Pređi na sadržaj

Valenten Madua

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Valenten Madua
Madua 2024.
Lični podaci
Puno imeValenten Madua
Nadimak„Traktor iz Bretanje“,[1] „4h4“[2]
Datum rođenja(1996-07-13)13. jul 1996. (28 god.)
Mjesto rođenjaBrest, Francuska
DržavljanstvoFrancuska
Visina1,78 m[3]
Masa71 kg[3]
Timske informacije
Trenutni tim
Grupama—FDJ
Disciplinadrumski
Ulogavozač
Tip vozačapančer, klasik specijalista
Juniorska karijera
2012—2014Bik 2000 juniori
2015—2016Bik 2000
2015Bretanje—seše (stažer)
2017Nant Atlantik
2017FDJ (stažer)
Profesionalna karijera
2018—FDJ[4][5]
Uspjesi
Klasici
Bretanje klasik1 (2023)
Prvenstva
Nacionalni šampion
(drumska trka)		 1 (2023)
Nagrade i medalje
Predstavljajući Francuska Francusku
Drumski biciklizam
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto Pariz 2024. Drumska trka
Ažurirano: 26. septembar 2024.

Valenten Madua (fr. Valentin Madouas; Brest, 13. jul 1996) francuski je profesionalni biciklista koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim — Grupama—FDJ.[6] Osvojio je po jednom Bretanje klasik, prvenstvo Francuske u drumskoj vožnji i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u drumskoj vožnji.

Karijeru je počeo 2018. i iste godine osvojio je Pariz—Burž klasik, a 2019. je vozio svoju prvu grand tur trku — Điro d’Italiju. Godine 2020. vozio je Tur de Frans po prvi put, dok je 2021. osvojio klasik Polinormand. Godine 2022. osvojio je brdsku klasifikaciju na Pariz—Nici, završio je Ronde van Flanderen na trećem mjestu i završio je Tur de Frans na desetom mjestu.

Godine 2023. osvojio je Bretanje klasik i prvenstvo Francuske u drumskoj vožnji i završio je Strade Bjanke na drugom mjestu, dok je 2024. osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u drumskoj vožnji.

Djetinjstvo i juniorska karijera

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 12. jula 1996. u Brestu, a odrastao je u Guenuu. Njegov otac Loran Madua bivši je biciklista koji se takmičio u periodu od 1989. do 2001. godine i vozio je na Tur de Fransu.[2][7] U djetinjstvu se bavio biciklizmom ali i drugim sportovima kao što su džudo, plivanje i triatlon. Kada je imao devet godina, upoznao je Davida Godua tokom regionalne trke i postali su rivali u mlađim kategorijama.[2] Godine 2012. prešao je u tim Bik 2000, čiji je jedan od osnivača bio njegov djeda po majci.[2] Tokom 2012. takmičeći se u kategoriji kadeta, osvojio je u dvije discipline prvenstvo Francuske na pisti,[8] kao i prvenstvo Bretanje u vožnji na hronometar.[9] Godine 2014. prešao je da se takmiči u konkurenciji juniora, gdje je tokom prve sezone osvojio dvije srebrne medalje na Evropskom prvenstvu na pisti, u dohvatnoj vožnji individualno i ekipno, a ostvario je ukupno sedam pobjeda.[10] Tokom druge sezone u juniorima postao je lider tima.[10]

Godine 2016. osvojio je prvenstvo Francuske za amatere, a u avgustu je izabran u francuski tim za Tur de l’En trku, gdje su pored njega vozili još Godu i Orelin Pare Pentre.[11] Krajem avgusta izabran je u francuski tim za Tur de l’Avenir trku,[12] gdje je radio za Godua koji je osvojio.[2] U oktobru 2016. godine časopis L'Équipe je objavio da će početi profesionalnu karijeru 2018. u timu FDJ.[13] U januaru 2017. trenirao je sa timom FDJ, nakon čega je prešao u Nant Atlantik.[14]

Tokom 2017. ostvario je etapne pobjede na trkama Sportbež, Tur di Kanton de l’Estuer i Esor Bretonje, a završio je na drugom mjestu na trci Manš—Atlantik, sedmom na Pariz—Rubeu za juniore i na osmom na trci Ronde de l’Isar.[15] Na ljeto je prešao u tim FDJ kao stažer, u isto vrijeme kao Bruno Armirail, a do kraja sezone završio je Tur di Dubs na osmom mjestu.[16] Dana 14. septembra, objavljeno je da je potpisao dvogodišnji ugovor sa timom FDJ i da postaje profesionalac od sezone 2018.[17]

Profesionalna karijera

[uredi | uredi izvor]

2018.

[uredi | uredi izvor]
Madua na trci Gran pri sajkliste de Montreal 2018.

Na svojoj prvoj trci kao profesionalac, završio je Gran pri la Marseljeza na sedmom mjestu, četiri sekunde iza Aleksandera Ženijea.[18] Tur di Ot Var završio je na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu i osvojio je klasifikaciju za najboljeg mladog vozača,[19] nakon čega je vozio Strade Bjanke, svoju prvu vorld tur trku, gdje je bio u bijegu, a nakon što je dostignut otpao je od grupe i završio je na 20 mjestu, preko pet minuta iza Tiša Benota.[20] Sredinom marta vozio je tri klasika u Francuskoj za nedelju dana, Gran pri de Denen je završio na 19 mjestu,[21] Klasik Loar Atlantik na 36,[22] a Šole—pes de la Loar na 26 mjestu.[23] Početkom aprila vozio je Vueltu al Pais Basko, koju je završio na 33 mjestu u generalnom plasmanu, 18 minuta iza Primoža Rogliča,[24] a tri dana kasnije završio je Pariz—Kamembert na drugom mjestu, 21 sekundu iza Lilijana Kalmežana, odsprintavši Andrea Vendramea.[25]

U junu je vozio Rute d’Okitanije trku, koju je završio na osmom mjestu u generalnom plasmanu, minut i 50 sekundi iza Alehandra Valverdea i osvojio je klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[26] U avgustu je Binkbank tur završio na 25 mjestu u generalnom plasmanu, skoro dva minuta iza Mateja Mohoriča,[27] nakon čega je Bretanje klasik završio na osmom mjestu, minuta i 17 sekundi iza Olivera Nasena.[28] Dan posle klasika, objavljeno je da će biti dio francuskog tima na Svjetskom prvenstvu u Inzbruku.[29] U septembru je završio na 12 mjestu Gran pri sajkliste de Montreal, u grupi koju je odsprintao Majkl Metjuz,[30] nakon čega je Gran pri Izberg završio na šestom mjestu, 29 sekundi iza Filipa Žilbera.[31] Vozio je drumsku trku za vozače do 23 na Svjetskom prvenstvu godine i završio je na 27 mjestu, skoro pet minuta iza Marka Iršija.[32] Dana 4. oktobra vozio je Pariz—Burž klasik, gdje je napao na 2 km do cilja i pobijedio u foto finišu ispred Brajana Kokara i Kristofa Laporta, čime je ostvario prvu pobjedu u karijeri.[33] Tri dana kasnije vozio je Pariz—Tur, koji je završio na petom mjestu, u grupi koja je došla na cilj minut i 14 sekundi iza Serena Krag Andersena.[34]

2019.

[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2019. počeo je na Etoil de Besež trci, koju je završio na osmom mjestu u generalnom plasmanu, 43 sekunde iza Laporta i osvojio je klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[35] Dana 2. marta završio je Klasik de l’Ardeš na drugom mjestu, odsprintavši grupu koja je došla na cilj četiri sekunde iza Kalmežana,[36] a dan kasnije završio je Drom klasik na drugom mjestu, tri sekunde iza Aleksisa Viljermoa.[37] Sredinom marta vozio je po prvi put Pariz—Nicu, koju je završio na 11 mjestu u generalnom plasmanu, četiri minuta iza Egana Bernala.[38] Sezonu je nastavio na Vuelti al Pais Basko, gdje je drugu etapu završio na petom mjestu, u grupi koja je došla sekundu iza Žilijena Alafilipa,[39] a trku je završio na 17 mjestu u generalnom plasmanu, sedam minuta iza Jona Izagirea.[40] Dana 21. aprila vozio je Amstel gold rejs, gdje je Alafilip napao na 36 km do cilja, što je pratio samo Jakob Fuglsang, a zatim su za njima krenuli Majkl Vuds, Mihal Kvjatkovski i Mateo Trentin. U finišu je napao Metju van der Pul, što su pratili Madua, Bauke Molema i Sajmon Klark; dostigli su Alafilipa i Fuglsanga u poslednjih 300 metara kada je Van der Pul počeo da sprinta i pobijedio je, dok je Madua završio na osmom mjestu.[41]

Madua na Klasiku San Sebastijan 2019.

U maju je vozio svoju prvu grand tur trku — Điro d’Italiju, gdje je tokom prve nedelje dvije etape završio u prvih deset, šestu etapu na sedmom mjestu, 54 sekunde iza Fausta Masnade i sedmu etapu na devetom mjestu, odsprintavši veliku grupu koja je došla na cilj minut i sedam sekundi iza Bilbaoa.[42] Tokom prvog dana odmora produžio je ugovor sa timom do 2021.[43] Na etapi 20 je bio u bijegu ali je dostignut na 4 km do cilja i etapu je završio na osmom mjestu, 25 sekundi iza Pelja Bilbaoa.[44][45] Hronometar na poslednjoj, etapi 21, završio je na 72 mjestu, dva minuta iza Čada Hage i trku je završio na 13 mjestu u generalnom plasmanu, 22 minuta iza Ričarda Karapaza.[46] Krajem juna vozio je Rute d’Okitanije trku, koju je završio na 11 mjestu u generalnom plasmanu, dva minuta i 45 sekundi iza Valverdea.[47] Nedelju dana kasnije, drumsku trku na prvenstvu Francuske završio je na petom mjestu u sprintu prve grupe, u kome je pobijedio Voren Bargi.[48]

Dana 3. avgusta vozio je Klasik San Sebastijan, gdje je završio na 21 mjestu, u manjoj grupi koja je došla na cilj minut i 15 sekundi iza Remka Evenepula.[49] Deset dana kasnije startovao je Binkbank tur, koji je završio na 38 mjestu u generalnom plasmanu, 11 minuta iza Laurensa de Plusa.[50] Početkom septembra vozio je Bretanje klasik, koji je završio na 24 mjestu, 47 sekundi iza Sepa Vanmarkea.[51] Gran pri sajkliste de Kvebek završio je takođe na 24 mjestu, u grupi koju je odsprintao Metjuz,[52] a Gran pri sajkliste de Montreal završio je 50 sekundi iza Grega van Avermata.[53] Do kraja sezone vozio je klasike u Italiji, završivši Tre vali Varezine na 55 mjestu, preko sedam minuta iza Rogliča,[54] Milano—Torino na 56 mjestu, šest i po minuta iza Vudsa,[55] a Điro di Lombardiju na 97 mjestu, 20 minuta iza Moleme.[56]

2020.

