca, Anthony J. (2016). Ghosts in Popular Culture and Legend. ABC-CLIO. стр. 145. ISBN 978-1-4408-3491-2. „Since the 16th century, costumes have become a central part of Halloween traditions. Perhaps the most common traditional Halloween costume is that of the ghost. This is likely because ... when Halloween customs began to be influenced by Catholicism, the incorporation of the themes of All Hallows' and All Souls' Day would have emphasized visitations from the spirit world over the motifs of spirits and fairies. ... The baking and sharing of souls cakes was introduced around the 15th century: in some cultures, the poor would go door to door to collect them in exchange for praying for the dead (a practice called souling), often carrying lanterns made of hollowed-out turnips. Around the 16th century, the practice of going house to house in disguise (a practice called guising) to ask for food began and was often accompanied by recitation of traditional verses (a practice called mumming). Wearing costumes, another tradition, has many possible explanations, such as it was done to confuse the spirits or souls who visited the earth or who rose from local graveyards to engage in what was called a Danse Macabre, basically a large party among the dead.” 
  45. ^ а б Rogers 2002, стр. 57
  46. ^ а б Carter, Albert Howard; Petro, Jane Arbuckle (1998). Rising from the Flames: The Experience of the Severely Burned. University of Pennsylvania Press. стр. 100. ISBN 978-0-8122-1517-5. „Halloween, incorporated into the Christian year as the eve of All Saints Day, marked the return of the souls of the departed and the release of devils who could move freely on that night. Fires lit on that night served to prevent the influence of such spirits and to provide omens for the future. Modern children go from house to house at Halloween with flashlights powered by electric batteries, while jack o'lanterns (perhaps with an actual candle, but often with a lightbulb) glow from windows and porches.” 
  47. ^ Guiley, Rosemary (2008). The Encyclopedia of Witches, Witchcraft and Wicca. Infobase Publishing. стр. 183. ISBN 978-1-4381-2684-5. „According to most legends, the jack-o'-lantern is a wandering soul who has been denied entry into both heaven and hell. ... In Ireland, children who are caught outdoors after dark are told to wear their jackets inside-out in order not to be lured astray by a jack-o'-lantern. In Sweden, the spirit is believed to be the soul of an unbaptized child, who tries to lead travelers to water in hopes of receiving baptism. ... In American lore, the jack-o'-lantern is associated with withces and the Halloween custom of trick-or-treating. It is customary for trick-or-treaters to carry pumpkin jack-o'-lanterns to frighten away evil spirits.” 
  48. ^ Santino 1994, стр. 95
  49. ^ а б в г Frazer, James George (1922). The Golden Bough: A new abridgement. Oxford University Press. стр. 380—383. 
  50. ^ Hutchison, Ruth; Adams, Ruth Constance (1951). Every Day's a Holiday. Harper. стр. 236. 
  51. ^ а б в г д Morton, Lisa (15. 9. 2013). Trick or Treat: A History of Halloween. Reaktion Books. стр. 129. ISBN 978-1-78023-055-9. 
  52. ^ Prince Sorie Conteh (2009). Traditionalists, Muslims, and Christians in Africa: Interreligious Encounters and Dialogue. Cambria Press. ISBN 978-1-60497-596-3. Архивирано из оригинала 31. 10. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  53. ^ Bannatyne 1998, стр. 19
  54. ^ Morrow, Ed (2001). The Halloween Handbook. Kensington Publishing Corporation. стр. 19. ISBN 978-0-8065-2227-2. „Another contributor to the custom of dressing up at Halloween was the old Irish practice of marking All Hallows' Day with religious pageants that recounted biblical events. These were common during the Middle Ages all across Europe. The featured players dressed as saints and angels, but there were also plenty of roles for demons who had more fun, capering, acting devilish, and playing to the crows. The pageant began inside the church, then moved by procession to the churchyard, where it continued long into the night.” 
  55. ^ Kennedy, David. Eve of All Saints, Using Common Worship: Times and Seasons – All Saints to Candlemas. Church House Publishing. стр. 42. 
  56. ^ Bannatyne 1998, стр. 9
  57. ^ Perry, Edward Baxter (1902). Descriptive Analyses of Piano Works; For the Use of Teachers, Players, and Music Clubs. Theodore Presser Company. стр. 276. 
  58. ^ Allmand, Christopher (1998). The New Cambridge Medieval History Volume: 7. c. 1415–c. 1500. Cambridge University Press. стр. 210. ISBN 978-0-521-38296-0. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  59. ^ Reimer, Margaret Loewen (2018). Approaching the Divine: Signs and Symbols of the Christian Faith. Wipf and Stock Publishers. стр. 85. ISBN 978-1-5326-5675-0. „Christians in Europe envisioned a danse macabre, a hideous dance by the spirits of the dead who arose from the churchyards for a wild carnival each year. This dance, commonly depicted on the walls of cathedrals, monasteries and cemeteries, may well be the origin of the macabre costumes we don on Halloween.” 
  60. ^ DeSpelder, Lynne Ann; Strickland, Albert Lee (2009). The Last Dance: Encountering Death and Dying. McGraw-Hill Education. стр. 107. ISBN 978-0-07-340546-9. „More subtly, images associated with the danse macabre persist in the form of skeletons and other scary regalia found on children's Halloween costumes.” 
  61. ^ Books & Culture: A Christian Review. Christianity Today. 1999. стр. 12. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. „Sometimes enacted as at village pageants, the danse macabre was also performed as court masques, the courtiers dressing up as corpses from various strata of society...both the name and the observance began liturgically as All Hallows' Eve.” 
  62. ^ Hutton 1996, стр. 372
  63. ^ Santino, Jack (21. 10. 2021). The Hallowed Eve: Dimensions of Culture in a Calendar Festival in Northern Ireland. University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-8458-6. 
  64. ^ Griswold, Latta. The Episcopal Church, its teaching and worship. E.S. Gorham. стр. 110. 
  65. ^ а б Mosteller, Angie (2. 7. 2014). Christian Origins of Halloween. Rose Publishing. ISBN 978-1-59636-535-3. „In Protestant regions souling remained an important occasion for soliciting food and money from rich neighbors in preparation for the coming cold and dark months.” 
  66. ^ Aston, Margaret (2015). Broken Idols of the English Reformation. Cambridge University Press. стр. 475—477. 
  67. ^ Diehl, Daniel; Donnelly, Mark (2011). Medieval Celebrations: Your Guide to Planning and Hosting Spectacular Feasts, Parties, Weddings, and Renaissance Fairs. Stackpole Books. стр. 17. 
  68. ^ Rogers 2002, стр. 37–38
  69. ^ Hutton, Ronald (2001). Stations of the Sun: A History of the Ritual Year in Britain. Oxford University Press. стр. 369, 373. ISBN 978-0-19-157842-7. „Fires were indeed lit in England on All Saints' Day, notably in Lancashire, and may well ultimately have descended from the same rites, but were essentially party of a Christian ceremony ... families still assembled at the midnight before All Saints' Day in the early nineteenth century. Each did so on a hill near its homestead, one person holding a large bunch of burning straw on the end of a fork. The rest in a circle around and prayed for the souls of relatives and friends until the flames burned out. The author who recorded this custom added that it gradually died out in the latter part of the century, but that before it had been very common and at nearby Whittingham such fires could be seen all around the horizon at Hallowe'en. He went on to say that the name 'Purgatory Field', found across northern Lancashire, testified to an even wider distribution and that the rite itself was called 'Teen'lay'.” 
  70. ^ O'Donnell, Hugh; Foley, Malcolm (2008). Treat or Trick? Halloween in a Globalising World. Cambridge Scholars Publishing. стр. 35. Архивирано из оригинала 31. 10. 2022. г. 
  71. ^ The Catholic World, Vol. 138: A Monthly Magazine of General Literature and Science. 138. Paulist Press. 1934. „There is proof that this shifting of customs from one day to another really took place. For until the end of the eighteenth century, children in some Derbyshire parishes, instead of lighting bonfires with the rest of England on November 5th, lit their furze fires called 'tindles' on All Souls night. And even then, the educated folk of the districts concerned, declared that these fires were a relic of papistical days when they were lit at night to guide the poor souls back to earth.” 
  72. ^ а б в Rogers 2002, стр. 49–50
  73. ^ а б Morton, Lisa (2003). The Halloween Encyclopedia. McFarland. стр. 9. 
  74. ^ Fieldhouse, Paul (17. 4. 2017). Food, Feasts, and Faith: An Encyclopedia of Food Culture in World Religions [2 volumes]. ABC-CLIO. стр. 19. ISBN 978-1-61069-412-4. 
