Д (ћириличко)
Ћириличко слово Д | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
![]() | ||||||
Бројевна вредност: 4 | ||||||
Позиција у Уникоду | ||||||
Велико: U+0414 | ||||||
Мало: U+0434 | ||||||
Слова словенских језика | ||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | Ѕ |
И | Ѝ | И́ | І | Ї | Й | Ј |
К | Ќ | Л | Љ | М | Н | Њ |
О | О́ | О̀ | Ō | П | Р | С |
С́ | Т | Ћ | У | У́ | У̀ | Ў |
Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш | Щ |
Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я | |
Слова несловенских језика | ||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ |
Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | Җ | Ӝ |
Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ |
Ӡ | З́ | Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ |
Қ | Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ |
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | Ӧ |
О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | Ҧ | Ҏ |
Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ |
Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ |
Ҳ | Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ |
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | Э̄ |
Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | Я̆ | Я̄ |
Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||
Историјска слова | ||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ |
Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ |
Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ |
Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ |
Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | ||||||
Сва слова ћирилице |
Д д (Д д; искошено: Д д или ) је ћириличко слово,[1] еквивалент латиничном слову D и грчком слову делта (Δ δ).
Историја[уреди | уреди извор]
Ћириличко слово Д је настало од грчког слова Делте (Δ δ).
У старословенској азбуци име слова је било добро, што је значило »добро«.
У ћириличком бројевном систему, слово Д је имало вредност броја 4.
Облик[уреди | уреди извор]
Највећа разлика имеђу Д и модерне Делте (Δ) је у томе што слово Д има »ножице« испод основе слова. »Ножице« су позајмљене из византинског унцијалног облика великог Делта.
Д, као и Л, има два типографичка облика: старији облик у којој је врх у облику шпица (као Делта), и новији облик у којој је врх раван. Новија варијанта се први пут појавила у средини ⅩⅨ столећа. Данас, велика већина фонтова користи новији облик, док се старији сматра више стилским и због тога га веома мало фонтова користи (најпознатији је фонт »Балтика«, дизајниран 1951‒52).
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/05-Russian_alphabet-%D0%94_%D0%B4.svg/50px-05-Russian_alphabet-%D0%94_%D0%B4.svg.png)
У руском писаном облику, облик малог слова је сличан латиничком слову ⟨d⟩: ⟨д⟩. Јужнословенска типографија преферира облик који је налик на мало латиничко ⟨g⟩. Облик који је сличан латиничком ⟨g⟩ се користи у руским школама.
Руски, украјински, белоруски и бугарски облик великог писаног слова Д је идентичан латиничком писаном D јер штампани облик није довољно лак за писање. Српски и македонски користе другачији облик који личи на број 2, који је непознаница у Русији.
Употреба[уреди | уреди извор]
Најчешће представља звучни зубни плозив, /d/, сем када се у руском језику нађе на крају речи и пред безвучним сугласником, где прелази у (/t/) и када стоји испред палатализирајућег самогласника, где прелази у /dʲ/.
Слична и сродна слова[уреди | уреди извор]
- Δ δ: грчко слово Делта
- D d: слово латинице
- Л л: слово ћирилице
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12.
Литература[уреди | уреди извор]
- Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.