Praoci

Praoci (grč. προπατερες, προπατως) – u hrišćanstvu naziv za pretke Isusa Hrista po telu^[1]. U praoce spadaju starozavetni patrijarsi (grčki πατριαρχης - predak, praotac), koji se smatraju precima jevrejskog naroda i čovečanstva u celini. Crkva odaje počast desetorici pretpotopnih patrijarha, koji su, prema Svetom pismu, bili uzori pobožnosti i čuvari obećanja i pre davanja Zakona Izrailju i odlikovali su se izuzetnom dugovečnošću; sve do Jakova i Josifa, čijom smrću je završena patrijarhalna era biblijske istorije, patrijarhe je karakterisala neposredna komunikacija sa Bogom^[2]. Kao preci Isusa Hrista, praoci su uključeni u istoriju spasenja koju razmatra hrišćanska soteriologija i u istoriju kretanja čovečanstva ka Carstvu nebeskom^[3].

U širem smislu, praoci u Pravoslavnoj crkvi podrazumevaju sve starozavetne svete, poštovane kao izvršioce volje Božije u svetoj istoriji pre novozavetne ere. Istovremeno, sveti preci Hristovi, uvršteni u Njegov rodoslov i pribrajaju se Svetim ocima^[4].

Često se samo tri patrijarha nazivaju precima - precima jevrejskog naroda: Avram, Isak i Jakov. Po njima i četiri pramajke – Saru, Rebeku, Rahelu i Liju^[5]. U jevrejskoj tradiciji, Avram, Isak i Jakov se nazivaju i patrijarsima i očevima (praocima) (hebrejski: שלשת האבות‎ – „tri praoca“).

Nedelju svetih praotaca i nedelju svetih otaca uoči proslavljanja Roždestva Hristovog Pravoslavna crkva posvećuje uspomeni na starozavetne svete pretke Isusa Hrista.

Preci

Prepotopni preci

Preci:

Patrijarsi:

U redu praotaca takođe se poštuju:

Pravedni Avelj, sin Adamov^{[traži se izvor]}
Pravedni Sem, sin Nojev^{[traži se izvor]}
Pravedni Jafet, sin Nojev^{[traži se izvor]}

Preci posle potopa

Patrijarsi:

Arfaksad, sin Semov
Kajnan, sin Arfaksadov
Salin, sin Kajnanov
Eber, sin Salinov
Felek, sin Eberov
Ragav, sin Felekov
Seruh, sin Ragavov
Nahor sin Seruhov
Tera sin Nahorov^[6]

U eri posle Velikog potopa i pre davanja Zakona Mojsiju, među patrijarsima su bili Avram, Isak, Jakov i Josif, a potonji je okončao patrijarhalni period biblijske istorije. Takođe među praočevima ove ere su Melhisedek i Jov^[7].

Hrišćanska tradicija u delima ovih patrijarha vidi proviđenje, starozavetno iščekivanje novozavetne istorije: dakle, Avramova žrtva Isaka predočava, prema patrističkim tumačenjima, smrt na krstu i vaskrsenje Hristovo. Ovakvo prosvetiteljsko (tipološko) tumačenje odrazilo se u hrišćanskoj himnografiji (sećanje na starozavetne patrijarhe u službi Gospodnjih i Bogorodičinih praznika) i ikonografiji.

Sledeći potomci Jakova, sina Isakovog, poštovani su kao preci uključeni u kalendar Pravoslavne crkve:

Ruvim
Simeon
Levi
Juda
Dan
Netalim
Gad
Asir
Isahar
Zebulun
Josif
Venijamin
prorok Mojsije
Prvosveštenik Aron, Mojsijev brat
Prvosveštenik Eleazar, sin Aronov
Hor, Mojsijev drug
Simon, veliki sveštenik
Jošua
Varak
Gideon
Samson
Jeftaj
prorok Samuilo
Jesej, Obedov sin
Kralj-prorok David, sin Jesejev
Car Solomon, sin Davidov
prorok Natan
prorok Ilija
prorok Jelisej
car Jezekija
car Josija, sin Amonov
Pravedni Zorovavelj
Isus, sin Josedekov
Nemija
Pravedni Zaharija, otac Jovana Krstitelja
Jovan Krstitelj.

Među praocima su i četiri velika proroka: Isaija, Jeremija, Jezekilj, Danilo, kao i dvanaest manjih proroka i tri mladića: Ananija, Azarija i Misailo^[8].

U praočeve spadaju i pravedni Joakim i Ana, roditelji Bogorodice, i pravedni Josif, zaručnik Bogorodice. Car David se naziva i ocem Božijim.

Pramatere

Pored Svete Ane, u reu praotaca se poštuju i sledeće starozavetne žene:

Pramajka Eva
Pravedna Sara, žena Avraamova
Pravedna Rebeka, žena Isakova
Pravedna Lija, Jakovljeva prva žena
Pravedna Rahila, druga žena Jakovljeva
Pravedna Mirjam, Mojsijeva sestra
Pravedna Rava, stanovnica Jerihona
Pravedna Debora, koja je sudila Izraelu
Pravedna Jaila, koja je ubila Siseru
Pravedna Rut
proročica Huldama
Pravedna Judita, koja je ubila Oloferna
Pravedna Jestira, koja je izbavila jevrejski narod od Amana
Pravedna Ana, majka proroka Samuila
Pravedna Suzana^[9]

Istorija

Poštovanje starozavetnih praotaca u hrišćanskoj crkvi posvedočeno je najmanje od druge polovine 4. veka. Pretpostavlja se da seže do prakse judeo-hrišćanskih zajednica prvih vekova hrišćanstva i vezuje se prvenstveno za Jerusalimsku crkvu.

