Портал:Opština Batočina/Istorija septembar
Istorija
Bitka kod Batočine (1689) je vođena između austrijske vojske pod komandom Ludviga Badenskog i seraskera osmanske vojske Redžep–paše kod Batočine u Velikom turskom ratu 29. i 30. avgusta 1689. godine.
Neuspelo osvajanje Beča 12.septembra 1683. godine, predstavlja je početak kraja osmanlijske ekspanzije ka srcu Evrope, započete još 1521. godine osvajanjem Beograda. Turska opsada Beča okončana je pojavom poljske vojske, pod vođstvom kralja Jana Sobjeskog i napadom na turski logor. Austrijanci su zajedno sa svojim saveznicima pokrenuli ofanzivu i počeli da potiskuju Turke ka jugu. Što se austrijska vojska više približavala Beogradu, sve je više Srba prilazilo carskoj vojsci. Srbi su igrali su igrali veliku ulogu u velikom turskom ratu.
Glavni pravac napada austrijske vojske bio je usmeren dolinom Velike Morave ka Nišu, Sofiji i Carigradu. Batočina je bila na glavnom pravcu turskog povlačenja.
Badenski je 28. avgusta 1689 sa jakim odredom od 2000 pešaka i 500 koljanika prešao Veliku Moravu, a sutradan i veći deo austrijske vojske i ustaničke vojske. Srpska milicija husari koju je predvodio Pavle Nestorović Deak činila je prethodnicu asutrijske vojske. Oni su se 29. avgusta sudarile su se prethodnicom turske vojske. Turci su bili poraženi i potisnuti ka svojoj glavnini. Do odlučne bitke došlo je dan kasnije u blizini mesta gde su se sukobile prethodnice. Turci su doživeli težak poraz. Na bojištu je ostalo 3000 mrtvih i ranjenih, 108 topova i kompletna komora.