D (ćiriličko)

Д д (Д д; iskošeno: Д д ili ) je ćiriličko slovo, ekvivalent latiničnom slovu D i grčkom slovu delta (Δ δ).

Istorija

Ćiriličko slovo Д je nastalo od grčkog slova Delte (Δ δ).

U staroslovenskoj azbuci ime slova je bilo dobro, što je značilo »dobro«.

U ćiriličkom brojevnom sistemu, slovo Д je imalo vrednost broja 4.

Oblik

Najveća razlika imeđu Д i moderne Delte (Δ) je u tome što slovo Д ima »nožice« ispod osnove slova. »Nožice« su pozajmljene iz vizantinskog uncijalnog oblika velikog Delta.

Д, kao i Л, ima dva tipografička oblika: stariji oblik u kojoj je vrh u obliku špica (kao Delta), i noviji oblik u kojoj je vrh ravan. Novija varijanta se prvi put pojavila u sredini ⅩⅨ stoleća. Danas, velika većina fontova koristi noviji oblik, dok se stariji smatra više stilskim i zbog toga ga veoma malo fontova koristi (najpoznatiji je font »Baltika«, dizajniran 1951‒52).

ruski pisani oblik

U ruskom pisanom obliku, oblik malog slova je sličan latiničkom slovu ⟨d⟩: ⟨д⟩. Južnoslovenska tipografija preferira oblik koji je nalik na malo latiničko ⟨g⟩. Oblik koji je sličan latiničkom ⟨g⟩ se koristi u ruskim školama.

Ruski, ukrajinski, beloruski i bugarski oblik velikog pisanog slova Д je identičan latiničkom pisanom D jer štampani oblik nije dovoljno lak za pisanje. Srpski i makedonski koriste drugačiji oblik koji liči na broj 2, koji je nepoznanica u Rusiji.

Upotreba

Najčešće predstavlja zvučni zubni ploziv, /d/, sem kada se u ruskom jeziku nađe na kraju reči i pred bezvučnim suglasnikom, gde prelazi u (/t/) i kada stoji ispred palatalizirajućeg samoglasnika, gde prelazi u /dʲ/.

Slična i srodna slova

• Δ δ: grčko slovo Delta
• D d: slovo latinice
• Л л: slovo ćirilice

Reference

Literatura

• Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.