[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2020. počeo je na klasiku Gran pri la Marseljeza, gdje je završio na drugom mjestu u sprintu četvoročlane grupe, iza Benoe Kosnefroe.[57] Tri dana kasnije startovao je Etoil de Besež trku, koju je završio na 11 mjestu u generalnom plasmanu, dva minuta i 21 sekundu iza Kosnefroe.[58] Vozio je Fon—Ardeše početkom marta, gdje je pao i slomio vilicu, zbog čega je morao da napusti trku i da propusti Pariz—Nicu koju je trebalo da vozi.[59] Zbog pandemije kovida 19 u martu je prekinuta čitava sezona u biciklizmu, a trke su ili odložene ili otkazane.[60][61][62]

Madua (lijevo) na Fleš Valonu 2020.

Nakon što je sezona nastavljena, u avgustu je vozio La rute d’Okitanije trku, koju je završio na 14 mjestu u generalnom plasmanu, skoro tri minuta iza Bernala.[63] Dva dana kasnije vozio je Mon Vantu denivele čelendž, koji je završio na desetom mjestu, dva i po minuta iza Aleksandra Vlasova.[64] Drumsku trku na nacionalnom prvenstvu završio je na osmom mjestu, u grupi koja je došla na cilj pet sekundi iza trojice vozača koje je odsprintao Arno Demar i osvojio prvenstvo.[65] Dana 29. avgusta startovao je Tur de Frans, koji je vozio po prvi put u karijeri.[66] Radio je za Tiba Pinoa, koji je izgubio dosta vremena na devetoj etapi, nakon čega je Madua otišao u bijeg na etapi 13, koju je završio na četvrtom mjestu, minut i po iza Danijela Martineza.[67] Tur je završio na 27 mjestu u generalnom plasmanu, skoro dva sata iza Tadeja Pogačara i na trećem mjestu u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača, iza Pogačara i Enrika Masa.[68] Na dan završetka Tur de Fransa, izabran je u francuski tim za drumsku trku na Svjetskom prvenstvu,[69] o čemu je Tomas Vokler, selektor tima, izjavio da će biti jedan od najbitnijih vozača za Alafilipa.[70] Alafilip je osvojio Svjetsko prvenstvo, a Madua je završio na 34 mjestu, pet minuta iza.[71]

Dana 30. septembra vozio je Fleš Valon, koju je završio na 11 mjestu, deset sekundi iza Iršija.[72] Pet dana kasnije vozio je Lijež—Bastonj—Lijež, koji je završio na 25 mjestu, 58 sekundi iza Rogliča koji je pobijedio u sprintu prve grupe.[73] Sezonu je nastavio na Pariz—Tur klasiku, gdje je završio na četvrtom mjestu, u grupi od pet vozača koji su došli na cilj 30 sekundi iza Kaspera Pedersena i Kosnefroe, izgubivši u sprintu od Jorisa Niuvenhojsa.[74] Nedelju dana kasnije vozio je Ronde van Flanderen, gdje je završio na 14 mjestu, u grupi koja je došla na cilj osam sekundi iza Van der Pula i Van Arta, koji su napali zajedno sa Alafilipom na oko 40 km do cilja.[75] Na kraju sezone vozio je Dridagse Briž—De Pan klasik, koji nije završio.[76]

2021.

[uredi | uredi izvor]
Madua na Amstel gold rejsu 2021.

U januaru 2021. godine produžio je ugovor sa timom do 2024. a Pino i menadžer tima — Mark Madio istakli su da će on biti lider tima u budućnosti.[77] Madua je izjavio da će mu trebati dvije do tri sezone da dodatno napreduje, kao i da će mu cilj tokom sezone biti klasici,[77] a da pokušava da tačno definiše svoj profil bicikliste.[78] Sezonu je počeo na trci Tur de Alps maritimes et di Var, gdje je prvu etapu završio na trećem mjestu, u grupi koja je došla na cilj sekundu iza Moleme.[79] Na drugoj etapi, Vuds je napao na usponu na 400 metara do cilja, što Madua nije mogao da prati i završio je u grupi koja je došla 13 sekundi iza.[80] Na poslednjoj, trećoj etapi, Đanluka Brambila je pobijedio iz bijega, dok je Madua završio na petom mjestu, 13 sekundi iza i trku je završio na sedmom mjestu u generalnom plasmanu, 13 sekundi iza Brambile.[81] Početkom marta vozio je Trofeo Lajgvelja, koji je završio na 12 mjestu, minut iza Moleme,[82] a tri dana kasnije vozio je Strade Bjanke, gdje je završio na 21 mjestu, šest i po minuta iza Van der Pula.[83] U aprilu, završio je Ronde van Flanderen na 39 mjestu, preko dva minuta iza Kaspera Asgrena,[84] Brabantse pajl na 14 mjestu, u grupi koja je došla na cilj 48 sekundi iza Toma Pidkoka,[85] kao i Amstel gold rejs na 27 mjestu, u grupi koja je došla na cilj tri sekunde iza prve grupe od tri vozača, u kojoj je Van Art pobijedio Pidkoka u foto finišu.[86] Dva dana kasnije Fleš Valon je završio na 86 mjestu,[87] nakon čega je izjavio da je u negativnoj fazi zbog neuspjeha u gubitku kilaže, kao i zbog brojnih razočarenja nakon padova i mehaničkih problema koje je imao na početku sezone.[2][88] Na Lijež—Bastonj—Liježu radio je za Godua i završio je na 83 mjestu, dok je Godu završio na trećem.[89]

U junu je vozio Kriterijum di Dofine, gdje je bio u bijegu na poslednjoj, osmoj etapi, a nakon što je dostignut završio je četiri minuta iza Marka Paduna i završio je na 34 mjestu u generalnom plasmanu, 28 minuta iza Ričija Porta.[90] Prvenstvo Francuske u drumskoj vožnji završio je na sedmom mjestu, minut iza Remija Kavanje, došavši na cilj zajedno sa Gijomom Martenom.[91] Sezonu je nastavio na Tur de Fransu, gdje je radio za Godua, a na etapi 14 je otišao u bijeg i završio je na 12 mjestu, tri i po minuta iza Moleme koji je ostvario solo pobjedu.[92] Na etapi 15 je otišao ponovo u bijeg, odakle je otpao poslije više od 150 km i završio je preko osam minuta iza Sepa Kusa.[93] Tur je završio na 42 mjestu u generalnom plasmanu, preko dva sata iza Pogačara.[94] Dana 15. oktobra vozio je Polinormand klasik, gdje je otišao u bijeg zajedno sa još devet vozača. U poslednja dva od ukupno 12 krugova koliko je voženo, u bijegu je ostalo šest vozača, a na usponu u poslednjem krugu Madua je napao, što su pratili Kosnefroa i Entoni Perez. Stigli su zajedno na cilj i u sprintu je pobijedio Madua, ostvarivši prvu pobjedu nakon 2018.[95] Dva dana kasnije startovao je Tur di Limuzen, gdje je poslednju, četvrtu etapu, završio na trećem mjestu u sprintu, a trku je završio na 12 mjestu u generalnom plasmanu, 47 sekundi iza Bargija.[96] Krajem avgusta vozio je Bretanje klasik, gdje je završio na osmom mjestu, 13 sekundi iza Kosnefroe i Alafilipa koji su napali na 50 km do cilja.[97] Dana 4. septembra vozio je Tur di Žira klasik, gdje je bio dio četvoročlane grupe koja je došla zajedno na cilj i u sprintu je završio na trećem mjestu, iza Kosnefroe i Simonea Velaska, a ispred Naira Kintane.[98] Dan kasnije završio je Tur di Dobs na petom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Dorijan Godon.[99] Izabran je u sastav tima za Svjetsko prvenstvo zajedno sa Alafilipom i Kosnefroom, a on i Alafilip bili su jedini u timu koji su učestvovali i na prvenstvu 2020.[100] Na prvenstvu, Alafilip je napao u poslednjih 50 kilometara i odvojila se grupa od desetak vozača, u kojoj je bio i Madua. On je otpao nakon što je Alafilip ponovo napao na 26 km do cilja i završio je na 13 mjestu, poslednjem u grupi koja je došla na cilj minut i 18 sekundi iza Alafilipa, zajedno sa Van der Pulom i Van Artom.[101] Poslije trke izjavio je da je srećan što je pomogao Alafilipu da osvoji prvenstvo dva puta, ali da bi volio da ga i sam osvoji jednog dana.[102]

Dana 1. oktobra vozio je Rute Adele de Vitre klasik, koji je završio na 32 mjestu, u grupi koja je došla na cilj 14 sekundi iza Arvida de Klejna.[103] Dan kasnije završio je Loar Atlantik klasik na drugom mjestu, izgubivši u sprintu od Alana Riua.[104] Na kraju sezone završio je Bukle de l’Olne na drugom mjestu, pobijedivši u sprintu u grupi koja je došla na cilj 36 sekundi iza Stana Devulfa.[105]

2022.

[uredi | uredi izvor]
Madua na Pariz—Nici 2022.

