Didje Drogba

Didje Drogba
Drogba 2019. godine
Lični podaci
Puno ime	Didje Iv Drogba Tebili
Nadimak	„Slon“ „Didi“ „Tito“ „Poglavica“
Datum rođenja	(1978-03-11)11. mart 1978.
Mesto rođenja	Abidžan, Obala Slonovače
Visina	1,88 m
Masa	91 kg
Pozicija	napadač
Juniorska karijera
1898—1989	Dinkerk
1989–1990	Tursing
1990—1991	Abevil
1991–1993	Van
1993—1997	Levaloa
1997–1998	Le Man
Seniorska karijera*
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1998—2002	Le Man	64	(12)
2002—2003	Gengan	45	(20)
2003—2004	Olimpik Marselj	35	(32)
2004—2012	Čelsi	226	(100)
2012—2013	Šangaj Šenhua	11	(8)
2013—2014	Galatasaraj	37	(15)
2014—2015	Čelsi	28	(4)
2015—2017	Montreal	33	(21)
2017—2018	Finiks rajzing	26	(17)
Ukupno		497	(210)
Reprezentativna karijera**
2002—2014	Obala Slonovače	104	(65)
Nagrade Fudbal Predstavljajući Obalu Slonovače Afrički kup nacija Egipat 2006. Gabon / Ekvatorijalna Gvineja 2012.
* Datum aktuelizovanja: 11. februar 2023. ** Datum aktuelizovanja: 11. februar 2023.

Didje Iv Drogba Tebili (fr. Didier Yves Drogba Tébily; Abidžan, 11. mart 1978) bivši je fudbaler iz Obale Slonovače, koji je igrao na poziciji napadača. Bivši je kapiten i najbolji strijelac u istoriji reprezentacije Obale Slonovače. Najviše vremena proveo je u Čelsiju, za koji je postigao 164 gola i četvrti je najbolji strijelac kluba u istoriji, kao i najbolji strani strijelac. Izabran je za najboljeg igrača Čelsija ikada od strane navijača, u anketi koju je sproveo klupski časopis 2012. godine, a u kojoj je učestvovalo oko 20.000 navijača. Takođe, izabran je u idealni tim kluba za deceniju 2010—2020. u anketi koju je časopis sproveo 2020. godine. U izboru za najboljeg Afričkog fudbalera svih vremena po izboru časopisa Africa Top sports našao se na četvrtom mjestu, iza Samjuela Etoa, Džordža Vee i Rožea Mile. Bio je poznat po svojoj fizičkoj snazi, brzini, sposobnosti u vazduhu, snažnim i preciznim udarcima, kao i kontroli lopte. Dobio je nagradu za afričkog fudbalera godine dva puta, dok je u izboru četiri puta bio na drugom mjestu po čemu je rekorder, tri puta je bio na trećem mjestu po čemu je takođe rekorder, a rekorder je i po broju izbora u najbolja tri afrička fudbalera godine sa ukupno devet.

Juniorsku karijeru počeo je sa deset godina, a sa 18 godina je počeo profesionalnu karijeru u Le Manu, koji se tada takmičio u Drugoj ligi Francuske. Godine 2002. prešao je u Gengan, a nakon što je u sezoni 2002/03. postigao 17 golova na 34 utakmice, prešao je u Olimpik Marselj, gdje je sezonu 2003/04. završio kao treći strijelac lige sa postignutih 19 golova i pomogao je timu da dođe do finala Kupa UEFA.

U julu 2004. prešao je u Čelsi za 24 miliona funti, čime je postao najskuplje plaćeni fudbaler iz Obale Slonovače u istoriji. U sezoni 2004/05. prvoj u klubu, osvojio je Premijer ligu, prvu za Čelsi nakon 50 godina. U sezoni 2005/06. pomogao je klubu da osvoji drugu titulu zaredom, dok je u sezoni 2006/07. postao prvi igrač koji je postigao gol u finalima FA Kupa i Liga Kupa u istoj sezoni i izabran je u idealni tim godine u izboru FIFPro za 2007. U martu 2012. godine, postao je prvi afrički fudbaler koji je postigao 100 golova u Premijer ligi. Dva mjeseca kasnije, postigao je gol u pobjedi protiv Liverpula u finalu FA Kupa, čime je postao prvi igrač u istoriji koji je postigao gol u četiri finala FA Kupa. U maju iste godine, postigao je gol za izjednačenje u 88. minutu u finalu Lige šampiona protiv Bajern Minhena, a zatim je postigao odlučujući gol za pobjedu na penale i prvu titulu prvaka Evrope za Čelsi. Nakon osam godina, napustio je klub na ljeto 2012. i prešao je u Šangaj Šenhua, gdje je proveo šest mjeseci, a zatim je prešao u Galatasaraj, za koji je postigao gol za pobjedu u finalu Kupa Turske 2013. Nakon dvije godine, na ljeto 2014. vratio se u Čelsi. Sa odigranih deset finala sa klubovima, osvojenih deset trofeja i postignutih deset golova, opisan je kao „ultimativni igrač za velike utakmice“. Godine 2015. prešao je u kanadski Montreal impakt, gdje je proveo dvije sezone i postigao 23 gola na 41 utakmici. Godine 2017. prešao je u Finiks rajzing, čiji je bio jedan od vlasnika. Za klub je odigrao 26 utakmica i postigao 17 golova, a na ljeto 2018. završio je karijeru, sa 40 godina. Na dan 21. aprila 2022. uvršten je u Kuću slavnih Premijer lige.

Za reprezentaciju Obale Slonovače igrao je u periodu od 2002. do 2014. godine, a imenovan je za kapitena 2006. godine. Bio je član tima na Svjetskom prvenstvu 2006. prvom za reprezentaciju, na kojem je postigao i prvi gol za reprezentaciju na Svjetskom prvenstvu u istoriji. Predvodio je tim do dva finala Afričkog kupa nacija: 2006. i 2012. a oba puta je Obala Slonovače izgubila na penale, od Egipta i Zambije. Bio je kapiten na Svjetskim prvenstvima 2010. i 2014. na kojima je Obala Slonovače oba puta ispala u grupnoj fazi. Na dan 8. avgusta 2014. završio je reprezentativnu karijeru, a sa postignutih 65 golova na 105 utakmica, najbolji je strijelac u istoriji Obale Slonovače.

I u toku i nakon završetka karijere, bavio se društvenim problemima u Africi, a igrao je ključnu ulogu u postizanju mira u svojoj domovini u toku Građanskog rata 2005. Godine 2007. imenovan je za ambasadora dobre volje u programu Ujedinjenih nacija za razvoj, dok je u decembru 2018. godine postao potpredsjednik međunarodne organizacije Mir i sport. Našao se na spisku 100 najuticajnijih ljudi na svijetu u izboru časopisa Time 2010. godine, dok je 2020. dobio nagradu predsjednika Uefe.

Djetinjstvo i juniorska karijera

Rođen je u Abidžanu, gradu koji se nalazi na južnoj obali Obale Slonovače, kao pripadnik Bete naroda. Njegova porodica je pripadala srednjoj klasi; njegov otac Albert je radio u velikoj banci u Abidžanu, dok je njegova majka Klotilda završavala studije u vrijeme kada se porodila dok je bila u desetom mjesecu trudnoće, a takođe je planirala da se zaposli u banci. Rođen je kao prvo dijete u porodici, a ima dvije sestre i tri brata. Prohodao je sa sedam mjeseci, a kada je bio mali, majka mu je dala nadimak „Tito“, po predsjedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu, kome se divila. Od malih nogu je zavolio fudbal i često ga je igrao, a idol mu je bio Dijego Armando Maradona. Njegov ujak, Mišel Goba, bio je profesionalni fudbaler i živio je u Francuskoj. Ponekad je dolazio u Obalu Slonovače da posjeti porodicu. Drogba je idealizovao svog ujaka, želio je da se ugleda na njega, zbog čega je tražio da ode sa njim u Francusku, a roditelji, koji su željeli bolju budućnost za svog sina, dali su saglasnost za to i sa pet godina se preselio u Francusku da živi sa ujakom. Kasnije je istakao da je selidba i odvojenost od roditelja u ranom dobu dosta uticala na njegov karakter, a o putovanju je izjavio: „morao sam da putujem sam, imao sam samo pet godina. Sjećam se da mi je ova stvar visila oko vrata, etiketa na kojoj je pisalo kako se zovem, a stjuardesa je pazila na mene. Bilo je veoma, veoma teško.“ Prvi francuski grad u koji se nastanio bio je Brest, gdje je njegov ujak u tom trenutku igrao u istoimenom klubu. Nije morao da uči francuski, jer mu je to bio maternji jezik. U svom razredu u školi, bio je jedino crno dijete, što mu je otežavalo izgradnju odnosa sa drugovima iz razreda koji su ga negativno tretirali zbog drugačije boje kože. Njegovu situaciju su otežavale i česte selidbe sa ujakom u druge francuske gradove, pošto je Mišel često mijenjao klubove. Zbog tih promjena, s vremena na vrijeme morao je da se preseli u novu školu i počne da se prilagođava novim drugovima iz razreda. Ubrzo nakon preseljenja u Francusku, ujak Mišel i njegova žena počeli su proces dobijanja formalnog starateljstva nad njim, ali je proces trajao dugo i on nije mogao da ostane u zemlji nakon što je papirologija istekla, zbog čega se, nakon tri godine u Francuskoj, vratio roditeljima u Obalu Slonovače. Kasnije je izjavio: „kada sam stigao u Francusku, svaki dan sam plakao. Ne zato što sam bio u Francuskoj – mogao sam da budem bilo gdje – već zato što sam bio tako daleko, daleko od svojih roditelja. Mnogo su mi nedostajali.“

Drogba u Abidžanu 2008. godine.

U domovini je igrao fudbal svakog dana na parkingu u gradu, a godinu dana nakon povratka, njegov ujak je popunio potrebna dokumenta za starateljstvo i on se vratio u Francusku. Godine 1987. sa devet godina, prvi put se upisao u fudbalsku školu, u klubu Dinkerk, gdje je njegov ujak igrao u tom trenutku. Ujak ga je naučio mnogim fudbalskim vještinama i imao je veliki uticaj na razvoj njegovog stila igre. Zbog selidbe u druge gradove sa ujakom, promijenio je nekoliko klubova, igrao je u Tursingu, Abevilu i Vanu. Godine 1991. i njegovi roditelji su otputovali u Francusku nakon što su izgubili poslove zbog finansijske nestabilnosti u državi, nastanivši se u Vanu, gdje su iznajmili malu sobu, a odlučili su da je za Didjea najbolje da ostane kod ujaka. Otac nije odobravao njegovu želju da postane profesionalni fudbaler. Smatrao je da ga sport odvlači od škole, jer su mu se ocjene pogoršale nakon što je počeo da trenira, zbog čega je jednom morao da ponavlja godinu. Obećao je ocu da će poboljšati svoje ocjene i da neće igrati fudbal godinu dana, što je i uradio. Godine 1993. nakon što su mu se roditelji preselili u Ontoni u predgrađu Pariza, sa 15 godina se vratio da živi sa njima i braćom i sestrama, a nakon poboljšanja školskih ocjena, otac mu je dozvolio da ponovo počne da igra fudbal i primljen je u akademiju lokalnog kluba Levaloa. U početku je igrao na poziciji desnog beka, ali je kasnije, po savjetu ujaka, koji mu je rekao da su svi u porodici napadači, počeo da igra na poziciji centralnog napadača. Otac i dalje nije odobravao njegovu želju da postane fudbaler. U periodu poslednjih dana školovanja u Francuskoj, bilo je neophodno izabrati buduću specijalnost njihovog rada, a Drogba je, pod pritiskom svog oca, izabrao profesiju računovođe. To je uradio zbog rasporeda časova koji mu je omogućavao da putuje na treninge u Levaloa Pere. U klubu je proveo četiri godine, nakon čega je razmišljao o prelasku na viši nivo, pošto je klub igrao samo na amaterskom nivou. Ujak mu je dogovorio da ode na probu u Ren, ali on nije obavijestio svog trenera u Levaloi — Žaka Lonkara. Na probi je bilo 100 igrača, a na kraju ih je ostalo više od tri, ali Drogba nije izabran. Kada se vratio u Levalou, trener mu je rekao da je obavijestio skaute u Renu da je neposlušan jer ga nije poštovao time što ga nije obavještavao, zbog čega mu je Drogba rekao da će napustiti fudbal. Ubrzo nakon Rena, otišao je na probu u Gengan, ali je već na drugom treningu slomio petu metatarzalnu kost, što ga je spriječilo da pređe u profesionalni tim. Lonkar ga je povezao sa akademijom Pariz Sen Žermena i trenerom Le Mana. Nije mogao odmah da postigne dogovor sa akademijom, a nakon što je stigla ponuda od Le Mana, odlučio je da pređe tamo.

Profesionalna karijera

Le Man

Kada je završio školu, preselio se u Le Man da studira računovodstvo na Univerzitetu i da igra u mlađim kategorijama istoimenog kluba. Kasnije je istakao da je u Le Manu prvi put osjetio ono što se traži od profesionalnog fudbalera. Imao je zasluge, potencijal i određene vještine, ali njegova glavna mana u to vrijeme bila je fizička forma, na koju je uticala i povreda metatarzalne kosti koju je doživio prije prelaska u klub. Nije bio spreman za svakodnevne pritiske na treninzima, ali je trener kluba — Mark Vesterlop vjerovao u njegov potencijal. Vesterlop je kasnije izjavio: „Didjeu je bilo potrebno četiri godine kako bi bio sposoban da trenira svaki dan i igra svake nedelje. Vidio sam da je prošao kroz teške trenutke, teška mu je bila porodična situacija: živio je kod ujaka, pa kod roditelja. Trebalo mu je vremena da sve to svari.“ On nikad nije bio u fudbalskoj akademiji i ozbiljno je počeo da trenira tek u odraslom dobu. Zbog promijenjenog režima treninga i povećanog opterećenja, počeo je da zadobija mnogo povreda; neke su bile lakše, a neke ozbiljnije, zbog čega je morao da pauzira po nekoliko mjeseci, a ponekad je morao da pauzira i do šest mjeseci. U oktobru 1997. godine, posle nekoliko mjeseci u timu, ponovo je slomio metatarzalnu kost, ali na drugom stopalu. Na kraju sezone, slomio je skočni zglob i lisnu kost, zbog čega je sumnjao u svoju budućnost u fudbalu. Nije uspio da obnovi ugovor sa klubom, a šanse da klub produži ugovor sa traumatskim igračen koji je zadobio tešku povredu bile su male, ali je ugovor na kraju ipak produžen.

Kada je napunio 21 godinu, shvatio je da mora da mora što prije da se formira kao igrač ili će imati male šanse da postane profesionalni fudbaler. Do početka svoje druge sezone u klubu, nastavio je sa treninzima, odlučan da poboljša svoju kondiciju. Ubrzo je počeo da igra za drugi tim i postiže golove, a jednom je bio uvršten u prvi tim, ali je ostao na klupi cijelu utakmicu. Na kraju sezone je ipak debitovao za prvi tim, 22. maja 1999. na utakmici protiv Kana. Nakon toga, ponuđeno mu je da potpiše svoj prvi profesionalni ugovor sa klubom. Tada je već imao 21 godinu, što se smatralo ozbiljnim dobom za igrača početnika po fudbalskim standardima, ali trener Vesterlop je nastavio da veruje u vjeruje u njega i htio je da mu pruži šansu u prvom timu. Takođe u to vrijeme, dobio je svog prvog agenta — Pape Dijufa, a iste godine je dobio sina Isaka sa suprugom Alom, za šta je kasnije istakao da je bila ključna prekretnica u njegovom životu. U prvoj sezoni u prvom timu postigao je sedam golova na 30 utakmica, nakon čega je ponovo slomio lisnu kost. Uz njegovu povredu, došlo je i do pogoršanja klupskih rezultata na početku sezone 2000/01. zbog čega je trener Vesterlop dobio otkaz i zamijenio ga je Tjeri Gude. Danijel Kuzen se ustalio u startnoj postavi, a kada se Drogba oporavio, uglavnom je bio na klupi i nije postigao nijedan gol u sezoni. U sezoni 2001/02. ponovo se vratio u startnu postavu i postigao je pet golova na 21 utakmici.

