Dragoljub Trindić
| Dragoljub Trindić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. januar 1969. |
| Mesto rođenja | Čučuge, SFRJ |
| Umetnički rad | |
| Polje | Slikarstvo |
Dragoljub Trindić (Čučuge, Ub, 10. januar 1969) srpski je slikar.
Slikarstvom se bavi od 1980. godine. Slika motive svoga zavičaja pejzaže, mrtve prirode , portrete i ikone. Predsednik je Udruženja likovnih umetnika Tamnave Spektar sa Uba i član je Srpskog naučnog centra iz Beograda. Zaposlen je u dečjoj obući Polino u Beogradu. Živi u Beogradu a slikarstvom se bavi u slobodno vreme.
Lirsko slikarstvo
[uredi | uredi izvor]Dragoljub Trindić je likovno lirska mladica Tamnave. On je samonikli umetnik, koji se nije rodio kako navika nalaže, već je izbijao kao kaćun, ili šeftelija, kao što izbijaju vode u kladencima i majkama. Većinu onoga što se u slikarstvu uči i godinama doučava Trindić je dobio kao dar kroz boju majčinog mleka. Učitelji su ga kasnije učili likovnim razlikama. Već u prvim crtežima i boja disanjima se videlo da će taj samonikli mladar nadrasti zavičajni atar, što se i dogodilo.
U Tamnavi samoniklost je normalna pojava, kao što su svici i sumračja, Kao što su rose i poplave kao što su vile i oblačja. Zar ima lepše slike i šare od onih savijutaka na košulji i haljini koje su iscrtane grljenjem? Nema. Te šare se rađaju u damarima lirski slikara i vajara, kao što su Janko Brašić, Ilija Bosilj, Dragiša Stanisavljević, Bogosav Živković pa i Dragoljub Trindić i ako nije kalem tih samoniklih. Trindićeve fantazije se izučavaju kod biljarica i vidarica, a nalaze se u bajalicama i hlebovima. Katedra za to učenje je smeštena u vodenici i prazničnom danu, i što je najvažnije u strpljenju.
Trindić je strpljiv slikar , svestan sebe i svojih mogućnosti, a to je najbolji temelj slikara u njegovim slikama. U Tamnavi i moleri imaju svoju akademiju, jedinstvenu u Srbiji a time i u svetu. Na toj akademiji predaju Marinko Ilić i Ljuba Ciganin.
U Tamnavi je slikanje ljubavna rabota, kao što je kalemljenje voća i ženskinja, to je ponekad religiozna rukotvorina od boga bogomiljenicima data. U Tamnavi slikar dobrom čoveku pokloni sliku i za to mu nije potreban neki važniji i veći razlog, samo se u tom kraju dobrota smatra važnijim platežnim sredstvom od zlata- tamo su ljudi od hleba. Trindić je svojim slikarskim umećem nadrastao svoj atar, a dobrotom će vremenom– jer je teže biti čovek od slikara. Čovečnost je jedini teret koji ispravlja čoveka, a Trindić se vidi iz daleka. Ko je posmatrao jablanove u ravnici lakše će me razumeti. Možda i nije tako, možda i jeste. Ako i nije, ako i jeste, gost nam je, pa je zbog toga a i da nije gost bilo bi nekako tako.
Dragoljub je slikar od čijih platana mogu da se sašiju pelene i košulje. U pelenama oslikanim zimama ni tić ne bi nazebao a kamoli dete i bešika. U njegovim košuljama od tamnavski pejzaža niču sinovi i ćeri, sunca i suncokreti, a bogami se ponekad i blizne. Njegove slike nekoliko dana će boraviti na Zlatiboru, Zlatibor će Tamnavom mirisati.[1]
Izložbe
[uredi | uredi izvor]Kolektivne izložbe ima od 1995. i to u:
Ubu, Valjevu, Loznici, Mionici, Ljigu, Beogradu, Zrenjaninu, Jagodini, Ćupriji, Lajkovcu, Zlatiboru;
Samostalno izlagao:
- Požarevac- 2000. god
- Ub- 2001.god
- Ćuprija- 2001. god
- Zlatibor- 2001. god, 2008 .god
- Sevojno- 2001.god
- Kosjerić- 2001.god
- Arilje- 2001.god
- Ljig- 2005. god
- Užice- 2007. god
- Beograd- 2013. god.
- Pećinci - 2013. 2015, 2018 i 2020. god.[2]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ „Lirsko slikarstvo”. SRPSKI NAUČNI CENTAR (na jeziku: engleski). 2020-05-08. Pristupljeno 2022-08-11.
- ^ „Biografija”. trindicdragoljub.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-08-11.
