Pređi na sadržaj

Nebojša Dugalić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nebojša Dugalić
Lični podaci
NadimakNeša
Datum rođenja(1970-05-17)17. maj 1970. (54 god.)
Mesto rođenjaKraljevo, SR Srbija, SFR Jugoslavija
DržavljanstvoSrbija
ReligijaPravoslavlje
Zanimanje
  • filmski i pozorišni glumac
  • režiser
  • profesor glume
Rad
Bitne ulogeŠešir profesora Koste Vujića — Jovan Jovanović Zmaj
Žigosani u reketu — Voja Todorović
Državni službenik — Milojević
Senke nad Balkanom — armijski general Petar Živković
Što se bore misli moje — pukovnik Milivoje Blaznavac
Veza do IMDb-a

Nebojša Dugalić (Kraljevo, 17. maj 1970) srpski je glumac, reditelj i profesor glume.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

U Kraljevu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1994. godine u klasi prof. dr Vladimira Jevtovića.[1] Sa njim u klasi studirali su Tamara Vučković, Dragana Đukić, Olga Zamurović, Ivana Mihić, Ivana Milašinović, Dragan Mićanović, Željko Mitrović, Jasmina Stajković, Mirsad Tuka, Dubravka Mijatović, Goran Šušljik i Uliks Fehmiu.[2]

Igrao je na scenama Narodnog pozorišta, Pozorišta na Terazijama, Beogradskog dramskog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Zvezdara teatra, Bitef teatra, Madlenijanuma, Kraljevačkog pozorišta i dr.[3]

Od 2001. do 2016. godine bio je profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu,[4] a 2017. postao je redovni profesor na Fakultetu savremenih umetnosti.[5]

Ostvario je više uloga u televizijskim dramama, na radiju, filmu i televiziji, za koje je nagrađen mnogobrojnim nagradama i priznanjima. Član je Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Oženjen je glumicom Draganom Dugalić (1971) sa kojom ima petoro dece.

Pozorište

[uredi | uredi izvor]
Nebojša Dugalić, Milan Gutović i Miljan Prljeta u predstavi Art

Ostvario je niz pozorišnih uloga, za koje je dobio sledeće nagrade i priznanja:

Igrao je u jednoj od najboljih pozorišnih ostvarenja u Srbiji protekle decenije, u predstavi „Zlatno runo“ Borislava Pekića u režiji Nebojše Bradića, u kome pored njega nastupaju Nebojša Glogovac i Vojin Ćetković.

Nebojša Dugalić kao Hadži Zamfir na premijeri predstave Zona Zamfirova, Pozorišta na Terazijama, 2012. godine

Bavi se i režijom. Režirao je sledeće predstave:

Nagrade

[uredi | uredi izvor]
Premijera predstave Producenti, Pozorišta na Terazijama, 2011. godine

Na međunarodnom festivalu „Zlatni vitez“ u Moskvi 2006. godine dobio je Zlatnog viteza za glumu u predstavi „Zlatno runo“ Borislava Pekića.[9]

Zlatnog viteza je dobio i 2012. godine za monodramu „Reč je o svečoveku“.[10]

Dobitnik je još dva Zlatna viteza, ukupno četiri i dva Srebrna viteza, četiri „Zoranova brka“, tri Sterijine nagrade, „Nagrade Zoran Radmilović“, „Nagrade Miloš Žutić“ koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije za sezonu 2013-2014, nagrada Narodnog pozorišta za najbolje individualno premijerno umetničko ostvarenje za sezonu 2013-2014, godišnja nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta za izuzetan doprinos visokim standardima poslovanja te kuće, nagrada grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo za 2013. godinu. Krajem juna 2019, Dugaliću je uručeno priznanje „Vitez Srbije“.[11]

Uloge

[uredi | uredi izvor]