Gengan

Na zimu 2002. godine, francuski prvoligaš Gengan je izrazio interesovanje za transfer Drogbe, tražeći igrača za poziciju napadača. Le Man nije htio da ga pusti, ali mu je ugovor isticao sledećeg ljeta, što bi mu omogućilo da besplatno napusti klub. Da ne bi izgubio novac, Le Man je pristao da ga proda, a za njegov transfer plaćeno je 80.000 funti. Nekoliko dana nakon transfera, prijavljen je za utakmicu Gengana protiv Meca, pošto su očekivali da će on postati glavni strijelac u timu. Na dan 30. januara 2002. godine, debitovao je za Gengan protiv Meca, postigavši gol na debiju za pobjedu od 4 : 2. Uprkos tome što je postigao gol na debiju, rijetko je davao golove do kraja te sezone, postigao je tri na 11 utakmica, zbog čega je trenersko osoblje sumnjalo u njegove sposobnosti. Gengan se do poslednjeg kola borio da ostane u Ligi 1 i uspio je da izbori opstanak. U sezoni 2002/03. postigao je 17 golova na 34 utakmice u ligi, završivši na trećem mjestu liste strijelaca, iza Paulete i Šabanija Nonde, a Gengan je sezonu završio na sedmom mjestu, što je bio najbolji rezultat u istoriji kluba. Kasnije je istakao da je toliko golova postigao zahvaljujući saigraču Floranu Maludi, sa kojim je postao dobar prijatelj, a sa kim je ponovo igrao u istom timu u nastavku karijere. Na kraju sezone, vodeći klubovi Francuske — Olimpik Lion i Olimpik Marselj, željeli su da ga kupe. Odlučio je da pređe u Marselj, za koji je navijao od malena.

Olimpik Marselj

Marselj ga je platio 3,3 miliona funti, odnosno oko 6 miliona evra. U novom klubu je uspio da se brzo prilagodi novim saigračima i treneru Alenu Perenu. Igrao je u tandemu sa egipatskim napadačem Midom i počeo je da postiže golove na prvim pripremnim utakmicama. Već u prvom kolu Lige 1 u sezoni 2003/04. Marselj je igrao protiv Gengana u gostima, a Drogba je dobro dočekan od strane i igrača i navijača. Prvi gol za Marselj postigao je u avgustu 2003. godine, na gostovanju protiv Lansa u porazu od 2 : 1. Nakon toga, Marselj je pobijedio Austriju Beč u kvalifikacijama za Ligu šampiona 2003/04. i plasirao se u grupnu fazu. Dana 16. septembra 2003. odigrao je svoju prvu utakmicu u grupnoj fazi Lige šampiona i postigao prvi gol, u porazu na gostovanju protiv Real Madrida 4 : 2. U drugom kolu, postigao je het-trik u pobjedi protiv Partizana od 3 : 0, dok je u trećem kolu postigao gol u porazu od Porto 3 : 2 kući. Na kraju utakmice razgovarao je sa trenerom Porta — Žozeom Morinjom, koji je bio impresioniran njegovom igrom i izjavio je da će ga u budućnosti dovesti u tim kada bude imao priliku. Sezona nije bila uspješna za klub, koji je izgubio prvo mjesto u Ligi 1, dok je u Ligi šampiona završio na trećem mjestu u grupi. Iako je klub ispao u grupnoj fazi, Drogba je sa pet golova završio na petom mjestu liste strijelaca. Neki od igrača su bili u sukobu sa glavnim trenerom Perinom, a u timu nije bilo vođe koji bi mogao da sredi stvari. Tu ulogu je tokom sezone preuzeo Drogba, što je popravilo atmosferu među igračima, ali je Perin na zimu dobio otkaz. Pod novim trenerom Žozeom Anigom, postao je punopravni vođa tima, zajedno sa golmanom Fabjenom Bartezom, koji je došao u zimu 2004. Nakon što je klub završio na trećem mjestu u grupnoj fazi Lige šampiona, nastavio je takmičenje u Kupu UEFA, u kojem je stigao do finala, gdje je izgubio od Valensije 2 : 0. Drogba je sa šest golova završio kao jedan od četiri najbolja strijelca Kupa UEFA, zajedno sa Matejom Kežmanom, Alanom Širerom i Sonijem Andersonom. U francuskoj Ligi 1 postigao je 19 golova, završivši na trećem mjestu liste strijelaca, iza Džibrila Sisea i Aleksandera Fraja, dok je sezonu završio sa postignutih 32 gola u svim takmičenjima. Zbog svojih igara proglašen je za igrača godine u Francuskoj, a kao jedan od glavnih razloga za svoje dobre igre tokom sezone, naveo je dobru fizičku formu koju je uspio da stekne kroz stalne treninge, kao i rad sa novim ličnim fizioterapeutima.

Prije finala Kupa UEFA, poklonio je dres bazilici u Marselju — Notr Dam de la Gard, gdje je uokviren. Na kraju sezone produžio je ugovor sa klubom, ali je Čelsi, koji je na ljeto 2004. godine preuzeo Žoze Morinjo, poslao veliku ponudu za njegovu kupovinu, koju je Marselj prihvatio. Drogba nije želio da napusti klub, jer je bio zadovoljan i timom i uslovima života u Francuskoj, dok prelazak u Englesku nije doživljavao kao racionalnu odluku. Marselj je htio da dobije što više novca za njega, a i sumnjali su da će moći da nastavi da igra na istom nivou i narednih sezona. Pošto nije vidio samopouzdanje u rukovodstvu, promijenio je prvobitnu odluku i napustio tim.

Čelsi

2004—2006: Prilagođavanje i prvi trofej

Na dan 21. jula 2004. godine, prešao je u Čelsi za 24 miliona funti. Klub iz Levaloe, u čijem je omladinskom sastavu proveo četiri godine, dobio je procenat od njegovog transfera u iznosu od 600.000 funti. Taj novac je pomogao klubu da nastavi svoje postojanje i da unaprijedi stadion, koji je kasnije preimenovan u Drogbinu čast. Nakon njegovog dolaska u klub, trener Čelsija — Žoze Morinjo je kritikovan, novinari su smatrali da je napadač iz francuskog prvenstva, koji nije bio mnogo poznat širokom krugu gledalaca, plaćen previsoko. U novom klubu izabrao je broj 15, u čast datuma rođenja svog sina Isaka, jer je broj 11, koji je nosio u Marselju i prethodnim timovima, nosio vezista Dejmijen Daf. U vreme transfera nije znao engleski, što mu je predstavljalo problem na početku boravka u Engleskoj. Odmah po dolasku u klub, našao je zajednički jezik sa trenerom Morinjom, sa kojim je nastavio da održava dobre odnose i nakon što je otišao iz kluba. Na pozitivan odnos sa trenerom uticale su promjene u trenažnom procesu; Morinjo je veliku pažnju posvetio razvoju fudbalskih vještina, ne fokusirajući treninge samo na povećanje izdržljivosti, što ga je razlikovalo od trenera sa kojima je Drogba ranije radio i svidio mu se takav pristup treninzima.

Žoze Morinjo, kritikovan je nakon što je doveo Drogbu u Čelsi.

Na dan 30. jula 2004. debitovao je za Čelsi u prijateljskoj utakmici protiv Rome; ušao je u igru u drugom poluvremenu i postigao gol u pobjedi od 3 : 0. Prvu zvaničnu utakmicu odigrao je 16. avgusta, kada je asistirao Ejduru Gvidjonsenu za pobjedu od 1 : 0 protiv, Mančester junajteda. Prvi gol za klub dao je u trećem kolu Premijer lige, kada je postigao glavom vodeći gol u pobjedi od 2 : 0 protiv Kristal Palasa. Kasnije je izjavio da se nije odmah navikao na moćni fudbal koji su igrali mnogi engleski timovi, kao i na veliku brzinu igre uopšte i veliki broj utakmica. Trebalo mu je vremena da se prilagodi tom sistemu, a i dalje je bio uznemiren zbog toga što je morao da napusti Marselj. Naredni gol postigao je mjesec dana nakon prvog, u pobjedi na gostovanju protiv Midlsbroa od 1 : 0 u sedmom kolu, nakon čega je na utakmici protiv Liverpula u osmom kolu pokidao mišić stomaka, zbog čega je morao na operaciju i pauzirao je skoro dva mjeseca, propustvši sedam utakmica u Premijer ligi. U januaru, na dvije utakmice je postigao po dva gola: u pobjedi od 2 : 0 protiv Midlsbroa, kada je dao dva gola za dva minuta, kao i u pobjedi od 3 : 0 protiv Portsmuta. U prvoj utakmici osmine finala Lige šampiona 2004/05. protiv Barselone, dobio je crveni karton zbog sudara sa golmanom Viktorom Valdesom u 56. minutu, pri vođstvu Čelsija od 1 : 0; nakon kartona, Barselona je preokrenula i pobijedila 2 : 1. Zbog isključenja protestvovali su i trener i navijači, a sudija Anders Frisk počeo je da dobija prijetnje smrću poslije utakmice, zbog čega je odbio da sudi u revanšu. Čelsi je u revanšu pobijedio 4 : 2 i plasirao se u četvrtfinale. U tom periodu, Čelsi je stigao do finala Liga kupa, koje je odigrano krajem februara 2005. na stadionu Milenijum. Drogba je postigao gol u pobjedi od 3 : 2 protiv Liverpula nakon produžetaka, čime je osvojio prvi trofej u karijeri. U četvrtfinalu Lige šampiona, dao je po jedan gol u obje utakmice, a Čelsi je pobijedio Bajern Minhen i plasirao se u polufinale, gdje je izgubio od Liverpula. Čelsi je dominirao u Premijer ligi veći dio sezone, osvojivši titulu sa samo jednim porazom i 95 bodova, čime je postavio rekord lige. Bila je to druga titula prvaka Engleske za Čelsi, prva nakon 50 godina i prva od osnivanja Premijer lige. U svojoj prvoj sezoni u Engleskoj postigao je 16 golova na 40 utakmica u svim takmičenjima; deset u Premijer ligi, pet u Ligi šampiona i jedan u Liga kupu. Tokom sezone počeo je da uči engleski, a sprijateljio se i sa saigračima koji govore francuski — Vilijamom Galasom, Klodom Makeleleom i Žeremijem Nžitapom.

Sezonu 2005/06. počeo je utakmicom protiv Arsenala u Komjuniti šildu, na kojoj je postigao oba gola u pobjedi od 2 : 1. čime je osvojio treći trofej sa klubom. Prije početka sezone, Morinjo je vratio u klub Ernana Krespa, koji je bio na pozajmici u Milanu, čime je stvorio konkurenciju za mjesto u startnoj postavi između Drogbe i Krespa, preferirajući da ih koristi naizmjenično ili da ih mijenja tokom utakmice. Uprkos konkurenciji koja je stvorena između njih, slagali su se, ali pošto su se stalno mijenjali tokom sezone nisu mogli da steknu neophodan ritam nastupa. Tokom tog perioda, Čelsi je igrao sa samo jednim napadačem, ali je u drugom dijelu sezone Morinjo počeo da igra sa dva napadača. Sa pojavom drugog igrača u napadu igrao je rasterećenije, oslobođen stalnog čuvanja od strane odbrambenih igrača protivničkog tima i počeo je redovno da postiže golove. Uprkos tome, Čelsi je ispao u trećem kolu Liga kupa od Čarltona, izgubivši kući 5 : 4 na penale, dok je u Ligi šampiona ispao od Barselone u osmini finala.

U martu 2006. godine, bio je kritikova zbog incidenata na utakmicama protiv Fulama i Mančester Sitija. U oba meča, optužen je da je igrao rukom, kojom je sam sebi pomogao da iskontroliše loptu, nakon čega je postigao gol. Na utakmici protiv Fulama, gol mu je poništen, dok je na utakmici protiv Mančester Sitija priznat. Na utakmici protiv Mančester Sitija, navijači su ga izviždali zbog incidenta sa Ričardom Danom, koji ga je u žaru borbe udario prstom u oko, nakon čega je Drogba počeo da se grči od bolova, što je izazvalo negativnu reakciju i navijača Mančester sitija i Čelsija. U intervjuu poslije utakmice, zbog još uvijek slabog poznavanja jezika, rekao je novinaru da je zaista simulirao tu povredu, a engleski mediji su njegov odgovor prenijeli u negativnom svijetlu. U intervjuu koji je dao kasnije istog dana, izjavio je da nije bilo simulacije. Nakon utakmice, bio je nesrećan zbog toga što su mu navijači zviždali i sumnjao je u pozitivnu budućnost u klubu, zbog čega je razmišljao o odlasku, ali je na kraju ipak odlučio da ostane. U aprilu, postigao je gol u porazu 2 : 1 od Liverpula u polufinalu FA kupa. Na kraju sezone, Čelsi je uspio da osvoji titulu prvaka drugu sezonu zaredom, a Drogba je kasnije istakao da ga je odbrana titule konačno uvjerila da mu je budućnost povezana sa Čelsijem. U sezoni je postigao 16 golova, od kojih 12 u Premijer ligi, dva u Komjuniti šildu, kao i po jedan u Ligi šampiona i FA kupu, zahvaljujući čemu je bio drugi strijelac tima, iza Frenka Lamparda.

2006/07: Individualni uspjesi

Drogba prije utakmice sa Portom u Ligi šampiona 2007.

Prije početka sezone 2006/07. Krespo je napustio tim, otišao je na pozajmicu u Inter, dok je u klub došao Andrij Ševčenko iz Milana. Morinjo je ponovo planirao da igra sa dva igrača u napadu, a kao i sa Krespom, Drogba je uspio da uspostavi dobre odnose sa Ševčenkom, ali je kasnije izjavio da je Ševčenko bio sebičan, da se trudio da opravda uloženi novac, u čemu mu je on pomagao koliko je mogao, da ga nije vidio kao konkurenciju, ali da se on uvijek ponašao kao da je glavni u timu. Tokom ljeta klub je napustio i Dejmijen Daf, koji je otišao u Njukasl junajted, nakon čega je Drogba uzeo broj 11. Od samog početka sezone, počeo je da daje golove; na prvih pet utakmica postigao je gol na svakoj. U petom kolu, postigao je gol za pobjedu od 1 : 0 protiv Liverpula, tako što je primio loptu na grudi leđima okrenut golu, a zatim je u okretu pogodio poluvolej sa oko 20 metara. Odbrambeni igrač Liverpula Džejmi Karager, koji je čuvao Drogbu rekao je: „ne možete mnogo da uradite u određenim situacijama jer su bile tako dobre.“ Deset dana kasnije postigao je het-trik u pobjedi od 3 : 1 na gostovanju protiv Levskog iz Sofije u drugom kolu grupne faze Lige šampiona, postavši prvi igrač Čelsija koji je postigao het-trik u evropskim takmičenjima nakon Đanluke Vijalija 1997. Krajem oktobra, postigao je gol u 93. minutu za remi 2 : 2 na gostovanju protiv Barselone u četvrtom kolu grupne faze Lige šampiona, nakon čega je postigao het-trik u pobjedi od 4 : 0 protiv Votforda u 12. kolu Premijer lige. Na dan 26. decembra, postigao je oba gola u remiju protiv Redinga 2 : 2, dok je u februaru 2007. postigao dva gola iz slobodnog udaraca u pobjedi od 3 : 0 protiv Midlsbroa. Krajem februara postigao je oba gola u pobjedi od 2 : 1 protiv Arsenala u finalu Liga kupa, dok je u maju postigao gol za pobjedu od 1 : 0 nakon produžetaka protiv Mančester junajteda u finalu FA kupa, postavši prvi igrač koji je u istoj sezoni postigao gol u finalima oba kupa u Engleskoj i osvojio ih. Gol koji je postigao u finalu FA kupa bio je prvi gol postignut na stadionu Vembli. Uprkos njegovom učinku, Čelsi je završio na drugom mjestu u Premijer ligi, šest bodova iza Mančester junajteda, dok je u Ligi šampiona ispao u polufinalu od Liverpula nakon penala.