Sezonu je počeo na Tur de Alps maritimes et di Var, gdje je drugu etapu završio na trećem mjestu, 25 sekundi iza Tima Velensa i Kintane.[106] Poslednju, treću etapu, završio je preko dva minuta iza Kintane i trku je završio na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, dva minuta i 50 sekundi iza Kintane.[107] Nedelju dana kasnije morao je da odustane od učešća na Drom klasiku jer je bio pozitivan na kovid 19.[108] Početkom marta vozio je Pariz—Nicu, gdje je bio u bijegu na petoj etapi, ali je otpao kada je Brendon Maknalti napao i završio je na sedmom mjestu, pet minuta iza Maknaltija, a zahvaljujući broju bodova koje je uzeo na brdskim ciljevima, preuzeo je tačkastu majicu, za lidera brdske klasifikacije, osam bodova ispred Harma Vanhukea.[109] Na šestoj etapi je ponovo bio u bijegu, uzeo je bodove na brdskim ciljevima i povećao prednost na 24 boda ispred Vanhukea.[110] Do kraja je sačuvao prednost i osvojio je klasifikaciju 20 bodove ispred Van Arta,[111] što mu je bila prva osvojena klasifikacija na nekoj vorld tur trci.[112]

Dana 25. marta vozio je E3 Sakso bank klasik, gdje je Van Art napao na 80 km do cilja, zajedno sa Laportom i Benotom, a pratili su ih Jasper Stojven, Asgren, Mohorič i Stefan King i dostigli su bjegunce. Njima se pridružilo još deset vozača na oko 60 km do cilja, među kojima je bio i Madua.[113] Na 42 km do cilja, Van Art je ponovo napao na usponu Pateberg, što je pratio samo Laport i stekli su prednost. Iz grupe je napao King u finišu i završio na trećem mjestu, dok je Madua završio na sedmom, u sprintu grupe koja je došla na cilj minut i 36 sekundi iza Van Arta i Laporta.[114] Pet dana kasnije vozio je Dvars dor Flanderen, gdje je Van der Pul napao na 68 km do cilja, zajedno sa još sedam vozača. Madua je kasnije napao iz grupe zajedno sa Pogačarem i Janom Tratnikom, završivši zajedno sa njima, preko dva minuta iza Van der Pula.[115] Dana 3. aprila vozio je Ronde van Flanderen, gdje je na drugom prelazu preko uspona Aude kvaremont, na 54 km do cilja Pogačar napao i odvojila se grupa od 12 vozača, ali ih je dostigla veća grupa.[116] Na 44 km do cilja, Pogačar je ponovo napao, što je prvi pratio Madua, a zatim Van der Pul, Dilan van Barle i Dilan Tuns. Pogačar je ponovo napao na trećem i poslednjem prelazu preko uspona Aude kvaremont, na 17 km do cilja, što je pratio samo Van der Pul, dok su Madua i Van Barle ostali iza. U poslednjem kilometru, Pogačar je odbio da izađe na čelo, Van der Pul je usporio i dostigli su ih Madua i Van Barle, a u sprintu je završio na trećem mjestu, iza Van der Pula i Van Barlea, što mu je bio prvi podijum na nekom monumentalnom klasiku u karijeri.[117] Nedelju dana kasnije vozio je Amstel gold rejs, gdje je Benot napao u poslednjih 50 kilometara i odvojila se grupa od 11 vozača, što nije pratio Madua i završio je na 14 mjestu, minut i 43 sekunde iza Mihala Kvjatkovskog koji je pobijedio Kosnefrou u foto finišu.[118] Sezonu je nastavio na Pariz—Rubeu, gdje je završio na 34 mjestu, skoro pet minuta iza Van Barlea.[119] Nedelju dana poslije Pariz—Rubea vozio je Lijež—Bastonj—Lijež, gdje je Evenepul napao na usponu Kote de la Redut, na 30 km do cilja, što niko nije mogao da prati. Madua je otpao i od drugih vozača i završio je na 33 mjestu, dva i po minuta iza Evenepula.[120]

Madua na Tur de Fransu 2022.

U junu je vozio Kriterijum di Dofine, koji je završio na 45 mjestu u generalnom plasmanu, 25 minuta iza Rogliča,[121] a dva dana nakon završetka trke, vozio je Mon Vantu denivele čelendž, koji je završio na 12 mjestu, četiri i po minuta iza Rubena Gereira.[122] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je radio za Godua. Na etapi 16 je otišao u bijeg, gdje je Igo Ul napao na spustu sa pretposlednjeg uspona i stekao prednost. Iza njega su išli Vuds i Mateo Jorgensen, koji je pao, a Madua je u finišu dostigao Vudsa i završio je na drugom mjestu, minut i deset sekundi iza Ula.[123] Na etapi 18 je ponovo otišao u bijeg, a nakon što ga je grupa dostigla, otpao je i završio je skoro šest minuta iza Jonasa Vingegora.[124] Tur je završio na 11 mjestu, 36 minuta iza Vingegora,[125] ali mu je kasnije dodijeljeno deseto mjesto jer su šestoplasiranom Kintani poništeni rezultati zbog dopinga i po prvi put u karijeri je završio neku grand tur trku u prvih deset.[126] Sredinom avgusta vozio je Tur di Limuzen trku, koju je završio na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, 19 sekundi iza Aleksa Aranburua i osvojio je brdsku klasifikaciju.[127]

Dana 23. avgusta vozio je klasik Egmont sajkling rejs, koji je završio na 53 mjestu, 28 sekundi iza grupe koju je odsprintao Arno de Li.[128] Dan kasnije vozio je Drojvenkurs—Overajse klasik, koji je završio na 30 mjestu, u grupi koja je došla na cilj 14 sekundi iza Matisa Luvela.[129] Krajem avgusta vozio je Bretanje klasik, gdje je na cilj došla grupa od 18 vozača, u sprintu je završio na 15 mjestu, a pobijedio je Van Art.[130] Dana 4. septembra, vozio je Tur di Dub, gdje je pobijedio u sprintu ispred Matjua Birgodoa, čime je ostvario prvu pobjedu u sezoni i treću u karijeri.[131] Sezonu je nastavio na Tur de Luksemburg trci. Na prvoj etapi, njegov suvozač Kevin Ženije je napao na 3 km do cilja, sa nakon što je dostignut, Madua je napao na 1,9 km do cilja i pobijedio je tri sekunde ispred Šurda Baksa, čime je uzeo prvu lidersku majicu.[132] Hronometar na četvrtoj etapi završio je na desetom mjestu, 39 sekundi iza Matijasa Skjelmosea i sa prvog pao je na četvrto mjesto u generalnom plasmanu, 21 sekundu iza Skjelmosea.[133] Na poslednjoj, petoj etapi, napao je na 1,3 km do cilja, nakon što je dostignut Feliks Gal koji je bio u bijegu; pratili su ga Skjelmose, Kevin Vokelen i Ženije, a u sprintu je pobijedio ispred Skjelmosea i završio je trku na trećem mjestu u generalnom plasmanu, 17 sekundi iza Skjelmosea.[134] Izabran je u sastav tima za Svjetsko prvenstvo, gdje su pored ostalih za Francusku vozili još Alafilip, Kosnefroa, Laport i Romen Barde.[100][135] Kventin Paše iz francuskog tima je napao na 75 km do cilja i odvojila se grupa od oko 30 vozača. Evenepul je napao na 32 km do cilja, što je u početku pratio samo Aleksej Lucenko, a zatim je i on otpao. Madua je otpao od grupe i završio je na 29 mjestu, dva i po minuta iza Evenepula.[136]

2023.

[uredi | uredi izvor]

Na početku 2023. izjavio je da mu je cilj da pobijedi na klasicima.[137] Sezonu je počeo u Španiji, na klasiku Vuelta čiklistika a la region de Mursija, gdje je završio na četvrtom mjestu u sprintu na uzbrdici, a pobijedio je Ben Tarner.[138] Dan kasnije završio je Klasika de Almerija na 81 mjestu, minut i po iza grupe u kojoj je Mateo Mosketi pobijedio u sprintu.[139] Dana 4. marta vozio je Strade Bjanke, gdje je Alberto Betiol napao na 52 km do cilja, što je pratio Andrea Bađioli, a zatim ih je dostigao Pidkok, koji je otišao od njih. Iz grupe su napali Madua, Bilbao i Andreas Kron na 38 km do cilja, ali ih je dostigla grupa poslije nekoliko kilometara. Benot je napao na 18,5 km do cilja i pratila ga je grupa od pet vozača u kojoj je bio i Madua.[140] Oni su smanjili zaostatak za Pidkokom na sedam sekundi u poslednjih deset kilometara, ali je zatim Atila Valter nekoliko puta napadao, nisu htjeli da voze složno i prednost je ponovo porasla na 30 sekundi. Madua je napao u poslednjem kilometru, na usponu do trga Pjaca del Kampo i završio je na drugom mjestu, 20 sekundi iza Pidkoka.[141] Dva dana kasnije startovao je Tireno—Adrijatiko, koji je završio na 23 mjestu u generalnom plasmanu, četiri i po minuta iza Rogliča.[142]

Madua na Tur de Fransu 2023.

