Stefan Vladislav II

Stefan Vladislav II
Stefan Vladislav II, kralj Srema (1316–1325), detalj Dečanske Loze Nemanjića
Lični podaci
Puno ime	Stefan Vladislav II Nemanjić
Datum rođenja	1280. (?)
Mesto rođenja	Ugarska
Datum smrti	posle 1326.
Mesto smrti	Ugarska
Porodica
Supružnik	Konstanca Morozini
Roditelji	Dragutin Katalina Arpad
Dinastija	Nemanjići
Kralj Srema
Period	1321–1324.
Prethodnik	Stefan Dragutin
Naslednik	nema

Stefan Vladislav II Nemanjić, poznat i kao Vladislav II Nemanjić, bio je oblasni gospodar u Ugarskoj i Srbiji, a zatim i kralj na severu Srbije (1321–1324). Vladislav II je bio sin kralja Dragutina i ugarske princeze Kataline.

Godine 1292. godine, Vladislav II je od kralja Ugarske Andrije III privremeno dobio na upravu herceštvo Slavoniju, a posle smrti kralja Dragutina (u martu 1316. godine), Vladislav II je počeo da vlada državom svog oca. To je bilo veliko vlastelinstvo koje se naziva i Sremska kraljevina. Prema Deževskom sporazumu iz 1282. Vladislav II je trebalo tek posle smrti svoga strica kralja Stefana Uroša II Milutina da preuzme srpski presto. Zato se Vladislav II nije proglasio za kralja 1316. nego je bio samo oblasni gospodar na severu Srbije, ali nije nemoguće da je uzimanjem imena prestolonaslednika Stefan izazvao sukob sa kraljem Milutinom, koji je brzo pobedio i zatvorio Vladislava II.

Posle Milutinove smrti (1321. godine), Vladislav je oslobođen i ponovo je, uz pomoć Mađara, zavladao zemljama svog oca. Tada se proglasio i za kralja kao Stefan Vladislav II, ali su ga pobedile pristalice Milutinovog starijeg sina kralja Stefana Uroša III Dečanskog u blizini Rudnika 1324. godine. Vladislav II se sklonio 1324. godine u Ugarsku. Posle toga zemljama kralja Vladislava II u Bosni (Usorom i Soli) je zavladao ban Stefan II.

Bivši kralj Vladislav II je umro u Ugarskoj posle 1326.

Do dolaska na vlast

Stefan Dragutin se zbog preloma noge 1282. povukao sa prestola predajući ga svome bratu. Milutin je trebalo doživotno ostati na prestolu koje bi potom nasledio jedan od Dragutinovih sinova, verovatno Vladislav. Moguće da je klauzulom Dragutinovim sinovima ostavljena posebna oblast na upravu.

Konstanca Morozini

U građanskom ratu u Ugarskoj koji je izbio nakon pogibije Ladislava (1290), Dragutin je u početku pružao podršku Anžujskoj dinastiji tj. pretendentu Karlu Martelu Anžujskom. Kao nagradu za odanost, Dragutinov sin Vladislav je 19. avgusta 1292. godine imenovan slavonskim hercegom. Dobio je prostrane oblasti Slavonije sem onih koje su već pripadale knezovima Babonićima i Frankopanima. Dragutin je sledeće godine Vladislava oženio Konstancom Morozini, pripadnicom moćne mletačke porodice. Dragutin se ubrzo okreće protiv Anžujaca. Martel je poginuo 1295. godine, a novi anžujski kandidat postao je Karlo Robert. Rat se rasplamsao 1301. godine nakon smrti Andrije, poslednjeg pripadnika dinastije Arpad. Kandidat za kraljevsku krunu sada je bio i Vladislav. Dragutin i Vladislav stupaju u veze sa erdeljskim vojvodom Ladislavom Aporom sa čijom ćerkom se Vladislav trebalo oženiti i tako sebi obezbediti ugarski presto. Papa je 1309. godine bacio anatemu na Apora zbog toga što kćer želi udati za šizmatika. Karlo Robert se ubrzo učvrstio u Ugarskoj i preduzeo je pohod u Dragutinovu zemlju. Dragutin je prinuđen da se odrekne pretenzija na krunu. Karlo je 1310. godine krunisan za kralja. Odnosi između Karla Roberta i Dragutina vremenom su se poboljšali. Dragutin je oko 1314. godine svoga sina uzeo za savladara ili mu je bar jedan deo teritorija dodelio na upravu.