Sezonu je završio sa postignuta 33 gola u svim takmičenjima, od čega je dao 20 u Premijer ligi, gdje je završio kao najbolji strijelac. U januaru je proglašen za fudbalera godine Obale Slonovače ispred Kadera Kejte, Arune Dindana i Kolo Turea, nakon čega je u martu proglašen za Afričkog fudbalera godine ispred Samjuela Etoa i Mikaela Esjena, saigrača iz Čelsija. Našao se u idealnom timu Premijer lige za sezonu 2006/07. dok je u izboru za fudbalera godine Premijer lige završio na drugom mjestu, iza Kristijana Ronalda. Kasnije je u jednom intervjuu izjavio da je pojava snažnog konkurenta kao što je Ševčenka bila podsticaj da poboljša svoju igru, a takođe je istakao da se poslije uspješne sezone popravio i njegov odnos sa navijačima. Na kraju sezone, istraživan je njegov transfer iz Marselja u Čelsi 2004. godine, kao i transferi Esjena i Petra Čeha. U izvještaju lorda Džona Stivensa o korupciji u engleskom fudbalu 2007. godine, istaknuta je zabrinutost zbog nedostatka saradnje agenata Pinija Zahavija i Barija Silkmana, jer prvobitno nije bilo objavljeno da je Zahavi učestvovao u brojnim transferima, a kasnije nije dostavio istrazi potpune bankovne izvode zbog njihove povjerljive prirode.

2007/08: Finale Lige šampiona

Drogba tokom treninga u oktobru 2007.

Na početku sezone 2007/08. Čelsi je u septembru imao niz loših utakmica, zbog čega je, kao i zbog nesuglasica sa vlasnikom tima Romanom Abramovičem, Žoze Morinjo napustio, što je imalo snažan uticaj na Drogbu, koji je uspio da uspostavi dobar odnos sa njim tokom perioda zajedničkog rada. Objavljeno je da je plakao nakon što mu je Morinjo rekao da odlazi, a izjavio je: „Morinjov odlazak uništava izvjesnu familijarnost koju smo imali u klubu. Mnogi od nas su igrali prije svega za trenera. Sada moramo da zaboravimo ta osjećanja i da pronađemo drugi izvor motivacije.“ U poslednjim utakmicama prije odlaska, odsustvovao je sa terena zbog povrede koljena, a prvu utakmicu posle oporavka odigrao je pod vođstvom novog trenera Avrama Granta, na kojoj je dobio dva žuta kartona i prvi put u karijeri je isključen na utakmici engleske Premijer lige. Sredinom oktobra, po odlasku u reprezentaciju, dao je intervju za časopis France Football u kojem je rekao da ne zna da li će ostati u klubu i naredne sezone, izjavivši: „želim da napustim Čelsi. Nešto je pokvareno u Čelsiju, šteta je velika u svlačionici.“ Uprkos tome što je 2006. potpisao četvorogodišnji ugovor sa klubom, u intervjuu je naveo Real Madrid, Barselonu, Inter i Milan kao klubove koje favorizuje i gdje bi mogao da nastavi karijeru, ali je kasnije izjavio da se kaje zbog toga što je rekao i da je 100% posvećen Čelsiju, čime je prekinuo razne glasine o njegovom mogućem odlasku u narednim godinama. Na dan 20. oktobra 2007. godine, postigao je gol u pobjedi od 2 : 0 protiv Midlsbroa, dok je četiri dana kasnije postigao gol uz asistenciju u pobjedi od 2 : 0 protiv Šalkea u trećem kolu grupne faze Lige šampiona. Krajem oktobra postigao je dva gola uz jednu asistenciju u pobjedi od 6 : 0 protiv Mančester Sitija, dok je postigao dva gola i u pobjedi od 4 : 0 protiv Rozenborga u Ligi šampiona. U decembru 2007. završio je na četvrtom mestu u izboru za nagradu FIFA fudbaler godine, iza Kake, Lionela Mesija i Kristijana Ronalda.

Nastavio je da igra dobro i da postiže golove, ali se povrijedio u trening centru, zbog čega je odlučio da operiše koljeno i odsustvovao je četiri nedelje, propustivši u tom periodu utakmice protiv Valensije, Arsenala i Liverpula. Vratio se za utakmicu protiv Kvins Park rejndžersa u trećem kolu FA kupa, gdje je igrao poslednjih 30 minuta i nosio je kapitensku traku, nakon čega je otišao da igra za reprezentaciju na Afričkom kupu nacija. Zbog odsustva Drogbe i povrede Ševčenka, Čelsi je u januaru doveo Nikolu Anelku iz Boltona u napadu. Po povratku sa Afričkog kupa nacija u februaru 2008. postigao je gol u finalu Liga kupa, ali je Čelsi izgubio 2 : 1 od Totenhem hotspera. Na dan 23. marta 2008. postigao je oba gola u pobjedi od 2 : 1 protiv Arsenala u 31. kolu Premijer lige, zahvaljujući čemu je Čelsi nastavio borbu za titulu sa Mančester junajtedom.

Drogba i Robin van Persi, napadač Arsenala.

Na dan 26. aprila 2008. na utakmici protiv Mančester junajteda na Stamford bridžu u 36. kolu, udario je Nemanju Vidića u osmom minutu nogom u bradu; Vidić je glavom htio da izbaci loptu, Drogba je previše podigao nogu i udario ga. Vidić je pao na teren, usne su mu bile krvave, a kada su pokušali da ga izvedu sa terena bio je dezorjentisan, zbog čega su morali da ga iznesu na nosilima. Pri kraju prvog poluvremena, asistirao je Mihaelu Balaku za vodeći gol, nakon čega je Vejn Runi izjednačio u drugom poluvremenu, a Balak je postigao gol iz penala za pobjedu, zahvaljujući čemu se Čelsi izjednačio sa Mančester junajtedom po broju bodova na prvom mjestu na tabeli dva kola prije kraja. Nakon utakmice, vodila se rasprava da li je Drogba udario Vidića sa namjerom da ga povrijedi; pominjala se i utakmica iz novembra 2006. kada je Drogba takođe udario Vidića, a Aleks Ferguson istakao da smatra da je trebalo da dobije crveni karton, izjavivši da su takve situacije problem Premijer lige, dok mu je sudija Hauard Veb dao žuti karton, a Fudbalski savez Engleske nije preinačio odluku uprkos nagađanjima u medijima.

Prije revanš utakmice polufinala Lige šampiona protiv Liverpula, Rafael Benitez ga je optužio za simuliranje, izjavivši da može da sakupi dosije njegovih četvorogodišnjih ludorija, dok je Drogba odgovorio da veliki trener nikada ne bi tako napao igrača. Na dan 30. aprila, postigao je dva gola za pobjedu od 3 : 2 nakon produžetaka protiv Liverpula u revanš utakmici polufinala Lige šampiona, čime se Čelsi plasirao u finale prvi put u istoriji, a takođe je prvi put izbacio Liverpul u eliminacionoj fazi, nakon što je dva puta ispadao u polufinalu. Drogba je postao najbolji strijelac Čelsija u evropskim takmičenjima sa 17 golova, srušivši rekord Pitera Ozguda od 16. U poslednjem kolu Premijer lige, Čelsi je remizirao protiv Boltona i završio je na drugom mjestu, dva boda iza Mančester junajteda. U finalu Lige šampiona, Čelsi je igrao protiv Mančester junajteda na stadionu Lužnjiki u Moskvi. U 117. minutu, Drogba je dobio crveni karton nakon što je ošamario Vidića, postavši drugi igrač ikada koji je dobio crveni karton u finalu Lige šampiona, nakon Jensa Lemana 2006. i prvi koji je isključen zbog nasilničkog ponašanja. Utakmica je završena 1 : 1 poslije produžetaka, a Mančester junajted je pobijedio 6 : 5 na penale; Kristijano Ronaldo je promašio u trećoj seriji, dok se Džon Teri okliznuo prilikom šuta i promašio u petoj seriji, nakon čega je Edvin van der Sar odbranio udarac Anelke u sedmoj seriji. Pomoćni trener Čelsija — Henk ten Kate, izjavio je kasnije da je bilo planirano da Drogba šutira penal u petoj seriji, prije nego što je dobio crveni karton. Nekoliko dana prije finala, Drogbina baba po majci, sa kojom je bio dosta blizak, prebačena je u bolnicu, a kasnije je izjavio da zbog toga nije mogao da se skoncentriše na utakmicu, na kojoj je imao nekoliko prilika da postigne gol. Poslije finala, trener Grant je podnio ostavku.

Sezonu je završio sa postignutih 15 golova na 32 utakmice u svim takmičenjima, od čega je dao osam u Premijer ligi, kao i šest u Ligi šampiona, gdje je završio na diobi drugog mjesta liste strijelaca zajedno sa Fernandom Toresom, Džerardom i Mesijem, iza Kristijana Ronalda sa osam.

2008/09: Povrede i ispadanje iz startne postave

Drogba prije utakmice protiv Arsenala u maju 2009.

Na početku sezone 2008/09. Luis Felipe Skolari je postavljen za trenera, Klaudio Pizaro je otišao na pozajmicu u Verder Bremen, a Ševčenko u Milan i u klub su ostali Drogba i Anelka od klasičnih napadača. Skolari je na treninzima više vodio računa o izdržljivosti igrača, a ne o radu sa loptom, što njemu nije odgovaralo. Obnovio je povredu koljena koju je imao i tokom prethodne sezone, zbog čega je propustio utakmice od avgusta do novembra, a nakon što se oporavio nije bio u dobroj formi i uglavnom je bio na klupi, jer je Skolari igrao sa jednim napadačem i više je igrao sa Anelkom. Prvi gol postigao je sredinom novembra u porazu 5 : 4 na penale od Bernlija u osmini finala Liga kupa, ali je na utakmici jedan ubačeni novčić na teren bacio nazad na tribine, zbog čega je suspendovan neigranjem na tri utakmice u takmičenjima u Engleskoj. Drugi gol u sezoni postigao je u poslednjem kolu grupne faze Lige šampiona, u pobjedi od 2 : 1 protiv Kluža, dok je prvi gol u Premijer ligi postigao krajem decembra, u pobjedi od 2 : 0 protiv Vest Bromič albiona u 19. kolu.

Na zimu, Skolari mu je rekao da ne računa na njega, preporučivši mu da pronađe novi klub. Uprkos nedostatku podrške trenera, Čelsi nije htio da ga proda. Skolari je kasnije imao sukobe sa nekim od igrača i dobio je otkaz u februaru. Za novog trenera postavljen je Gus Hidink, nakon čega se Drogba vratio u startnu postavu, postigavši četiri gola na pet utakmica, od čega je dao po gol u obje utakmice osmine finala Lige šampiona protiv Juventusa, a postigao je i gol za pobjedu od 1 : 0 na gostovanju protiv Portsmuta u 28. kolu Premijer lige. Na dan 8. aprila 2009. postigao je gol u pobjedi od 3 : 1 na gostovanju protiv Liverpula u prvoj utakmici četvrtfinala Lige šampiona, dok je tri dana kasnije postigao dva gola u pobjedi protiv Boltona 4 : 3, a zatim je postigao gol u revanš utakmici protiv Liverpula u remiju 4 : 4, zahvaljujući čemu se Čelsi plasirao u polufinale Lige šampiona. Četiri dana kasnije, postigao je gol za pobjedu od 2 : 1 protiv Arsenala u polufinalu FA kupa; Lampard mu je dodao loptu, nakon čega je obišao golmana Lukaša Fabijanjskog i dao gol za plasman u finale. U revanš utakmici polufinala Lige šampiona protiv Barselone u Londonu, Andres Inijesta je postigao gol u 93. minutu za remi 1 : 1, zahvaljujući čemu je Barselona prošla u finale, dok je Drogba zamijenjen u drugom poluvremenu. Igrači Čelsija su smatrali da je norveški sudija Tom Hening Evrebe sudio protiv njih i da im nije dosudio nekoliko penala, zbog čega se Drogba sukobio sa njim nakon što je svirao kraj utakmice i dobio je žuti karton, a zatim je rekao „to je jebena sramota“, u kameru u televizijskom prenosu uživo. Na dan 17. juna 2009. godine, UEFA ga je kaznila sa suspenzijom od šest utakmica neigranja u evropskim takmičenjima, ali je zatim smanjila na dvije utakmice suspenzije, a nakon što se klub žalio, kazna je smanjena na jednu utakmicu. U finalu FA kupa, postigao je gol u pobjedi od 2 : 1 protiv Evertona, što mu je bio šesti gol u finalima kup takmičenja u Engleskoj, čime je Čelsi osvojio jedini trofej u sezoni.

Sezonu je završio sa postignutih 14 golova na 42 utakmice u svim takmičenjima, od čega je dao pet u Premijer ligi, pet u Ligi šampiona, tri u FA kupu, kao i jedan u Liga kupu. Iako je prethodno isticao da bi mogao da napusti klub, produžio je ugovor nakon što je za trenera postavljen Karlo Ančeloti.

2009/10: Treća titula Premijer lige

Drogba na utakmici protiv Fulama u decembru 2009.

Na ljeto 2009. godine, privremeni trener Hidink, koji je uporedo bio i selektor fudbalske reprezentacije Rusije, napustio je tim, a Ančeloti je postavljen za trenera, nakon što je osam godina bio trener Milana. Ančeloti je odmah istakao da računa na Drogbu kao prvog napadača, dok je u klub došao i Danijel Staridž, a Ševčenko se vratio sa pozajmice. Pod vođstvom novog trenera, uspio je da se dobro pripremi za početak sezone, povrati snagu i formu, kao i da se izbori sa bolom u koljenu sa kojim je imao problema prethodnih sezona. On je bio jedan od vođa tima; podržavao je dobro raspoloženje saigrača i imao je autoritet, jer je bio u klubu duže od mnogih igrača. Na otvaranju sezone, postigao je gol u penal seriji u pobjedi od 4 : 1 na penale protiv Mančester junajteda, nakon što je utakmica završena 2 : 2. U prvom kolu Premijer lige postigao je oba gola u pobjedi od 2 : 1 protiv Hal Sitija poslije preokreta, postigavši drugi gol u 90. minutu. U drugom kolu, izborio je penal iz kojeg je Lampard postigao gol u pobjedi od 3 : 1 na gostovanju protiv Sanderlanda, nakon čega je postigao gol u pobjedi od 2 : 0 na gostovanju protiv Fulama na asistenciju Anelke, a zatim je on asistirao Anelki za drugi gol. U petom kolu, postigao je gol u pobjedi od 2 : 1 protiv Stouk Sitija, gdje je Maluda dao gol za pobjedu u 90. minutu, nakon čega je postigao gol i u pobjedi od 3 : 0 protiv Totenhema, što mu je bio peti gol na prvih šest utakmica u Premijer ligi.

Na dan 26. septembra, postigao je stoti gol za Čelsi, u porazu 3 : 1 od Vigana u sedmom kolu, što je bio prvi poraz Čelsija u sezoni. Nedelju dana kasnije, u pobjedi od 2 : 0 protiv Liverpula, asistirao je Anelki i Maludi za golove, nakon čega je postigao gol u porazu 2 : 1 od Aston Vile, kao i u pobjedi od 5 : 0 protiv Blekberna, čime je stigao do osam datih golova na deset utakmica. Krajem oktobra, postigao je po gol na dvije utakmice protiv Boltona u istoj nedelji, a Čelsi je obje dobio sa 4 : 0, prvo u Liga kupu, a zatim u Premijer ligi.

Drogba (drugi lijevo u prednjem redu) tokom proslave osvajanja duple krune u maju 2010.

Nakon što je propustio prve tri utakmice u Ligi šampiona zbog nesportskog ponašanja, postigao je dva gola u remiju 2 : 2 protiv Atletiko Madrida, za koji je Serhio Agvero dao gol za izjednačenje u 90. minutu. Krajem novembra, postigao je dva gola u pobjedi od 3 : 0 na gostovanju protiv Arsenala, od čega je drugi gol dao iz slobodnog udarca. Na dan 12. decembra, postigao je dva gola u remiju 3 : 3 protiv Evertona, čime je došao do 16 datih golova na 18 utakmica, a nakon što je postigao gol protiv Fulama u pobjedi od 2 : 1, prvi dio sezone završio je sa postignutih 18 golova na 21 utakmici u svim takmičenjima. U januaru je bio na Afričkom kupu nacija, a na prvoj utakmici nakon povratka, postigao je gol u remiju 1 : 1 protiv Hal Sitija, dok je pet dana kasnije postigao oba gola u pobjedi od 2 : 0 protiv Arsenala. Na dan 20. februara, postigao je oba gola u pobjedi od 2 : 0 na gostovanju protiv Vulverhemptona, nakon čega je postigao dva gola u pobjedi od 4 : 1 protiv Vest Hema. Deset dana kasnije, postigao je dva gola u pobjedi od 5 : 0 na gostovanju protiv Portsmuta, čime je stigao do 30 gola u sezoni.