  75. ^ Ford, Richard (1855). A Handbook for Travellers in Spain. John Murray. стр. 208. 
  76. ^ Boenig, Robert (2000). Anglo-Saxon Spirituality: Selected Writings. Paulist Press. стр. 7. 
  77. ^ Rogers 2002, стр. 11–21
  78. ^ Петровић, Јасна (23. 10. 2013). „Зашто се слави Ноћ вештица”. Политика. Архивирано из оригинала 03. 11. 2013. г. Приступљено 3. 12. 2013. 
  79. ^ Smith, Bonnie G. (2004). Women's History in Global Perspective. University of Illinois Press. стр. 66. ISBN 978-0-252-02931-8. Приступљено 29. 11. 2023. „The pre-Christian observance obviously influenced the Christian celebration of All Hallows' Eve, just as the Taoist festival affected the newer Buddhist Ullambana festival. Although the Christian version of All Saints' and All Souls' Days came to emphasize prayers for the dead, visits to graves, and the role of the living assuring the safe passage to heaven of their departed loved ones, older notions never disappeared.” 
  80. ^ Rogers 2002, стр. 142
  81. ^ Austrian information. Stanford University. 1965. Приступљено 29. 11. 2023. „The feasts of Hallowe'en, or All Hallows Eve and the devotions to the dead on All Saints' and All Souls' Day are both mixtures of old Celtic, Druid and other pagan customs intertwined with Christian practice.” 
  82. ^ Merriam-Webster's Encyclopædia of World ReligionsНеопходна слободна регистрација. Merriam-Webster. 1999. стр. 408. ISBN 978-0-87779-044-0. Приступљено 31. 10. 2011. „Halloween, also called All Hallows' Eve, holy or hallowed evening observed on October 31, the eve of All Saints' Day. The Irish pre-Christian observances influenced the Christian festival of All Hallows' Eve, celebrated on the same date.” 
  83. ^ Santino, Jack (1998). The Hallowed Eve: Dimensions of Culture in a Calendar Festival of Northern Ireland. University Press of Kentucky. стр. 95. 
  84. ^ „How Halloween Traditions Are Rooted in the Ancient Pagan Festival of Samhain”. Time. Приступљено 29. 11. 2023. 
  85. ^ A Pocket Guide To Superstitions of the British Isles (2 (4 November 2004) изд.). Penguin Books Ltd. 2004. ISBN 0-14-051549-6. 
  86. ^ „All Hallows' Eve”. bbc.co.uk. BBC. Архивирано из оригинала 3. 11. 2011. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  87. ^ Ó hÓgáin, Dáithí (1991). Myth, Legend & Romance: An encyclopaedia of the Irish folk tradition. Prentice Hall Press. стр. 402. 
  88. ^ а б в Hutton 1996, стр. 365–369
  89. ^ „Samhain: The Celtic Origins of Halloween”. westportlibrary.libguides.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  90. ^ а б Monaghan 2004, стр. 407
  91. ^ Hutton 1996, стр. 361
  92. ^ Monaghan 2004, стр. 41
  93. ^ O'Halpin, Andy (2006). Ireland: An Oxford Archaeological Guide. Oxford University Press. стр. 236. 
  94. ^ Monaghan, Patricia (2014). The Encyclopedia of Celtic Mythology and Folklore. Infobase publishing. стр. 167. 
  95. ^ Roberts, Brian K. (1987). The Making of the English Village: A Study in Historical Geography. Longman Scientific & Technical. ISBN 978-0-582-30143-6. Приступљено 14. 12. 2015. „Time out of time', when the barriers between this world and the next were down, the dead returned from the grave, and gods and strangers from the underworld walked abroad was a twice- yearly reality, on dates Christianised as All Hallows' Eve and All Hallows' Day.” 
  96. ^ O’Donnell, Hugh; Foley, Malcolm (18. 12. 2008). Treat or Trick? Halloween in a Globalising World. Cambridge Scholars Publishing. стр. 91—92. ISBN 978-1-4438-0265-9. „Hutton (1996, 363) identifies Rhys as a key figure who, along with another Oxbridge academic, James Frazer, romanticised the notion of Samhain and exaggerated its influence on Halloween. Hutton argues that Rhys had no substantiated documentary evidence for claiming that Halloween was the Celtic new year, but inferred it from contemporary folklore in Wales and Ireland. Moreover, he argues that Rhys: "thought that [he] was vindicated when he paid a subsequent visit to the Isle of Man and found its people sometimes called 31 October New Year's Night (Hog-unnaa) and practised customs which were usually associated with 31 December. In fact the flimsy nature of all this evidence ought to have been apparent from the start. The divinatory and purificatory rituals on 31 October could be explained by a connection to the most eerie of Christian feasts (All Saints) or by the fact that they ushered in the most dreaded of seasons. The many "Hog-unnaa" customs were also widely practised on the conventional New Year's Eve, and Rhys was uncomfortably aware that they might simply have been transferred, in recent years, from then Hallowe'en, to increase merriment and fundraising on the latter. He got round this problem by asserting that in his opinion (based upon no evidence at all) the transfer had been the other way round." ... Hutton points out that Rhy's unsubstantiated notions were further popularised by Frazer who used them to support an idea of his own, that Samhain, as well as being the origin of Halloween, had also been a pagan Celtic feast of the dead—a notion used to account for the element of ghosts, witches and other unworldly spirits commonly featured within Halloween. ... Halloween's preoccupation with the netherworld and with the supernatural owes more to the Christian festival of All Saints or All Souls, rather than vice versa.” 
  97. ^ Barr, Beth Allison (28. 10. 2016). „Guess what? Halloween is more Christian than Pagan”. The Washington Post. Приступљено 29. 11. 2023. „It is the medieval Christian festivals of All Saints’ and All Souls’ that provide our firmest foundation for Halloween. From emphasizing dead souls (both good and evil), to decorating skeletons, lighting candles for processions, building bonfires to ward off evil spirits, organizing community feasts, and even encouraging carnival practices like costumes, the medieval and early modern traditions of “Hallowtide” fit well with our modern holiday. So what does this all mean? It means that when we celebrate Halloween, we are definitely participating in a tradition with deep historical roots. But, while those roots are firmly situated in the medieval Christian past, their historical connection to “paganism” is rather more tenuous.” 
  98. ^
    • Moser, Stefan (29. 10. 2010). „Kein 'Trick or Treat' bei Salzburgs Kelten” (на језику: немачки). Salzburger Nachrichten. Архивирано из оригинала 17. 3. 2014. г. Приступљено 11. 8. 2017. „Die Kelten haben gar nichts mit Halloween zu tun", entkräftet Stefan Moser, Direktor des Keltenmuseums Hallein, einen weit verbreiteten Mythos. Moser sieht die Ursprünge von Halloween insgesamt in einem christlichen Brauch, nicht in einem keltischen.” 
    • Döring, Alois; Bolinius, Erich (31. 10. 2006), Samhain – Halloween – Allerheiligen (на језику: немачки), FDP Emden, „Die lückenhaften religionsgeschichtlichen Überlieferungen, die auf die Neuzeit begrenzte historische Dimension der Halloween-Kultausprägung, vor allem auch die Halloween-Metaphorik legen nahe, daß wir umdenken müssen: Halloween geht nicht auf das heidnische Samhain zurück, sondern steht in Bezug zum christlichen Totengedenkfest Allerheiligen/ Allerseelen.” 
    • Hörandner, Editha (2005). Halloween in der Steiermark und anderswo (на језику: немачки). LIT Verlag Münster. стр. 8, 12, 30. ISBN 978-3-8258-8889-3. „Der Wunsch nach einer Tradition, deren Anfänge sich in grauer Vorzeit verlieren, ist bei Dachleuten wie laien gleichmäßig verbreitet. ... Abgesehen von Irrtümern wie die Herleitung des Fests in ungebrochener Tradition ("seit 2000 Jahren") ist eine mangelnde vertrautheit mit der heimischen Folklore festzustellen. Allerheiligen war lange vor der Halloween invasion ein wichtiger Brauchtermin und ist das ncoh heute. ... So wie viele heimische Bräuche generell als fruchtbarkeitsbringend und dämonenaustreibend interpretiert werden, was trottz aller Aufklärungsarbeit nicht auszurotten ist, begegnet uns Halloween als ...heidnisches Fest. Aber es wird nicht als solches inszeniert.” 
