Портал:Istorija/Slika 2012.

Izabrane slike

01. nedelja

Deca pevajući nose zvezdu sa ikonom sveca u Bukureštu na Božić, ilustracija iz 1842. godine.

uredi

02. nedelja

Gutenbergova Biblija koja se čuva u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu .

uredi

03. nedelja

Jutro pred pogubljenje strelaca, slika ruskog slikara Vasilija Ivanoviča Surikova iz 1881. godine. Slika prikazuje masovno pogubljenje strelaca 1698. tokom vladavine Petra I Velikog.

uredi

04. nedelja

Sveti Sava, portret iz prve polovine 13. veka u Mileševi, zadužbini Savinog sinovca Stefana Vladislava.

uredi

05. nedelja

Predsednik i Kralj: Elvis Prisli u poseti američkom predsedniku Ričardu Niksonu 21. decembra 1971. godine

uredi

06. nedelja

Optužujem!, otvoreno pismo francuskog pisca Emila Zole predsedniku Republike objavljeno u listu „L'Oror“ 13. januara 1898. u kojem je ukazao na mahinacije najviših vojnih krugova i zatražio oslobađanje kapetana Alfreda Drajfusa, koji je na procesu 1894. osuđen na doživotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nemačkoj.

uredi

07. nedelja

Spomenik Karađorđu Petroviću u Orašcu kod Aranđelovca, selu u kome je 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak.

uredi

08. nedelja

Antička statua koja prikazuje komediografe Aristofana, majstora starije atičke komedije, i Menandra, glavnog autora nove atičke komedije .

uredi

09. nedelja

Portal:Istorija/Slika 9 2012
uredi

10. nedelja

Žan-Leon Žerom, Bonaparta ispred Sfinge, 1867-1868. godine.

uredi

11. nedelja

Karl Teodor fon Piloti, Ubistvo Cezara, 1865. godine. Martovske ide (15. mart) 44. god. pre n.e.

uredi

12. nedelja

Freska iz kraljeve crkve u Studenici,
oko 1314. godine

uredi

13. nedelja

Kruna sv. Vaclava, kopija izložena u Praškom zamku.
Kruna je izrađena 1347. za krunisanje Karla IV Luksemburškog

uredi

14. nedelja

Spartanski oficir, bronzana statueta iz 6. ili 5. veka pre n.e.

uredi

15. nedelja

Hristov ulazak u Jerusalim, mozaik vizantijskog stila u dvorskoj kapeli u Palermu izrađen oko 1150. za normanskog kralja Rožera II.

uredi

16. nedelja

Kupola bazilike sv. Petra u Rimu koju je projektovao Mikelanđelo

uredi

17. nedelja

Oktoih osmoglasnik iz 1494, štampan u Štampariji Crnojevića

uredi

18. nedelja

Demonstracije na Trgu Hejmarket u Čikagu, 4. maja 1886. godine, tokom višednevnih radničkih demonstracija na kojima se tražilo osmočasovno radno vreme

uredi

19. nedelja

Janjičar, crtež iz 15. veka mletačkog slikara Đentile Belinija

uredi

20. nedelja

Kralj Aleksandar I Karađorđević, na naslovnoj stranici časopisa Tajm 11. februara 1929. godine.

uredi

21. nedelja

Ežen Delakroa, Ovidije među Skitima, 1862. godina.

uredi

22. nedelja

Natpis na mermernoj ploči iz 1448. godine na delu carigradskih zidina koje su popravljene zahvaljujući prilozima despota Đurđa Brankovića. Danas u arheološkom muzeju u Istanbulu.

uredi

23. nedelja

Elizabeta II i njen suprug, Filip, vojvoda od Edinburga, krunidbeni portret iz 1953. godine.

uredi

24. nedelja

Kirilov, Stenjka Razin, 1985-1988. Pogubljenje Stenjke Razina, vođe pobunjenih donskih kozaka, 16. juna 1671. godine u Moskvi.

uredi

25. nedelja

Bitka na Katalaunskim poljima (20. jun 451. godine), srednjovekovna minijatura nastala 1325-1335. godine, ilustracija iz Istorije Jakoba van Merlana.

uredi

26. nedelja

Smrt Franje Ferdinanda, naslovna strana Politike od 16. juna (29. juna po novom kalendaru) 1914. godine o Sarajevskom atentatu.

uredi

27. nedelja

Tilzitski mir (7. jul 1807): sastanak Napoleona I i ruskog cara Aleksandra I na Njemenu.

uredi

28. nedelja

Berlinski kongres (13. jun-13. jul 1878): skup predstavnika velikih sila kojim je završena Velika istočna kriza. Kneževine Srbija, Crna Gora i Rumunija su dobile nezavisnost, Kneževina Bugarska autonomiju, a Austrougarska pravo da okupira osmansku Bosnu i Hercegovinu.

uredi

29. nedelja

Stevan Todorović, Hajduk Veljko na topu, slika koja prikazuje smrt Hajduk Veljka Petrovića tokom odbrane Negotina od Turaka 20. jula 1813. godine.
uredi

30. nedelja

Atentat na italijanskog kralja Umberta I koji je 29. jula 1900. izveo anarhista Gaetano Breši u Monci.

uredi

31. nedelja

Osnove Zevsovih statua u Olimpiji gde su održavane antičke Olimpijske igre. Statue su podizane od globe koje su morali da plate sportisti uhvaćeni u prevari. Njihova imena bila su na osnovi svake od statua koje su služile kao upozorenje.

uredi