Dana 24. marta vozio je E3 Sakso bank klasik, gdje je Van der Pul napao na usponu Talenberg, na 80 km do cilja, što je pratilo pet vozača , ali Madua nije mogao da prati i završio je na osmom mjestu, minut i 25 sekundi iza Van Arta koji je pobijedio u sprintu Van der Pula i Pogačara.[143] Pet dana kasnije vozio je Dvars dor Flanderen, gdje je završio na 28 mjestu, pretposlednjem u sprintu grupe koja je došla na cilj 15 sekundi iza Laporta.[144] Vozio je Ronde van Flanderen, ali se povukao na 164 km do cilja, jer je imao stomačnih problema.[145] Sezonu je nastavio na Pariz—Kamebertu, gdje je završio na četvrtom mjestu, izgubivši u sprintu za treće mjesto od Fredrika Dversnesa, nakon što su došli na cilj zajedno sa Martenom, a 15 sekundi iza Valentena Ferona i Evena Kostiua.[146] Na ardenskim klasicima je bio lider tima u odsustvu Godua, koji nije vozio zbog alergije.[147] Na Amstel gold rejsu, Pogačar je napao na 90 km do cilja i odvojila se grupa od 15 vozača, što Madua nije pratio. Nakon što je Pogačar ponovo napao u poslednjih 50 kilometara, brojni vozači su otpali, Madua je dostigao neke i završio je na 11 mjestu, u grupi od devet vozača koji su došli na cilj preko tri minuta iza Pogačara, dva i po minuta iza Bena Hilija, a minut iza grupe od tri vozača u kojoj je Pidkok pobijedio u sprintu za treće mjesto.[148] Tri dana kasnije vozio je Fleš Valon, gdje je Pogačar napao na usponu Mur de Ij, na 250 metara do cilja, Madua je propadao kroz grupu i završio je na 24 mjestu, 15 sekundi iza.[149] Dana 23. aprila vozio je Lijež—Bastonj—Lijež, gdje je Evenepul napao na 33,6 km do cilja, na usponu Kote de la Redut, što je pratio samo Pidkok, ali je i on otpao nakon što je Evenepul napao na manjem usponu Kote de Forž na 30 km do cilja. U drugoj grupi je bilo pet vozača, odakle su napali Santijago Buitrago i Hili i dostigli su Pidkoka, dok je Madua napao iz glavne grupe i završio je na petom mjestu, minut i 24 sekunde iza Evenepula.[150] Svoje rezultate je opisao kao „prilično frustrirajuće“.[147]

U junu je vozio Kriterijum di Dofine, koji je završio na 42 mjestu u generalnom plasmanu, 46 minuta iza Vingegora,[151] Dana 25. juna, vozio je prvenstvo Francuske u drumskoj vožnji, gdje su Pino i Godu radili za njega, a zatim je napao na 21 km do cilja i pobijedio je skoro dva minuta ispred suvozača Ridija Molara, čime je osvojio nacionalno prvenstvo po prvi put u karijeri.[152] Izabran je u tim za Tur de Frans, zajedno sa Goduom i Pinoom, koji je najavio da će mu to biti poslednji Tur u karijeri.[153] Na petoj etapi je bio u bijegu, a nakon što je dostignut završio je u grupi sa Pogačarem i Goduom.[154] Na etapi 17 je ponovo otišao u bijeg, ali je otpao kada su Ben o Konor i Kris Harper radili na tempo za Gala i Sajmona Jejtsa. Dostigli su ga vozači koji su napadali iz glavne grupe i završio je na 13 mjestu, četiri i po minuta iza Gala.[155] U bijegu je bio i na etapi 20, ali je glavna grupa dostigla sve bjegunce i završio je preko pet minuta iza Pogačara koji je pobijedio u sprintu prve petorice vozača.[156] Tur je završio na 20 mjestu u generalnom plasmanu, sat i 14 minuta iza Vingegora.[157] U julu je produžio ugovor sa timom do 2026.[158] Početkom avgusta vozio je drumsku trku na Svjetskom prvenstvu, koju je završio na 15 mjestu, skoro osam minuta iza Van der Pula i bio je najbolje plasirani francuski vozač.[159] Sezonu je nastavio na Renevi turu, gdje je završio na 34 mjestu u generalnom plasmanu, tri i po minuta iza Velensa.[160]

Madua nakon pobjede na Bretanje klasiku 2023.

Dana 3. novembra vozio je Bretanje klasik, gdje je njegov suvozač Stefan King napao na 19 km do cilja, Kosnefroa je radio na tempo kako bi ga dostigao, što su pratili Madua, Birgodo, Aranburu, Irši, Grosšartner i Hindli.[161] Njih je dostigla veća grupa, a zatim je King napao ponovo na 9 km do cilja. Madua je pratio druge vozače i na 4 km do cilja bio je u vodećoj grupi, u kojoj su bili još King, Birgodo i Grosšartner. U poslednjih 500 metara zaostajao je iza vodeće trojice, ali im se približio, a zatim počeo da sprinta i pobijedio je ispred Birgodoa, čime je osvojio prvi vorld tur klasik.[162] Sezonu je nastavio na klasicima Laurentijan u Kanadi, završivši Gran pri sajkliste de Kvebek na 32 mjestu, u sprintu grupe u kojem je Arno de Li pobijedio.[163] Dva dana kasnije vozio je Gran pri sajkliste de Montreal, gdje je Adam Jejts napao na usponu u posljednjem krugu, što je pratio samo Pavel Sivakov, koji je otpao na 500 metara do cilja. Madua je radio u grupi iza i završio je na četvrtom mjestu, 12 sekundi iza Jejtsa, a sa istim vremenom kao Aranburu koji je napao pred cilj.[164] Krajem septembra vozio je Tur de Luksemburg, koji je završio na 21 mjestu u generalnom plasmanu, skoro dva minuta iza Iršija.[165] Sezonu je nastavio na klasicima u Italiji, gdje je Kopa Bernoki 2. oktobra završio na 24 mjestu, u grupi koja je došla na cilj minut i po iza Van Arta.[166] Dan kasnije je Tre vali Varezine završio na 25 mjestu, u grupi koja je došla na cilj 45 sekundi iza Ilana van Vildera.[167] Sezonu je završio na Điro di Lombardiji, koju je završio na 27 mjestu, skoro četiri minuta iza Pogačara.[168]

2024.

[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2024. je počeo u Španiji, na klasiku Vuelta čiklistika a la region de Mursija, gdje je završio na petom mjestu, odsprintavši grupu koja je došla na cilj minut i 45 sekundi iza O Konora.[169] Dan kasnije završio je Klasika de Almerija na 127 mjestu od 131 vozača koliko ih je završilo, tri minuta i 40 sekundi iza glavne grupe u kojoj je Olav Koj pobijedio u sprintu.[170] Tri dana kasnije startovao je Volta ao Algarve trku, koju je završio na 32 mjestu u generalnom plasmanu, deset minuta iza Evenepula.[171] Fon—Ardeše je završio na 39 mjestu, tri minuta iza Huana Ajusa,[172] a Drom klasik je završio na 40 mjestu, dva minuta iza Iršija.[173] Dana 2. marta vozio je Strade Bjanke, gdje je Pogačar napao na 81 km do cilja, što niko nije mogao da prati. Madua nije mogao da prati ni ostale vozače koji su napadali i završio je na 15 mjestu, šest i po minuta iza Pogačara.[174] Dva dana kasnije startovao je Tireno—Adrijatiko, gdje je radio za Romana Gregoara i završio je na 30 mjestu u generalnom plasmanu, osam minuta iza Vingegora, dok je Gregoar završio na 13 mjestu.[175]

Madua na Fon—Ardeše 2024.

Dana 22. marta vozio je E3 sakso klasik, koji je završio na 43 mjestu, u velikoj grupi koja je došla na cilj preko četiri minuta iza Van der Pula.[176] Sezonu je nastavio na Dvars dor Flanderenu, gdje je završio na 13 mjestu, dva minuta iza Jorgensena.[177] Četiri dana kasnije vozio je Ronde van Flanderen, gdje je završio na 14 mjestu, dva minuta iza Van der Pul koji je napao na 45 km do cilja i ostvario solo pobjedu.[178] Sezonu je nastavio na Amstel gold rejsu, gdje je na 36 km do cilja napao Ričard Karapaz, što je odmah pratio Van der Pul, a zatim i ostali vozači. Na 35 km do cilja napao je Irši, što su pratili Madua, Molema i Rodžer Adrija, a zatim su ih dostigli Pidkok, Mauri Vansevenant, Bilbao i Benot.[179] Oni su stekli 51 sekundu prednosti na 21 km do cilja, a na usponu Kauberg više vozača je napadalo i bili su podijeljeni u nekoliko grupa. Pidkok je napao na 5,5 km do cilja, što su pratili Irši, Vansevenant i Benot, dok je Madua ostao u drugoj grupi. Pred cilj su se grupe skoro spojile, ali je u sprintu u prvoj grupi pobijedio Pidkok, dok je Madua završio na šestom mjestu, sa istim vremenom.[180] Tri dana kasnije vozio je Fleš Valon, gdje je Stiven Vilijams napao na usponu Mur de Ij, na 200 metara do cilja i pobijedio je, dok je Madua završio na 15 mjestu, 24 sekunde iza.[181] Na Lijež—Bastonj—Liježu, Pogačar je napao na 35 km do cilja i ostvario solo pobjedu. Madua radio u grupi iza i završio je na sedmom mjestu, dva minuta iza Pogačara.[182]

U junu je vozio Kriterijum di Dofine, koji je završio na 42 mjestu u generalnom plasmanu, 49 minuta iza Rogliča,[183] nakon čega je prvenstvo Francuske u drumskoj vožnji završio na šestom mjestu, u grupi koja je došla na cilj 34 sekunde iza Pola Lapejre.[184] Ušao je u sastav tima za Tur de Frans, gdje je bio u bijegu na prvoj etapi i uzeo je 11 bodova na brdskim ciljevima, dva manje od Jonasa Abrahamsena. Na 42 km do cilja, jedini je ostao uz vozače tima DSM Bardea i Frenka van den Bruka u bijegu, ali je i on otpao poslije dva kilometra. Nakon što ga je dostigla glavna grupa, otpao je i od nje i završio je minut i 40 sekundi iza.[185] Na trećoj i četvrtoj etapi je nosio tačkastu majicu dok je bio drugoplasirani u brdskoj klasifikaciji, jer je Abrahamsen nosio zelenu majicu za lidera klasifikacije po poenima.[186] Na četvrtoj etapi je ponovo bio u bijegu, zajedno sa suvozačima Goduom i Gregoarom, ali su svi bjegunci dostignuti na usponu Kol di Galibije, na oko 40 km do cilja, nakon čega je otpao i završio je u grupi koja je došla na cilj skoro 12 minuta iza Pogačara.[187] Tačkastu majicu je nosio i na petoj etapi, dok je bio trećeplasirani u klasifikaciji, jer je prvoplasirani Abrahamsen nosio zelenu majicu za lidera klasifikacije po poenima, a drugoplasirani Pogačar žutu majicu za lidera trke.[188] U bijeg je otišao na etapi 12, zajedno sa Pašeom, Abrahamsenom i Entonijem Tiržisom. Tiržis je prvi otpao, a na oko 40 km do cilja grupa je dostigla i preostalu trojicu vozača, nakon čega je Madua otpao i završio je 58 sekundi iza grupe u kojoj je Binijam Grmaj pobijedio u sprintu.[189] U bijegu je bio ponovo na etapi 18, odakle je otpao na usponu na 61 km do cilja, ali je kasnije dostigao jednu grupu vozača i završio je na 27 mjestu, u grupi koja je došla 37 sekundi iza prve trojice vozača, gdje je Kampenarts pobijedio u sprintu.[190] Tur je završio na 25 mjestu u generalnom plasmanu, sat i 50 minuta iza Pogačara.[191]

Madua tokom drumske trke na Olimpijskim igrama 2024.

