Pređi na sadržaj

Minska oblast

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Minska oblast
blr. Мінская вобласць
rus. Ми́нская о́бласть
Položaj Minske oblasti
Država Belorusija
Glavni gradMinsk
Površina39.900 km2
Stanovništvo2011.
 — broj st.1.411.528[1]
 — gustina st.36,5 st./km2
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

Minska oblast (blr. Мінская вобласць, rus. Ми́нская о́бласть) je jedna od administrativnih oblasti Republike Belorusije, i nalazi se u samom središtu zemlje.

Osnovana je 15. januara 1938, zauzima površinu od 39.900 km² i u njoj živi oko 1.400.000 stanovnika (procene za 2010).

Iako je grad Minsk administrativni centar oblasti, ne ulazi u njen sastav. Veći gradovi su još Barisav i Saligorsk i Maladzečna.

Geografija

[uredi | uredi izvor]

Minska oblast obuhvata područje od 39.900 km² u centralnom delu Belorusije. Sa gradom Minskom obuhvata površinu od 40.200 km² ili 19,4% površine države. Od severa ka jugu proteže se u dužini od 315 km, dok je najveće rastojanje od istoka ka zapadu 240 km.

Na severu graniči sa Vitepskom, na istoku sa Mogiljovskom, na jugoistoku sa Gomeljskom, na jugozapadu je Brestska, a na zapadu Grodnjenska oblast.

Reljef oblasti je uglavnom nizijski, a na severu i močvaran. Najvažniji vodotoci su Berezina, Njemen i Vilija (ili Neris). Širom oblasti postoji oko 60 jezera sa površinom većom od 0,1 km², a najveće jezero je Narač sa površinom od skoro 80 km² i maksimalnom dubinom do 25 metara. Narač je ujedno i najveće jezero Belorusije.

U centralnom delu ove u celosti blago zatalasane oblasti nalazi se Dzeržinska gora (30 km zapadno od Minska) koja je sa 345 metara nadmorske visine najviša tačka Belorusije.

Klima je umerenokontinentalna, sa januarskim prosekom temperatura od −6,8°C i julskim od 17,5°C.

Oko 36% teritorije je pod šumama, a ostatak je kultivisana stepa.

Administrativna podela i demografija

[uredi | uredi izvor]

Minska oblast je administrativno podeljena na 22 rejona (ili okruga) i obuhvata područje jednog grada sa oblasnom subordinacijom (grad Žodzina). Grad Minsk je iako administrativno sedište oblasti, posebna administrativna jedinica.

Rejoni Minske oblasti Belorusije
Rejon Osnovan Administrativni
centar		 Površina
km²[2]		 Stanovnika
popis 2009.[3])
Berazinski rejon 17. jul 1924. Berazino 1.940,34 25.031
Barisavski rejon 17. jula 1924. Barisav 2.987,63 188.142
Vilejski rejon 5. jula 1946. Vilejka 2.453,81 52.053
Valožinski rejon 15. januar 1940. Valožin 1.916,78 37.543
Dzjaržinski rejon 17. april 1924. Dzjaržinsk 1.189,50 61.252
Klecki rejon 1966. Kleck 974,12 32.302
Kapiljski rejon 17. jul 1924. Kapilj 1.607,66 32.818
Krupkijski rejon 17. jul 1924. Krupki 2.138,73 26.522
Lagojski rejon 17. jul 1924. Lagojsk 2.365,02 35.957
Ljubanjski rejon ??? Ljubanj 1.913,75 35.444
Minski rejon 29. jun 1934. Minsk 1.902,66 159.569
Maladzečenski rejon 15. januar 1940. Maladzečna 1.392,18 138.375
Mjadzelski rejon 15. januar 1940. Mjadzel 1.964,30 29.599
Njasviški rejon 15. januar 1940. Njasviž 862,75 41.618
Puhavicki rejon 17. jul 1924. Marina Gorka 2.441,12 69.427
Slucki rejon 17. jul 1924. Sluck 1.821,06 95.106
Smaljavički rejon 17. jul 1924. Smaljaviči 1.394,14 42.917
Saligorski rejon 17. jul 1924. Saligorsk 2.498,91 136.145
Starodaroški rejon 17. jul 1924. Stari Darogi 1.370,38 21.937
Stovpcovski rejon 15. januar 1940. Stovpci 1.884,52 42.007
Uzdanski rejon 17. jul 1924. Uzda 1.180,97 23.657
Červenjski rejon 17. jul 1924. Červenj 1.630,39 33.383

U oblasti postoje 24 naselja sa administrativnim statusom grada, 19 naselja gradskog tipa i 5.212 sela.

Najveći gradovi su Barisav (150.600), Saligorsk (101.700), Maladzečna (98.000), Sluck, Žodzina (62.400). Belorusi čine 88,5% populacije, Rusi 7,1%, Poljaci 1,3% i Ukrajinci 1,2%

Privreda

[uredi | uredi izvor]

U Minskoj oblasti nalaze se značajnija ležišta potaše, kamene soli, treseta, gline, građevinskog peska i šljunka, ali i brojni termo-mineralni izvori. Postoje ležišta gvozdene rude i uljanih škriljaca.

U oblasti radi preko 400 fabrika u kojima je zaposleno preko 130.000 stanovnika. Među najveće fabrike ubrajaju se pogoni hemijske i petrohemijske industrije u RUE u Saligorsku, šećerana u Slucku. Najrazvijenija je prehrambena industrija.

Galerija

[uredi | uredi izvor]
Administrativna podela Minske oblasti

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Статистический бюллетень "Численность населения на 1 января 2011 года и среднегодовая численность населения за 2010 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа", Белстат
  2. ^ «Gosudarstvennый zemelьnый kadastr Respubliki Belarusь» Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) (po sostoяniю na 1 яnvarя 2011 g.)
  3. ^ «O demografičeskoй situacii za яnvarь-aprelь 2011 g.» (po sostoяniю na 1 maя 2011 g.)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Минска_област&oldid=26940601”