Na dan 3. aprila postigao je gol u pobjedi od 2 : 1 protiv Mančester junajteda na Old Trafordu u 33. kolu, zahvaljujući čemu je Čelsi preuzeo prvo mjesto na tabeli, dva boda ispred Mančester junajteda. U 37. kolu, postigao je gol u pobjedi od 2 : 0 na gostovanju protiv Liverpula, dok je u poslednjem kolu postigao het-trik u pobjedi od 8 : 0 protiv Vigana, čime je osvojio Premijer ligu sa Čelsijem po treći put, a sa 103 postignuta gola, Čelsi je postavio rekord lige. Pred utakmice poslednjeg kola, bio je izjednačen sa Runijem u vrhu liste strijelaca sa po 26 golova. Pri vođstvu od 1 : 0 protiv Vigana, dosuđen je penal za Čelsi, Lampard nije pustio Drogbu da ga šutira, a Drogba nije slavio sa saigračima kada je Lampard dao gol. U drugom poluvremenu dao je gol za 5 : 0, nakon čega je sviran još jedan penal za Čelsi jer je Ešli Kol oboren u šesnaestercu; Lampard mu je prepustio da ga šutira, a Drogba je postigao svoj drugi gol. U finišu je dao i treći gol i sa 29 postignutih golova osvojio je Zlatnu kopačku za najboljeg strijelca Premijer lige po drugi put u karijeri. Nedelju dana kasnije, postigao je gol iz slobodnog udarca za pobjedu od 1 : 0 protiv Portsmuta u finalu FA kupa, postigavši tako gol u svih šest finala u engleskim kupovima koja je igrao, a Čelsi je prvi put u istoriji osvojio i Premijer ligu i FA kup u istoj sezoni.

Sezonu je završio sa postignutih 37 golova na 44 utakmice u svim takmičenjima, dok je po prvi put izabran za igrača godine Čelsija po izboru navijača. U izboru za fudbalera godine Premijer lige, završio je na drugom mjestu iza Runija, dok se našao u idealnom timu.

2010/11: Sezona bez trofeja

Drogba (centralno pozadi) na utakmici protiv Njukasla u novembru 2010.

Tokom priprema za Svjetsko prvenstvo 2010. povrijedio je desnu ruku, zbog čega je bio primoran na operaciju kako bi mogao da igra na prvenstvu. Po završetku prvenstva, podvrgnut je još jednoj operaciji, ovog puta kako bi uklonio kilu koja ga je mučila od 2004. godine, a prethodni pokušaji da se ona ukloni bili su neuspješni. Problem mu se obnovio kada je tokom Afričkog kupa nacija u januaru 2010. dobio udarac koljenom u bubreg. Zbog operacija i učešća na Svjetskom prvenstvu propustio je veći dio ljetnjih priprema, zbog čega je igrao slabije u toku sezone, koju je počeo u Komjuniti šildu, gdje je ušao sa klupe umjesto Anelke u drugom poluvremenu, ali je Čelsi izgubio 3 : 1 od Mančester junajteda. U prvom kolu Premijer lige, postigao je het-trik u pobjedi od 6 : 0 protiv Vest Bromič albiona, nakon čega je upisao tri asistencije, jednu Anelki i dvije Salomonu Kaluu, u pobjedi od 6 : 0 na gostovanju protiv Vigana u drugom kolu. U trećem kolu, postigao je gol iz penala nakon što je Tomas Serensen srušio Anelku u šesnaestercu, u pobjedi od 2 : 0 protiv Stouk Sitija, nakon čega je postigao gol u pobjedi od 4 : 0 protiv Blekpula, čime je Čelsi ostvario svih pet pobjeda u prvih pet kola. Nakon poraza od Mančester Sitija, postigao je gol u pobjedi od 2 : 0 protiv Arsenala u sedmom kolu.

Na dan 7. novembra 2010. bio je na klupi tokom prvog poluvremena na utakmici protiv Liverpula na Enfildu u 11. kolu, koju je Čelsi izgubio 2 : 0. Kasnije je otkriveno da je bolovao od malarije najmanje mjesec dana. On se žalio da se ne osjeća dobro prije reprezentativne pauze u oktobru, ali je bolest otkrivena tek 8. novembra, nakon čega su iz kluba objavili da će se oporaviti potpuno za nekoliko dana. Tada je imao 32 godine i navijači su smatrali da mu je karijera u opadanju. Čelsi je u tom periodu imao šest utakmica zaredom bez pobjede, na kojima je postigao po gol u remijima 1 : 1 protiv Evertona, kada je dao gol iz penala, kao i na gostovanju protiv Totenhema kada je ušao sa klupe u drugom poluvremenu.

Drogba i Endi Kerol 2010. godine.

U zimskom prelaznom roku u klub je došao Fernando Tores iz Liverpula, što je povezano sa povredom Drogbe i lošom formom u njegovim godinama. Klub se nadao da će u Toresu dobiti Drogbinog nasljednika. Nakon dolaska novog napadača, promijenio se sistem igre; Tores je bio najistureniji, dok je Drogba počeo češće da se povlači na poziciju krilnog napadača ili duboko u sredinu terena kako bi Toresu ostavio više prostora. Uprkos rekonstrukciji, Tores nije uspio da se istakne i postigao je prvi gol tri mjeseca nakon dolaska. Na dan 2. januara 2011. postigao je gol u remiju 3 : 3 protiv Aston Vile, nakon čega je postigao gol u pobjedi od 4 : 0 na gostovanju protiv Boltona, čime je Čelsi ostvario treću pobjedu zaredom. Tores i Anelka su imali prednost u startnoj postavi, a Drogba je sledeći gol postigao tek nakon tri mjeseca, u remiju 1 : 1 protiv Stouk Sitija, dok je deset dana kasnije postigao gol u porazu 2 : 1 od Mančester junajteda u četvrtfinalu Lige šampiona, nakon što je ušao sa klupe u drugom poluvremenu umjesto Toresa, a Čelsi je ispao. Četiri dana kasnije, postigao je gol u pobjedi od 3 : 1 na gostovanju Vest Bromič albionu u 33. kolu, što mu je bio poslednji gol u sezoni.

Sezonu je završio sa postignutih 14 golova na 46 utakmice u svim takmičenjima, od čega je dao 12 u Premijer ligi, kao i dva u Ligi šampiona. Čelsi je završio na drugom mjestu u Premijer ligi, devet bodova iza Mančester junajteda, a Ančeloti je otpušten na kraju sezone.

2011/12: Poslednja sezona u Čelsiju i titula u Ligi šampiona

Drogba, Fernando Tores i Huan Mata 2012. godine.

Prije početka sezone 2011/12. Andre Vilas Boas je postavljen za novog trenera Čelsija, što je Drogbi bio šesti trener za sedam godina u klubu. Bio je upoznat sa njegovim radom i prije nego što je došao u klub jer je bio pomoćnik Žozeu Morinju, a prvi put ga je sreo tokom perioda kada je igrao za Marselj, kada je Boas pratio njegove igre i izvještavao Morinja. Njih dvojica su koristili iste metode treninga, što je obradovalo igrače koji su bili u klubu kada je tu bio Morinjo, ali nakon što je postavljen za novog trenera, u medijima su se pojavile glasine da namjerava da se otarasi nekih starijih igrača, uključujući Ešlija Kola, Frenka Lamparda i Drogbu, što je imalo negativan uticaj na tim. Već od prvog kola u Premijer ligi, Boas je počeo da koristi različite igrače u startnoj postavi u napadu; u prvoj utakmici startovao je Tores, u drugoj Drogba, a zatim Anelka i Staridž. U utakmici trećeg kola, protiv Norič Sitija, doživio je potres mozga nakon sudara sa golmanom Džonom Rudijem, zbog čega je morao da propusti utakmicu u Ligi šampiona i dvije u Premijer ligi. Nakon što se oporavio, postigao je gol u pobjedi od 4 : 1 protiv Svonzi Sitija u šestom kolu, što mu je bio prvi gol u sezoni. Na dan 23. novembra, postigao je prvi gol u Ligi šampiona, u porazu 2 : 1 od Bajer Leverkuzena, dok je 29. novembra odbio produžetak ugovora i poručio da je spreman da napusti klub. Četiri dana kasnije, postigao je gol u pobjedi od 3 : 0 na gostovanju protiv Njukasla, nakon čega je postigao dva gola i upisao asistenciju u pobjedi od 3 : 0 protiv Valensije u poslednjem kolu grupne faze Lige šampiona. Na dan 31. decembra, postigao je gol u porazu 3 : 1 od Aston Vile kući, što mu je bio 150 gol za Čelsi, čime se izjednačio sa Piterom Ozgordom i Rojem Bentlijem na petom mjestu najboljih strijelaca kluba svih vremena.

Drogba sa medaljom nakon osvajanja Lige šampiona 2012. godine.

Tokom zimskog prelaznog roka, nakon loših rezultata i nesuglasica sa trenerom otišli su neki stariji igrači; Anelka je prešao u Šangaj Šenhua tim, a Aleks u Pariz Sen Žermen. Drogba je takođe htio da ode jer nije bio u planovima trenera, ali nakon što je Anelka otišao, samo su Tores i on ostali od iskusnih napadača, zbog čega su ga iz kluba zamolili da ostane do kraja sezone, što je prihvatio. U januaru 2012. igrao je sa reprezentacijom na Afričkom kupu nacija, a u prvoj utakmici nakon što se vratio, postigao je gol u pobjedi od 3 : 0 protiv Boltona, što mu je bio 99 gol u Premijer ligi. Nakon perioda tokom kojeg je Čelsi ostvario pet pobjeda na 16 utakmica, ostao bez šansi da se bori za titulu i izgubio 3 : 1 od Napolija u prvoj utakmici osmine finala Lige šampiona, kada su na klupi bili svi stariji igrači: Lampard, Esjen i Kol, Viljas Boas je otpušten a za privremenog trenera postavljen je Roberto di Mateo, koji mu je bio pomoćnik. Na dan 10. marta, postigao je gol za pobjedu od 1 : 0 protiv Stouk Sitija, što mu je bio stoti gol u Premijer ligi, čime je postao prvi afrički fudbaler koji je postigao stotinu golova u takmičenju.

Na dan 14. marta, postigao je glavom vodeći gol protiv Napolija u revanš utakmici osmine finala Lige šampiona. Čelsi je pobijedio 3 : 1, nakon čega su se igrali produžeci, u kojima je asistirao Branislavu Ivanoviću za gol i pobjedu od 4 : 1 i plasman u četvrtfinale. Promjena trenera je pozitivno uticala na igrače i klub, koji je ostvario nekoliko pobjeda zaredom, gdje su veliku ulogu u podizanju morala tima imali stariji igrači, među kojima je bio i Drogba. Na dan 15. aprila, postigao je sedmi gol na Vembliju, u pobjedi od 5 : 1 protiv Totenhema u polufinalu FA kupa, dok je tri dana kasnije postigao gol za pobjedu od 1 : 0 protiv Barselone u prvoj utakmici polufinala Lige šampiona. U revanš utakmici na Kamp nouu, Barselona je vodila 2 : 0, a Teri je dobio crveni karton, zbog čega je Drogba igrao više na sredini terena i napravio je penal nad Seskom Fabregasom, koji Mesi nije iskoristio. Izašao je iz igre u drugom poluvremenu, umjesto njega ušao je Tores, koji je u 90. minutu postigao gol za 2 : 2 i prolaz u finale. Na dan 5. maja, postigao je gol za pobjedu od 2 : 1 protiv Liverpula u finalu FA kupa, čime je postao prvi igrač u istoriji koji je postigao gol u četiri finala tog takmičenja. Takođe, to mu je bio osmi gol na Vembliju, čime je postao rekorder.

U svlačionici prije velike utakmice, bio je drugačiji Didje, bio je kao životinja. Njegova priprema, intenzitet u njegovim očima, a onda je uvijek bio učinkovit.

— Saigrač Frenk Lampard o Drogbi, koji je postigao devet golova u devet finala za Čelsi u velikim utakmicama.

U finalu Lige šampiona protiv Bajern Minhena, Tomas Miler je dao gol u 83. minutu nakon centaršuta Tonija Krosa, dok je u 88. minutu Drogba postigao gol za izjednačenje nakon kornera koji je izveo Huan Mata i utakmica je završena 1 : 1. U produžecima, napravio je penal nad Frenkom Riberijem, ali ga Arjen Roben nije iskoristio. Nakon što nije bilo golova izvodili su se jedanaesterci; Mata je promašio za Čelsi u prvoj seriji, dok su za Bajern promašili Ivica Olić i Bastijan Švajnštajger, a u petoj seriji Drogba je dao gol i Čelsi je osvojio Ligu šampiona, prvi put u istoriji kluba. Nakon utakmice, Aleks Ferguson je izjavio: „što se mene tiče, on je osvojio Ligu šampiona za Čelsi.“ Gol koji je postigao u finalu bio mu je deveti gol na devet finala koliko ih je igrao sa klubom, o čemu je Đanfranko Cola rekao: „u svim njihovim bitnim utakmicama on je ostavio svoj pečat.“

Sezonu je završio sa 13 postignutih golova na 35 utakmice u svim takmičenjima, od čega je dao pet u Premijer ligi, šest u Ligi šampiona, kao i tri u FA kupu. Na kraju sezone istekao mu je ugovor, odlučio je da ga ne produži i napustio je klub nakon osam godina. U novembru 2012. godine, proglašen je za najboljeg igrača Čelsija svih vremena od strane navijača, u anketi koju je sproveo zvanični klupski časopis, a u kojoj je učestvovalo 20.000 navijača.

Šangaj Šenhua

Drogba u dresu Šangaj Šenhua u novembru 2012. godine.

Na dan 22. maja 2012. godine, Čelsi je objavio na zvaničnom sajtu da će Drogba napustiti klub kad mu istekne ugovor na kraju juna 2012. On je odlučio da napusti klub zbog toga što su mu ponudili produžetak ugovora na samo jednu sezonu, dok je on htio da ga produži na duži period, jer je smatrao da i dalje igra na visokom nivou. Prema njegovim riječima, titula u Ligi šampiona je imala značajnu ulogu u odluci da ode, jer da je nije osvojio, ostao bi u klubu i pokušao bi ponovo da je osvoji. Nakon osvajanja Lige šampiona, smatrao je da je vrijeme za promjenu, a odlučio je da neće preći ni u jedan drugi klub iz Engleske. Na dan 19. juna, potpisao je ugovor na dvije i po godine sa kineskim klubom Šangaj Šenhua, gdje se pridružio Anelki, a objavljeno je da će zarađivati 200.000 funti nedeljno.

U vrijeme kada je prešao u klub, Superliga Kine bila je na sredini; počela je u martu, a završavala se u novembru. Na dan 22. jula, debitovao je za novi klub, gdje je ušao u igru u drugom poluvremenu i asistirao Caou Jonjdinu u remiju 1 : 1 protiv Guangdžoua. Jedan od njegovih zadataka u klubu bio je i da obuči igrače koji su tamo igrali u svojim vještinama, što je radio zajedno sa Anelkom. Na dan 4. avgusta, postigao je dva gola u pobjedi od 5 : 1 protiv Hangdžou grintauna, što su mu bili prvi golovi u klubu. Na dan 25. avgusta, postigao je dva gola u remiju 3 : 3 protiv Šandung lunenga, a oba puta mu je asistirao Anelka. U septembru, postigao je gol u pobjedi od 3 : 0 protiv Ljaoninga u 24. kolu, nakon čega je postigao gol u 25. kolu, u remiju 1 : 1 protiv Šangaj šensina. U 26. kolu, postigao je vodeći gol u pobjedi od 2 : 1 protiv Henan sunšana, dok je nedelju dana kasnije postigao gol u porazu 4 : 2 od Peking renea. Nakon što je propustio dvije utakmice, postigao je gol u poslednjem kolu, u pobjedi od 3 : 0 protiv Ćingdao đonona.

Sezonu je završio sa devet postignutih golova na 11 utakmica. Nakon nekoliko mjeseci, zbog finansijskih nesuglasica između akcionara kluba, svim igračima u klubu više nisu isplaćivane plate. U januaru 2013. godine, otišao je na Afrički kup nacija, a istovremeno je odlučio i da raskine ugovor sa klubom kako bi imao vremena da pređe u evropski tim dok je prelazni rok još uvijek bio otvoren.