    • Döring, Dr. Volkskundler Alois (2011). „Süßes, Saures – olle Kamellen? Ist Halloween schon wieder out?” (на језику: немачки). Westdeutscher Rundfunk. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г. Приступљено 12. 11. 2015. „Dr. Alois Döring ist wissenschaftlicher Referent für Volkskunde beim LVR-Institut für Landeskunde und Regionalgeschichte Bonn. Er schrieb zahlreiche Bücher über Bräuche im Rheinland, darunter das Nachschlagewerk "Rheinische Bräuche durch das Jahr". Darin widerspricht Döring der These, Halloween sei ursprünglich ein keltisch-heidnisches Totenfest. Vielmehr stamme Halloween von den britischen Inseln, der Begriff leite sich ab von "All Hallows eve", Abend vor Allerheiligen. Irische Einwanderer hätten das Fest nach Amerika gebracht, so Döring, von wo aus es als "amerikanischer" Brauch nach Europa zurückkehrte.” 
  99. ^ „All Hallows' Eve”. British Broadcasting Corporation. 20. 10. 2011. Приступљено 29. 10. 2020. „However, there are supporters of the view that Hallowe'en, as the eve of All Saints' Day, originated entirely independently of Samhain and some question the existence of a specific pan-Celtic religious festival which took place on 31st October/1st November.” 
  100. ^ Monaghan, Patricia (1. 1. 2009). The Encyclopedia of Celtic Mythology and Folklore. Infobase Publishing. стр. 167. ISBN 978-1-4381-1037-0. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. „They were both respected and feared. "Their backs towards us, their faces away from us, and may God and Mary save us from harm," was a prayer spoken whenever one ventured near their dwellings.” 
  101. ^ Santino 1994, стр. 105
  102. ^ Danaher 1972, стр. 200
  103. ^ Evans-Wentz, Walter (1911). The Fairy-Faith in Celtic Countries. стр. 44. 
  104. ^ McNeill 1961, стр. 34
  105. ^ Halloween. Britannica Concise Encyclopedia. Chicago: Encyclopædia Britannica. 2009. 
  106. ^ а б McNeill 1961, стр. 11–46
  107. ^ Hutton 1996, стр. 379
  108. ^ а б Hutton 1996, стр. 380
  109. ^ Danaher 1972, стр. 218–227
  110. ^ Frazer, James George (1922). „63, Part 1: On the Fire-festivals in general”. The Golden Bough: A Study in Magic and Religion. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. 
  111. ^ MacCulloch, John Arnott (1911). „18: Festivals”. The Religion of the Ancient Celts. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. 
  112. ^ Hutton 1996, стр. 366, 380
  113. ^ „Halloween traditions”. Welsh Government. 2016. Архивирано из оригинала 2. 10. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  114. ^ Rosinsky, Natalie M. (2002). Halloween. Capstone Publishers. стр. 8. ISBN 978-0-7565-0392-5. „Christian leaders made old Celtic and Roman customs into new Christian ones. Bonfires were once lighted against evil spirits. Now, they kept away the devil.” 
  115. ^ MacDonald, Sarah (19. 10. 2017). „From turnips to potatoes to pumpkins: Irish folklife expert says Jack-O-Lanterns began in Ireland”. Catholic News Service. Архивирано из оригинала 28. 2. 2021. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  116. ^ а б McNeill, F. Marian (1970). Hallowe'en: its origin, rites and ceremonies in the Scottish tradition. Albyn Press. стр. 29—31. 
  117. ^ а б в г д ђ е ж з и Hutton 1996, стр. 379–383
  118. ^ Hole, Christina (1976). British Folk Customs. Hutchinson publisher. стр. 91. 
  119. ^ Journal of the Royal Society of Antiquaries of Ireland. 2. 1855. стр. 308—309. 
  120. ^ Kingsley, Palmer (1973). Oral folk-tales of Wessex. David & Charles. стр. 87—88. 
  121. ^ Wilson, David Scofield (1999). Rooted in America: Foodlore of Popular Fruits and Vegetables. Univ. of Tennessee Press. стр. 154. 
  122. ^ Ott, Cindy (2012). Pumpkin: The Curious History of an American Icon. niversity of Washington Press. стр. 42. 
  123. ^ Bannatyne 1998, стр. 45
  124. ^ Wilkes, John. Encyclopaedia Londinensis, or, Universal dictionary of arts, sciences, and literature. 21. R. G. Gunnell and Co. стр. 544. 
  125. ^ а б Brunvand, Jan (2006). American Folklore: An Encyclopedia. Routledge. стр. 749. 
  126. ^ Hynes, Mary Ellen (1993). Companion to the Calendar. Liturgy Training Publications. стр. 160. ISBN 978-1-56854-011-5. „In most of Europe, Halloween is strictly a religious event. Sometimes in North America the church's traditions are lost or confused.” 
  127. ^ Kernan, Joe (30. 10. 2013). „Not so spooky after all: The roots of Halloween are tamer than you think”. Cranston Herald. Архивирано из оригинала 26. 11. 2015. г. Приступљено 31. 10. 2015. „By the early 20th century, Halloween, like Christmas, was commercialized. Pre-made costumes, decorations and special candy all became available. The Christian origins of the holiday were downplayed.” 
  128. ^ Braden, Donna R.; Village, Henry Ford Museum and Greenfield (1988). Leisure and entertainment in AmericaНеопходна слободна регистрација. Henry Ford Museum & Greenfield Village. ISBN 978-0-933728-32-5. Приступљено 2. 6. 2014. „Halloween, a holiday with religious origins but increasingly secularized as celebrated in America, came to assume major proportions as a children's festivity.” 
  129. ^ Santino, Jack (1995). All Around the Year: Holidays and Celebrations in American Life. University of Illinois Press. стр. 153. 
  130. ^ Morton, Lisa (2003). The Halloween Encyclopedia. McFarland. ISBN 978-0-7864-1524-3. 
  131. ^ Rogers 2002, стр. 74
  132. ^ а б Rogers 2002, стр. 164
  133. ^ Colavito, Jason (2007). Knowing Fear: Science, Knowledge and the Development of the Horror Genre. McFarland. стр. 151—152. 
  134. ^ „Is Halloween celebrated in Asia?”. Asia Media Centre. 29. 10. 2020. Архивирано из оригинала 31. 10. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  135. ^ The Encyclopedia of Witches, Witchcraft and Wicca. Infobase Publishing. стр. 183. 
  136. ^ Foust, Lee. Dante's "Commedia" and the Poetics of Christian Catabasis. ProQuest. стр. 15. 
  137. ^ Guile, Rosemary. The Guinness Encyclopedia of Ghosts and Spirits. Guinness World Records Limited. стр. 178. 
  138. ^ Howarth, Glennys; Leaman, Oliver. Encyclopedia of Death and Dying. Taylor & Francis. стр. 320. 
  139. ^ „Noć veštica: Slatkiši ili magija”. novosti.rs. Приступљено 29. 10. 2017. 
  140. ^ а б The Oxford companion to American food and drink. Oxford University Press. 2007. стр. 269. Архивирано из оригинала 21. 9. 2020. г. 
  141. ^ а б в Leslie, Frank (5. 2. 2009). Frank Leslie's popular monthly, Volume 40, November 1895. стр. 540—543. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  142. ^ Hawthorne, Nathaniel (1837). The Great Carbuncle", in Twice-Told Tales. „Hide it [the great carbuncle] under thy cloak, say'st thou? Why, it will gleam through the holes, and make thee look like a jack-o'-lantern!” 
  143. ^ „The Day We Celebrate: Thanksgiving Treated Gastronomically and Socially”. The New York Times: 27. 24. 11. 1895. Архивирано из оригинала 5. 8. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. „As late as 1900, an article on Thanksgiving entertaining recommended a lit jack-o'-lantern as part of the festivities.” 
  144. ^ „Odd Ornaments for Table”. The New York Times: 12. 21. 10. 1900. Архивирано из оригинала 5. 8. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  145. ^ а б в Paul Fieldhouse (17. 4. 2017). Food, Feasts, and Faith: An Encyclopedia of Food Culture in World Religions. ABC-CLIO. стр. 256. ISBN 978-1-61069-412-4. 
  146. ^ Huttar, Charles Adolph; Schakel, Peter J. The Rhetoric of Vision: Essays on Charles Williams. Bucknell University Press. стр. 155. 
  147. ^ Rogers 2002, стр. 103–124
  148. ^ Grace Sill, Gertrude. A Handbook of Symbols in Christian Art. Simon & Schuster. стр. 64. 
  149. ^ Karp, Marilynn Gelfman. In flagrante collecto. Abrams. стр. 299. 
