Eurition

Eurition je u grčkoj mitologiji bilo ime više ličnosti.

Etimologija

Ime Eurition je nastalo iz grčkih reči eu, što znači „dobro“ i rhytos, što ili znači „rog sa pićem“ ili „teče“. To je u skladu sa pričom o kentaurima koji su imali ovo ime, a koji su u stanju pijanstva pokušali da počine silovanje. Postoji i tumačenje da ovo ime znači „svuda poštovani“.

Mitologija

• U Vergilijevoj „Enejidi“, jedan od učesnika igara koje je Eneja organizovao u Italiji. Bio je Likaonov sin.
• Prema Apolodoru, Higinu i još nekim autorima, bio je jedan od Argonauta, sin Aktora ili Ira i Demonase. Bio je kralj Ftije, koji je očistio Peleja i dao mu trećinu svoju zemlje, zajedno sa rukom svoje kćerke, Antigone. Pelej ga je ubio tokom lova na Kalidonskog vepra, ali slučajno. Apolodor je ovog junaka nazivao Eurit. Naime, kada je vepar napao Ankaja i odgrizao mu ud i utrobu, Pelej je u uzbuđenju krenuo džilitom na njega, ali je ubio Euritiona.
• U Homerovoj „Odiseji“, ali i prema Apolodoru, Diodoru i Higinu, bio je jedan od kentaura. Ovog kentaura je ubio Herakle ili u Piritojevom domu ili zato što je uvredio Hipolitu kada se udavala za Azana. Neki izvori razlikuju dva kentaura sa ovim imenom. Jedan je bio gost u domu kralja Piritoja i napio se, pa je tako mahnit počinio zločin zbog čega su mu Lapiti odsekli nos i uši. Kasnije je na kraljevom venčanju pokušao da otme Hipodamiju, nevestu, pa ga je Tezej ubio. To je bio povod kentauromahije. Drugi kentaur je pokušao da siluje Mnesimahu, kćerku kralja Deksamena, pa ga je Herakle ubio. Kentaur koga je ubio Tezej i koji je bio vođa kentaura je bio tesalski, dok je ovaj drugi bio arkadijski. Arkadijskog kentaura su neki autori mešali sa Nesom. Roditelji oba kentaura su bili Iksion i Nefela, mada je otac arkadijskog možda bio i Silen.
• Jedan od branilaca Tebe u toku pohoda sedmorice protiv Tebe, koga je ubio Partenopej.
• Arejev i Eritejin sin, čuvar Gerionovih goveda. Njega je ubio Herakle kako bi se domogao tih goveda i tako ispunio deseti zadatak.

Umetnost

U muzeju u Kaliforniji čuva se atička crnofiguralna amfora na kojoj je predstavljena borba Herakla i Euritiona, dok Mnesimaha i Deksamen posmatraju sa strane. Amfora datira iz 530-520. p. n. e. U Britanskom muzeju se, pak, čuva prikaz drugog kentaura, na apuljskom crvenofiguralnom kaliksu iz 350. p. n. e. Predstavljen je sa još nekim likovima na Piritojevom venčanju. U Luvru se čuvaju dve atičke crnofiguralne amfore iz 560-540. p. n. e. na kojima je prikazan Eurition, čuvar Gerionovih goveda, kako leži ranjen ispred Heraklovih nogu. Slična amfora iz istog perioda postoji i u Minhenu.

Tumačenje

Pausanija je izveštavao da se prikaz borbe između Lapita i kentaura mogao videti na zabatu Zevsovog hrama u Olimpiji, u Atini, u svetilištu Tezeja i na Ateninom štitu i prema Robertu Grevsu, to nije bio samo sukob plemena u susedstvu, već ritual svojstven vim Helenima prilikom krunidbenih svečanosti. Naime, novoustoličeni kralj se borio protiv igrača prerušenim u životinje (kentaure ili verovatnije, satire), gde je Erition igrao klasičnu ulogu uljeza, krijumčara. Ovaj lik se javljao na svadbenim svečanostima u severnoj Grčkoj, a i glavni je lik Aristofanovih komedija. Grevs tumači i prikaz drugog kentaura, koga je ubio Herakle. Prema njegovom pisanju, ovaj mit je nastao tumačenjem iste ikone koja je prikazivala svadbu i ubistvo Fola. Naime, Eurition je prisilio Deksamena da mu da ruku svoje kćerke, ali ga je Herakle osujetio.