Filmografija

[uredi | uredi izvor]
God. Naziv Uloga
1990-e
1992. Šangarepo, ti ne rasteš lepo
1992. Teatar u Srba
1992. Tito i ja Milicioner 1
1993. Broz i ja Milicioner 1
1994. Vukovar, jedna priča Vojnik Dalmatinac
1995. Kraj dinastije Obrenović Antonije Antić
1997. Gore dole Neškin ljubavnik
1997. Vraćanje Nikola Patić
1998. Nedovršena simfonija Franc Varfel
1999. Proleće u Limasolu Petar Teodorović
2000-e
2002. Netaknuti suncem Jovan
2004. Tragom Karađorđa Gaja Pantelić
2004. Smešne i druge priče
2007. Peščanik Andreas Sam
2008. Zver na mesecu Aram Tomasijan
2007—2008. Zaboravljeni umovi Srbije Vladimir Dvorniković / Milan Vlajinac / Nikola / Asistent / Jovan Bošković / Seljak
2009. Besa Filip
2010-e
2002—2015. Vršačka pozorišna jesen
2010. Greh njene majke Dobrivoje
2010. Priđi bliže Profesor Marko Arsić
2011. Miris kiše na balkanu Doktor Baruh
2013. Šešir profesora Koste Vujića (serija) Jovan Jovanović Zmaj
2013. Vrata Srbije: Mojsinjska Sveta gora Monah Isaija
2014—2015. Jagodići: Oproštajni valcer Miroljub
2015. Bićemo prvaci sveta Vladimir Dedijer
2016. Ime: Dobrica, prezime: nepoznato narator
2016. Vere i zavere Albert Sultajs
2016. Santa Maria della Salute Simo Matavulj
2017. Santa Maria della Salute (serija) Simo Matavulj
2017—2019. Senke nad Balkanom armijski general Petar Živković
2018. Koreni Nikola Pašić
2018. Jutro će promeniti sve Dušan
2018—2021. Žigosani u reketu Voja Todorović
2018—2019. Besa (serija) Premović
2018—2019. Narodno pozorište u 10 činova Narator
2019. Bela vrana Konstantin Sergejev
2019. Pet Pigi
2019. Moja generacija
2019—2020. Državni službenik Milojević
2020-e
2021. Strahinja taksista
2021. Jovanka Broz i tajne službe Josip Broz Tito
2021. Vreme zla Bora Luković (Bora Pub)
2021. Branilac advokat Slobodan Subotić
2021. U zagrljaju Crne Ruke mitropolit Mihailo
2022. U klinču Jakov Antonijević
2022. Vera Borivoje Mirković
2023. Vera (serija) Borivoje Mirković
2023. Južni vetar: Na granici
2023. Kalkanski krugovi profesor Teofil Petrović
2023. Nemirni (TV serija) Slavuj
2023. Tunel (TV serija) advokat Anđelković
2023. Heroji Halijarda Živko Topalović
2023. Drug Marko Aleksandar Ranković
2023. Što se bore misli moje Milivoje Blaznavac
2023. Urgentni centar (srpska TV serija) Janko Mešterović
2024. Koža (TV serija) Vladan
2024. Jorgovani Oleg
2024. Ruski konzul Ilija Jugović
2023. Vazdušni most Živko Topalović
2024. Senoviti Mediteran viši službenik
2024. Što se bore misli moje (TV serija) Milivoje Petrović Blaznavac
2024. Nebesko kralj Radoslav
2024. Ciklus
2025. Budi Bog s nama Josip Broz Tito
2025. Sumpor (serija) Milivoje Petrović Blaznavac