  150. ^ Mazar 2000, стр. 115
  151. ^ Mayne, John. „Halloween”. PoetryExplorer. Архивирано из оригинала 24. 11. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  152. ^ Thomas Crawford Burns: a study of the poems and songs Crawford, Thomas (1960). Burns: A Study of the Poems and Songs. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0055-9. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  153. ^ Howarth, G.; Leeman, O. (2001). Simpson Jacqueline: All Saints' Day in Encyclopedia of Death and Dying. London Routledge. стр. 14. ISBN 0-415-18825-3. „Halloween is closely associated in folklore with death and the supernatural.” 
  154. ^ Herberholz, Donald; Herberholz, Barbara (1990). Artworks for Elementary Teachers: Developing Artistic and Perceptual Awareness. W.C. Brown. стр. 16. 
  155. ^ DeMello, Margo (2012). Faces Around the World: A Cultural Encyclopedia of the Human Face. ABC-CLIO. стр. 225. 
  156. ^ Pymm, John. A Student's Guide to A2 Performance Studies for the OCR Specification. Rhinegold Publishing Ltd. стр. 28. 
  157. ^ Green, Thomas. Folklore: An Encyclopedia of Beliefs, Customs, Tales, Music, and Art. 1. ABC-CLIO. стр. 566. 
  158. ^ Szarvas, Zsuzsa. Interacting communities: studies on some aspects of migration and urban ethnology. Hungarian Ethnographic Society. стр. 314. 
  159. ^ Kastan, David Scott. The Oxford Encyclopedia of British Literature. Oxford University Press. стр. 47. 
  160. ^ „Mumming Play”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 29. 11. 2023. 
  161. ^ Carmichael, Sherman (2012). Legends and Lore of South Carolina. The History Press. стр. 70. ISBN 978-1-60949-748-4. „The practice of dressing up and going door to door for treats dates back to the middle ages and the practice of souling.” 
  162. ^ Hood, Karen Jean Matsko (1. 1. 2014). Halloween Delights. Whispering Pine Press International. стр. 33. ISBN 978-1-59434-181-6. „The tradition continued in some areas of northern England as late as the 1930s, with children going from door to door "souling" for cakes or money by singing a song.” 
  163. ^ а б в г „Ten trick-or-treating facts for impressive bonfire chats”. The Irish Times. 31. 10. 2014. Архивирано из оригинала 27. 1. 2021. г. Приступљено 29. 11. 2023. „Scotland and Ireland started tricking: A few decades later a practice called ‘guising’ was in full swing in Scotland and Ireland. Short for ‘disguising’, children would go out from door to door dressed in costume and rather than pledging to pray, they would tell a joke, sing a song or perform another sort of “trick” in exchange for food or money. The expression trick or treat has only been used at front doors for the last 10 to 15 years. Before that "Help the Halloween Party" seems to have been the most popular phrase to holler.” 
  164. ^ а б „Definition of "guising"”. Collins English Dictionary. „(in Scotland and N England) the practice or custom of disguising oneself in fancy dress, often with a mask, and visiting people's houses, esp at Halloween” 
  165. ^ Rogers 2002, стр. 76
  166. ^ Kelley, Ruth Edna (1919). „15”. The Book of Hallowe'en. Boston: Lothrop, Lee and Shepard Co. стр. 127. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. 
  167. ^ Kelley, Ruth Edna. „Hallowe'en in America”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  168. ^ Wright, Theo. E. (октобар 1915). „A Halloween Story”. St. Nicholas: 1144. 
  169. ^ Telford, Mae McGuire (октобар 1920). „What Shall We Do Halloween?”. Ladies Home Journal: 135. 
  170. ^ а б „'Trick or Treat' Is Demand"”. Herald. Lethbridge, Alberta: 5. 4. 11. 1927. 
  171. ^ „Postcard & Greeting Card Museum: Halloween Gallery”. emotionscards.com. Архивирано из оригинала 24. 11. 2010. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  172. ^ „Antique Hallowe'en Postcards”. shaktiweb.com. Архивирано из оригинала 19. 7. 2006. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  173. ^ „Halloween Pranks Keep Police on Hop”. Oregon Journal. Portland, Oregon. 1. 11. 1934. 
  174. ^ „The Gangsters of Tomorrow”. The Helena Independent. Helena, Montana: 4. 2. 11. 1934. 
  175. ^ „Front Views and Profiles”. Chicago Tribune. Aurora, Illinois: 17. 3. 11. 1934. 
  176. ^ Moss, Doris Hudson (новембар 1939). „A Victim of the Window-Soaping Brigade”. The American Home: 48. 
  177. ^ Heather, Jones Skaggs. Bluff Park. Arcadia Publishing. стр. 117. 
  178. ^ Sharos, David (31. 10. 2016). „Trunk or Treat offers spin on usual Halloween fun”. Chicago Tribune. Приступљено 29. 11. 2023. 
  179. ^ Faircloth, Dail R. Suggested Themes for "Trunks" for Trunk or Treat. First Baptist Church of Royal Palm Beach. 
  180. ^ Moore, Cortney D. (31. 10. 2022). „Halloween 'trunk-or-treat' events become growing trend as safety becomes top priority”. foxnews.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  181. ^ Santos, Fernanda (31. 10. 2006). „Trunk or Treat! Halloween Tailgating Grows”. The New York Times. Приступљено 29. 11. 2023. 
  182. ^ Puckett-Pope, Lauren; Jenkins, Cameron (25. 9. 2023). „70 Best TV and Movie Character Halloween Costumes You Can Make at the Last-Minute”. goodhousekeeping.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  183. ^ Bradley, Michael (24. 10. 2018). „A very Derry Halloween: a carnival of frights, fireworks and parade”. The Guardian. Архивирано из оригинала 24. 10. 2018. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  184. ^ Miller, Marian (31. 10. 1932). „Halloween Jollity Within Reason Need”. The Morning Oregonian. стр. 8. „Trick or treat?" the youthful mischief-maker will say this evening, probably, as he rings the doorbell of a neighbor.” 
  185. ^ Mazar 2000, стр. 114
  186. ^ Memento Mori, Museum of Art and Archaeology, University of Missouri
  187. ^ „UNICEF”. un.org. Приступљено 29. 11. 2023. 
  188. ^ Beauchemin, Genevieve (31. 5. 2006). „UNICEF to end Halloween 'orange box' program”. CTV. Архивирано из оригинала 16. 10. 2007. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  189. ^ „History of the Trick-or-Treat for UNICEF Campaign”. UNICEF Canada. 2008. Архивирано из оригинала 4. 6. 2009. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  190. ^ „History of the Parade”. Village Halloween Parade. Архивирано из оригинала 27. 7. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  191. ^ van Gorder, Bryan (22. 10. 2018). „The Queer history (and present) of NYC's Village halloween parade”. Logo TV. Архивирано из оригинала 11. 11. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  192. ^ Fadel, Leila (29. 10. 2019). „Cultural Appropriation, A Perennial Issue On Halloween”. NPR. Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  193. ^ Escobar, Sam; Robin, Marci (5. 10. 2020). „15 Offensive Halloween Costumes That Shouldn't Exist”. Good Housekeeping. Архивирано из оригинала 13. 10. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  194. ^ Park, Sumner (2. 10. 2020). „Pinterest is prohibiting culturally inappropriate Halloween costumes”. Fox News. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  195. ^ Keshner, Andrew (17. 10. 2018). „Instagram-loving pets owners will spend nearly $500M on animal costumes this Halloween”. MarketWatch. Архивирано из оригинала 16. 10. 2018. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  196. ^ Diehl, Daniel; Donnelly, Mark P. (13. 4. 2011). Medieval Celebrations: Your Guide to Planning and Hosting Spectacular Feasts, Parties, Weddings, and Renaissance Fairs. Stackpole Books. стр. 17. ISBN 978-0-8117-4430-0. „All Hallows' Eve. A time of spiritual unrest, when the souls of the dead, along with ghosts and evil spirits, were believed to walk the land. Church bells were run and fires lit to guide these souls on their way and deflect them from haunting honest Christian folk. Barns and homes were blessed to protect people and livestock from the effects of witches, who were believed to accompany the malignant spirits as they traveld the earth. Although a rare few continued to divine the future, cast spells, and tell ghost stories in rural communities, woe to anyone who was denounced to the church for engaging in such activities. These may seem like innocent fun today, but it was deadly serious stuff during the Middle Ages.” 
  197. ^ MacLeod, Sharon (2011). Celtic Myth and Religion. McFarland. стр. 61, 107. 
