С Википедије, слободне енциклопедије
Деца певајући носе звезду са иконом свеца у Букурешту на Божић , илустрација из 1842 . године.
уреди
Гутенбергова Библија
Гутенбергова Библија која се чува у Конгресној библиотеци у Вашингтону
.
уреди
Јутро пред погубљење стрелаца
Јутро пред погубљење стрелаца , слика руског сликара Василија Ивановича Сурикова из 1881 . године. Слика приказује масовно погубљење стрелаца 1698 . током владавине Петра I Великог .
уреди
Свети Сава, портрет у Милешеви
Свети Сава , портрет из прве половине 13. века у Милешеви , задужбини Савиног синовца Стефана Владислава .
уреди
Председник и Краљ
Председник и Краљ : Елвис Присли у посети америчком председнику Ричарду Никсону 21. децембра 1971 . године
уреди
Оптужујем!, отворено писмо француског писца Емилa Золе председнику Републике објављено у листу „Л'Орор“ 13. јануара 1898. у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој.
Оптужујем! , отворено писмо француског писца Емилa Золе председнику Републике објављено у листу „Л'Орор“ 13. јануара 1898. у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса , који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој.
уреди
Споменик Карађорђу у Орашцу
Споменик Карађорђу Петровићу у Орашцу код Аранђеловца, селу у коме је 1804 . године подигнут Први српски устанак .
уреди
Аристофан и Менандар
Античка статуа која приказује комедиографе Аристофана , мајстора старије атичке комедије, и Менандра, главног аутора нове атичке комедије .
уреди
Портал:Историја/Слика 9 2012
уреди
Бонапарта испред Сфинге
Жан-Леон Жером , Бонапарта испред Сфинге , 1867-1868. године.
уреди
Убиство Цезара
Карл Теодор фон Пилоти , Убиство Цезара , 1865. године. Мартовске иде (15. март ) 44. год. пре н.е.
уреди
Kраљ Милутин
Фреска из краљеве цркве у Студеници, око 1314 . године
уреди
Круна св. Вацлава
Круна св. Вацлава, копија изложена у Прашком замку. Круна је израђена 1347 . за крунисање Карла IV Луксембуршког
уреди
Убиство Цезара
Спартански официр, бронзана статуета из 6. или 5. века пре н.е.
уреди
Убиство Цезара
Христов улазак у Јерусалим , мозаик византијског стила у дворској капели у Палерму израђен око 1150. за норманског краља Рожера II .
уреди
Ускршња честитка
Купола базилике св. Петра у Риму коју је пројектовао Микеланђело
уреди
Ускршња честитка
Октоих осмогласник из 1494 , штампан у Штампарији Црнојевића
уреди
Демонстрације на Тргу Хејмаркет у Чикагу, 4. маја 1886
Демонстрације на Тргу Хејмаркет у Чикагу , 4. маја 1886 . године, током вишедневних радничких демонстрација на којима се тражило осмочасовно радно време
уреди
Јањичар , цртеж из 15. века млетачког сликара Ђентиле Белинија
уреди
Краљ Александар I Карађорђевић , на насловној страници часописа Тајм 11. фебруара 1929 . године.
уреди
Ежен Делакроа , Овидије међу Скитима , 1862. година.
уреди
Натпис на мермерној плочи из 1448 . године на делу цариградских зидина које су поправљене захваљујући прилозима деспота Ђурђа Бранковића . Данас у археолошком музеју у Истанбулу.
уреди
Елизабета II и њен супруг, Филип, војвода од Единбурга , крунидбени портрет из 1953 . године.
уреди
Кирилов, Стењка Разин , 1985-1988. Погубљење Стењке Разина, вође побуњених донских козака, 16. јуна 1671 . године у Москви .
уреди
Битка на Каталаунским пољима (20. јун 451 . године), средњовековна минијатура настала 1325-1335. године, илустрација из Историје Јакоба ван Мерлана.
уреди
Смрт Фрање Фердинанда , насловна страна Политике од 16. јуна (29. јуна по новом календару) 1914. године о Сарајевском атентату .
уреди
Тилзитски мир (7. јул 1807): састанак Наполеона I и руског цара Александра I на Њемену .
уреди
Берлински конгрес (13. јун -13. јул 1878 ): скуп представника великих сила којим је завршена Велика источна криза . Кнежевине Србија , Црна Гора и Румунија су добиле независност, Кнежевина Бугарска аутономију, а Аустроугарска право да окупира османску Босну и Херцеговину.
уреди
Стеван Тодоровић , Хајдук Вељко на топу, слика која приказује смрт Хајдук Вељка Петровића током одбране Неготина од Турака 20. јула 1813. године.
уреди
Атентат на италијанског краља Умберта I који је 29. јула 1900 . извео анархиста Гаетано Бреши у Монци .
уреди
Основе за Зевсове статуе
Основе Зевсових статуа у Олимпији где су одржаване античке Олимпијске игре . Статуе су подизане од глобе које су морали да плате спортисти ухваћени у превари. Њихова имена била су на основи сваке од статуа које су служиле као упозорење.
уреди
Основе за Зевсове статуе
Мата Хари , на разгледници из Париза насталој 1906. године.
уреди
Портал:Историја/Слика 33 2012
уреди
Битка код Кресија
Битка код Кресија (26. август 1346 ) на минијатури из 15. века у Хроникама Жана Фроасара .
уреди
Битка код Кресија
Проглашење Књажевине Црне Горе за Краљевину (28. август 1910): Никола I Петровић са члановима породице на Цетињу
уреди
Портал:Историја/Слика 36 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 37 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 38 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 39 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 40 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 41 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 42 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 43 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 44 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 45 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 46 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 47 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 48 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 49 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 50 2012
уреди
Портал:Историја/Слика 51 2012
уреди
Свети Сава, портрет у Милешеви
Хиндуистичко божанство Шива на скулпути из времена династије Чола .
уреди