Pozorišne predstave

[uredi | uredi izvor]
Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširiti pouzdano referenciranim unosima.
Predstava Uloga Tekst Dramaturgija
/adaptacija/		 Režija Pozorište Premijera
Običan čovek Muzika Branislav Nušić Dragan Marković Varga Amatersko pozorište Kraljevo 28. mart 1986.[12]
Tajna veza Svojta svačija Aleksandar Popović Radmila Vojvodić Beogradsko dramsko pozorište 18. januar 1991.[13]
Balkon Ranjenik Žan Žene Dušana Nikolić Ivana Vujić 18. april 1991.[14]
Majka hrabrost Bertolt Breht Dom omladine Beograda[a] 1991/92.[5]
Očevi i oci Džon[b] Slobodan Selenić Nenad Prokić
Gordana Goncić		 Zoran Ratković Atelje 212 5. jun 1992.[18]
Kneginja iz Foli Beržera Šaflar[v] Žorž Fejdo Ljubomir Draškić
Dušan Petrović		 1. avgust 1992.[20]
Sedmorica protiv tebe[g] Eshil Irina Gilić Žirović Nikita Milivojević Beogradsko dramsko pozorište 9. januar 1993.[5]
Prosjačka opera Džeki kuka / Jakov kuka,
pevač moritata		 Bertolt Breht Aleksandra Jovićević Ivana Vujić Bitef teatar 29. septembar 1993.[22]
Maska Ćezare Miloš Crnjanski Nikita Milivojević Narodno pozorište u Beogradu 1. novembar 1993.[23]
Ukroćena goropad Grumio Vilijam Šekspir Vladimir Jevtović 14. decembar 1993.[24]
Život je san[d] Sigizmund Pedro Kalderon de la Barka Nikita Milivojević 8. novembar 1994.[26]
Idiot Miškin Lav Nikolajevič Fjodor Dostojevski Stevo Žigon 22. novembar 1995.[27]
Govorna mana Petar Goran Marković Ivana Dimić Milan Karadžić 26. decembar 1997.[28]
Nek ide život Marko Ranko Božić Srđan Karanović Zvezdara teatar 4. februar 1999.[29]
Vladika Nikolaj - Oslobođenje Izbeglica, portparol Nenad Ilić Ivana Dimić Nenad Ilić Kult teatar 15. februar 1999.[30]
Prokleta avlija Karađoz Ivo Andrić Nebojša Bradić Kruševačko pozorište 30. septembar 1999.[31]
Zlatno runo Agatodemon / Simeon Njago[đ] Borislav Pekić 1. decembar 2000.[34]
Zver na mesecu Aram Tomasijan Ričard Kalinoski Beogradsko dramsko pozorište 27. april 2002.[35]
Dugo putovanje u noć Džemi Judžin O’Nil Maja Drašković Boro Drašković Atelje 212 15. maj 2005.[36]
Mala triologija smrti Putnik Elfride Jelinek Ivana Dimić Nebojša Bradić Beogradsko dramsko pozorište 25. avgust 2005.[37]
Laža i paralaža Mita Jovan Sterija Popović Molina Udovički
Slavko Milanović		 Jug Radivojević Narodno pozorište u Beogradu 25. mart 2006.[38]
Burleska o Grku El Greko Andrej Hing Anja Suša Opera i teatar Madlenijanum 9. mart 2007.[39]
Tako je moralo biti Đorđe Đorđević Branislav Nušić Marina Milivojević Mađarev Egon Savin Jugoslovensko dramsko pozorište 6. jun 2007.[40]
Gospa od mora Stranac Henrik Ibsen Stevan Bodroža Bitef teatar 25. decembar 2008.[41]
Putujuće pozorište Šopalović Drobac Ljubomir Simović Nebojša Dugalić Kraljevačko pozorište 10. mart 2009.[42]
Miholjsko ljeto Mihailo Aleksandrovič
Rakitin		 Ivan Turgenjev Egon Savin Opera i teatar Madlenijanum 25. decembar 2010.[43]
Priča o Svetom Savi Glas pripovedača Željko Petrović Miodrag Dinulović Kruševačko pozorište 26. januar 2011.[44]
Producenti Maks Bjalistok Mel Bruks i Tomas Mihen Jug Radivojević Pozorište na Terazijama 7. oktobar 2011.[45]
Zona Zamfirova Hadži Zamfir Stevan Sremac Kokan Mladenović 9. novembar 2012.[46]
Dama s kamelijama Žorž Dival Aleksandar Dima Sin Spasoje Ž. Milovanović
Željko Hubač		 Jug Radivojević Narodno pozorište u Beogradu 1. oktobar 2013.[47]
Milanković Milanković Vasilija Antonijević Aleksandar Nikolić Opera i teatar Madlenijanum 23. novembar 2013.[48]
Izdaja Robert Halord Pinter Goran Šušljik Jugoslovensko dramsko pozorište 15. decembar 2013.[49]
Jadnici Žan Valžan Viktor Igo Nebojša Bradić Opera i teatar Madlenijanum 15. mart 2014.[50]
Gozba Janko[51] Filip Vujošević Veljko Mićunović Zvezdara teatar 16. novembar 2016.[52]
Ričard treći Kralj Edvard IV Vilijam Šekspir Slavko Milanović
Slobodan Obradović		 Snežana Trišić Narodno pozorište u Beogradu 24. april 2017.[53]
Ožalošćena porodica Proka Purić Branislav Nušić Molina Udovički Fotez Jagoš Marković 19. januar 2018.[54]
Nečista krv Efendi Mita Borisav Stanković Maja Todorović
Molina Udovički Fotez		 Milan Nešković 12. april 2019.[55]