Izabran je u tim Francuske za drumsku trku na Olimpijskim igrama 2024. zajedno sa Alafilipom, Laportom i Vokelenom.[192] Na 72 km do cilja, na usponu Kote de Bevre, Evenepul je napao , ali je grupa pratila, nakon čega je Evenepul napao ponovo na usponu Kote di Pav de Garde, na 67 km do cilja, što su pratili Jorgensen i Betiol, dok je King radio na čelu grupe i dostigli su ga.[193] Nils Polit je napao na 57 km do cilja, što su pratili Madua i još četiri vozača; Evenepul i Stojven su predvodili grupu do njih, ali su usporili i oni su stekli 25 sekundi prednosti. Njihova prednost se povećala na minut, nakon čega su u grupi počeli da rade Benot i Skjelmose.[193] Evenepul je napao na 38 km do cilja, što niko nije mogao da prati. Brzo je dostigao grupu u kojoj je bio Madua, a koja je zaostajala 30 sekundi iza Hilija i odmah je počeo da radi na čelu grupe.[194] Niko ga nije mijenjao, a na 33 km do cilja su dostigli Hilija, dok su iz grupe otpala četiri vozača. Brzo su otpali i ostali vozači i na 26 km do cilja sa njim je ostao samo Madua, koji je odbio da izađe na čelo i radi, nakon čega je Evenepul napao na usponu na 15 km do cilja i otišao od njega.[193] Madua je sve više zaostajao iza Evenepula, a sve više mu se približavala grupa u kojoj je bio laport. On je uspio da ostane ispred do kraja i osvojio je srebrnu medalju, završivši na drugom mjestu, minut i 11 sekundi iza Evenepula, a pet sekundi ispred grupe koju je odsprintao Laport.[195] Sezonu je nastavio na Tur di Limuzen trci, gdje je bio u bijegu na prvoj etapi, ali je dostignut i završio je u grupi; tokom etape je uzeo šest sekundi bonifikacije, zahvaljujući čemu je bio na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu.[196] U nastavku su pobjeđivali uglavnom vozači iz bijega, Madua je svaku etapu završio u grupi i trku je završio na devetom mjestu u generalnom plasmanu, 33 sekunde iza Aleksa Bodena.[197] Dana 25. avgusta vozio je Bretanje klasik, gdje je završio na 44 mjestu, u velikoj grupi koja je došla na cilj sekundu iza Iršija.[198] Tri dana kasnije startovao je Renevi tur, gdje je poslednju, petu etapu, završio na trećem mjestu, 17 sekundi iza De Lija i trku je završio na 14 mjestu u generalnom plasmanu, minut i 20 sekundi iza Velensa.[199] Dana 13. septembra vozio je Gran pri sajkliste de Kvebek, gdje je Jorgenson napao je na 10,8 km do cilja, stekao je malu prednost, ali je Alafilip napao na 3,5 km do cilja, što je pratio Van Gils i dostigli su ga. Alafilip je odmah napao ponovo, Van Gils ga je pratio, nakon čega je Pogačar napao na 2,2 km do cilja, a Madua je otpao od grupe.[200] Do kraja je grupa dostigla sve vozače, u sprintu je pobijedio Metjuz, dok je Madua završio na 36 mjestu, sedam sekundi iza grupe od 35 vozača.[201] Dva dana kasnije vozio je Gran pri sajkliste de Montreal, gdje je Pogačar napao na 23 km do cilja, što je pokušao da prati Jorgenson ali je brzo otpao i dostigla ga je grupa.[202] Na 15 km do cilja napali su Alafilip i Aleks Aranburu, što su zatim pratili Bilbao i Bart Lemen, dok je Madua otpao i završio je na 32 mjestu, dva minuta i 20 sekundi iza.[203] Tri dana kasnije startovao je Tur de Luksemburg, gdje je prvu etapu završio na 13 mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Van der Pul.[204] Do kraja trke je gubio vrijeme i završio je na 24 mjestu u generalnom plasmanu, skoro tri minuta iza Antonija Tiberija.[205]

Stil vožnje

[uredi | uredi izvor]

Njegov trener u timu Grupama-FDJ David Han opisao ga je kao kompletnog vozača, sa ograničenjima u sprintu i hronometru.[2] Sportski direktor tima Grupama-FDJ — Filip Madio, nazvao ga je „4h4“ zbog njegove sposobnosti da vozi dobro na svim profilima.[2] Nakon Ronde van Flanderena 2022. izjavio je da favorizuje više flandrijske klasike u odnosu na ardenske, a kao svoju slabu tačku naveo je pozicioniranje.[117]

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Godine 2014. započeo je studije elektrotehnike na Institutu u Brestu, gdje je imao status sportiste visokog nivoa.[206] Studije je završio 2021. godine.[2]

Rezultati na trkama

[uredi | uredi izvor]

Rezultati na grand tur trkama

[uredi | uredi izvor]
Grand tur trke 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Roze majica Điro d’Italija — 13 — — — — —
Žuta majica Tur de Frans — — 27 42 10 20 25
Crvena majica Vuelta a Espanja — — — — — — —

Rezultati na glavnim etapnim trkama

[uredi | uredi izvor]
Etapne trke 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Pariz—Nica — 11 — — 51 — —
Tireno—Adrijatiko — — — 55 — 23 30
Vuelta a Katalunja — — NH — — — —
Vuelta al Pais Basko 33 17 — — — —
Tur de Romandi — — — — — —
Kriterijum di Dofine — — 21 34 45 42 42
Tur de Svis — — NH — — — —

Rezultati na klasicima

[uredi | uredi izvor]
Monumentalni klasici 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Milano—Sanremo — — — — — — —
Ronde van Flanderen — — 14 39 3 DNF 16
Pariz—Rube — — NH — 34 — —
Lijež—Bastonj—Lijež 129 31 25 83 34 5 7
Điro di Lombardija — 97 — — — 27
Ostali klasici 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Kadel Evans rejs — — — — — — —
Omlop het Nijuvsblad — — — — — — —
Strade Bjanke 20 — — 21 — 2 15
Klasik Briž—De Pane — — DNF — — — —
E3 Sakso bank — — NH — 7 8 43
Gent—Vevelgem — — — — — — —
Dvars dor Flanderen — — NH 117 11 28 13
Amstel gold rejs 64 8 NH 27 14 11 6
Fleš Valon DNF 40 11 86 — 24 15
Ešborn—Frankfurt — — — — — — —
Klasika de San Sebastijan — 21 — — — — —
Hamburg sajklasik — 31 — — — — —
Bretanje klasik 8 24 — 8 15 1 44
Gran pri sajkliste de Kvebek 49 24 NH — 32 36
Gran pri sajkliste de Montreal 12 48 — 4 32
Fon—Ardeše klasik — 2 DNF — — — 39
Fon Drom klasik — 2 DNF — — — 40
Trofeo Lajgvelja — — — 12 — — —
Brabantse pajl — — — 13 — — —
Điro del’Emilija — 55 — — — — —
Kopa Bernoki — — — — — 24 —
Tre vali Varezine — 55 — — — — —
Milano—Torino — 56 — — — — —
Pariz—Tur — — 4 22 — — —
Gran pri di Morbian — — — 53 — — —

Rezultati na Olimpijskim igrama

[uredi | uredi izvor]
Olimpijske igre 2020. 2024.
Drumska trka — 2
Vožnja na hronometar — —

Rezultati na Svjetskom prvenstvu

[uredi | uredi izvor]
Svjetsko prvenstvo u drumskoj vožnji 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Majica duginih boja Drumska trka — — 34 13 29 15
Majica duginih boja Vožnja na hronometar — — — — — — —

Rezultati na Evropskom prvenstvu

[uredi | uredi izvor]
Evropsko prvenstvo u drumskoj vožnji 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Drumska trka — — — DNF — — —
Vožnja na hronometar — — — — — — —

Rezultati na nacionalnom prvenstvu

[uredi | uredi izvor]
Prvenstvo Francuske 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Drumska trka 38 5 8 7 64 1 6
Vožnja na hronometar — — — — — — —
Legenda
— Nije učestvovao
DNF Nije završio
NH Није одржано

