Пређи на садржај

Праоци

С Википедије, слободне енциклопедије
Праотац Исак благосиља сина

Праоци (грч. προπατερες, προπατως) – у хришћанству назив за претке Исуса Христа по телу[1]. У праоце спадају старозаветни патријарси (грчки πατριαρχης - предак, праотац), који се сматрају прецима јеврејског народа и човечанства у целини. Црква одаје почаст десеторици претпотопних патријарха, који су, према Светом писму, били узори побожности и чувари обећања и пре давања Закона Израиљу и одликовали су се изузетном дуговечношћу; све до Јакова и Јосифа, чијом смрћу је завршена патријархална ера библијске историје, патријархе је карактерисала непосредна комуникација са Богом[2]. Као преци Исуса Христа, праоци су укључени у историју спасења коју разматра хришћанска сотериологија и у историју кретања човечанства ка Царству небеском[3].

У ширем смислу, праоци у Православној цркви подразумевају све старозаветне свете, поштоване као извршиоце воље Божије у светој историји пре новозаветне ере. Истовремено, свети преци Христови, уврштени у Његов родослов и прибрајају се Светим оцима[4].

Често се само три патријарха називају прецима - прецима јеврејског народа: Аврам, Исак и Јаков. По њима и четири прамајке – Сару, Ребеку, Рахелу и Лију[5]. У јеврејској традицији, Аврам, Исак и Јаков се називају и патријарсима и очевима (праоцима) (хебрејски: שלשת האבות‎ – „три праоца“).

Недељу светих праотаца и недељу светих отаца уочи прослављања Рождества Христовог Православна црква посвећује успомени на старозаветне свете претке Исуса Христа.

Препотопни преци

[уреди | уреди извор]

Патријарси:

[уреди | уреди извор]

У реду праотаца такође се поштују:

Преци после потопа

[уреди | уреди извор]

Патријарси:

[уреди | уреди извор]

У ери после Великог потопа и пре давања Закона Мојсију, међу патријарсима су били Аврам, Исак, Јаков и Јосиф, а потоњи је окончао патријархални период библијске историје. Такође међу праочевима ове ере су Мелхиседек и Јов[7].

Хришћанска традиција у делима ових патријарха види провиђење, старозаветно ишчекивање новозаветне историје: дакле, Аврамова жртва Исака предочава, према патристичким тумачењима, смрт на крсту и васкрсење Христово. Овакво просветитељско (типолошко) тумачење одразило се у хришћанској химнографији (сећање на старозаветне патријархе у служби Господњих и Богородичиних празника) и иконографији.

Следећи потомци Јакова, сина Исаковог, поштовани су као преци укључени у календар Православне цркве:

Међу праоцима су и четири велика пророка: Исаија, Јеремија, Језекиљ, Данило, као и дванаест мањих пророка и три младића: Ананија, Азарија и Мисаило[8].

У праочеве спадају и праведни Јоаким и Ана, родитељи Богородице, и праведни Јосиф, заручник Богородице. Цар Давид се назива и оцем Божијим.

Праматере

[уреди | уреди извор]

Поред Свете Ане, у реу праотаца се поштују и следеће старозаветне жене:

Историја

[уреди | уреди извор]

Поштовање старозаветних праотаца у хришћанској цркви посведочено је најмање од друге половине 4. века. Претпоставља се да сеже до праксе јудео-хришћанских заједница првих векова хришћанства и везује се првенствено за Јерусалимску цркву.

Старозаветни свети помен се у обреду Свете Литургије у заступничкој молитви пред причешће: „Да нађемо милост и благодат код свих светих, праотаца, отаца, патријарха, пророка који су Ти од памтивека угађали...“ ( Литургија Светог Василија Великог). Такав помен се већ јавља код Светог Кирила Јерусалимског (који се упокојио 386. године), који је написао: „Тада се сећамо патријараха, пророка, апостола и мученика који су умрли пре Христа, да би Господ примио ову жртву њиховим молитвама. и њихово заступништво“.

Недеља Светих Отаца

[уреди | уреди извор]

Православна црква Недељу светих праотаца и недељу светих отаца – дане сећања са овим датумом – посвећује успомени на старозаветне свете и претке Исуса Христа. У овом случају, реч недеља се схвата као литургијски термин који значи „недеља“. Недеља светих праотаца обележава се претпоследње недеље уочи Рођења Христовог и пада између 24. децембра (11. по јулијанском календару) до 30. децембра (17. по јулијанском календару).

У Недељу Светих, Праотаца и Недељу Светих, Црква Отаца се сећа свих старозаветних патријарха, од Адама до Јосифа Обручника, и свих старозаветних праведника који су се оправдали вером у долазећег Месију. У црквеним песмама они су поименично наведени.

  1. ^ Arnold, Bill T., ур. (2022). The Cambridge companion to Genesis. Cambridge companions to religion. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-52930-3. 
  2. ^ Канке; Kankye, Viktor (2017-06-08). Special and general philosophy of science. Encyclopedic dictionary. Москва: INFRA-M Academic Publishing LLC. ISBN 978-5-16-012809-2. 
  3. ^ Tsigankov, Dmitry; Iliashenko, Nikolay (2015-02-28). „Priest Alexander Ivantsov-Platonov and historians of Moscow University”. St.Tikhons' University Review. 62 (1): 137—146. ISSN 1991-6434. doi:10.15382/sturii201562.137-146. 
  4. ^ Osipov, I︠U︡ S., ур. (2004). Bolʹshai︠a︡ rossiĭskai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Moskva: Nauchnoe izdatelstvo "Bolʹshai︠a︡ rossiĭskai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡". ISBN 978-5-85270-320-0. OCLC ocm57660759. 
  5. ^ Луков, Валерий Андреевич (2015-06-17). „Социология молодежи: проектирование электронной энциклопедии”. Znanie Ponimanie Umenie (2). ISSN 2218-9238. doi:10.17805/zpu.2015.2.7. 
  6. ^ Lewin, Michael (2023). „Introduction to ‘Kant and Metaphilosophy. Kantian journal. 42 (3): 7—16. ISSN 2310-3701. doi:10.5922/0207-6918-2023-3-1. 
  7. ^ Rothe, Hans, ур. (1999). „Das Dubrovskij-Menäum / Минея Дубровского”. doi:10.1007/978-3-322-96284-3. 
  8. ^ Rothe, Hans, ур. (1999). „Das Dubrovskij-Menäum / Минея Дубровского”. doi:10.1007/978-3-322-96284-3. 
  9. ^ ΑΛΙΜΟΥ, ΜΥΡΤΙΔΙΩΤΙΣΣΑ (2023-12-15). „Κυριακή των Προπατόρων”. Ιστοσελίδα Ιερού Ναού Παναγίας Μυρτιδιώτισσας Αλίμου (на језику: грчки). Приступљено 2024-08-05.