Galatasaraj

Drogba u dresu Galatasaraja 2013. godine.

Nakon raskida ugovora, italijanski Juventus je bio zainteresovan za njega, ali htio je da ga dovede samo na pozajmicu, jer je uprava bila zabrinuta za legalnost njegovog odlaska iz Šangaja i potpunog transfera. Interesovanje je pokazao i turski Galatasaraj, koji je bio spreman da potpiše punopravni ugovor sa njim. Svidjela mu se ideja da se vrati u Ligu šampiona i da igra za veliki klub u zemlji, zbog čega je 28. januara potpisao ugovor na godinu i po. Prema ugovoru, zarađivao je četiri miliona evra godišnje uz četiri miliona evra bonusa po sezoni, odnosno dva miliona evra za ostatak sezone 2012/13. kao i 15.000 evra po utakmici. Dva dana kasnije, Šangaj Šenhua tim je objavio da će Drogba prekršiti ugovor ako potpiše za Galatasaraj, nakon čega su uputili žalbu Fifi u kojoj su naveli da je on i dalje njihov igrač i osporili njegov transfer. Drogba se žalio da nije primao plate i tražio je od Fife da poništi njegov ugovor. FIFA je sredinom februara dozvolila privremenu registraciju, kako bi mogao da igra za klub do odluke, nakon čega je presudila u njegovu korist. Kasnije je istakao da su i drugi faktori uticali na njegov prelazak u Galatasaraj; trener Fatih Terim, vezista Vesli Snajder, koji je takođe u januaru prešao iz Intera, a takođe je u to vrijeme već nekoliko godina u klubu bio i njegov prijatelj i saigrač iz reprezentacije — Emanuel Ebue, koji je imao ulogu u promociji tima i modernog stadiona — Turk Telekom arene.

Na dan 15. februara debitovao je za klub u pobjedi od 2 : 1 protiv Ahisarspora; ušao je u igru u drugom poluvremenu i nakon kornera je postigao gol za pobjedu, prvi u novom klubu. Nakon toga, igrao je u Ligi šampiona, gdje je Galatasaraj u osmini finala pobijedio Šalke i po drugi put u istoriji stigao do četvrtfinala. Na dan 6. aprila, postigao je dva gola u pobjedi od 3 : 1 protiv Mersin idmanjurdua, dok je tri dana kasnije postigao prvi gol za klub u Ligi šampiona, u pobjedi od 3 : 2 protiv Real Madrida u četvrtfinalu, ali je Galatasaraj ispao jer je izgubio 3 : 0 u prvoj utakmici. Na dan 20. aprila, postigao je dva gola u pobjedi od 3 : 1 protiv Elazigspora. Prvi trofej sa klubom osvojio je 5. maja, pobjedom od 4 : 2 protiv Sivaspora, kojom je Galatasaraj osvojio 19. titulu prvaka Turske. U derbi utakmici protiv Fenerbahčea, gradskog rivala iz Istanbula, koja je odigrana 12. maja u okviru pretposlednjeg kola, a koju je Galatasaraj izgubio 2 : 1, navijači Fenerbahčea su vrijeđali njega i Ebuea na rasnoj osnovi, ali ni klub ni navijači nijesu kažnjeni novčano niti je izrečena bilo kakva mjera ili suspenzija.

Drogba na utakmici protiv Čelsija u Ligi šampiona 2014. godine.

Na početku sezone 2013/14. Galatasaraj je osvojio Emirejts kup, pobjedom od 2 : 1 protiv Arsenala; Drogba je ušao u igru u drugom poluvremenu, prilikom čega su navijači zviždali, a u poslednjih deset minuta postigao je oba gola za preokret i pobjedu. Sa dva gola na Emirejts kupu, stigao je do 15 postignutih golova na 15 utakmica protiv Arsenala. Nedelju dana kasnije, postigao je gol za pobjedu od 1 : 0 nakon produžetaka protiv Fenerbahčea u Superkupu Turske, čime je osvojio drugi trofej sa klubom. Prvi gol u prvenstvu postigao je u četvrtom kolu, u remiju 1 : 1 protiv Antaljaspora. Nedelju dana kasnije postigao je dva gola protiv Bešiktaša u petom kolu, ali je utakmica prekinuta zbog nereda navijača Bešiktaša i registrovana je službenim rezultatom 3 : 0 za Galatasaraj. Krajem septembra, Terim je napustio klub, a za novog trenera postavljen je Roberto Mančini. Na dan 2. oktobra, postigao je gol i upisao asistenciju u remiju 2 : 2 na gostovanju protiv Juventusa u drugom kolu grupne faze Lige šampiona, dok je četiri dana kasnije postigao gol u porazu 2 : 1 od Ahisarspora u sedmom kolu prvenstva Turske. Postigao je gol i u trećem kolu Lige šampiona, u pobjedi od 3 : 1 protiv Kopenhagena, dok je asistirao Snajderu za gol i pobjedu od 1 : 0 protiv Juventusa u poslednjem kolu grupne faze, čime se Galatasaraj plasirao u osminu finala sa drugog mjesta, iza Real Madrida.

U devetom kolu prvenstva Turske, postigao je gol u pobjedi od 4 : 2 na gostovanju protiv Kajserispora, dok je četiri dana kasnije postigao gol u pobjedi od 2 : 1 protiv Konjaspora u desetom kolu. Na dan 15. decembra, postigao je gol za remi 1 : 1 protiv Genčlerbirligija u 15. kolu, što mu je bio sedmi gol u sezoni. Naredni gol postigao je 2. februara, u pobjedi od 6 : 0 protiv Bursaspora, dok je četiri dana kasnije Galatasaraj remizirao 1 : 1 protiv Čelsija u Istanbulu u prvoj utakmici osmine finala Lige šampiona. U revanš utakmici, po prvi put se vratio na Stamford bridž od odlaska iz Čelsija, o čemu je izjavio da je bilo emotivno; dobio je žuti karton, a Čelsi je pobijedio 2 : 0 i prošao u četvrtfinale. Na dan 8. marta, postigao je dva gola u pobjedi od 6 : 1 protiv Ahisar Beledijespora u 24. kolu; sezonu je završio sa deset postignutih golova u prvenstvu, dok je Galatasaraj završio na drugom mjestu, devet bodova iza Fenerbahčea. Na kraju sezone istekao mu je ugovor sa klubom, koji nije htio da produži. Tokom perioda provedenog u Galatasaraju, postigao je 20 golova na 53 utakmice u svim takmičenjima.

Povratak u Čelsi

Drogba (krajnje desno), nakon povratka u Čelsi.

Galatasaraj mu je na kraju sezone nudio produžetak ugovora, ali on nije htio odmah da donese odluku pošto su Juventus i trener kluba Antonio Konte bili zainteresovani za njega. U julu 2014. Konte je napustio Juventus i transfer nije obavljen. Njega je tokom ljeta 2013. htio da dovede Morinjo, koji se vratio u Čelsi, ali tada Galatasaraj nije htio da ga proda, pošto je u tom trenutku bio u timu tek šest mjeseci. Nakon što je postao slobodan igrač, Čelsi mu je krajem jula 2014. ponudio jednogodišnji ugovor, koji je prihvatio. Klub je 25. jula objavio na svom zvaničnom sajtu da je Drogba potpisao ugovor. O svom povratku u klub izjavio je: „to je bila laka odluka. Nisam mogao da odbijem priliku da ponovo radim sa Žozeom Morinjom. Svi znaju da imam poseban odnos sa klubom i ovo je za mene uvijek bio kao dom.“ U svojoj autobiografiji kasnije je napisao da se osjećao kao da nikad nije ni odlazio, uprkos tome što je bilo dosta novih igrača. O njegovom povratku, Morinjo je izjavio: „dolazi jer je jedan od najboljih napadača u Evropi. Poznajem njegovu ličnost veoma dobro i znam da ako se vrati nije zaštićen istorijom ili onim što je ranije uradio za ovaj klub. On dolazi sa mentalitetom da napravi više istorije.“ Tri dana nakon dolaska, klub je objavio da će nositi dres sa brojem 15, koji je nosio 2004. kada je prvi put došao u Čelsi. Mohamed Salah, koji je nosio taj broj tokom sezone 2013/14. uzeo je broj 17, koji je prethodno nosio Eden Azar. Na dan 15. avgusta, objavljeno je da će nositi dres sa brojem 11, jer je Oskar, koji je nosio taj broj u prethodnoj sezoni, preuzeo broj 8 nakon što je Lampard prešao u Mančester Siti. Od prethodnog puta kada mu je trener bio Morinjo, taktika igre se promijenila, tim se više bazirao na posjed lopte i građenje akcije preko pas igre, što se razlikovalo u odnosu na prvi period kada je tim više igrao na kontranapade.

Na pripremama je povrijedio skočni zglob, zbog čega je na početku sezone 2014/15. bio u slabijoj formi. Prvu utakmicu po povratku u klub odigrao je 18. avgusta 2014. godine, kada je ušao u 84. minutu umjesto Azara, u pobjedi od 3 : 1 na gostovanju protiv Bernlija. Na dan 17. septembra, prvi put je bio u startnoj postavi, u remiju 1 : 1 protiv Šalkea u prvom kolu grupne faze Lige šampiona. U oktobru se povrijedio Dijego Kosta, zbog čega je Drogba dobijao više prilike da igra. Prvi gol u sezoni postigao je iz penala, u pobjedi od 6 : 0 protiv Maribora u četvrtom kolu grupne faze Lige šampiona, što je bila najubjedljivija pobjeda za Čelsi u Ligi šampiona u istoriji. Pet dana kasnije, startovao je utakmicu protiv Mančester junajteda u gostima, nakon što su bili povrijeđeni i Kosta i Loik Remi, što mu je bila 350 utakmica za klub. Na početku drugog poluvremena, postigao je glavom gol za vođstvo, što mu je bio prvi gol u sezoni u Premijer ligi, dok je Van Persi dao gol za izjednačenje u nadoknadi vremena. Tri dana kasnije, postigao je gol na asistenciju Salaha, u pobjedi od 2 : 1 na gostovanju protiv Šruzberi tauna u osmini finala Liga kupa, što mu je bio treći gol zaredom na tri utakmice za nedelju dana. Krajem novembra, postigao je gol u pobjedi od 5 : 0 na gostovanju protiv Šalkea u petom kolu grupne faze Lige šampiona, što mu je bio 50 gol u evropskim takmičenjima. Na dan 3. decembra, postigao je gol i upisao asistenciju u pobjedi od 3 : 0 protiv Totenhema, dok je tri dana kasnije postigao jedini gol za klub u porazu 2 : 1 od Njukasla u 15. kolu, što je bio prvi poraz Čelsija u sezoni i treći zaredom u gostima protiv Njukasla.

Drogba (lijevo) i Džon Teri sa trofejom Premijer lige u maju 2015. godine.

U januaru 2015. godine dobio je nagradu Udruženja fudbalskih novinara za životno djelo. Na dan 1. marta, Čelsi je pobijedio Totenhem 2 : 0 u finalu Liga kupa, čime je osvojio svoj prvi trofej od povratka u tim, a prvi za klub od 2013. godine. U Ligi šampiona, klub je ispao u osmini finala od Pariz Sen Žermena, zbog više golova postignutih u gostima, dok je u FA kupu ispao od Bredford Sitija u četvrtom kolu. Krajem aprila, postigao je prvi gol u 2015. godini, za izjednačenje protiv Lester Sitija u 27. kolu, nakon čega su Teri i Ramires postigli golove za pobjedu od 3 : 1. Do kraja sezone igrao je samo na dvije utakmice, a Čelsi je osvojio titulu prvaka, što je bila četvrta titula za Drogbu i prva za klub od 2010. godine.

Dana 24. maja 2015. godine, objavio je da će mu utakmica protiv Sanderlanda u poslednjem kolu Premijer lige biti poslednja za klub. Na poslednjoj utakmici nosio je kapitensku traku, koju mu je prepustio Džon Teri. Nakon pola sata morao je da izađe iz igre zbog bolova u koljenu, a saigrači su ga iznijeli sa terena na rukama. Čelsi je pobijedio 3 : 1, sa dva gola Loika Remija i jednim Dijega Koste.

Sezonu je završio sa sedam postignutih golova na 40 utakmice u svim takmičenjima, od čega je dao četiri u Premijer ligi, dva u Ligi šampiona, kao i jedan u Liga kupu. Sa ukupno 104 gola u Premijer ligi, bio je rekorder lige po broju golova postignutih od strane jednog afričkog fudbalera do 2021. kada ga je prestigao Salah.

Montreal impakt

Nakon završetka sezone u Engleskoj, istekao mu je ugovor ugovor i prešao je u kanadski klub iz MLS lige — Montreal impakt, kao označeni igrač. Njegov prelazak je objavljen 27. jula 2015. godine, a potpisao je ugovor na godinu i po. Za klub je debitovao 23. avgusta, u porazu 1 : 0 od Filadelfija juniona; ušao je u igru u drugom poluvremenu, umjesto Dilija Duke. Početkom septembra prvi put je bio u startnoj postavi i postigao je het-trik u pobjedi od 4 : 3 protiv Čikago fajera, postavši prvi igrač u istoriji lige koji je postigao het-trik na prvoj utakmici koju je startovao; takođe, postigao je po jedan gol sa obje noge i jedan glavom, što se smatra savršenim het-trikom. Na dan 20. septembra, postigao je gol u pobjedi od 3 : 0 protiv Nju Ingland revolušna, dok je četiri dana kasnije postigao vodeći gol u pobjedi od 2 : 1 protiv Čikago fajera, a šest dana kasnije postigao je oba gola za pobjedu od 2 : 0 protiv Di si junajteda. U septembru je ukupno postigao sedam golova na pet utakmica i proglašen je za najboljeg igrača mjeseca u MLS.

Drogba na MLS ol-star utakmici 2015. godine.

Početkom oktobra, postigao je dva gola na dvije utakmice u dva dana; u porazu 2 : 1 od Njujork red bulsa 8. oktobra, kao i u pobjedi od 1 : 0 protiv Kolorado rapidsa 10. oktobra. Na dan 25. oktobra, postigao je dva gola za dva minuta za pobjedu od 2 : 1 u kanadskom derbiju protiv Toronta, zahvaljujući čemu se Montreal plasirao u plej-of sa trećeg mjesta u Istočnoj konferenciji. Zbog dobrih igara i sa četiri gola na četiri utakmice, dobio je nagradu za igrača oktobra, drugi mjesec zaredom. U regularnom dijelu sezone, postigao je 11 golova na 11 utakmica. Na dan 29. oktobra, postigao je gol u pobjedi od 3 : 0 protiv Toronta u prvoj utakmici plej-ofa i Montreal se plasirao u polufinale konferencije prvi put u istoriji, gdje je izgubio od Kolumbus Krjua. U prvoj od dvije utakmice, prolazeći pored protivničkog golmana Stiva Klarka, uhvatio ga je za nogu i nije ga puštao nekoliko sekundi, zbog čega je dobio žuti karton. Bio je jedan od tri nominovana igrača za novajliju godine, ali je nagradu dobio Sebastijan Đovinko.

Tokom predsezone 2016. u MLS ligi, Gus Hidink, koji je ponovo postavljen za trenera Čelsija, izrazio je interesovanje za dovođenje Drogba nakon što je on bio u posjeti na Stamford bridžu tokom jedne utakmice i bio na stadionu zajedno sa Hidinkom i Abramovičem. Iz Montreala su istakli da žele da ostane u klubu, ali nisu bili sigurni sve dok Drogba 3. marta 2016. godine nije objavio da će ostati. Nakon što je počeo da trenira u Kataru u predsezoni odvojeno od kluba, pridružio se saigračima u drugom dijelu priprema u Sent Pitersburgu. Na dan 3. marta, tehnički direktor kluba — Adam Brac, izjavio je da Drogba neće igrati utakmice na vještačkoj travi prije početka sezone, zbog mogućih problema sa koljenom.