Референце

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Cycling: Valentin Madouas crowned French road champion”. lemonde.fr. 25. 6. 2023. Приступљено 19. 9. 2024. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з Scherrer, Gaétan (24. 7. 2022). „Valentin Madouas, le 4X4 breton”. lequipe.fr (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  3. ^ а б „Valentin Madouas”. eurosport.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  4. ^ „Groupama-FDJ confirm 28 riders for 2019”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 15. 11. 2018. Приступљено 26. 9. 2024. 
  5. ^ „Groupama - FDJ”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 2. 1. 2020. г. Приступљено 26. 9. 2024. 
  6. ^ „Groupama - FDJ”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 26. 9. 2024. 
  7. ^ „Valentin Madouas plus fort que son père”. ouest-france.fr (на језику: француски). 11. 3. 2014. Приступљено 26. 9. 2024. 
  8. ^ „Championnats de France de l'Avenir sur piste à Hyères. Madouas et Leblanc, cadets en or !”. letelegramme.fr (на језику: француски). 19. 7. 2012. Приступљено 26. 9. 2024. 
  9. ^ „Bretagne CLM cadets : Valentin Madouas en Champion !”. sportbreizh.com (на језику: француски). 23. 9. 2012. Приступљено 26. 9. 2024. 
  10. ^ а б „BIC 2000 Madouas leader d'une équipe junior”. lequipe.fr (на језику: француски). 27. 2. 2014. Приступљено 26. 9. 2024. 
  11. ^ Gachet, Nicolas (3. 8. 2016). „Tour de l'Ain: La sélection française”. directvelo.com (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  12. ^ Gachet, Nicolas (3. 8. 2016). „Tour de l'Avenir: La sélection française”. directvelo.com (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  13. ^ Gachet, Nicolas (5. 10. 2016). „Transfert : Valentin Madouas rejoint la FDJ”. lequipe.fr (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  14. ^ Gachet, Nicolas (8. 12. 2016). „FDJ: Neufs coureurs suivis en 2017”. directvelo.com (на језику: француски). Приступљено 19. 9. 2024. 
  15. ^ Gachet, Nicolas (3. 7. 2017). „La FDJ a ses trois stagiaires”. directvelo.com (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  16. ^ „Tour du Doubs 2017”. directvelo.com (на језику: француски). 10. 9. 2017. Приступљено 26. 9. 2024. 
  17. ^ Gbegan, Leopod (28. 7. 2024). „Cyclisme : Tout savoir sur Valentin Madouas”. directvelo.com (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  18. ^ Gachet, Nicolas (28. 1. 2018). „Valentin Madouas : « Je me suis surpris »”. directvelo.com (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  19. ^ „Tour des Alpes-Maritimes 2018”. firstcycling.com. 28. 1. 2018. Приступљено 26. 9. 2024. 
  20. ^ „Valentin Madouas, quel guerrier pour la dernière de FDJ”. equipecycliste-groupama-fdj.fr (на језику: француски). 3. 3. 2018. Приступљено 26. 9. 2024. 
  21. ^ „Grand Prix de Denain - Porte du Hainaut 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2024. 
  22. ^ „Classic Loire Atlantique 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  23. ^ „Grand Cholet - Pays de la Loire 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  24. ^ Windsor, Richard (7. 4. 2018). „Primož Roglič withstands Movistar pressure to seal Tour of the Basque Country overall victory”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Приступљено 26. 9. 2024. 
  25. ^ „Calmejane wins 2018 Paris-Camembert”. cyclingnews.com. 10. 4. 2018. Приступљено 26. 9. 2024. 
  26. ^ „Route d'Occitanie. Victoire de Valverde, Madouas 8e et meilleur jeune”. letelegramme.fr (на језику: француски). 7. 6. 2018. Приступљено 26. 9. 2024. 
  27. ^ „Mohoric wins 2018 BinckBank Tour”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 19. 8. 2018. Приступљено 26. 9. 2024. 
  28. ^ Rouillé, Quentin (26. 8. 2018). „Bretagne Classic Ouest-France : Naesen s’impose après une course épique”. cyclingpro.net (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  29. ^ „Championnats du monde. Six Bretons en sélections”. letelegramme.fr (на језику: француски). 28. 8. 2018. Приступљено 26. 9. 2024. 
  30. ^ Benson, Daniel (9. 9. 2018). „Matthews wins Grand Prix Cycliste de Montreal”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  31. ^ „Grand Prix d'Isbergues - Pas de Calais 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  32. ^ Ballinger, Alex (28. 9. 2018). „Marc Hirschi wins U23 World Championship after tactical Swiss performance”. Cycling Weekly. TI Media. Приступљено 26. 9. 2024. 
  33. ^ „Cyclisme - Paris-Bourges : premier succès en pro pour Valentin Madouas”. eurosport.fr (на језику: француски). 4. 10. 2018. Приступљено 26. 9. 2024. 
  34. ^ Ostanek, Dani (7. 10. 2018). „Soren Kragh Andersen wins Paris-Tours”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  35. ^ „Laporte wins Etoile de Besseges TT and overall title”. cyclingnews.com. 10. 2. 2019. Приступљено 26. 9. 2024. 
  36. ^ „Calmejane wins Faun Environnement - Classic de l'Ardèche Rhône Crussol”. cyclingnews.com. 2. 3. 2019. Приступљено 19. 9. 2024. 
  37. ^ „Vuillermoz wins Royal Bernard Drome Classic”. cyclingnews.com. 3. 3. 2019. Приступљено 26. 9. 2024. 
  38. ^ Ostanek, Daniel (17. 3. 2019). „Bernal wins Paris-Nice”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 26. 9. 2024. 
  39. ^ Frattini, Kirsten (9. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Alaphilippe wins in Gorraiz”. cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 26. 9. 2024. 
  40. ^ Ryan, Barry (13. 4. 2019). „Ion Izagirre wins the Tour of the Basque Country”. cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 26. 9. 2024. 
  41. ^ Fletcher, Patrick (21. 4. 2019). „Mathieu Van der Poel wins Amstel Gold Race”. cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 26. 9. 2024. 
  42. ^ „Tour d'Italie - Encore un top 10 pour Valentin Madouas”. cyclismactu.net (на језику: француски). 18. 5. 2019. Архивирано из оригинала 19. 5. 2019. г. Приступљено 26. 9. 2024. 
  43. ^ „Valentin Madouas a prolongé de deux ans son contrat avec Groupama-FDJ”. lequipe.fr (на језику: француски). 21. 5. 2019. Приступљено 19. 9. 2024. 
  44. ^ „Giro d'Italia: Bilbao wins stage 20”. cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. 1. 6. 2019. Приступљено 26. 9. 2024. 
  45. ^ „Giro 2019. La victoire d’étape pour Bilbao, Carapaz reste maillot rose”. ouest-france.fr (на језику: француски). 1. 6. 2019. Приступљено 26. 9. 2024. 
  46. ^ Ostanek, Dani (2. 6. 2019). „Richard Carapaz wins the 2019 Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 26. 9. 2024. 
  47. ^ „Valverde wins Route d'Occitanie”. cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. 23. 6. 2019. Приступљено 26. 9. 2024. 
  48. ^ Quénet, Jean-François (30. 6. 2019). „Barguil wins French national title”. cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 26. 9. 2024. 
  49. ^ Malach, Pat (3. 8. 2019). „Evenepoel wins Clasica San Sebastián”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  50. ^ Farrand, Stephen (18. 8. 2019). „Laurens De Plus wins 2019 BinckBank Tour”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  51. ^ „Vanmarcke wins Bretagne Classic-Ouest France”. cyclingnews.com. 1. 9. 2019. Приступљено 26. 9. 2024. 
  52. ^ Long, Jonny (14. 9. 2019). „Michael Matthews beats Peter Sagan to claim GP de Québec 2019”. Cycling Weekly. TI Media. Приступљено 26. 9. 2024. 
  53. ^ „Van Avermaet wins Grand Prix Cycliste de Montréal”. cyclingnews.com. 15. 9. 2019. Приступљено 26. 9. 2024. 
  54. ^ „Roglic wins Tre Valli Varesine”. cyclingnews.com. 8. 10. 2019. Приступљено 26. 9. 2024. 
  55. ^ Ryan, Barry (9. 10. 2019). „Woods wins Milano-Torino”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  56. ^ „Mollema wins Il Lombardia with solo attack”. cyclingnews.com. 13. 10. 2019. Приступљено 26. 9. 2024. 
  57. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2020 GP d'Ouverture - La Marseillaise (1.1)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 26. 9. 2024. 
  58. ^ „Étoile de Bessèges: Bettiol wins final time trial”. cyclingnews.com. 9. 2. 2020. Приступљено 26. 9. 2024. 
  59. ^ „Victime d'une fracture de la mâchoire, Valentin Madouas renonce à Paris-Nice”. lequipe.fr (на језику: француски). 4. 3. 2020. Приступљено 26. 9. 2024. 
  60. ^ „The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus”. Union Cycliste Internationale. 15. 3. 2020. Приступљено 26. 9. 2024. 
  61. ^ „The UCI and its partners unite to face the consequences of the coronavirus for road cycling”. Union Cycliste Internationale. 18. 3. 2020. Приступљено 26. 9. 2024. 
  62. ^ „The UCI prolongs the suspension of cycling events until 1 June 2020 and continues consultations for the reorganisation of the UCI International Road Calendar”. Union Cycliste Internationale. 1. 4. 2020. Приступљено 26. 9. 2024. 
  63. ^ Cossins, Peter (4. 8. 2020). „Cosnefroy wins final stage of Route d'Occitanie”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  64. ^ Benson, Daniel (6. 8. 2020). „Aleksandr Vlasov wins Mont Ventoux Dénivelé Challenge”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  65. ^ Fletcher, Patrick (23. 8. 2020). „Démare wins French national championships”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  66. ^ „Madouas on Tour de France debut: There's pressure but we have an objective”. cyclingnews.com. 7. 7. 2020. Приступљено 26. 9. 2024. 
  67. ^ Ostanek, Dani (11. 9. 2020). „Tour de France: Martínez wins stage 13”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  68. ^ Fletcher, Patrick (20. 9. 2020). „Tadej Pogacar wins the 2020 Tour de France”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  69. ^ „Mondiaux : les Bleus avec Julian Alaphilippe et Guillaume Martin”. lequipe.fr (на језику: француски). 20. 9. 2020. Приступљено 26. 9. 2024. 
  70. ^ „Mondiaux - La sélection française dévoilée autour d'Alaphilippe”. lequipe.fr (на језику: француски). 20. 9. 2020. Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 26. 9. 2024. 
  71. ^ Benson, Daniel (27. 9. 2020). „Julian Alaphilippe wins world title at Imola World Championships”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  72. ^ Benson, Daniel (30. 9. 2020). „Hirschi conquers Mur de Huy to win La Flèche Wallonne”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  73. ^ Puddicombe, Stephen (4. 10. 2020). „Primoz Roglic wins Liège-Bastogne-Liège”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  74. ^ Ostanek, Dani (11. 10. 2020). „Casper Pedersen wins Paris-Tours”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  75. ^ Cossins, Peter (18. 10. 2020). „Mathieu van der Poel wins Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  76. ^ Farrand, Stephen (21. 10. 2020). „Lampaert wins Driedaagse Brugge-De Panne”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  77. ^ а б „Valentin Madouas prolonge son contrat avec Groupama FDJ jusqu'en 2024”. eurosport.fr (на језику: француски). 19. 1. 2021. Приступљено 26. 9. 2024. 