Starozavetni sveti pomen se u obredu Svete Liturgije u zastupničkoj molitvi pred pričešće: „Da nađemo milost i blagodat kod svih svetih, praotaca, otaca, patrijarha, proroka koji su Ti od pamtiveka ugađali...“ ( Liturgija Svetog Vasilija Velikog). Takav pomen se već javlja kod Svetog Kirila Jerusalimskog (koji se upokojio 386. godine), koji je napisao: „Tada se sećamo patrijaraha, proroka, apostola i mučenika koji su umrli pre Hrista, da bi Gospod primio ovu žrtvu njihovim molitvama. i njihovo zastupništvo“.

Nedelja Svetih Otaca

Pravoslavna crkva Nedelju svetih praotaca i nedelju svetih otaca – dane sećanja sa ovim datumom – posvećuje uspomeni na starozavetne svete i pretke Isusa Hrista. U ovom slučaju, reč nedelja se shvata kao liturgijski termin koji znači „nedelja“. Nedelja svetih praotaca obeležava se pretposlednje nedelje uoči Rođenja Hristovog i pada između 24. decembra (11. po julijanskom kalendaru) do 30. decembra (17. po julijanskom kalendaru).

U Nedelju Svetih, Praotaca i Nedelju Svetih, Crkva Otaca se seća svih starozavetnih patrijarha, od Adama do Josifa Obručnika, i svih starozavetnih pravednika koji su se opravdali verom u dolazećeg Mesiju. U crkvenim pesmama oni su poimenično navedeni.

Izvori

^ Arnold, Bill T., ur. (2022). The Cambridge companion to Genesis. Cambridge companions to religion. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-52930-3.
^ Kanke; Kankye, Viktor (2017-06-08). Special and general philosophy of science. Encyclopedic dictionary. Moskva: INFRA-M Academic Publishing LLC. ISBN 978-5-16-012809-2.
^ Tsigankov, Dmitry; Iliashenko, Nikolay (2015-02-28). „Priest Alexander Ivantsov-Platonov and historians of Moscow University”. St.Tikhons' University Review. 62 (1): 137—146. ISSN 1991-6434. doi:10.15382/sturii201562.137-146.
^ Osipov, I︠U︡ S., ur. (2004). Bolʹshai︠a︡ rossiĭskai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Moskva: Nauchnoe izdatelstvo "Bolʹshai︠a︡ rossiĭskai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡". ISBN 978-5-85270-320-0. OCLC ocm57660759.
^ Lukov, Valeriй Andreevič (2015-06-17). „Sociologiя molodeži: proektirovanie эlektronnoй эnciklopedii”. Znanie Ponimanie Umenie (2). ISSN 2218-9238. doi:10.17805/zpu.2015.2.7.
^ Lewin, Michael (2023). „Introduction to ‘Kant and Metaphilosophy’”. Kantian journal. 42 (3): 7—16. ISSN 2310-3701. doi:10.5922/0207-6918-2023-3-1.
^ Rothe, Hans, ur. (1999). „Das Dubrovskij-Menäum / Mineя Dubrovskogo”. doi:10.1007/978-3-322-96284-3.
^ Rothe, Hans, ur. (1999). „Das Dubrovskij-Menäum / Mineя Dubrovskogo”. doi:10.1007/978-3-322-96284-3.
^ ΑΛΙΜΟΥ, ΜΥΡΤΙΔΙΩΤΙΣΣΑ (2023-12-15). „Κυριακή των Προπατόρων”. Ιστοσελίδα Ιερού Ναού Παναγίας Μυρτιδιώτισσας Αλίμου (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2024-08-05.

[1] Arnold, Bill T., ur. (2022). The Cambridge companion to Genesis. Cambridge companions to religion. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-52930-3.

[2] Kanke; Kankye, Viktor (2017-06-08). Special and general philosophy of science. Encyclopedic dictionary. Moskva: INFRA-M Academic Publishing LLC. ISBN 978-5-16-012809-2.

[3] Tsigankov, Dmitry; Iliashenko, Nikolay (2015-02-28). „Priest Alexander Ivantsov-Platonov and historians of Moscow University”. St.Tikhons' University Review. 62 (1): 137—146. ISSN 1991-6434. doi:10.15382/sturii201562.137-146.

[4] Osipov, I︠U︡ S., ur. (2004). Bolʹshai︠a︡ rossiĭskai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Moskva: Nauchnoe izdatelstvo "Bolʹshai︠a︡ rossiĭskai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡". ISBN 978-5-85270-320-0. OCLC ocm57660759.

[5] Lukov, Valeriй Andreevič (2015-06-17). „Sociologiя molodeži: proektirovanie эlektronnoй эnciklopedii”. Znanie Ponimanie Umenie (2). ISSN 2218-9238. doi:10.17805/zpu.2015.2.7.

[6] Lewin, Michael (2023). „Introduction to ‘Kant and Metaphilosophy’”. Kantian journal. 42 (3): 7—16. ISSN 2310-3701. doi:10.5922/0207-6918-2023-3-1.

[7] Rothe, Hans, ur. (1999). „Das Dubrovskij-Menäum / Mineя Dubrovskogo”. doi:10.1007/978-3-322-96284-3.

[8] Rothe, Hans, ur. (1999). „Das Dubrovskij-Menäum / Mineя Dubrovskogo”. doi:10.1007/978-3-322-96284-3.

[9] ΑΛΙΜΟΥ, ΜΥΡΤΙΔΙΩΤΙΣΣΑ (2023-12-15). „Κυριακή των Προπατόρων”. Ιστοσελίδα Ιερού Ναού Παναγίας Μυρτιδιώτισσας Αλίμου (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2024-08-05.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]