  198. ^ „Apple dookers make record attempt”. BBC News. 2. 10. 2008. Архивирано из оригинала 28. 5. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  199. ^ Danaher 1972, стр. 202–205
  200. ^ Danaher 1972, стр. 223
  201. ^ McNeill 1961, стр. 11–46
  202. ^ Danaher 1972, стр. 219
  203. ^ McNeill 1961, стр. 33–34
  204. ^ а б McNeill 1961, стр. 34
  205. ^ Hollister, Helen (1917). „Halloween Frolics”. Parlor Games for the Wise and Otherwise. Philadelphia: Penn Publishing Company. стр. 98. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. 
  206. ^ „Vintage Halloween Cards”. Vintage Holiday Crafts. 21. 1. 2008. Архивирано из оригинала 29. 9. 2009. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  207. ^ „Preschool Halloween Fast Facts”. everythingpreschool.com. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  208. ^ Mulraney, Frances (17. 10. 2023). „The traditional matchmaking games Irish girls would play at Halloween”. irishcentral.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  209. ^ „Halloween in Irish Folklore | Irish Archaeology”. irisharchaeology.ie. 30. 10. 2015. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  210. ^ „Tricks and treats”. Irish Examiner. 30. 10. 2010. Архивирано из оригинала 18. 4. 2021. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  211. ^ „Clay”. cliffsnotes.com. Архивирано из оригинала 1. 11. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  212. ^ Madden, Ed (31. 10. 2008). „Teaching Joyce”. James Joyce Quarterly. 46 (1): 133. ISSN 0021-4183. S2CID 201751292. doi:10.1353/jjq.0.0133. Архивирано из оригинала 3. 6. 2018. г. Приступљено 29. 11. 2023 — преко Project MUSE. 
  213. ^ Attridge, Derek; Attridge, Professor of English Derek (16. 3. 2000). Joyce Effects: On Language, Theory, and History. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77788-9 — преко Google Books. 
  214. ^ Day, Frances A. (30. 5. 2003). Latina and Latino Voices in Literature: Lives and Works, Updated and Expanded. Bloomsbury Publishing USA. стр. 72. ISBN 978-0-313-05851-6. „On October 31, All Hallows Eve, the children make a children's altar, to invite angelitos (spirits of dead children) to come back for a visit. November 1 is All Saints Day, and the adult spirits will come to visit. November 2 is All Souls Day, when the families go to the cemetery to decorate the graves and tombs of their relatives.” 
  215. ^ „Scary Halloween Stories”. americanfolklore.net. Приступљено 29. 11. 2023. 
  216. ^ Conterio, Martyn (28. 10. 2016). „10 great alternative horror films for Halloween”. bfi.org.uk. Приступљено 29. 11. 2023. 
  217. ^ Tharpe, Frazier; Klinkenberg, Brendan; Khal (31. 10. 2019). „The 25 Best Halloween Themed TV Episodes”. complex.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  218. ^ Mansfield, Taylor (23. 11. 2023). „Thanksgiving: Why the Holiday Season Is the Perfect Setting for Slashers”. movieweb.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  219. ^ Ryan, Greg (17. 9. 2008). „A Model of Mayhem”. Hudson Valley Magazine. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  220. ^ Sharma, S. (31. 10. 2022). „An in-depth look into Halloween”. thegatorseye.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  221. ^ Warner, Adam (27. 10. 2014). „The History of Haunted Houses: A Fight for Frights as Tastes Change”. NBC Bay Area. Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  222. ^ McKendry, Bekah (март 2014). „The History of Haunted Houses!”. America Haunts. Архивирано из оригинала 8. 3. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  223. ^ Draper, David (13. 10. 2017). „It’s Alive: The little haunted house that made the madness”. modernhorrors.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  224. ^ „The Great Depression Origins of Halloween Haunted Houses”. history.com. 31. 10. 2018. Приступљено 29. 11. 2023. 
  225. ^ Heller, Chris (28. 10. 2015). „A Brief History of the Haunted House”. smithsonianmag.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  226. ^ „7 Famous Haunted Attractions throughout History”. hauntpay.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  227. ^ „From Phatasmagoria shows to high-octane Halloween haunts: A History Of Haunted Attractions In The United States”. theghostinmymachine.com. 5. 10. 2020. Приступљено 29. 11. 2023. 
  228. ^ Morton, Lisa (28. 9. 2012). Trick or Treat: A History of Halloween (paperback). United Kingdom: Reaktion Books. ISBN 978-1-78023-047-4. 
  229. ^ Surrell, Jason (11. 8. 2009). Haunted Mansion: From The Magic Kingdom To The Movies (paperback). Disney Editions. ISBN 978-1-4231-1895-4. 
  230. ^ Celestino, Mike (28. 9. 2016). „Knott's Scary Farm remains the ideal Southern California Halloween theme park event for the 2016 season”. Inside The Magic. Distant Creations Group, LLC. Архивирано из оригинала 30. 9. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  231. ^ Lum, Kathryn Gin (30. 10. 2014). „These evangelical haunted houses are designed to show sinners that they're going to hell”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 31. 10. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  232. ^ „Cincy led way for commercial haunted houses”. eu.cincinnati.com. 23. 10. 2014. Приступљено 29. 11. 2023. 
  233. ^ „Classic Haunts From Cincinnati's Past”. House of Doom. 2012. Архивирано из оригинала 25. 4. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  234. ^ „March Of Dimes Haunted House To Open”. deseret.com. 21. 9. 1989. Приступљено 29. 11. 2023. 
  235. ^ „A757914”. Catalog of Copyright Entries. Third Series. 30: xliii. 7. 12. 1976. ISSN 0041-7815. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  236. ^ Gruson, Lindsey (19. 5. 1984). „Blaze Fatal to 8 Linked to Lighter”. The New York Times. Архивирано из оригинала 1. 5. 2009. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  237. ^ „Fires in History: The Haunted Castle”. Архивирано из оригинала 25. 3. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  238. ^ „8 Killed by Smoky Fire in Park's 'Haunted Castle'”. The Washington Post. 12. 5. 1984. Архивирано из оригинала 13. 8. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  239. ^ „The Haunted Castle, Revisited”. nfpa.org. Архивирано из оригинала 13. 8. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  240. ^ „Spooky and Safe”. nfpa.org. Архивирано из оригинала 13. 8. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  241. ^ „Horror in a Haunted Castle” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 2. 2015. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  242. ^ „Being scary has become big business across the nation’s theme parks”. spokesman.com. 9. 10. 2016. Приступљено 29. 11. 2023. 
  243. ^ „Fright Fest at AstroWorld scared and amused a generation of Houstonians”. mysanantonio.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  244. ^ Krosnick, Brian (25. 9. 2014). „The Complete History of Universal Orlando's Halloween Horror Nights”. Theme Park Tourist. Архивирано из оригинала 29. 11. 2023. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  245. ^ „Knott's Berry Farm Historic Timeline”. knotts.com. 1. 1. 2023. Приступљено 29. 11. 2023. 
  246. ^ Lim, Jessica (11. 2. 2010). „Universal Studios opens Sun”. Stratis Times. Архивирано из оригинала 14. 2. 2010. г. 
  247. ^ „History:Universal Studios Japan”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  248. ^ Barnes, Brooks (25. 10. 2011). „The Real Scare Is Not Being Scary”. The New York Times. Архивирано из оригинала 30. 7. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  249. ^ Munarriz, Rick Aristotle (23. 10. 2014). „Halloween Is Raking in Scary Profits for Theme Parks”. AOL. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  250. ^ Fieldhouse, Paul (17. 4. 2017). Food, Feasts, and Faith: An Encyclopedia of Food Culture in World Religions. ABC-CLIO. стр. 254. ISBN 978-1-61069-412-4. Архивирано из оригинала 31. 10. 2017. г. Приступљено 13. 8. 2017. „In Ireland, dishes based on potatoes and other vegetables were associated with Halloween, as meat was forbidden during the Catholic vigil and fast leading up to All Saint's Day.” 
  251. ^ Mader, Isabel (30. 9. 2014). „Halloween Colcannon”. Simmer Magazine. Архивирано из оригинала 5. 10. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2023. „All Hallow's Eve was a Western (Anglo) Christian holiday that revolved around commemorating the dead using humor to intimidate death itself. Like all holidays, All Hallow's Eve involved traditional treats. The church encouraged an abstinence from meat, which created many vegetarian dishes.” 
  252. ^ Santino 1994, стр. 85
  253. ^ All Hallows' Eve (Diana Swift), Anglican Journal
  254. ^ Rege, Laura (25. 10. 2023). „Candy Apples”. spokesman.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  255. ^ Rogers 2002, стр. 78–102
  256. ^ „Urban Legends Reference Pages: Pins and Needles in Halloween Candy”. Snopes.com. 2. 11. 2000. Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  257. ^ Kawash, Samira (2013). Candy: A Century of Panic and Pleasure. New York: Faber & Faber, Incorporated. стр. 27—72. ISBN 9780865477568. 