Prvi gol u sezoni postigao je 16. aprila, u pobjedi od 2 : 1 na gostovanju protiv Čikago fajera, dok je 30. aprila postigao gol u remiju 2 : 2 protiv Kolorado rapidsa. Početkom maja, postigao je gol u remiju 4 : 4 na gostovanju protiv Kolumbus Krjua, nakon što je Montreal gubio 4 : 1. Na dan 14. maja, postigao je gol u remiju 1 : 1 protiv Filadelfija juniona, nakon čega je postigao gol za pobjedu od 3 : 2 protiv Los Anđeles galaksija u 90. minutu, što mu je bio gol na četvrtoj utakmici zaredom i treći gol na tri utakmice u maju. Sredinom jula, postigao je het-trik u pobjedi od 5 : 1 protiv Filadelfija juniona, gdje je postigao prva tri gola na utakmici.

U julu 2016. učestvovao je na MLS ol-staru, na utakmici svih zvijezda protiv Arsenala, na kojoj su još igrali Kaka, Andrea Pirlo, David Vilja i Đovani dos Santos. Golman Arsenala — Petr Čeh, koji je igrao sa njim u Čelsiju, rekao je prije utakmice da se nada da mu Drogba neće dati gol jer će mu stalno slati slike o tome. Postigao je gol u finišu prvog poluvremena, nakon asistencije Dos Santosa, što mu je bio 16 gol na 16 utakmici protiv Arsenala, koji je na kraju pobijedio 2 : 1. Na dan 8. septembra, postigao je jedini gol u porazu 4 : 1 kući od Orlando Sitija, dok je deset dana kasnije postigao gol u porazu 3 : 1 kući od Nju Ingland revolušna. U oktobru iste godine, odbio je da bude na klupi nakon što ga trener Mauro Bijelo nije uvrstio u startnu postavu na utakmici protiv Toronta. Nakon tog incidenta, trener ga nije uvrstio u tim ni za naredne tri utakmice u regularnom dijelu sezone ni u plej-ofu, u pobjedi od 4 : 2 protiv Di si junajteda, iako je bio na tribinama. Sezonu je završio sa deset postignutih golova na 22 utakmice, a krajem godine, nakon isteka ugovora, napustio je klub kao slobodan igrač.

Finiks rajzing

Na dan 12. aprila 2017. godine, nakon skoro četiri mjeseca koliko je bio slobodan igrač i nakon što je odbio ponudu Korintijansa u februaru, potpisao je ugovor sa američkim klubom Finiks rajzing, koji je tada igrao u drugoj ligi SAD — USL. Takođe, postao je manjinski vlasnik kluba nakon prelaska, čime je postao prvi igrač i vlasnik kluba u istoriji fudbala. Izjavio je da je imao ponude klubova iz Kine i Engleske, ali su ga pozvali samo kao igrača, što nije izazvalo ozbiljno interesovanje kod njega. Za novi klub debitovao je 10. juna 2017. i na prvoj utakmici postigao je gol i asistirao Šonu Rajt Filipsu za pobjedu od 2 : 1 protiv drugog tima Vankuver vajtkapsa. U julu 2017. postigao je gol iz slobodnog udarca u 94. minutu, poslednjem minutu nadoknade vremena protiv Orandž kauntija, za remi 1 : 1, dok je 7. avgusta, postigao gol iz slobodnog udarca sa 35 metara protiv drugog tima Los Anđeles galaksija.

Na početku sezone 2018. bio je povrijeđen i propustio je prve tri utakmice, dok je prvi gol u sezoni postigao 12. aprila u pobjedi od 1 : 0 na gostovanju protiv drugog tima Los Anđeles galaksija. Početkom maja, prvo je upisao asistenciju za izjednačenje, a zatim je postigao gol za pobjedu od 4 : 3 protiv drugog tima Los Anđeles galaksija kući. Na dan 13. maja, postigao je dva gola u pobjedi od 5 : 1 na gostovanju protiv Tulse. Do kraja regularnog dijela sezone nije postigao nijedan gol, a Finiks se plasirao u plej-of sa trećeg mjesta. Na dan 20. oktobra, postigao je gol u pobjedi od 3 : 0 protiv drugog tima Portland timbersa u četvrtfinalu konferencije, dok je nedelju dana kasnije postigao gol u pobjedi od 4 : 2 protiv Svoup Park rejndžersa u polufinalu konferencije. Na dan 4. novembra, postigao je gol u pobjedi od 2 : 1 protiv Orandž kauntija, čime je Finiks osvojio Zapadnu konferenciju prvi put u istoriji kluba i plasirao se u finale lige. U finalu koje je igrano 8. novembra na stadionu Lin, Luivil je pobijedio 1 : 0 i osvojio titulu.

Nakon finala, sa 40 godina, objavio je da završava karijeru, ali je ostao u klubu kako bi radili na plasmanu u MLS ligu. Ukupno je postigao 17 golova na 26 utakmica za klub.

Reprezentativna karijera

Pošto se kao mali odselio u Francusku, gdje je proveo djetinjstvo, stekao je njihovo državljanstvo, zbog čega je mogao da igra za reprezentacije i Obale Slonovače i Francuske. Na mogućnost izbora za koga će da igra uticala je i činjenica da nikada nije pozvan u omladinske selekcije nijedne od dvije reprezentacije. Kasnije je izjavio da je situaciju sagledao racionalno, jer je u reprezentaciji Francuske bilo mnogo napadača koji su bili otprilike istih godina kao i on, a koji su, za razliku od njega, odigrali veliki broj utakmica za tim i imali su obezbijeđena mjesta, ističući Tijerija Anrija, Davida Trezegea i Nikolasa Anelku. Smatrao je da nema velike šanse da uđe u tim pored njih, posebno u ranoj fazi karijere, zbog čega je odlučio da igra za Obalu Slonovače. Njegov ujak Mišel je igrao za Obalu Slonovače, što je takođe uticalo na njegovu odluku, a uticala je i njegova privrženost domovini koju je osjećao uprkos tome što nije živio tamo od ranog djetinjstva.

Drogba u dresu reprezentacije Obale Slonovače.

Prvi put je dobio poziv za reprezentaciju u avgustu 2002. kada je imao 24 godine i bio je započeo svoju drugu sezonu u Genganu. Zapazio ga je trener Rober Nuzare, koji ga je pozvao u trening kamp reprezentacije. U istom periodu, njegovog agenta je kontaktirao selektor reprezentacije Francuske — Žak Santini, koji ga je pozvao da igra za Francusku, ali je on tada već donio odluku da igra za Obalu Slonovače. U septembru 2002. odigrao je prvu utakmicu za reprezentaciju, protiv Južnoafričke Republike u kvalifikacijama za Afrički kup nacija 2004. a utakmica je završena remijem 0 : 0. Prvi gol za reprezentaciju postigao je na svojoj narednoj utakmici, u pobjedi od 3 : 0 na gostovanju protiv Kameruna 11. februara 2003. godine. Na dan 8. juna 2003. godine, postigao je prvi het-trik u reprezentaciji, u pobjedi od 6 : 1 protiv Burundija, dok je u martu 2004. godine, postigao oba gola u pobjedi od 2 : 0 protiv Tunisa u prijateljskoj utakmici. Nedugo nakon debija, postao je jedan od najznačajnijih igrača u timu, postigao je dosta golova i donosio pobjede za reprezentaciju, ali nije bio cijenjen samo zbog svojih igara kao napadača, već zbog toga što je imao veliki uticaj na podizanje morala svojih saigrača. Nakon sticanja iskustva u Marselju i Čelsiju, mogao je da postane vođa tima, zbog čega je 2005. godine imenovan za novog kapitena reprezentacije. U kvalifikacijama za Svjetsko prvenstvo 2006. postigao je gol za pobjedu od 2 : 1 na gostovanju protiv Egipta u junu 2004. godine, dok je u martu 2005. postigao dva gola u pobjedi od 3 : 0 protiv Benina. U junu 2005. postigao je oba gola u pobjedi od 2 : 0 protiv Egipta, zahvaljujući čemu je Obala Slonovače bila na prvom mjestu u kvalifikacijama dva boda ispred Kameruna na dva kola prije kraja. U pretposlednjem kolu, postigao je dva gola protiv Kameruna kući, ali je Pjer Vebo postigao het-trik i Kamerun je pobijedio 3 : 2, zahvaljujući čemu je preuzeo prvo mjesto u kvalifikacionoj grupi. U poslednjem kolu, Kamerun je igrao kući protiv Egipta, dok je Obala Slonovače igrala u gostima protiv Sudana. Kamerun je remizirao 1 : 1, a Obala Slonovače je pobijedila 3 : 1 i plasirala se na Svjetsko prvenstvo prvi put u istoriji. Nakon pobjede, održao je govor pred televizijskim kamerama u kojem je pozvao na prekid sukoba u građanskom ratu koji je nekoliko godina trajao u zemlji, a nakon kojeg je uslijedio prekid vatre, a zatim i mirovni proces.

Nakon kvalifikacija, učestvovao je sa reprezentacijom na Afričkom kupu nacija u januaru 2006. godine, a u grupi su bili Egipat, Libija i Maroko. Postigao je gol za pobjedu od 1 : 0 protiv Maroka u prvom kolu, dok je tri dana kasnije postigao gol u pobjedi od 2 : 1 protiv Libije. U poslednjem kolu nije igrao, a Obala Slonovače je izgubila od Egipta i plasirala se u eliminacionu fazu sa drugog mjesta. U četvrtfinalu je Obala Slonovače igrala protiv Kameruna, utakmica je završena neriješeno i izvodili su se jedanaesterci. Pogodio je u prvoj seriji, a nakon što su svi igrači postigli golove, ponovo su šutirali ispočetka; Eto je promašio, dok je Drogba dao gol za pobjedu 12 : 11 i plasman u polufinale. Na dan 7. februara, postigao je jedini gol za pobjedu od 1 : 0 protiv Nigerije, čime se Obala Slonovače po prvi put u istoriji plasirala u finale nekog međunarodnog takmičenja. Tri dana kasnije, u finalu protiv Egipta, utakmica je završena 0 : 0, nakon čega su se šutirali jedanaesterci. Promašio je u prvoj seriji, nakon čega je promašio i Aruna Kone i Egipat je pobijedio 4 : 2. Na Svjetskom prvenstvu 2006. Obala Slonovače je bila u grupi sa Srbijom i Crnom Gorom, Argentinom i Holandijom. Na prvoj utakmici, postigao je gol u porazu 2 : 1 od Argentine, što je bio prvi gol reprezentacije na Svjetskom prvenstvu. Obala Slonovače je ostvarila pobjedu samo protiv Srbije i Crne Gore u poslednjem kolu, kada nije igrao zbog kartona dobijenih u prve dvije utakmice i ispala je u grupnoj fazi.

Drogba u dresu reprezentacije 2012. godine.

Na Afričkom kupu nacija 2008. Obala Slonovače je bila u grupi sa Nigerijom, Malijem i Beninom. Postigao je dva gola u grupnoj fazi, u drugom kolu u pobjedi od 4 : 1 protiv Benina, kao i u trećem kolu u pobjedi od 3 : 0 protiv Malija, za plasman u eliminacionu fazu. U četvrtfinalu, postigao je gol u pobjedi od 5 : 0 protiv Gvineje, dok je u polufinalu Obala Slonovače izgubila od Egipta 4 : 1, a zatim i od Gane 4 : 2 u utakmici za treće mjesto. Na dan 29. marta 2009. postigao je dva gola u pobjedi od 5 : 0 protiv Malavija u kvalifikacijama za Svjetsko prvenstvo 2010, dok je u septembru postigao dva gola u pobjedi od 5 : 0 protiv Burkine Faso. Kvalifikacije je završio sa šest golova na pet utakmica i pomogao je reprezentaciji da se plasira na Svjetsko prvenstvo drugi put zaredom. Na Afričkom kupu nacija 2010. u januaru, postigao je jedan gol u grupnoj fazi, u pobjedi od 3 : 1 protiv Gane, dok je u četvrtfinalu Obala Slonovače izgubila 3 : 2 od Alžira na produžetke i ispala. U martu, po drugi put u karijeri dobio je nagradu za fudbalera godine u Africi, dok je tokom priprema za Svjetsko prvenstvo, u jednoj od prijateljskih utakmica početkom juna 2010. godine, protiv Japana postigao je gol, a zatim se sudario sa odbrambenim igračem Japana Tuliom. Zbog tog sudara, zadobio je tešku povredu ruke, u trenutku kada je do početka prvenstva bilo manje od dvije nedelje, a trebalo je najmanje nekoliko mjeseci za potpuni oporavak. On nije želio da propusti prvenstvo, koje je prvi put održavano u Africi, zbog čega je dobio poseban zaštitni zavoj na ruci, sa kojim je mogao da igra, uz određeni rizik da može da pogorša povredu. U prvom kolu grupne faze protiv Portugalije, ušao je u igru sredinom drugog poluvremena; pokušao je da igra opreznije nego obično, zbog čega nije postigao nijedan gol, a utakmica je završena 0 : 0. U drugom kolu protiv Brazila igrao je od početka i postigao je gol u porazu 3 : 1, postavši prvi afrički igrač koji je dao gol protiv Brazila na Svjetskom prvenstvu. U poslednjem kolu, upisao je asistenciju Romariku u pobjedi od 3 : 0 protiv Sjeverne Koreje, ali je Obala Slonovače završila na trećem mjestu, sa četiri boda i ispala u grupnoj fazi.

Na Afričkom kupu nacija 2012. Obala Slonovače je bila u grupi sa Sudanom, Angolom i Burkinom Faso. U prvom kolu grupne faze, postigao je gol u pobjedi od 1 : 0 protiv Sudana na asistenciju Kalua, što mu je bio jedini gol u grupi, koju je Obala Slonovače završila na prvom mjestu sa svim pobjedama i bez primljenog gola. Na dan 4. februara, postigao je dva gola u pobjedi od 3 : 0 protiv Ekvatorijalne Gvineje u četvrtfinalu, dok je treći gol postigao Jaja Ture iz slobodnog udarca. Četiri dana kasnije, Žervinjo je postigao jedini gol protiv za pobjedu od 1 : 0 protiv Malija u polufinalu i plasman u finale po drugi put u istoriji. U finalu protiv Zambije, promašio je penal u regularnom dijelu utakmice, koja je završena 0 : 0, nakon čega su se šutirali jedanaesterci, gdje je dao gol, ali su promašili Kolo Ture i Žervinjo i Zambija je pobijedila 8 : 7. Takmičenje je završio kao jedan od sedmorice najboljih strijelaca, sa tri postignuta gola. Na Afričkom kupu nacija 2013. postigao je gol samo u poslednjem kolu grupne faze, u remiju 2 : 2 protiv Alžira, dok je u četvrtfinalu upisao asistenciju u porazu 2 : 1 od Nigerije.

U junu 2014. godine, uvršten je na spisak za Svjetsko prvenstvo 2014, što mu je bilo treće prvenstvo, dok je Obala Slonovače postala prva afrička reprezentacija koja se plasirala na tri prvenstva zaredom. U okviru priprema, odigrao je stotu utakmicu za reprezentaciju i postigao je gol, u porazu 2 : 1 od Bosne i Hercegovine. Na žrijebu, Obala Slonovače je izvučena u grupi sa Japanom, Grčkom i Kolumbijom. Uprkos tome što je bio u dobroj formi u pripremnim utakmicama, u prvom kolu grupne faze protiv Japana bio je na klupi. Ušao je u igru u drugom poluvremenu, pri vođstvu Japana od 1 : 0, a za četiri minuta od njegovog ulaska, Obala Slonovače je postigla dva gola i pobijedila 2 : 1. U drugom kolu takođe je ušao u drugom poluvremenu, nakon čega je Žervinjo postigao gol, ali je Kolumbija pobijedila 2 : 1. U poslednjoj utakmici grupne faze protiv Grčke, bio je u startnoj postavi, a Obali Slonovače je bio potreban remi za plasman u osminu finala. Do 15 minuta prije kraja utakmice bilo je 1 : 1, nakon čega je Drogba izašao iz igre. U 93. minutu dosuđen je penal za Grčku, koja ga je iskoristila, pobijedila 2 : 1 i prošla dalje, dok je Obala Slonovače na drugom Svjetskom prvenstvu zaredom ispala u grupnoj fazi. Na dan 8. avgusta 2014. godine, mjesec dana nakon završetka prvenstva objavio je da se povlači iz reprezentacije. Sa postignutih 65 golova na 105 utakmica, reprezentativnu karijeru završio je kao rekorder po broju postignutih golova.

Stil igre

Drogba drži loptu protiv Bajern Minhena u finalu Lige šampiona 2012.