  78. ^ Quénet, Jean-François (8. 3. 2021). „Valentin Madouas : « À moi de montrer que je peux devenir un leader »”. lequipe.fr (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  79. ^ Ostanek, Dani (19. 2. 2021). „Tour du Var: Mollema wins stage 1”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  80. ^ „Tour du Var: Woods takes stage 2 victory”. cyclingnews.com. 20. 2. 2021. Приступљено 26. 9. 2024. 
  81. ^ Puddicombe, Stephen (21. 2. 2021). „Tour du Var: Brambilla secures stage 3 and overall victory”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  82. ^ Ryan, Barry (3. 3. 2021). „Bauke Mollema solos to victory in Trofeo Laigueglia”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  83. ^ Farrand, Stephen (6. 3. 2021). „Mathieu van der Poel wins Strade Bianche”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  84. ^ Benson, Daniel (4. 4. 2021). „Tour of Flanders: Kasper Asgreen takes upset victory over Van der Poel”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  85. ^ Weislo, Laura (14. 4. 2021). „Tom Pidcock sprints to win at De Brabantse Pijl”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  86. ^ Benson, Daniel (19. 4. 2021). „Wout van Aert wins Amstel Gold Race in photo finish”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  87. ^ „Primoz Roglic attacks early but misses Fleche Wallonne victory”. cyclingnews.com. Future plc. 21. 4. 2021. Приступљено 26. 9. 2024. 
  88. ^ „Valentin Madouas (Groupama-FDJ) est « dans une phase négative » sur les classiques ardennaises”. lequipe.fr (на језику: француски). 22. 4. 2021. Приступљено 26. 9. 2024. 
  89. ^ Cossins, Peter (25. 4. 2021). „Pogacar denies Alaphilippe to win Liège-Bastogne-Liège”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  90. ^ Cossins, Peter; Ostanek, Dani (6. 6. 2021). „Richie Porte wins the Critérium du Dauphiné”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  91. ^ Quénet, Jean-François (20. 6. 2021). „Cavagna solos to French men's road title”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  92. ^ Fletcher, Patrick (10. 7. 2021). „Tour de France: Mollema escapes breakaway to win stage 14”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  93. ^ Farrand, Stephen (11. 7. 2021). „Tour de France: Kuss wins stage 15 in Andorra”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  94. ^ Ostanek, Dani (18. 7. 2021). „Tadej Pogacar wins 2021 Tour de France as Van Aert takes final stage”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  95. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 La Polynormande (1.1), France”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 26. 9. 2024. 
  96. ^ „Warren Barguil wins Tour du Limousin”. cyclingnews.com. Future plc. 20. 8. 2021. Приступљено 26. 9. 2024. 
  97. ^ Ronald, Issy (29. 8. 2021). „Cosnefroy beats Alaphilippe to win Bretagne Classic - Ouest-France”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  98. ^ „Benoît Cosnefroy remporte le Tour du Jura, une semaine après la Bretagne Classic”. lequipe.fr (на језику: француски). 4. 9. 2021. Приступљено 26. 9. 2024. 
  99. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 La Polynormande (1.1), France”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 26. 9. 2024. 
  100. ^ а б Le Gars, Philippe (24. 9. 2022). „Valentin Madouas, lieutenant de Julian Alaphilippe chez les Bleus, fait figure d'outsider aux Mondiaux”. lequipe.fr (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  101. ^ Ronald, Issy (27. 9. 2021). „Julian Alaphilippe defends world title with stunning victory in Flanders World Championships”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  102. ^ „Mondiaux - Madouas : «Être là lors de ses 2 sacres, je n'en reviens pas»”. cyclismactu.net (на језику: француски). 24. 9. 2022. Архивирано из оригинала 27. 9. 2021. г. Приступљено 26. 9. 2024. 
  103. ^ „La Route Adélie de Vitré 2021”. procyclingstats.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  104. ^ Ronald, Issy (2. 10. 2021). „Riou wins Classic Loire Atlantique”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  105. ^ „Stan Dewulf remporte les Boucles de l'Aulne”. lequipe.fr (на језику: француски). 17. 10. 2021. Приступљено 26. 9. 2024. 
  106. ^ „Double win for Wellens on Tour du Var stage 2”. cyclingnews.com. 19. 2. 2022. Приступљено 26. 9. 2024. 
  107. ^ Weislo, Laura; Ostanek, Dani (20. 2. 2022). „Quintana clinches Tour du Var victory with final stage solo attack”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  108. ^ „Classic de l’Ardèche et Drôme Classic: Valentin Madouas forfait”. letelegramme.fr (на језику: француски). 24. 2. 2022. Приступљено 26. 9. 2024. 
  109. ^ Ryan, Barry (10. 3. 2022). „Paris-Nice: McNulty makes up for lost time with stage 5 win”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  110. ^ Ryan, Barry (11. 3. 2022). „Paris-Nice: Mathieu Burgaudeau holds off bunch sprint to win stage”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  111. ^ Puddicombe, Stephen (13. 3. 2022). „Roglic holds on to win Paris-Nice overall as Simon Yates attacks”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  112. ^ Bonnefoy, François (14. 3. 2022). „Paris-Nice - Valentin Madouas : «C'est bon signe ce maillot à pois...»”. cyclismactu.net (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  113. ^ „E3 Saxo Bank Classic 2022: Van Aert crowns brilliant Jumbo-Visma team-work”. cyclingnews.com. Future plc. 19. 3. 2022. Приступљено 26. 9. 2024. 
  114. ^ Farrand, Stephen; Ostanek, Daniel (25. 3. 2022). „Van Aert, Laporte go 1-2 for Jumbo-Visma at E3 Saxo Bank Classic”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  115. ^ Farrand, Stephen (30. 3. 2022). „Mathieu van der Poel beats Tiesj Benoot in two-up sprint at Dwars door Vlaanderen”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  116. ^ Ryan, Barry; Farrand, Stephen (3. 4. 2022). „Van der Poel tops Van Baarle in a Tour of Flanders thriller”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  117. ^ а б Vergne, Laurent (4. 4. 2022). „Tour des Flandres : Valentin Madouas, presque monumental”. cyclingnews.com (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  118. ^ Puddicombe, Stephen (10. 4. 2022). „Kwiatkowski awarded Amstel Gold Race victory in photo-finish sprint against Cosnefroy”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  119. ^ Ostanek, Daniel (17. 4. 2022). „Dylan van Baarle wins thrilling Paris-Roubaix”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 19. 9. 2024. 
  120. ^ Ryan, Barry (24. 4. 2022). „Remco Evenepoel wins Liège–Bastogne–Liège”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  121. ^ Farrand, Stephen (12. 6. 2022). „Primoz Roglic wins Critérium du Dauphiné”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  122. ^ Fotheringham, Alasdair (15. 6. 2022). „Guerreiro wins solo at Mont Ventoux Dénivelé Challenge”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  123. ^ Weislo, Laura (19. 7. 2022). „Hugo Houle wins stage 16 of Tour de France with solo attack in Pyrenees”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  124. ^ Weislo, Laura (21. 7. 2022). „Vingegaard soars to victory on Tour de France stage 18 to Hautacam”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  125. ^ Fotheringham, Alasdair (24. 7. 2022). „Vingegaard crowned Tour de France champion while Philipsen wins stage 21”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  126. ^ Vergne, Laurent (3. 11. 2022). „Le TAS rejette le recours de Quintana contre sa disqualification du Tour de France 2022, Madouas récupère la dixième place”. letelegramme.fr (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  127. ^ Tyson, Jackie (19. 8. 2022). „Aranburu wins overall at 2022 Tour du Limousin”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  128. ^ Fletcher, Patrick (23. 8. 2022). „De Lie goes deep to beat Démare at Egmont Cycling Race”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  129. ^ Ostanek, Dani (24. 8. 2022). „Matis Louvel solos to Druivenkoers-Overijse victory”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 19. 9. 2024. 
  130. ^ Puddicombe, Stephen (28. 8. 2022). „Wout van Aert sprints to Bretagne Classic-Ouest France victory”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  131. ^ „Valentin Madouas takes first win of the season at Tour du Doubs”. cyclinguptodate.com. 5. 9. 2022. Приступљено 26. 9. 2024. 
  132. ^ „Madouas claims Tour de Luxembourg opener”. cyclingnews.com. Future plc. 14. 9. 2022. Приступљено 26. 9. 2024. 
  133. ^ „Skjelmose takes lead after Tour de Luxembourg time trial”. cyclingnews.com. Future plc. 16. 9. 2022. Приступљено 26. 9. 2024. 
  134. ^ Fletcher, Patrick (17. 9. 2022). „Skjelmose seals Tour de Luxembourg crown as Madouas wins final stage”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  135. ^ McGrath, Andy (15. 9. 2022). „Analysing France's men's and women's 2022 Road World Championships teams”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  136. ^ Fotheringham, Alasdair; Woodpower, Zeb (25. 9. 2022). „Remco Evenepoel wins Wollongong World Championships with stunning solo attack”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  137. ^ Burban, Quentin (21. 12. 2022). „Cyclisme. « Lever les bras sur une classique », Valentin Madouas affiche ses ambitions pour 2023”. ouest-france.fr (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  138. ^ Weislo, Laura (11. 2. 2023). „Ben Turner surges late to win Vuelta Murcia”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  139. ^ Weislo, Laura (12. 2. 2023). „Matteo Moschetti wins Clasica de Almeria sprint”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  140. ^ Stuart, Peter (4. 3. 2023). „Tom Pidcock wins Strade Bianche 2023”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  141. ^ „Tom Pidcock remporte les Strade Bianche en solitaire devant Valentin Madouas”. lequipe.fr (на језику: француски). 4. 3. 2023. Приступљено 26. 9. 2024. 
  142. ^ Weislo, Laura (12. 3. 2023). „Tirreno-Adriatico: Primoz Roglic seals overall victory, Philipsen wins final sprint”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  143. ^ Farrand, Stephen (24. 3. 2023). „E3 Saxo Classic: Wout van Aert wins battle of titans in Harelbeke”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  144. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2023 Dwars Door Vlaanderen (WorldTour), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 26. 9. 2024. 
  145. ^ „Malade, Valentin Madouas abandonne après avoir lutté sur le Tour des Flandres”. lequipe.fr (на језику: француски). 2. 4. 2023. Приступљено 26. 9. 2024. 