  258. ^ Ohlheiser, Abby (23. 10. 2019). „THC, cyanide and razor blades: How sketchy urban myths taught parents to fear Halloween candy”. washingtonpost.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  259. ^ Nixon, Robin (27. 10. 2010). „Poisoned Halloween Candy: Trick, Treat or Myth?”. LiveScience. Архивирано из оригинала 11. 1. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  260. ^ Mahon, Bríd (1991). Land of Milk and Honey: The Story of Traditional Irish Food & Drink. Poolbeg Press. стр. 138. ISBN 978-1-85371-142-8. „The vigil of the feast is Halloween, the night when charms and incantations were powerful, when people looked into the future, and when feasting and merriment were ordained. Up to recent time this was a day of abstinence, when according to church ruling no flesh meat was allowed. Colcannon, apple cake and barm brack, as well as apples and nuts were part of the festive fare.” 
  261. ^ а б „Top ten Irish Halloween traditions and memories you may share”. Ireland Central. Архивирано из оригинала 24. 10. 2018. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  262. ^ „Spooky twist on classic Cadbury Creme Egg in time for Halloween”. Derby Telegraph. Приступљено 29. 11. 2023. 
  263. ^ „Keating, "Where to Get the Best Treacle Toffee,"”. The Times. 20. 10. 2007. Приступљено 29. 11. 2023. [мртва веза]
  264. ^ „Halloween Toffee Apple Time!”. goodfoodireland.ie. октобар 2022. Приступљено 29. 11. 2023. 
  265. ^ „Groundnut, Goober or Monkey Nut”. nutstop.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  266. ^ „Halloween”. Anglican Diocese of Worcester. 20. 10. 2020. Приступљено 29. 11. 2023. „the word Halloween means ‘holy evening’ and comes from All Hallow’s Eve? Traditionally it is the fast day before the feast days of All Saints (1 Nov) and All Souls (2 Nov) which are opportunities to celebrate the saints and remember those who have departed this life.” 
  267. ^ Bannatyne 1998, стр. 12
  268. ^ Duncan, Dorothy. Feasting and Fasting: Canada's Heritage Celebrations. Dundurn. стр. 249. 
  269. ^ а б „Service for All Hallows' Eve”. The Book of Occasional Services 2003. Church Publishing, Inc. 2004. стр. 108. ISBN 978-0-89869-409-3. „This service may be used on the evening of October 31, known as All Hallows' Eve. Suitable festivities and entertainments may take place before or after this service, and a visit may be made to a cemetery or burial place.” 
  270. ^ а б Anne E. Kitch (2004). The Anglican Family Prayer Book. Church Publishing, Inc. ISBN 978-0-8192-2565-8. Архивирано из оригинала 25. 1. 2017. г. Приступљено 31. 10. 2011. „All Hallow's Eve, which later became known as Halloween, is celebrated on the night before All Saints' Day, November 1. Use this simple prayer service in conjunction with Halloween festivities to mark the Christian roots of this festival.” 
  271. ^ а б „BBC – Religions – Christianity: All Hallows' Eve”. British Broadcasting Corporation (BBC). 2010. Архивирано из оригинала 3. 11. 2011. г. Приступљено 29. 11. 2023. „It is widely believed that many Hallowe'en traditions have evolved from an ancient Celtic festival called Samhain which was Christianised by the early Church.... All Hallows' Eve falls on 31st October each year, and is the day before All Hallows' Day, also known as All Saints' Day in the Christian calendar. The Church traditionally held a vigil on All Hallows' Eve when worshippers would prepare themselves with prayers and fasting prior to the feast day itself. The name derives from the Old English 'hallowed' meaning holy or sanctified and is now usually contracted to the more familiar word Hallowe'en. ...However, there are supporters of the view that Hallowe'en, as the eve of All Saints' Day, originated entirely independently of Samhain ...” 
  272. ^ The Paulist Liturgy Planning Guide. Paulist Press. 2006. ISBN 978-0-8091-4414-3. Архивирано из оригинала 31. 10. 2017. г. Приступљено 31. 10. 2011. „Rather than compete, liturgy planners would do well to consider ways of including children in the celebration of these vigil Masses. For example, children might be encouraged to wear Halloween costumes representing their patron saint or their favorite saint, clearly adding a new level of meaning to the Halloween celebrations and the celebration of All Saints' Day.” 
  273. ^ „BBC – Religions – Christianity: All Hallows' Eve”. British Broadcasting Corporation (BBC). 2010. Архивирано из оригинала 3. 11. 2011. г. Приступљено 29. 11. 2023. „All Hallows' Eve falls on 31st October each year, and is the day before All Hallows' Day, also known as All Saints' Day in the Christian calendar. The Church traditionally held a vigil on All Hallows' Eve when worshippers would prepare themselves with prayers and fasting prior to the feast day itself.” 
  274. ^ Andrew James Harvey (31. 10. 2012). „'All Hallows' Eve'”. The Patriot Post. Архивирано из оригинала 21. 4. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. „"The vigil of the hallows" refers to the prayer service the evening before the celebration of All Hallows or Saints Day. Or "Halloween" for short – a fixture on the liturgical calendar of the Christian West since the seventh century.” 
  275. ^ „Vigil of All Saints”. Catholic News Agency. 31. 10. 2012. Архивирано из оригинала 24. 5. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. „The Vigil is based on the monastic office of Vigils (or Matins), when the monks would arise in the middle of the night to pray. On major feast days, they would have an extended service of readings (scriptural, patristic, and from lives of the saints) in addition to chanting the psalms. This all would be done in the dark, of course, and was an opportunity to listen carefully to the Word of God as well as the words of the Church Fathers and great saints. The Vigil of All Saints is an adaptation of this ancient practice, using the canonical office of Compline at the end.” 
  276. ^ „Night of Light Beginnings”. Cor et Lumen Christi Community. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. „In its first year – 2000 AD – over 1000 people participated from several countries. This included special All Saints Vigil masses, extended periods of Adoration of the Blessed Sacrament and parties for children. In our second year 10,000 participated. Since these modest beginnings, the Night of Light has been adopted in many countries around the world with vast numbers involved each year from a Cathedral in India to a convent in New Zealand; from Churches in the US and Europe to Africa; in Schools, churches, homes and church halls all ages have got involved. Although it began in the Catholic Church it has been taken up by other Christians who while keeping its essentials have adapted it to suit their own traditions.” 
  277. ^ „Here's to the Soulcakers going about their mysterious mummery”. The Telegraph. 6. 11. 2010. Архивирано из оригинала 3. 4. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. „One that has grown over the past decade is the so-called Night of Light, on All Hallows' Eve, October 31. It was invented in 2000, in leafy Chertsey, Surrey, when perhaps 1,000 people took part. Now it is a worldwide movement, popular in Africa and the United States.

    The heart of the Night of Light is an all-night vigil of prayer, but there is room for children's fun too: sweets, perhaps a bonfire and dressing up as St George or St Lucy. The minimum gesture is to put a lighted candle in the window, which is in itself too exciting for some proponents of health and safety. The inventor of the Night of Light is Damian Stayne, the founder of a year-round religious community called Cor et Lumen Christi – heart and light of Christ. This new movement is Catholic, orthodox and charismatic – emphasising the work of the Holy Spirit.    ”     
  278. ^ Skog, Jason (2008). Teens in Finland. Capstone. стр. 31. ISBN 978-0-7565-3405-9. „Most funerals are Lutheran, and nearly 98 percent of all funerals take place in a church. It is customary to take pictures of funerals or even videotape them. To Finns, death is a part of the cycle of life, and a funeral is another special occasion worth remembering. In fact, during All Hallow's Eve and Christmas Eve, cemeteries are known as valomeri, or seas of light. Finns visit cemeteries and light candles in remembrance of the deceased.” 
  279. ^ „All Hallows Eve Service” (PDF). Duke University. 31. 10. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 10. 2013. г. Приступљено 31. 5. 2014. „About All Hallows Eve: Tonight is the eve of All Saints Day, the festival in the Church that recalls the faith and witness of the men and women who have come before us. The service celebrates our continuing communion with them, and memorializes the recently deceased. The early church followed the Jewish custom that a new day began at sundown; thus, feasts and festivals in the church were observed beginning the night before.” 
  280. ^ „The Christian Observances of Halloween”. National Republic. 15: 33. 5. 5. 2009. „Among the European nations the beautiful custom of lighting candles for the dead was always a part of the "All Hallow's Eve" festival.” 