Ajnštajnova izdaja Ajnštajn[56] Erik-Emanuel Šmit Andrea Ada Lazić Teatar Vuk 29. februar 2020.[57]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Predstava Majka hrabrost, nastala po istoimenom delu Bertolta Brehta, izvedena je tokom sezone 1991/92.[15] Premijera je održana 1992. godine u produkciji Preduzeća za privatne pozorišne poslove, skraćeno PPPP.[16]
  2. ^ U alternaciji sa Duškom Premovićem. Predstava je premijerno izvedena u somborskom Narodnom pozorištu 20. aprila 1990, dok je dve godine kasnije po prvi put odigrana u Ateljeu 212.[17]
  3. ^ U alternaciji sa Nenadom Jezdićem.[19]
  4. ^ Ne navodi se među glumcima premijerne postave.[21]
  5. ^ Predstava je u Narodnom pozorištu obnovljena 2012. godine, sa promenjenom glumačkog postavom u režiji Slobodana Unkovskog.[25]
  6. ^ Predstava je rađena u nezavisnoj produkciji i prvi put izvedena u Kruševačkom pozorištu. Kasnije je izvođena i na drugim pozornicama uključujući i Beogradsko dramsko pozorište. Dugalić je u prvoj postavci igrao lik Agatodemona.[32] Kasnije je bio i u alternaciji za ulogu Simeon Njaga sa Nebojšom Glogovcem, dok se ansamblu priključio i Ivan Tomić. Pored reditelja u dramatizaciji su učestvovali Maša Jeremić i Željko Jovanović.[33]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „II KLASA, FDU, 1988.”. Fejsbuk. Pristupljeno 2. 2. 2014. 
  2. ^ „Repertoar - Sezona 1989 - Program otvaranja BITEF teatra”. BITEF. Pristupljeno 21. 7. 2020. 
  3. ^ Ivanović, Ivan (24. 5. 2019). „Veče sa Ivanom Ivanovićem: Gost Nebojša Dugalić”. Nova S. Jutjub. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  4. ^ „Biografija na sajtu Akademije umetnosti”. Pristupljeno 15. 4. 2013. 
  5. ^ a b v „Profesor - Nebojša Dugalić”. Fakultet savremenih umetnosti (na jeziku: srpski). 2018-01-08. Pristupljeno 2020-12-08. 
  6. ^ Kerenac, Vesna (maj 2014). „Godišnjak pozorišta Srbije 2012/2013.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 202–206. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  7. ^ „Višnjik”. Kraljevačko pozorište, zvanična prezentacija. Arhivirano iz originala 25. 4. 2010. g. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  8. ^ „Ženski razgovori”. Pozorište Bora Stanković. 14. 2. 2012. Arhivirano iz originala 25. 10. 2020. g. Pristupljeno 26. 10. 2020. 
  9. ^ „Dve nagrade u u Moskvi za BDP”. B92. 7. 11. 2006. Pristupljeno 18. 11. 2019. 
  10. ^ „„Zlatni vitez“ Nebojši Dugaliću („Politika“)”. 7. decembar 2012. Pristupljeno 15. 4. 2013. 
  11. ^ „Na Zlatiboru dodeljena priznanja Vitez Srbije”. Opština Čajetina. 28. 6. 2019. Pristupljeno 28. 6. 2019. 
  12. ^ Teatron, 170/171 (PDF). Muzej pozorišne umetnosti. 2015. str. 75. 
  13. ^ „Tajna veza”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 10. 12. 2020. 
  14. ^ „Balkon”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  15. ^ Mitrevski, Ana (2020). „Recepcija drama Bertolta Brehta u Srbiji” (PDF). Doktorska disertacija. Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu. str. 93. Pristupljeno 10. 12. 2020. 
  16. ^ „Rade Šerbedžija: Poslednji put sam igrao u Beogradu 1992, sa Mirom Karanović, Brankom Petrić, Petrom Kraljem… Te godine sam prestao da budem glumac na srpsko-hrvatskom jeziku”. Blic. Nedeljnik. 23. 6. 2019. Pristupljeno 10. 12. 2020. 
  17. ^ „Očevi i oci”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 10. 12. 2020. 
  18. ^ „Očevi i oci”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 22. 04. 2021. g. Pristupljeno 10. 12. 2020. 
  19. ^ „Kneginja iz Foli-Beržera”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 10. 12. 2020. 
  20. ^ „Kneginja iz Foli Beržera”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 17. 05. 2021. g. Pristupljeno 10. 12. 2020. 
  21. ^ „Sedmorica protiv tebe”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 10. 12. 2020. 
  22. ^ „19 - Bertold Breht / Bertolt Brecht - PROSJAČKA OPERA / DIE DREIGROSCHENOPER”. BITEF. Fejsbuk. 26. 3. 2015. Pristupljeno 10. 12. 2020. 
  23. ^ „Striming drame Miloša Crnjanskog „Maska“, u režiji Nikite Milivojevića, večeras (23. maj) u 21,00 na YouTube kanalu Narodnog pozorišta u Beogradu”. Narodno pozorište u Beogradu. 22. 5. 2020. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  24. ^ „Striming Šekspirove komedije „Ukroćena goropad“, večeras (3. maj) u 21,00 na YouTube kanalu Narodnog pozorišta u Beogradu”. Narodno pozorište u Beogradu. 1. 5. 2020. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  25. ^ „Život je san”. Narodno pozorište u Beogradu. Arhivirano iz originala 30. 08. 2019. g. Pristupljeno 10. 12. 2020. 