  146. ^ Tyson, Jackie (11. 4. 2023). „Paris-Camembert: Ferron outkicks Costiou from two-rider breakaway for victory”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  147. ^ а б Scherrer, Gaétan (24. 4. 2023). „Valentin Madouas achève les Ardennaises sur une note positive à Liège-Bastogne-Liège”. lequipe.fr (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  148. ^ Ryan, Barry (16. 4. 2023). „Amstel Gold Race: Tadej Pogacar powers to a dominant solo win”. cyclingstage.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  149. ^ Fotheringham, Alasdair (19. 4. 2023). „La Flèche Wallonne: Tadej Pogacar puts hammer down on Huy for victory”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  150. ^ Fotheringham, Alasdair (23. 4. 2023). „Liège-Bastogne-Liège: Remco Evenepoel claims stunning solo victory as Tadej Pogacar crashes out”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  151. ^ Fletcher, Patrick (11. 6. 2023). „Critérium du Dauphiné: Jonas Vingegaard seals overall title as Giulio Ciccone wins final stage”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  152. ^ Fotheringham, Alasdair (25. 6. 2023). „French Road Championships: Madouas beats heat and climbs to solo to gold”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  153. ^ Fotheringham, Alasdair (21. 6. 2023). „Groupama-FDJ confirm Thibaut Pinot and David Gaudu for Tour de France lineup”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  154. ^ Ryan, Barry (5. 7. 2023). „Tour de France: Jai Hindley wins stage 5 as Vingegaard drops Pogacar in Pyrenees”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  155. ^ Ostanek, Dani (19. 7. 2023). „Tour de France: Vingegaard dashes Pogacar's GC hopes on stage 17 across Col de la Loze”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  156. ^ Farrand, Stephen (22. 7. 2023). „Tour de France: Pogacar rebounds to take stage 20 victory as Vingegaard seals his second overall title”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  157. ^ Lamoureux, Lyne (23. 7. 2023). „Jonas Vingegaard wins the 2023 Tour de France”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  158. ^ Esvan, Fabien (18. 7. 2023). „Fin du suspense sur le marché des transferts : Valentin Madouas rempile jusqu'en 2026 avec Groupama-FDJ”. eurosport.fr (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  159. ^ „Cyclisme - Mondiaux sur route / "On a vite senti que ça allait être compliqué" : Les Bleus n'ont pas pesé”. eurosport.fr (на језику: француски). 6. 8. 2023. Приступљено 26. 9. 2024. 
  160. ^ Stuart, Peter (27. 8. 2023). „Renewi Tour: Mohoric wins stage 5, Wellens captures overall title amid riders' protest”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  161. ^ Lamoureux, Lyne (3. 9. 2023). „Valentin Madouas wins Bretagne Classic-Ouest France”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  162. ^ „Valentin Madouas remporte la Bretagne Classic devant Mathieu Burgaudeau”. lequipe.fr (на језику: француски). 3. 9. 2023. Приступљено 26. 9. 2024. 
  163. ^ Ryan, Barry (8. 9. 2023). „GP Québec: Arnaud De Lie takes first WorldTour win with powerful late sprint”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  164. ^ Ryan, Barry; Frattini, Kirsten (8. 9. 2023). „Adam Yates outsprints Pavel Sivakov to win Grand Prix Cycliste de Montréal”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  165. ^ Ostanek, Dani (24. 9. 2023). „Hirschi wins the Tour de Luxembourg as Johannessen solos to final stage win”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  166. ^ Farrand, Stephen (2. 10. 2023). „Van Aert outsprints Albanese and Bagioli to win Coppa Bernocchi”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  167. ^ Ryan, Barry (3. 10. 2023). „Tre Valli Varesine: Ilan Van Wilder reacts to proposed Jumbo-Visma - Soudal-QuickStep merger after solo victory”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  168. ^ Farrand, Stephen (7. 10. 2023). „‘This was the hardest’ - Tadej Pogačar makes history with Il Lombardia hat trick”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  169. ^ Ostanek, Dani (10. 2. 2024). „Vuelta a Murcia: Ben O'Connor takes victory with 12km solo attack”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  170. ^ Ostanek, Dani (11. 2. 2024). „Clásica de Almería: Olav Kooij opens 2024 account with sprint win”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  171. ^ Weislo, Laura (18. 2. 2024). „Remco Evenepoel wins 2024 Volta ao Algarve as Dani Martinez seizes stage victory”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  172. ^ Frattini, Kirsten (24. 2. 2024). „Juan Ayuso wins four-up sprint to secure victory at Faun-Ardèche Classic”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  173. ^ Frattini, Kirsten (25. 2. 2024). „Late-race attack nets Marc Hirschi the victory at Faun Drome Classic”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  174. ^ Farrand, Stephen (2. 3. 2024). „Tadej Pogacar dominates Strade Bianche with long-range assault to Siena”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  175. ^ Farrand, Stephen (10. 3. 2024). „Tirreno-Adriatico: Vingegaard claims overall as Milan wins stage 7 sprint”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  176. ^ Ryan, Barry; Farrand, Stephen (22. 2. 2024). „E3 Saxo Classic: Mathieu van der Poel takes stunning solo win”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 9. 2024. 
  177. ^ Weislo, Laura (27. 3. 2024). „Dwars door Vlaanderen: Matteo Jorgenson wins solo on dramatic day in Flemish hills”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  178. ^ Ryan, Barry; Stuart, Peter (31. 3. 2024). „Tour of Flanders: Mathieu van der Poel smashes Monument with massive solo victory”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  179. ^ Benson, Daniel (14. 4. 2024). „Amstel Gold Race: Tom Pidcock takes victory from four-man group”. globalcyclingnetwork.com. Архивирано из оригинала 14. 4. 2024. г. Приступљено 26. 9. 2024. 
  180. ^ Ryan, Barry (14. 4. 2024). „Tom Pidcock edges out Marc Hirschi to win Amstel Gold Race”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  181. ^ Ostanek, Dani (17. 4. 2024). „La Flèche Wallonne: Stevie Williams dominates decisive Huy ascent for signature win”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  182. ^ Stuart, Peter (17. 4. 2024). „Liège-Bastogne-Liège: Tadej Pogačar crushes the field on La Redoute to take solo sixth Monument victory”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  183. ^ Rogers, Owen (9. 6. 2024). „2024 Critérium du Dauphiné: Primož Roglič wins overall despite late scare as Jorgenson attacks”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  184. ^ „Paul Lapeira (Decathlon-AG2R La Mondiale) champion de France chez lui en Normandie”. lequipe.fr (на језику: француски). 23. 6. 2024. Приступљено 26. 9. 2024. 
  185. ^ Moultrie, James (29. 6. 2024). „Tour de France: Romain Bardet steals the show on stage 1 to claim first maillot jaune”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  186. ^ Lowe, Felix (2. 7. 2024). „Tour de France 2024 stage 4 – Tadej Pogacar soars back into yellow with sublime solo win in the Alps”. eurosport.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  187. ^ Ryan, Barry (2. 7. 2024). „Tour de France: Tadej Pogačar snares yellow with stage 4 victory in high mountains”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  188. ^ „Tour de France 2024: Mark Cavendish claims historic stage win record”. bbc.com. 3. 7. 2024. Приступљено 26. 9. 2024. 
  189. ^ Farrand, Stephen (11. 7. 2024). „Tour de France: Biniam Girmay the new sprint boss, takes third win on stage 12”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  190. ^ Farrand, Stephen (18. 7. 2024). „Tour de France: Victor Campenaerts surges from three-rider breakaway for stage 18 victory”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  191. ^ Ostanek, Dani (21. 7. 2024). „Tour de France: Tadej Pogačar punctuates third GC title with dominant stage 21 win in Nice”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  192. ^ „Thomas Voeckler a choisi Alaphilippe, Laporte, Madouas et Vauquelin pour la course en ligne des JO”. eurosport.fr (на језику: француски). 8. 7. 2024. Приступљено 26. 9. 2024. 
  193. ^ а б в Lowe, Felix (3. 8. 2024). „Paris 2024 Olympics - Cycling Men's Road Race: Remco Evenepoel completes historic double ahead of French duo”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  194. ^ Verdelet, Arthur (3. 8. 2024). „Doublé inédit pour Remco Evenepoel, Valentin Madouas et Christophe Laporte complètent le podium”. lequipe.fr (на језику: француски). Приступљено 26. 9. 2024. 
  195. ^ Fotheringham, Alasdair (3. 8. 2024). „Paris Olympics: Remco Evenepoel overcomes puncture and powers to second gold in Paris with convincing men's road race victory”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  196. ^ Farrand, Stephen (13. 8. 2024). „Tour du Limousin: Orluis Aular wins uphill finish on stage 1”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  197. ^ Farrand, Stephen (16. 8. 2024). „Tour du Limousin: Mathieu Burgaudeau wins stage 4 while Alex Baudin secures overall victory”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  198. ^ „Marc Hirschi launches late attack and wins Bretagne Classic-Ouest France”. cyclingnews.com. 25. 8. 2024. Приступљено 26. 9. 2024. 
  199. ^ Ostanek, Dani (1. 9. 2024). „Tim Wellens wins Renewi Tour as Arnaud De Lie takes stage 5 victory”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  200. ^ „Grand Prix Cycliste de Québec 2024: Matthews completes hattrick”. cyclingstage.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  201. ^ Weislo, Laura (13. 9. 2024). „GP Québec: Michael Matthews holds off Girmay, Molard to win uphill bunch sprint”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  202. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2024 GP Cycliste de Montréal (World Tour), Canada”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 26. 9. 2024. 
  203. ^ Frattini, Kirsten; Moultrie, James (15. 9. 2024). „GP Montréal: Tadej Pogačar secures victory with dominant solo performance”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  204. ^ Frattini, Kirsten (18. 9. 2024). „GP Montréal: Tadej Pogačar secures victory with dominant solo performance”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  205. ^ Ostanek, Dani (22. 9. 2024). „Antonio Tiberi secures final-day overall victory at the Tour de Luxembourg”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 9. 2024. 
  206. ^ „Tour de France. Valentin Madouas : « Envie d’y être ! »”. letelegramme.fr (на језику: француски). 9. 7. 2018. Приступљено 26. 9. 2024. 

Спољашње везе

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валентен_Мадуа&oldid=28772590”