  281. ^ Armentrout, Donald S.; Slocum, Robert Boak (1999). An Episcopal Dictionary of the Church. Church Publishing, Inc. стр. 7. ISBN 978-0-89869-211-2. Архивирано из оригинала 30. 7. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. „The BOS notes that "suitable festivities and entertainments" may precede of follow the service, and there may be a visit to a cemetery or burial place.” 
  282. ^ Infeld, Joanna (1. 12. 2008). In-Formation. D & J Holdings LLC. стр. 150. ISBN 978-0-9760512-4-4. Приступљено 29. 11. 2023. „My folks are Polish and they celebrate Halloween in a different way. It is time to remember your dead and visit the cemetery and graves of your loved ones.” 
  283. ^ Doward, Jamie (28. 10. 2017). „Halloween light parties put a Christian spin on haunted celebrations”. The Guardian. Приступљено 29. 11. 2023. 
  284. ^ Skog, Jason. Teens in Finland. Capstone. стр. 61. 
  285. ^ „Bishop Challenges Supermarkets to Lighten up Halloween”. The Church of England. Архивирано из оригинала 18. 5. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2023. „Christianity needs to make clear its positive message for young people. It's high time we reclaimed the Christian aspects of Halloween," says the Bishop, explaining the background to his letter.” 
  286. ^ „Halloween and All Saints Day”. newadvent.org. Архивирано из оригинала 16. 10. 2006. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  287. ^ The Anglican Breviary. Frank Gavin Liturgical Foundation. 1955. стр. 1514 (E494). Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  288. ^ „Reformation Day: What, Why, and Resources for Worship”. The General Board of Discipleship of The United Methodist Church. Архивирано из оригинала 23. 2. 2007. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  289. ^ Smith 2012, стр. 29
  290. ^ Allen, Travis (2011). „Christians and Halloween”. Church Publishing, Inc. Архивирано из оригинала 28. 10. 2011. г. Приступљено 29. 11. 2023. „Other Christians will opt for Halloween alternatives called 'Harvest Festivals', 'Hallelujah Night' or 'Reformation Festivals' – the kids dress up as farmers, Bible characters, or Reformation heroes.” 
  291. ^ Curry, Erin (29. 8. 2002). „Halloween tracts serve as tool to spread gospel to children”. Baptist Press. Приступљено 29. 11. 2023. 
  292. ^ Woods, Robert (2013). Evangelical Christians and Popular Culture. ABC-CLIO. стр. 239. ISBN 978-0-313-38654-1. „Evangelicals have found opportunities with both Christmas and Easter to use Christian candy to re-inject religion into these traditionally Christian holidays and boldly reclaim them as their own. They have increasingly begun to use Halloween, the most candy-centric holiday, as an opportunity for evangelism. Contained in small packages featuring Bible verses, Scripture Candy's "Harvest Seeds" – candy corn in everything but name – are among many candies created for this purpose.” 
  293. ^ D'Augostine, Lori (20. 9. 2013). „Suffer Not the Trick-or-Treaters”. CBN. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  294. ^ Russo, Steve (1998). Halloween: What's a Christian to Do?. 
  295. ^ Gyles, Brandreth (11. 3. 2000). „The Devil is gaining ground”. The Sunday Telegraph. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  296. ^ „Salem 'Saint Fest' restores Christian message to Halloween”. rcab.org. Архивирано из оригинала 29. 9. 2006. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  297. ^ „Feast of Samhain/Celtic New Year/Celebration of All Celtic Saints 1 November”. All Saints Parish. Архивирано из оригинала 20. 11. 2006. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  298. ^ Portaro, Sam (25. 1. 1998). A Companion to the Lesser Feasts and Fasts. Cowley Publications. стр. 199. ISBN 978-1-4616-6051-4. „All Saints' Day is the centerpiece of an autumn triduum. In the carnival celebrations of All Hallows' Eve our ancestors used the most powerful weapon in the human arsenal, the power of humor and ridicule to confront the power of death. The following day, in the commemoration of All Saints, we gave witness to the victory of incarnate goodness embodied in remarkable deeds and doers triumphing over the misanthropy of darkness and devils. And in the commemoration of All Souls we proclaimed the hope of common mortality expressed in our aspirations and expectations of a shared eternity.” 
  299. ^ „Halloween's Christian Roots”. americancatholic.org. Архивирано из оригинала 24. 10. 2007. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  300. ^ Bucci, Rich (2016). „Catholic Elementary Schools to Celebrate Halloween with Costume Parades on Friday, October 28 & Monday, October 31”. The Catholic Schools of Broome County. Архивирано из оригинала 3. 10. 2018. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  301. ^ „School holidays”. Department of Education Northern Ireland. Приступљено 29. 11. 2023. 
  302. ^ „Schools 'must reopen' after Halloween break”. Irish News. Приступљено 29. 11. 2023. „Catholic school chiefs have insisted that the extended Halloween holiday must not be stretched out any further.” 
  303. ^ Suarez, Essdras (29. 10. 2007). „Some Christians use 'Hell Houses' to reach out on Halloween”. USA Today. Архивирано из оригинала 28. 4. 2021. г. Приступљено 29. 11. 2023. „While some Christians aren't certain what to make of Halloween – unsure whether to embrace or ignore all the goblins and ghoulishness – some evangelical churches use Oct. 31 as a day to evangelize. ...Some use trick-or-treating as an evangelistic opportunity, giving out Bible tracts with candy.” 
  304. ^ „'Trick?' or 'Treat?' – Unmasking Halloween”. The Restored Church of God. Архивирано из оригинала 25. 4. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  305. ^ „Do Orthodox Christians Observe Halloween?”. saint-irene.com. Архивирано из оригинала 09. 12. 2023. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  306. ^ Cohen, Leonard. „Non Jewish Holidays”. sefaria.org. Приступљено 29. 11. 2023. 
  307. ^ Marcus, Ivan G. (2012). The Jewish Life Cycle: rites of passage from biblical to modern times. University of Washington Press. стр. 232. 
  308. ^ „Jews and Halloween”. Jewishvirtuallibrary.org. Архивирано из оригинала 13. 6. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  309. ^ „A Jewish exploration of halloween”. jewishjournal.com. Архивирано из оригинала 31. 10. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  310. ^ Pitofsky, Marina (15. 3. 2022). „What day is Purim? Here's what you need to know about the Jewish holiday”. USA Today. Архивирано из оригинала 31. 10. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  311. ^ Palmer, A. Idris, Halloween: Through Muslim Eyes (PDF), Al Huda Institute Canada, Архивирано из оригинала (PDF) 4. 11. 2009. г., Приступљено 29. 11. 2023 
  312. ^ „Halloween is 'haram,' declares Malaysia fatwa council”. Al Arabiya English. 29. 10. 2014. Приступљено 29. 11. 2023. 
  313. ^ „Trick or treat? Fatwa Council bars Muslims from celebrating Halloween”. malaymail.com. 28. 10. 2014. Архивирано из оригинала 16. 10. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  314. ^ „Fatawa – Is it forbidden for Muslims to celebrate days such as valentine's day and halloween?”. Dar al-Ifta al Misriyyah. Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  315. ^ Stengele, Lauren (25. 10. 2012), Halloween in India?, Vision Nationals, Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г., Приступљено 29. 11. 2023 
  316. ^ Vineet Chander (30. 10. 2009), Trick or Treat? Not quite sure., Beliefnet, Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г., Приступљено 29. 11. 2023 
  317. ^ Dasgupta, Soumya (5. 11. 2009), „Should Indians Celebrate Foreign Festivals Like Halloween?”, The Wall Street Journal, Архивирано из оригинала 20. 6. 2015. г., Приступљено 29. 11. 2023 
  318. ^ а б George, Stephanie (25. 10. 2010). „Real-life witches that don't celebrate Halloween”. The Manitoban. Архивирано из оригинала 29. 5. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  319. ^ „Halloweenery: Samhain vs the Secular”. pattiwigington.com. 9. 10. 2018. Приступљено 29. 11. 2023. 
  320. ^ „Neo-Paganism”. encyclopedia.com. 18. 5. 2018. Приступљено 29. 11. 2023. 
  321. ^ „Halloween fire calls 'every 90 seconds'”. UTV News. Архивирано из оригинала 2. 11. 2010. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  322. ^ McCann, Chris (28. 10. 2010). „Halloween firework injuries are on the increase”. The Belfast Telegraph. Приступљено 22. 11. 2010. 
  323. ^ „Kalan -Goañv ha Marv”. Tartanplace.com. 12. 7. 2001. Архивирано из оригинала 20. 1. 2013. г. Приступљено 1. 11. 2012. 
