Veljko Janković (kamenorezac)

Veljko Janković
Lični podaci
Nadimak	Čabro
Datum rođenja	1852.
Mesto rođenja	Ljutice (Požega), Kneževina Srbija
Datum smrti	1915.(1915-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (62/63 god.)
Mesto smrti	Ljutice (Požega), Kraljevina Srbija
Umetnički rad
Polje	Klesarstvo
Pravac	Kamenorezaštvo zapadne Srbije

Veljko Janković (1852−1915) bio je kamenorezac iz Ljutica (Opština Požega). Rodonačelnik narodnog kamenoreza na prostoru južne podgorine Maljena.

Izrađivao je nadgrobne spomenike i krajputaše širom Požeškog i Crnogorskog sreza od 1885, pa do pomora tifusa nakon Kolubarske bitke 1915.

Život

Spomenik kamenorescu Veljku Jankoviću (†1915) i četvorici sinova stradalih u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.

Spomenik Veljkovoj ženi Jerini i petom sinu koji je stradao u Prvom svetskom ratu 1915. godine.

Veljko Janković potomak je stare porodice Vasović iz Kolašina. Iako za ono vreme imućan, „promućurnost i zanadžijska dovitljivost su ga uputile na dodatnu zaradu”. Vremenom je izrastao u cenjenog i traženog majstora.

Sa suprugom Jerinom Veljko je imao petoricu odralih sinova: Vojislava, Pavla, Momčila, Stojana i Radosava. Kamenorezom su se, zajedno sa ocem, uspešno bavila dva najstarija, Vojislav i Pavle.

...Ali su im Balkanski i Prvi svetski rat svima zauvek ućutkali kucaje dleta. Sinovi, kao vojnici Desetog puka, izginuli i pomrli, a otac presvisnuo, više od prevelike tuge nego od grozničave vrućice - pegavog tifusa. Zla sudbina mladih Čabrovaca najbolje svedoči kako su ratovi zacrnili Srbijom. Za četiri godine propade u vihoru ratovanja iz Jankovića porodice i starešina i dom i sav njegov muški punoletni porod.

Veljko Janković umro je početkom 1915. kada mu je „srce prepuklo” za Pavlom koji je preminuo u požeškoj bolnici, ne sluteći da će do kraja godine stradati i dva preostala sina. Ostala je samo Jerina sa unucima - da im spomen podigne.

Ipak, kamenorezačka „vreža” Jankovića nije se prekinula. Klesanjem je nastavio da se bavi Veljkov unuk od najstarijeg sina Vojislava, Ljubiša, a nakon njega i praunuk Veselin.

Spomenik Veljku Jankoviću (†1915) i sinovima Vojislavu (†1912), Pavlu (†1915), Momčilu (†1913) i Stojanu (†1915) (Ljutice, Jankovića groblje)

Ovde počiva telo

VELjKA JANKOVIĆA

bivšeg kamenoresca iz Ljutica.ѕ

Živeo je časno i pošteno 63 god,

a umro 25. februara 1915. god.

Spomen podiže žena Jerina

sa unucima:

I sina mu

VOJISLAVA JANKOVIĆA

[borca] 4 čete 2 bataliona H puka.

Živijo 35 god. a umro kod Ljum Kule

u bolnici 15. novembra 1912.

Spomen podigoše žena Stanimirka

i sinovi Života i Ljubiša:

Ovde počiva

PAVLE JANKOVIĆA

[borac] 4 čete 2 bataliona H puka.

Živeo je 32. god.

a umro je 14. januara 1915.

u bolnici u Požezi.

Spomen podigoše

žena Darinka

i sinovi Dragoslav i Antonije:

MOMČILO JANKOVIĆ

[borac] 4 čete 2 bataliona H puka.

Živeo 25 god.

a pogibe 18og juna 1913. god.

na Drenku.

STOJAN JANKOVIĆ

[borac] mitraljez. odelenja H puka.

Živeo je 22 god.

a umro je 28. decembra 1915. god

u Albaniji.

Spomen podiže Jerina

sa unucima.

Spomenik Jerini Janković (†1928) i sinu Radosavu (†1915) (Ljutice, Jankovića groblje)

Ovde počiva

RADOSAV

sin Veljka i Jerine Janković

Poživi 22 god.