S obzirom na to da je relativno kasno počeo profesionalno da se bavi fudbalom, često je opisivan kao igrač koji je „kasno procvjetao“, pošto je potpisao svoj prvi profesionalni ugovor sa Le Manom u 21. godini. Kako je sam istakao, od samog početka karijere nije bio najtalentovaniji igrač u svojim timovima, ali je, za razliku od mnogih, bio spreman na sve zarad svog cilja — izgradnje fudbalske karijere, jer je radio ono što je jako želio. Bio je poznat po svojoj fizičkoj snazi, brzini, sposobnosti u vazduhu, snažnim i preciznim udarcima i zadržavanju lopte. U mladosti je igrao na poziciji desnog beka, a zbog svoje sposobnosti da drži loptu leđima okrenut golu, često je igrao kao klasični napadač tokom svoje profesionalne karijere. Martin Li iz časopisa Bleacher Report opisao ga je kao definiciju „ciljnog napadača“, dok je Ričard Bič iz časopisa Daily Mirror napisao da ga je njegov moćan i nametljiv pristup učinio usamljenim napadačem kome se divio Žoze Morinjo i učinio gotovo nemogućim da ga protivničke ekipe izoluju i isključe iz igre. Karl Anka je za BBC napisao: „Drogbin robustan stil igre bio je toliko efikasan da je on predvodio kretanje Premijer lige iz ere 4–4–2 do vremena kada je formacija 4–3–2–1 bila kraljevska.“

Drogba tokom 2011. Nosio je broj 11 tokom većeg dijela karijere, u klubovima i u reprezentaciji.

Bio je poznat po dobrim nastupima na bitnim utakmicama, sa rekordom golova na klupskom nivou od deset golova na deset finala i osvojenih 10 trofeja. Karl Anka je napisao: „lokalni derbiji, četiri najbolja za šest poena, izazovi za titulu ili finale kupa — ako je utakmica bila velika, Drogba je postao veći.“ Takođe je bio poznat i kao neko ko asistira saigračima za golove; između sezona 2009/10. i 2011/12. ostvario je 24 asistencije u Premijer ligi, sa prosječnom stopom uspješnosti dodavanja od 61,4 posto, zahvaljujući njegovoj viziji i kreativnosti sa loptom. Ukupno je upisao 71 asistenciju saigračima tokom perioda koji je proveo u Čelsiju do maja 2012. godine. Dok je igrao za Čelsi, razvio je dobar odnos sa engleskim vezistom Frenkom Lampardom, a njih dvojica su često dodatno trenirali zajedno kako bi poboljšali međusobnu saradnju. Njih dvojica su postavili rekord lige po broju golova kombinovano u jednoj sezoni, sa 36 golova, ali su ga u sezoni 2021/22. oborili Hari Kejn i Son Hjungmin iz Totenhema. Sličan partnerski odnos je razvio i u reprezentaciji, sa napadačem Arunom Dindanom.

Bio je poznat i kao dobar izvođač slobodnih udaraca, prilikom čega je snažno i sa brzinom udarao loptu, a često je šutirao i penale. Doktor Ken Brej sa Univerziteta Bat opisao ga je kao specijalistu posebno sa centralne pozicije, koji jako snažno dodaje loptu, izjavivši: „udara loptu veoma pravo i čini se da je udara veoma snažno bočnim dijelom noge, skoro kao tehnika koja se koristi u dodavanju bočnom nogom. Drogbin stil je u tome da pobijedi golmana brzinom i dubinom.“ U izvještaju časopisa Bleacher Report navedeno je da je usvojio tehniku „zgloba“ koju je razvio Žuninjo Pernambukano, prilikom čega lopta nema skoro nikakvo rotirajuće kretanje tokom leta.

Njegova proslava golova koja mu je zaštitni znak, a tokom koje klizi na koljenima i pozdravlja navijače, uvrštena je u seriju video igara FIFA, kompanije EA Sports.

Proglašen je za najboljeg igrača Čelsija svih vremena u anketi 2012. godine, dok je izabran u idealni tim kluba za deceniju 2010—2020. u anketi koju je klupski časopis sproveo 2020. godine. Kao jedan od najboljih afričkih fudbalera, često je bio rangiran kao jedan od tri najbolja afrička napadača, sa Džordžom Veom i Samjuelom Etoom, dok je 2021. proglašen za četvrtog najboljeg afričkog fudbalera svih vremena po izboru časopisa Africa Top sports, iza Etoa, Vee i Rožea Mile. Zbog raznovrsnog i robusnog stila igre, mnogi odbrambeni igrači naveli su ga kao najtežeg napadača protiv kojeg su igrali, a među njima su Žerard Pike, Karles Pujol, Kris Smoling, Nemanja Vidić, kao i Loran Kosjelni.

Van fudbala

Privatni život

Drogba potpisuje loptu na konferenciji u Moskvi u julu 2018.

Rođen je 1978. godine; pripadnik je Bete naroda, a rimokatoličke je vjeroispovijesti. U autobiografiji je istakao da ne voli da govori o privatnom životu, porodici i djeci. Godine 2011. oženio se dugogodišnjom djevojkom Lalom Diakite, porijeklom iz Malija, koju je upoznao u Parizu 1995. godine, a sa kojom ima troje djece. Venčanju je prisustvovalo oko 500 ljudi, među kojima su bili Eto, Anelka, Maluda, Esjen, Kalu, Džibril Sise i Zlatan Ibrahimović. Lala je nekoliko godina starija od njega i kada su se upoznali već je imala sina Kevina, koga je kasnije usvojio. Njihov najstariji sin Isak rođen je u Francuskoj 15. decembra 2000. godine, a odrastao je u Engleskoj. Na dan 12. marta 2002. godine, dan nakon rođendana Drogbe, dobili su ćerku Iman, dok su u maju 2009. dobili sina Keirana, a u decembru 2013. ćerku Emu. Njegov najstariji sin Isak počeo je fudbalsku karijeru u akademiji Čelsija na poziciji napadača, nakon čega je 2018. godine prešao u Gengan, a 2021. godine prešao je u italijansku Seriju D, u klub Folgora karateze. Dvojica njegove mlađe braće su takođe fudbaleri: Fredi koji je igrao za mlađe kategorije Dižona. kao i Džoel. Njegov ujak Mišel Goba bivši je fudbaler, dok je Mišelov sin — Kevin Goba takođe fudbaler, koji igra u francuskim nižim ligama.

Godine 2021. na društvenoj mreži Instagram, objavio je da se razvodi od supruge nakon skoro 20 godina provedenih zajedno, napisavši: „nemam običaj da raspravljam o svom privatnom životu, ali zbog nagađanja u medijima danas, mogu da potvrdim da nažalost, nakon 20 godina zajedno, Lala i ja smo prošle godine donijeli tešku odluku da se rastanemo. Ostajemo veoma bliski i naši glavni prioriteti su bili zaštita naše djece i privatnog života naše porodice. Neka te Bog blagoslovi.“

Godine 2020. kandidovao se za predsjednika Fudbalskog saveza Obale Slonovače, ali je njegova prijava prvobitno odbijena jer ga nije podržalo udruženje igrača, zbog čega su odloženi izbori koji su trebali da budu održani 5. septembra 2020. Zbog brojnih problema sa kandidaturom, izbori su odlagani do aprila 2022. kada je FIFA reagovala i njegova kandidatura je potvrđena. U prvom krugu dobio je 21 glas od mogućih 131 i nije prošao u drugi krug. U aprilu 2022. godine uvršten je u kuću slavnih Premijer lige u klasi 22, a sa njim su uvršteni i Agvero, Pol Skols, Vensan Kompani, Jan Rajt i Peter Šmejhel, čime je ukupno 16 igrača primljeno u Kuću slavnih u tom trenutku.

Filantropija

U saradnji sa sponzorom, kompanijom Nike i Bonom, promovisao je podizanje svijesti o sidi.

Smatra se da je imao ključnu ulogu u postizanju mira u domovini. Nakon što je debitovao za reprezentaciju 2002. godine, počeo je da stiče veliku popularnost u zemlji. Tada je država bila podijeljena na dva dijela zbog građanskog rata, a nakon što se Obala Slonovače plasirala na Svjetsko prvenstvo 2006. pobjedom protiv Sudana 8. oktobra 2005. godine, Drogba je zamolio sukobljene strane da ostave oružje i da oproste jedni drugima, što su i uradili i nastupio je mir prvi put poslije pet godina građanskog rata. Karl Anka je napisao: „rastrzan vjerskim i političkim tenzijama, Drogba je iskoristio trenutak ujedinjenja za svoju zemlju i pozvao TV kamere u svlačionicu „Slonova“, gdje je održao govor pred kamerama. Čovjek je govorio, a narod slušao — izbori su prošli bez krvoprolića. Neki igrači osvajaju trofeje. Drugi inspirišu ljude. Nije hiperbola reći da je Didje Drogba učinio oboje i pomogao da se okonča građanski rat.“ U martu 2007. potpisan je mirovni sporazum između Vlade i pobunjenika, a uprkos tome, političke tenzije su se nastavile, zbog čega je Drogba zamolio predsjednika zemlje Lorana Gbagboa da mu dozvoli da zvanično posjeti jedan od glavnih gradova pobunjeničkih snaga — Buake, kako bi mu tamo bila uručena nedavno osvojena nagradu za najboljeg afričkog fudbalera godine. Predsjednik je podržao tu ideju i pristao je da mu dodijeli obezbjeđenje tokom putovanja. Kasnije je pomogao i da se kvalifikaciona utakmica za Afrički kup nacija protiv Madagaskara premjesti u Buake, što je bio potez koji je pomogao da se završi mirovni proces.

Nakon njegovog poziva na mir 2005. godine, odlučio je da svoju poziciju iskoristi za dobrobit društva i okrenuo se dobrotvornim akcijama. Počeo je da posjećuje razne javne ustanove, kao što su internati i bolnice, finansijski podržavajući ljude u nevolji, obezbjeđujući im potrebne stvari. Godine 2007. odlučio je da osnuje sopstvenu dobrotvornu fondaciju, ali je zvanično otvorena tek 2010. pošto je bilo potrebno prikupiti sredstva i izraditi akcioni plan za njeno otvaranje. Krajem 2009. godine, objavio je da će donirati tri miliona funti koje je zaradio od snimanja reklame za pepsi, za izgradnju velike bolnice u Abidžanu, njegovom rodnom gradu. Posao je završen preko njegove fondacije, a iz kluba su objavili da će Čelsi takođe donirati novac za projekte fondacije. Na izgradnju bolnice odlučio se nakon što je posjetio bolnice u drugim gradovima u Obali Slonovače, izjavivši: „odlučio sam da bi prvi projekat Fondacije trebalo da bude izgradnja i finansiranje bolnice koja ljudima daje osnovnu zdravstvenu zaštitu i šansu samo da ostanu živi.“ Djelatnosti fondacije nijesu bili ograničeni samo na Obalu Slonovače; ona je obezbjeđivala škole raznim kancelarijskim materijalom, a i pomagala je ljudima pogođenim raznim prirodnim katastrofama širom Afrike.

Na dan 24. januara 2007. godine, postavljen je za ambasadora dobre volje Programa Ujedinjenih nacija za razvoj. Ujedinjene nacije su bile impresionirane njegovim dobrotvornim radom i smatrali su da će njegova položaj slavnog sportiste pomoći u podizanju svijesti o afričkim pitanjima. U septembru 2011. godine, pridružio se Komisiji za istinu, pomirenje i dijalog kao predstavnik koji pomaže vraćanju mira u svoju domovinu. Zbog uključenosti u mirovni proces, časopis Time ga je uvrstio na spisak 100 najuticajnijih ljudi na svijetu za 2010. godinu. Iste godine, udružio se sa kompanijom Nike koja mu je sponzor, kao i sa frontmenom grupe U2 — Bonom uoči svjetskog dana borbe protiv side, u borbi protiv side, tuberkuloze i malarije, o čemu je izjavio: „velika mi je čast i zadovoljstvo što sam povezan sa Bonom i što sam pokušao da mu pomognem da spasi neke živote. AIDS i HIV su nešto što je zaista uništilo Afriku, a ljudi zapravo ne shvataju koliko je lako spasiti živote — samo dvije pilule dnevno, što je 40 centi.“

Drogba (lijevo) u intervjuu tokom međunarodnog foruma Mir i sport 2017. godine.

Godine 2012. učestvovao je u akciji bezbjednosti na putevima u znak sjećanja na Zenani Mandelu, praunuku Nelsona Mandele, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći. U oktobru 2014. govorio je na ceremoniji otvaranja Svjetskog investicionog foruma u okviru Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju, na koju je bio pozvan zbog pozitivnih rezultata njegove dobrotvorne fondacije. U novembru iste godine, bio je dio kampanje „Fifinih 11 protiv ebole“, koju je FIFA sprovela zajedno sa Afričkom fudbalskom federacijom KAF i zdravstvenim stručnjacima, pod sloganom „zajedno možemo da pobijedimo ebolu“. U kampanji je učestvovalo 11 fudbalera, među kojima su bili Kristijano Ronaldo, Garet Bejl, Nejmar, Filip Lam i Čavi, koji su držali 11 poruka kako bi podigli svijest o bolesti o načinima na koje se treba boriti protiv nje. Na dan 22. februara 2018. zajedno sa bivšim fudbalerom — Džordžom Veom, kao i mladim francuskim fudbalerom Kilijanom Mbapeom, održao je sastanak u Jelisejskoj palati sa predsjednikom Francuske — Emanuelom Makronom i predsjednikom Fife Đanijem Infantinom, o razvoju sportskih projekata u Africi.

Kao ambasador dobre volje Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, pridružio se godišnjoj humanitarnoj utakmici pod nazivom Utakmica protiv siromaštva, koju zajedno organizuju Ronaldo i Zinedin Zidan. Učestvovao je na utakmicama 2012. i 2015. godine, a među onima koji su igrali bili su još Kafu, Klarens Sedorf, Edvin van der Sar i Erik Abidal. Amaterski klub u kojem je počeo karijeru — Levaloa, zaradio je 600.000 funti od njegovog transfera u Čelsi, što su iskoristili kako bi osigurali da klub nastavi da postoji, nakon čega su renovirali stadion po modernim standardima, kako bi lokalna zajednica imala koristi, a 2010. preimenovali su ga u Stadion Didje Drogba, u njegovu čast.

Godine 2015. objavio je autobiografiju, a sav prihod od prodaje, kako je istakao, otišao je u njegovu dobrotvornu fondaciju. Godine 2018. imenovan je za potpredsjednika organizacije Mir i sport, sa sjedištem u Monaku, pod pokroviteljstvom princa Alberta II, a koja radi širom svijeta, tamo gdje su se zajednice udaljile jedna od druge. U junu 2021. dobio je počasnu diplomu Univerziteta RUSTA, zbog svog doprinosa razvoju fudbala i uspostavljanju stabilnosti u svojoj domovini.

Mediji

Na dan 2. decembra 2019. bio je jedan od domaćina ceremonije dodjele Zlatne lopte u Parizu, zajedno sa novinarem Sandijem Heribertom, kada je Lionel Mesi osvojio nagradu po šesti put, a Megap Rapino po prvi put u konkurenciji žena. Njih dvojica su bili domaćini ceremonije dodjele i 2021. koja je održana 29. novembra, kada je Mesi osvojio Zlatnu loptu po sedmi put, a Aleksija Putelas osvojila Zlatnu loptu za žene po prvi put.