  324. ^ „¿Cómo se introduce la fiesta de Halloween en Chile?”. noticias.universia.cl (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 12. 10. 2016. г. Приступљено 11. 10. 2016. 
  325. ^ Kent, Paul (27. 10. 2010). „Calls for Halloween holiday in Australia”. Herald Sun. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 7. 10. 2013. 
  326. ^ Denton, Hannah (30. 10. 2010). „Safe treats for kids on year's scariest night”. The New Zealand Herald. Приступљено 22. 11. 2010. 
  327. ^ „Usein kysyttyä (FAQ)” (на језику: фински). Helsingin yliopiston almanakkatoimisto. Приступљено 28. 9. 2020. 
  328. ^ „Interest in Halloween in Switzerland starts to wane”. Swissinfo.ch. 31. 10. 2007. Архивирано из оригинала 30. 9. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  329. ^ „Switzerland has many carnivals but Halloween is not one of them”. Le News. 30. 10. 2014. Архивирано из оригинала 23. 4. 2023. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  330. ^ Hanc, John. „How Halloween Has Taken Over England”. Smithsonian Magazine. Архивирано из оригинала 23. 4. 2023. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  331. ^ „Ko slavi Noć veštica u Srbiji, a ko se maskira za Bele poklade? Rešili smo da otkrijemo koji praznik je stariji (VIDEO)”. telegraf.rs. 31. 10. 2018. Приступљено 29. 11. 2023. 
  332. ^ Vasić, Marija (31. 10. 2018). „Noć vještica u Crnoj Gori: Pomodarstvo ili bijeg od svakodnevice?”. vijesti.me. Приступљено 29. 11. 2023. 
  333. ^ „St. Andrew's Day in Romania”. traditionsacrosseurope.wordpress.com. 25. 11. 2008. Архивирано из оригинала 11. 9. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  334. ^ „Transylvania Live – Awarded Halloween in Transylvania Party, Halloween Short Break, Dracula Short Break, Romania travel”. Visit-transylvania.co.uk. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  335. ^ „Bran Castle Halloween Party”. Bran Castle Party planner. Архивирано из оригинала 5. 3. 2021. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  336. ^ „Saints and Souls - Sicilian Halloween - Best of Sicily Magazine”. www.bestofsicily.com. Архивирано из оригинала 18. 1. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  337. ^ „Quali sono le Halloween italiane?”. Focus.it (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 26. 1. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  338. ^ „Dalle "lumère" alle famose zucche, il Veneto ritrova il suo Halloween”. veneziatoday.it. Архивирано из оригинала 26. 1. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  339. ^ „Dia do Saci faz 'resistência pacífica' ao Halloween para preservar mitos nacionais” (на језику: португалски). 3. 11. 2012. Архивирано из оригинала 3. 11. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  340. ^ „Dia do Saci: entenda a origem da resposta brasileira ao Halloween - Pop! Pop! Pop! /”. Veja São Paulo (на језику: португалски). Приступљено 29. 11. 2023. 
  341. ^ а б „Why Don't Dominicans Celebrate Halloween?”. Kiskeya.life. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  342. ^ Cummings, William (30. 10. 2017). „No, Día de los Muertos isn't 'Mexican Halloween'”. Usa Today. Архивирано из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  343. ^ Puga, Kristina (1. 11. 2017). „What's El Día de los Muertos? It's Not Scary, and It's Not Halloween”. NBC News. Архивирано из оригинала 2. 11. 2019. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  344. ^ Wu Ni (30. 10. 2013). „Halloween gaining popularity but still sees cultural differences”. China Daily. Архивирано из оригинала 3. 11. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  345. ^ Park, Min Ji (25. 10. 2023). „Boo! We’ve gotcha the best Halloween events in Hong Kong 2023”. thehoneycombers.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  346. ^ „Lan Kwai Fong Halloween Street Party”. lankwaifong.com. Архивирано из оригинала 1. 11. 2015. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  347. ^ „Ghost Festival”. oftaiwan.org. 22. 8. 2017. Архивирано из оригинала 3. 1. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  348. ^ „Top popular ways to celebrate Halloween in Taipei”. Taiwan News. 27. 10. 2017. Архивирано из оригинала 3. 1. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  349. ^ „Taiwan's annual Two-day Tianmu Halloween fest to include parade, parties”. Taiwan News. 29. 10. 2020. Архивирано из оригинала 3. 1. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  350. ^ Ashcraft, Brian (23. 10. 2017). „Japan's Infamous Halloween Trains”. Gizmodo. Архивирано из оригинала 23. 10. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  351. ^ „Halloween in Japan”. UPI.com. 26. 10. 2012. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  352. ^ Richards, Jeff W. (30. 10. 2014). „How Japan fell in love with Halloween for adults”. Market Watch. Dow Jones. Архивирано из оригинала 30. 10. 2015. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  353. ^ „Yamaguchi-gumi henchmen make Kobe kids an offer they can't refuse: Halloween candy”. The Japan Times. 1. 11. 2016. Архивирано из оригинала 2. 11. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  354. ^ Chaturvedi, Amit (2. 11. 2022). „Saudi Arabia Celebrates Halloween, Internet Gives Mixed Reaction”. NDTV. Архивирано из оригинала 21. 11. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  355. ^ „Zhong Yuan Jie (Mid-Year Festival)”. Infopedia. National Library Board, Singapore. Архивирано из оригинала 12. 2. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  356. ^ „What's the big fuss about Halloween?”. news.asiaone.com. 1. 11. 2010. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  357. ^ „2012 Singapore Halloween Events And Parties – Singapore Halloween”. Halloween.sg. Архивирано из оригинала 18. 8. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  358. ^ „Scare Actors Audition| Museum of Horrors IV: The Twins” (PDF). scape.com.sg. 23. 7. 2013. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 10. 2015. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  359. ^ „Halloween Horror Nights 7”. Halloween Horror Nights 7. Архивирано из оригинала 3. 11. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  360. ^ „한국의 할로윈데이는 왜 10~20대의 문화가 되었나?”. nocutnews. 30. 10. 2017. Архивирано из оригинала 2. 1. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  361. ^ „할로윈, 수상한 외래 풍속의 한국 정착기”. bulgyofocus. 25. 11. 2015. Архивирано из оригинала 2. 1. 2022. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  362. ^ Canopio, Camille; Distor, Tessa (29. 10. 2014). „How do we spell 'Halloween' in the Philippines?”. Asian Journal. Архивирано из оригинала 2. 11. 2015. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  363. ^ „Halloween in the Philippines – CNN iReport”. Ireport.cnn.com. 28. 10. 2010. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  364. ^ „Halloween in NZ”. Kiwi Families. Архивирано из оригинала 6. 6. 2015. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  365. ^ „Halloween”. my.christchurchcitylibraries.com. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  366. ^ а б „Halloween trick or treating: How old is too old? Kiwi parents speak”. NZ Herald. Архивирано из оригинала 1. 11. 2018. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  367. ^ „Halloween in Australia - Halloween Australia”. Halloween Australia. Архивирано из оригинала 16. 10. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  368. ^ „Should Australians be Hallo-weaned off Halloween celebrations?”. news.com.au. 31. 10. 2009. Архивирано из оригинала 1. 11. 2009. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  369. ^ а б Browne, Rachel; Seidler, Jonno (1. 11. 2009). „Hell of a row as kids buy into imported Halloween rituals”. The Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала 5. 11. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  370. ^ Hutchinson, Sam (25. 10. 2022). „Why Doesn’t Australia Celebrate Halloween?”. insiderguides.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  371. ^ Griesser, Elissa (25. 10. 2012). „Halloween shouldn't give us the creeps”. The Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала 4. 12. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  372. ^ „Halloween: a festival that polarises Australians”. abc.net.au. 30. 10. 2015. Архивирано из оригинала 5. 2. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  373. ^ DiNuzzo, Rebecca (12. 10. 2020). „Halloween 2020: Costumes, recipes, makeup and social distancing”. Herald Sun. Архивирано из оригинала 20. 10. 2021. г. Приступљено 29. 11. 2023. 
  374. ^ „Australia's Covid safe Halloween: How it will work”. The Daily Telegraph. Приступљено 29. 11. 2023. 
  375. ^ Srinivasan, Hiranmayi (26. 10. 2023). „Americans Expected To Spend More Than $12 Billion on Halloween This Year”. investopedia.com. Приступљено 29. 11. 2023. 
  376. ^ Doherty, Brennan (15. 10. 2023). „Why Americans may spend $12bn on Halloween in 2023”. BBC News. Приступљено 29. 11. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ноћ_вјештица&oldid=28494494”