Izjaslav III Kijevski
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Dodavanje vikiveza, prebacivanje u perfekat. |
| Izjaslav III Kijevski | |
|---|---|
 Izjaslav III Kijevski | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Izjaslav III Davidovič Kijevski |
| Datum smrti | 6. mart 1161. |
| Mesto smrti | Belgorod, Kijevska Rusija |
| Grob | crkva Borisa i Gleba u Černigovu |
| Porodica | |
| Supružnik | nepoznato ime |
| Potomstvo | ćerka, buduća supruga Gleba Kijevskog |
| Roditelji | David Svjatoslavič Monomahina |
| Dinastija | Rjurikoviči |
| Veliki knez Kijeva | |
| Period | 1155, 1157-1158, 1161 |
| Prethodnik | Jurij Dolgoruki |
| Naslednik | Rostislav I Kijevski |
Izjaslav III Davidovič Kijevski (umro 6. marta 1161) bio je veliki knez Kijeva 1155, od 1157. do 1158. i 1161. godine.
Detinjstvo i mladost
[uredi | uredi izvor]Izjaslav je bio treći sin černigovskog princa Davida Svjatoslaviča. Zajedno sa svojim bratom Vladimirom, Izjaslav je učestvovao u građanskom ratu koji je pogodio Kijevsku Rusiju nakon smrti Vsevoloda II 1146. godine. Braća su 1151. godine učestvovala u bici na reci Ruti na različitim stranama - Izjaslav je bio na strani Izjaslava II Kijevskog, a Vladimir na strani Jurija Dolgorukog. Vladimir je poginuo u ovoj bici. Izjaslav II Kijevski odnosi pobedu u bici nakon koje preuzima presto. Svome imenjaku je kao nagradu poverio Černigov na upravu. Izjaslav Davidovič obavljaće tu funkciju do 1157. godine. Jurij je ubrzo opseo Černigov, ali nije uspeo da ga osvoji.[traži se izvor]
Vladavina
[uredi | uredi izvor]Dana 13. novembra 1154. godine umire Izjaslav II Kijevski. Presto je ostao upražnjen te su velikaši pozvali Rostislava I da preuzme krunu. Izjaslav III, međutim, napada Kijev (vojsku je činio i odred Jurijevog sina Gleba koji će kasnije postati kijevski knez) i preuzima presto. Rostislav se na njemu uspeo zadržati svega nedelju dana. Međutim, Izjaslav je i sam doživeo istu sudbinu jer ga je 1155. godine Jurij Dolgoruki zbacio sa vlasti. Izjaslav se povlači u Černigov. U Kijevu je tokom svoje kratkotrajne vladavine stekao popularnost. Jurij umire 15. maja 1157. godine (pretpostavlja se da je otrovan), a Izjaslav postaje po drugi put knez Kijeva. Iste godine, Izjaslav je izgubio Černigov koga je preoteo njegov rođak.
Smrt
[uredi | uredi izvor]Izjaslav sledeće, 1158. godine ulazi u sukob sa Mistislavom II Kijevskim, knezom Perejaslava. U borbi sa njim smrtno je ranjen 1161. godine. Sahranjen je u crkvi Borisa i Gleba u Černigovu. Nasledio ga je Rostislav I.[traži se izvor]
Porodično stablo
[uredi | uredi izvor]| 2. David Svjatoslavič | ||||||||||||||||
| 1. Izjaslav III Kijevski | ||||||||||||||||
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Solovьёv S. M. Istoriя Rossii s drevneйših vremen. Kn. 1, T. 2. — M.: Mыslь, 1988.
- Rыžov K. Monarhi Rossii (600 kratkih žizneopisaniй). — M.: Veče. 2007. ISBN 978-5-9533-0851-9.
- Karamzin N. M. Istoriя gosudarstva Rossiйskogo. — M.: Эksmo, 2006.
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