Statistika karijere

Klubovi

Izvor:

Klub	Sezona	Liga			Kup		Liga kup		Kontinentalno		Ostalo		Ukupno
		Liga	Utakm.	Gol.	Utakm.	Gol.	Utakm.	Gol.	Utakm.	Gol.	Utakm.	Gol.	Utakm.	Gol.
Le Man	1998/99.	Druga divizija Francuske	2	0	0	0	0	0	—		—		2	0
	1999/00.		30	7	0	0	2	0	—		—		32	7
	2000/01.		11	0	3	1	0	0	—		—		14	1
	2001/02.		21	5	1	1	2	1	—		—		24	7
	Ukupno		64	12	4	2	4	1	—		—		72	15
Gengan	2001/02.	Prva divizija Francuske	11	3	0	0	0	0	—		—		11	3
	2002/03.	Liga 1	34	17	3	4	2	0	—		—		39	21
	Ukupno		45	20	3	4	2	0	—		—		50	24
Olimpik Marselj	2003/04.	Liga 1	35	19	2	1	2	1	16	11	—		55	32
Čelsi	2004/05.	Premijer liga	26	10	2	0	4	1	9	5	0	0	41	16
	2005/06.		29	12	3	1	1	0	7	1	1	2	41	16
	2006/07.		36	20	6	3	5	4	12	6	1	0	60	33
	2007/08.		19	8	1	0	1	1	11	6	0	0	32	15
	2008/09.		24	5	6	3	2	1	10	5	0	0	42	14
	2009/10.		32	29	4	3	2	2	5	3	1	0	44	37
	2010/11.		36	11	2	0	0	0	7	2	1	0	46	13
	2011/12.		24	5	3	2	0	0	8	6	0	0	35	13
	Ukupno		226	100	27	12	15	9	69	34	4	2	341	157
Šangaj Šenhua	2012.	Superliga Kine	11	8	0	0	—		—		—		11	8
Galatasaraj	2012/13.	Superliga Turske	13	5	0	0	—		4	1	0	0	17	6
	2013/14.		24	10	3	1	—		8	2	1	1	36	14
	Ukupno		37	15	3	1	—		12	3	1	1	53	20
Čelsi	2014/15.	Premijer liga	28	4	2	0	5	1	5	2	0	0	40	7
Montreal	2015.	MLS	11	11	0	0	—		0	0	3	1	14	12
	2016.		22	10	2	1	—		0	0	3	0	27	11
	Ukupno		33	21	2	1	—		0	0	6	1	41	23
Finiks rajzing	2017.	USL	13	9	0	0	—		—		1	1	14	10
	2018.		8	4	0	0	—		—		4	3	12	7
	Ukupno		21	13	0	0	—		—		5	4	26	17
Ukupno u karijeri			494	209	43	21	28	12	102	50	12	5	679	297

Reprezentacija

Izvor:

Nastupi i golovi za reprezentaciju po godinama

Reprezentacija	Godina	Nastupi	Golovi
Obala Slonovače
	2002.	1	0
	2003.	7	4
	2004.	7	6
	2005.	8	7
	2006.	15	8
	2007.	8	4
	2008.	8	4
	2009.	6	7
	2010.	11	4
	2011.	5	5
	2012.	14	9
	2013.	9	4
	2014.	6	3
	Ukupno	105	65

Golovi za reprezentaciju

Ključ

‡	Gol iz penala

Golovi za reprezentaciju, po datumima, sa prikazom stadiona, protivnika, rezultata i takmičenja.

Broj	Nastup	Datum	Stadion	Protivnik	Gol za	Konačan rezultat	Takmičenje	Ref.
1.	2	11. februar 2003.	Stadion Gaston Peti, Šatoru, Francuska	Kamerun	2 : 0	3 : 0	Prijateljska
2.	5	8. jun 2003.	Stadion Feliks Ufue Boanji, Abidžan, Obala Slonovače	Burundi	1 : 0	6 : 1	Kvalifikacije za Afrički kup nacija 2004.
3.					2 : 0
4.					3 : 0
5.	9	31. mart 2004.	Olimpijski stadion, Rades, Tunis	Tunis	1 : 0	2 : 0	Prijateljska
6.					2 : 0
7.	10	28. april 2004.	Stadion Žak Forestje, Ekl le Ben, Francuska	Gvineja	1 : 0	4 : 2
8.	11	6. jun 2004.	Stadion Feliks Ufue Boanji, Abidžan, Obala Slonovače	Libija	2 : 0‡	2 : 0	Kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo 2006.
9.	12	20. jun 2004.	Stadion Aleksandrija, Aleksandrija, Egipat	Egipat	2 : 1	2 : 1
10.	15	5. septembar 2004.	Stadion Feliks Ufue Boanji, Abidžan, Obala Slonovače	Sudan	1 : 0‡	5 : 0
11.	16	27. mart 2005.		Benin	2 : 0	3 : 0
12.					3 : 0
13.	18	19. jun 2005.		Egipat	1 : 0	2 : 0
14.					2 : 0
15.	20	4. septembar 2005.		Kamerun	1 : 1	2 : 3
16.					2 : 2
17.	23	16. novembar 2005.	Stadion Ženeva, Ženeva, Švajcarska	Italija	1 : 0	1 : 1	Prijateljska
18.	24	17. januar 2006.	Stadion Zaid, Abu Dabi, Ujedinjeni Arapski Emirati	Jordan	1 : 0	2 : 0
19.	25	21. januar 2006.	Međunarodni stadion, Kairo, Egipat	Maroko	1 : 0‡	1 : 0	Afrički kup nacija 2006.
20.	26	24. januar 2006.		Libija	1 : 0	2 : 1
21.	28	7. februar 2006.	Stadion Haras el Hodud, Aleksandrija, Egipat	Nigerija	1 : 0	1 : 0
22.	33	4. jun 2006.	Stadion Robert Boben, Evri, Francuska	Slovenija	1 : 0	3 : 0	Prijateljska
23.					2 : 0
24.	34	10. jun 2006.	Folksparkstadion, Hamburg, Njemačka	Argentina	1 : 2	1 : 2	Svjetsko prvenstvo 2006.
25.	38	15. novembar 2006.	Stadion Leon Bole, Le Man, Francuska	Švedska	1 : 0	1 : 0	Prijateljska
26.	39	6. februar 2007.	Stadion Rober Dišon, Ruan, Francuska	Gvineja	1 : 0	1 : 0
27.	42	3. jun 2007.	Stadion Buake, Buake, Obala Slonovače	Madagaskar	5 : 0	5 : 0	Kvalifikacije za Afrički kup nacija 2008.
28.	44	17. oktobar 2007.	Stadion Novi Tivoli, Inzbruk, Austrija	Austrija	1 : 1	2 : 3	Prijateljska
29.					2 : 3‡
30.	47	12. januar 2008.	Stadion El sadakva valsalam, Kuvajt Siti, Kuvajt	Kuvajt	2 : 0	2 : 0
31.	49	25. januar 2008.	Stadion Sekondi Takoradi, Sekondi Takoradi, Gana	Benin	1 : 0	4 : 1	Afrički kup nacija 2008.
32.	50	29. januar 2008.	Stadion Oene Đan, Akra, Gana	Mali	1 : 0	3 : 0
33.	51	3. februar 2008.	Stadion Sekondi Takoradi, Sekondi Takoradi, Gana	Gvineja	2 : 0	5 : 0
34.	55	11. februar 2009.	Stadion Izmir Ataturk, Izmir, Turska	Turska	1 : 1	1 : 1	Prijateljska
35.	56	28. mart 2009.	Stadion Feliks Ufue Boanji, Abidžan, Obala Slonovače	Malavi	2 : 0‡	5 : 0	Kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo 2010.
36.					3 : 0
37.	58	20. jun 2009.	Stadion 4. avgust, Uagadugu, Burkina Faso	Burkina Faso	3 : 2	3 : 2
38.	59	5. septembar 2009.	Stadion Feliks Ufue Boanji, Abidžan, Obala Slonovače		2 : 0	5 : 0
39.					4 : 0
40.	60	10. oktobar 2009.	Stadion Kamuzu, Blantajer, Malavi	Malavi	1 : 1	1 : 1
41.	61	4. januar 2010.	Nacionalni stadion, Dar es Salam, Tanzanija	Tanzanija	1 : 0	1 : 0	Prijateljska
42.	64	15. januar 2010.	Nacionalni stadion Čiazi, Kabinda, Angola	Gana	3 : 0	3 : 1	Afrički kup nacija 2010.
43.	67	30. maj 2010.	Stadion Žozef Mojnat, Tonon le Ben, Francuska	Paragvaj	1 : 0	2 : 2	Prijateljska
44.	70	20. jun 2010.	Soker siti, Johanesburg, Južnoafrička Republika	Brazil	1 : 3	1 : 3	Svjetsko prvenstvo 2010.
45.	73	27. mart 2011.	Stadion Oene Đan, Akra, Gana	Benin	1 : 1	2 : 1	Kvalifikacije za Afrički kup nacija 2012.
46.					2 : 1
47.	74	5. jun 2011.	Stadion de l’Amitije, Kotonu, Benin		2 : 0‡	6 : 2
48.					4 : 2‡
49.	75	10. avgust 2011.	Stadion Ženeva, Ženeva, Švajcarska	Izrael	4 : 2‡	4 : 3	Prijateljska
50.	77	13. januar 2012.	Stadion Zaid, Abu Dabi, Ujedinjeni Arapski Emirati	Tunis	2 : 0‡	2 : 0
51.	79	22. januar 2012.	Novi stadion u Malabu Malabo, Ekvatorijalna Gvineja	Sudan	1 : 0	1 : 0	Afrički kup nacija 2012.
52.	82	4. februar 2012.		E. Gvineja	1 : 0	3 : 0
53.					2 : 0
54.	85	2. jun 2012.	Stadion Feliks Ufue Boanji, Abidžan, Obala Slonovače	Tanzanija	2 : 0	2 : 0	Kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo 2014.
55.	88	8. septembar 2012.		Senegal	3 : 2‡	4 : 2	Kvalifikacije za Afrički kup nacija 2013.
56.	89	13. oktobar 2012.	Stadion Leopold Sedar Sengor, Dakar, Senegal		1 : 0	2 : 0
57.					2 : 0‡
58.	90	14. novembar 2012.	Stadion Lincer, Linc, Austrija	Austrija	2 : 0	3 : 0	Prijateljska
59.	94	30. 1. 2013.	Kraljevski stadion Bafokeng, Rustenburg, Južnoafrička Republika	Alžir	1 : 2	2 : 2	Afrički kup nacija 2013.
60.	96	14. avgust 2013.	Stadion Metlajf, Ist Raderford, SAD	Meksiko	1 : 3‡	1 : 4	Prijateljska
61.	97	7. septembar 2013.	Stadion Feliks Ufue Boanji, Abidžan, Obala Slonovače	Maroko	1 : 1‡	1 : 1	Kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo 2014.
62.	98	12. oktobar 2013.		Senegal	1 : 0‡	3 : 1
63.	100	5. mart 2014.	Stadion kralja Boduena, Brisel, Belgija	Belgija	1 : 2	2 : 2	Prijateljska
64.	101	30. maj 2014.	Stadion Dom u američkom centru, Sent Luis, SAD	BIH	1 : 2	1 : 2
65.	102	4. jun 2014.	Stadion Tojota, Frisko, SAD	Salvador	2 : 0	2 : 1

Uspjesi

Klupski

Čelsi

• Premijer liga (4): 2004/05, 2005/06, 2009/10, 2014/15
• FA kup (4): 2006/07, 2008/09, 2009/10, 2011/12
• Liga kup (3): 2004/05, 2006/07, 2014/15; finale: 2007/08
• Komjuniti šild (2): 2005, 2009
• Liga šampiona (1): 2011/12; finale: 2007/08

Galatasaraj

• Superliga Turske (1): 2012/13
• Kup Turske (1): 2013/14
• Superkup Turske (1): 2013

Finiks rajzing USL Zapadna konferencija (1): 2018

Individualno

• Igrač godine Lige 1 (1): 2003/04
• Tim godine Lige 1 (1): 2003/04
• Gol godine Lige 1 (1): 2003/04
• Igrač mjeseca Lige 1 (2): januar 2004, maj 2004
• Zlatna lopta časopisa Onze (1): 2004
• Igrač utakmice Komjuniti šilda (1): 2005
• KAF tim godine (5): 2005, 2006, 2009, 2010, 2012
• Afrički fudbaler godine (2): 2006, 2009
• Idealni tim Afričkog kupa nacija (3): 2006, 2008, 2012
• Najbolji fudbaler Obale Slonovače (3): 2006, 2007, 2012
• Najbolji strijelac Premijer lige (2): 2006/07, 2009/10
• Najbolji asistent Premijer lige (1): 2006/07
• Tim godine Premijer lige (2): 2006/07, 2009/10
• Tim godine po izboru evropskih novinara (1): 2006/07
• Igrač godine Čelsija po izboru igrača (1): 2007
• FIFPro najboljih 11 (1): 2007
• UEFA tim godine (1): 2007
• Bronzana lopta časopisa Onze (1): 2007
• Trofej Alan Hardaker (1): 2007
• BBC afrički fudbaler godine (1): 2009
• BBC gol mjeseca (1): oktobar 2009
• Najuticajnijih 100 ljudi časopisa Time (1): 2010
• Igrač godine Čelsija (1): 2010
• Igrač utakmice finala FA kupa (1): 2010
• Igrač utakmice finala Lige šampiona (1): 2012
• Sportista godine po izboru časopisa GQ (1): 2012
• Фудбалер године у Турској (1): 2013
• Златно стопало (1): 2013
• Награда дух игре Премијер лиге (1): 2015
• Награда фудбалских новинара у Енглеској (1): 2015
• Играч мјесеца МЛС лиге (2): септембар 2015, октобар 2015
• Најбољи стријелац Монтреал импакта (1): 2015
• Учесник МЛС ол-стар утакмице (1): 2016
• Почасни трофеј удружења фудбалера у Француској: 2019
• Награда предсједника Уефе: 2020
• Афрички тим снова свих времена: 2021
• Кућа славних Премијер лиге: 2022

Рекорди

Челси

• Највише голова постигнуто од стране играча ван Енглеске: 164 гола.
• Највише голова постигнуто у финалима купова: 9 голова.
• Највише голова постигнутих у европским такмичењима: 36 голова.
• Највише хет-трикова у Премијер лиги: 3 (дијели рекорд).
• Највише голова у једној сезони у Премијер лиги: 29 голова у сезони 2009/10.
• Највише добијених златних копачки Премијер лиге: 2 (2006/07. и 2009/10).
• Највише постигнутих голова у гостима у једној сезони у Премијер лиги: 15 у сезони 2009/10.
• Највише голова у свим такмичењима од стране фудбалера ван Енглеске: 37 голова у сезони 2009/10.
• Први играч који је постигао хет-трик у Лиги шампиона.
• Најстарији играч који је постигао гол у Лиги шампиона: 36 година, 8 мјесеци и 14 дана.

Остало

Био је рекордер по броју постигнутих голова у европским такмичењима од стране фудбалера из Африке са 50 голова, али је његов рекорд оборио Мохамед Салах у октобру 2022. године. Такође, био је рекордер по броју голова постигнутих за један енглески клуб у Лиги шампиона са 36 голова за Челси, али је његов рекорд оборио Салах у октобру 2022. године, када је постигао 37 гол у Лиги шампиона за Ливерпул.

• Највише асистенција афричког фудбалера у Премијер лиги: 54 асистенције.
• Највише голова и асистенција у сезони комбиновано са другим играчем у Премијер лиги: 36 са Френком Лампардом.
• Један од седам играча који је постигао хет-трик у првом колу Премијер лиге.
• Један од шест играча који су постигли хет-трик у двије или више утакмица заредом у Премијер лиги.
• Једини фудбалер који је постигао гол у оба финала купова у Енглеској у истој сезони и освојио их.
• Једини фудбалер који је постигао барем по гол у три финала енглеског Лига купа.
• Једини фудбалер који је постигао гол у четири финала ФА купа.
• Највише голова постигнутих на новом стадиону Вембли: 8 голова.
• Највише голова постигнутих у Лиги шампиона од стране фудбалера из Африке: 44 голова.
• Најстарији фудбалер из Африке који је постигао гол у Лиги шампиона: 36 година и 259 дана.
• Највише одиграних утакмица у Лиги шампиона од стране фудбалера из Африке: 94 утакмице.
• Један од 11 фудбалера који је постигао хет-трик за више клубова у Лиги шампиона.
• Најбољи стријелац Обале Слоноваче: 65 голова.

Литература

• Дрогба, Дидье (2017). Отдать всего себя. Моя автобиография. Москва: Эксмо. ISBN 978-5-699-92364-9. 
• Drogba, Didier (2015). Commitment. My Autobiography. Hodder & Stoughton. ISBN 978-1-473-62071-1. 
• McShane, John (2007). Didier Drogba — Portrait of a Hero. John Blake Publishing. ISBN 978-1-844-54415-8. 

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Дидје Дрогба на сајту ФИФА (језик: енглески)
• Дидје Дрогба на сајту Soccerbase (jezik: engleski)
• Didje Drogba na sajtu Transfermarkt (jezik: engleski)
• Didje Drogba na sajtu soccerway.com
• Profil na sajtu Čelsija