Kao regrut pogibe

u Svetskom ratu

u najlepšem cvetu

svoje mladosti

za slobodu i Otadžbinu

6. okt. 1915. god.

Ovde počiva telo

JERINE

žene pok. Veljka Jankovića

Poživi 70 god. časno i pošteno

a umre 26. jan. 1928. god.

Spomen podigoše čiči i babi

Života, Ljubiša, Drago i Antonije,

snaje Caja i Darinka i

sestra Milomirka:

Delo

Veljko Janković nadgrobno spomenje izrađivao od beličastog, sitnozrnog „kablarca”. U njegovim rukoradima, naročito izradi figura, evidentan je uticaj kamenoresca Josifa Simića Teočinca. Ljudske likove je modelovao je bareljefno, možda i nešto bolje od Josifa: uglađenije, nežnije, produhovljenije. Najbolja ostvarenja svakako su prikazi mladih majki, pomrlih zajedno s tek rođenim čedima, koje nalikuju prikazima „strastne” Bogorodice sa ikona i fresaka.

Figure su prirodnijih proporcija. Većina muških likova ima po neki „osoben znak” ili predmet koji bliže određuje njegovu profesiju i imovinski status. Izradio je i nekoliko figura konjanika, koji plene „naivističkim” prikazom.

Nadgrobnike je ukrašavao religioznim simbolima i floralnom ornamentikom. Rukopis mu je lep i čitak, a kao i drugi majstori tog doba, spomenike bojio. Osim crne i bele, koristio je tamno plavu, „ciglasto” crvenu i žućkastozelenu.

Na spomenicima ponekad se potpisivao: „Pisa Veljko Janković”, „Izradi Veljko Janković iz Ljutica”, „Izradi Veljko Janković i sinovi”.

Po majstorstvu izrade, likovnim elementima i stilsko-kompozicionim rešenjima, Veljko Janković uzdigao se do najboljeg kamenoresca požeško-kosjerićkog kraja. Izvršio je uticaj na klesarsko delo svojih sinova - Vojislava i Pavla i nekoliko mlađih majstora, od kojih je svakako najpoznatiji Pantelija Dragutinović iz Kalenića.

Epitafi

Krajputaš Janku Pavloviću (†1885) (Bogdanica)

JANKO PAVLOVIĆ

iz Bogdanice

živijo 26 g.

a pogibe 4-og novembra 1885. g.

u srpskobugarskome ratu

na Vladisavcima

braneći srpsku otadžbinu

ostaše mu kosti na bojnom polju.

Ovaj putni spomen spodiže

njegova jedina ćerka Ljeposava

sa svoim mužem Ilijom Radovanovića

iz Tometina polja

u 1907. g.

Izradi Veljko Janković

iz Ljutica i sin.

Spomenik pisaru Tihomiru Filipoviću (†1895) (Duškovci)

Pred ovim spomenom počiva

TIHOMIR FILIPOVIĆ

biv. Pisar

opštine duškovačke,

koi poživi 26 g. svog života.

Svojom naukom

sa svakim lepo poživi

i polaga trud za narodne

i državne interese.

U tome zvanju

pogibe iznenadno od hajduka

u mekani duškovačkoj

na Drugi Vaskrs

ove 1895. g.

Obeležje Vojinu Petkoviću (†1896) (Bogdanica)

Ovde odmorene kosti

i telo upokojenog

VOINA PETKOVIĆA

iz Bogdanice

prateći tužno u groblje

Koji poživijo radno

35 g svog života

U najljepše doba

ožalosti majku

17 avgusta 1896.

Bog da mu dušu prosti

Majka Vasilija

i njegovi sinovi

Milenko Dragiša Staniša i Velisav

i njeg supruga Miloika

da im src žalost prođe.

Galerija

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Literatura

• Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. 
• Savović, Saša (2009). Srce u kamenu: krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0181-5. 
• Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2, dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2. 
• Despotović, Milijan (2021). Žive kamene duše : (krajputaši u Crnogorskom srezu). Kosjerić: Udruženje potomaka ratnika 1912-1920 general "Ljubomir Marić". ISBN 978-86-915397-4-0.