  26. ^ „Život je san”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 10. 12. 2020. 
  27. ^ „IN MEMORIAM: Predstava „Idiot“ F.M. Dostojevskog, u režiji Steve Žigona, 12. decembra u 21 sat na YouTube kanalu Narodnog pozorišta, u čast preminulog glumca Tihomira Arsića”. Narodno pozorište u Beogradu. 11. 12. 2020. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  28. ^ „Govorna mana”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  29. ^ „Nek ide život”. Zvezdara teatar. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  30. ^ „Vladika Nikolaj - Oslobođenje”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  31. ^ „Prokleta avlija”. Kruševačko pozorište. 18. 12. 2007. Pristupljeno 21. 9. 2019. 
  32. ^ „Zlatno runo”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  33. ^ „Zlatno runo”. Dom kulture Studentski grad. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  34. ^ „Izložba i dve reprize”. Tanjug. Glas javnosti. 14. 1. 2001. Arhivirano iz originala 04. 04. 2023. g. Pristupljeno 17. 11. 2019. 
  35. ^ „Zver na mesecu”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  36. ^ „Dugo putovanje u noć”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  37. ^ „Mala trilogija smrti”. Belef. Arhivirano iz originala 18. 05. 2021. g. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  38. ^ „Laža i paralaža”. Narodno pozorište u Beogradu. 25. 3. 2006. Arhivirano iz originala 30. 09. 2020. g. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  39. ^ „Burleska o Grku”. Opera i teatar Madlenijanum. 9. 3. 2007. Pristupljeno 17. 11. 2019. 
  40. ^ „„Tako je moralo biti“ ili drama o moralnom padu”. Danas. 5. 6. 2007. Pristupljeno 18. 11. 2019. 
  41. ^ Matijević, I. (24. 12. 2008). „„Gospa od mora“ u Bitef teatru”. Danas. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  42. ^ „Putujuće pozorište Šopalović”. Kraljevačko pozorište, zvanična prezentacija. 10. 3. 2009. Arhivirano iz originala 25. 10. 2010. g. Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  43. ^ „Miholjsko leto”. Opera i teatar Madlenijanum. 12. 11. 2013. Pristupljeno 17. 11. 2019. 
  44. ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (maj 2012). „Godišnjak pozorišta Srbije 2010/2011.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 107—110. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  45. ^ „Producenti”. Pozorište na Terazijama. 26. 2. 2011. Pristupljeno 17. 11. 2019. 
  46. ^ „Zona Zamfirova”. Pozorište na Terazijama. 9. 11. 2012. Pristupljeno 17. 11. 2019. 
  47. ^ „Dama s kamelijama”. Narodno pozorište u Beogradu. 1. 10. 2013. Arhivirano iz originala 31. 10. 2020. g. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  48. ^ „Milanković”. Opera i teatar Madlenijanum. 23. 11. 2013. Pristupljeno 17. 11. 2019. 
  49. ^ „Izdaja”. Jugoslovensko dramsko pozorište. 15. 12. 2013. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  50. ^ „Jadnici”. Opera i teatar Madlenijanum. 15. 3. 2014. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  51. ^ „Gozba”. hocupozoriste.rs. 16. 11. 2016. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  52. ^ „Delo "Gozba", napisano pre 15 godina, imaće premijeru u Zvezdara teatru (VIDEO)”. Telegraf. 9. 11. 2016. Arhivirano iz originala 13. 11. 2016. g. Pristupljeno 16. 11. 2019. 
  53. ^ „Ričard treći”. Narodno pozorište u Beogradu. 24. 4. 2017. Arhivirano iz originala 09. 05. 2020. g. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  54. ^ „Ožalošćena porodica”. Narodno pozorište u Beogradu. 19. 1. 2018. Arhivirano iz originala 04. 10. 2020. g. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  55. ^ „Nečista krv”. Narodno pozorište u Beogradu. 12. 4. 2019. Arhivirano iz originala 10. 05. 2020. g. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  56. ^ „Ajnštajnova izdaja”. Teatar Vuk. 29. 2. 2020. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  57. ^ „Premijera predstave "Ajnštajnova izdaja"”. Blic. 26. 2. 2020. Pristupljeno 28. 2. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Небојша_Дугалић&oldid=28970208”