Vladavina i borba sa Stefanom Dečanskim

Novčić sa likom kralja Vladislava

Kratkotrajan period mira u Srpskoj kraljevini prekinut je Dragutinovom smrću u martu 1316. godine. Pred smrt se kralj Dragutin zamonašio i uzeo ime Teoktist. Pre toga je na saboru predao vlast svome sinu Vladislavu. U jednom trenutku, ubrzo nakon Dragutinove smrti, Milutin je zatvorio Vladislava i preuzeo njegovu oblast. Zatvoreni Vladislav je uklonjen, privremeno, kao jedan od mogućih naslednika kralja Milutina. Kralj Milutin je ušao u ugarsku Mačvu i od 1316. oko Mačve je počeo trajni spor sa povremenim ratovima između Srba i Mađara.

Od svih Milutinovih i Dragutinovih sinova kao najozbiljniji naslednik prestola od 1316. ostao je Milutinov sin Konstantin. Urošic je umro, Stefan Uroš III je prognan u Carigrad, a Vladislav je zatvoren 1316. godine i onemogućen. Milutin je Konstantina proglasio za naslednika i dao mu ime Stefan. Oslepljeni Stefan Uroš III, međutim, nije zaboravljen u Vizantiji. Crkveni krugovi, naročito Svetogorci i banjski iguman Danilo, uticali su na kralja Milutina da promeni svoj stav i dopusti Urošu III da se vrati u Srbiju. Milutin mu je na upravu dodelio župu Budimlju (predeo oko Berana).

Milutin je umro krajem oktobra 1321. u Nerodimlji nakon kraće bolesti. Nije poznato gde su se u tom trenutku nalazili Milutinovi sinovi, a između Milutinove smrti i krunisanja za kralja Stefana Uroša III proteklo je više od dva meseca. Oko preuzimanja krune došlo je do borbe sa Stefanom Konstantinom, koji je posle poraza ubijen.

Dragutinov sin Vladislav oslobodio se zarobljeništva i uspostavio svoju vlast u očevim zemljama. Nosio je kraljevsku titulu i imao je dvor sa vlastitim dostojanstvenicima. Nije poznato da li je očevu državu obnovio u punom obimu. Bosanski ban se već 1323. godine naziva gospodarem Usore i Soli, a nejasan je položaj Rudnika.

Спор је избио око Рудника. У јесен 1323. године трговци у Руднику давали су поклоне краљу Владиславу, а пред крај те године трг је дошао у руке Стефана. Владислављеве присталице и трговац Менче Менчетић затворили су се у рудничку тврђаву Островицу. Краљ је позатварао дубровачке трговце због пружања подршке Менчетићу. Споразум са Дубровником склопљен је јуна 1324. године. Две године касније је краљ Стефан Урош III поново Дубровчанима издао повељу са уобичајеним повластицама.

Vladislav se pred Stefanom Dečanskim povukao u Ugarsku. Umro je posle 1326. godine.

Porodica

Vladislav je bio sin srpskog kralja Stefana Dragutina. Majka mu je bila Katalina, pripadnica dinastije Arpadović. Katalina je bila ćerka ugarskog kralja Stefana V. Sa Katalinom je Dragutin imao dva sina: Vladislava i Urošica, i više kćeri od kojih je poznata jedino Jelisaveta koja se udala za bosanskog bana Stefana Kotromanića. Vladislav je bio oženjen Katarinom Morozini, pripadnicom moćne mletačke porodice Morozini. Katarina je bila nećaka ugarskog kralja Andrije III Mlečanina.

Kralj Vladislav je iza sebe ostavio sinove, koji su pomenuti u jednoj razrešnici iz 1323. godine. Njihova imena nisu poznata. Pojedini naučnici smatrali su kesara Vojihnu, gospodara Drame u vreme cara Dušana, potomkom kralja Dragutina preko sina Vladislava.

Porodično stablo

16. Stefan Nemanja

8. Stefan Prvovenčani

17. Anastasija Nemanjić

4. Stefan Uroš I

18. Rajnero Dandolo

9. Ana Dandolo

2. Stefan Dragutin

20. Isak II Anđel

10. Jovan Anđel od Srema

21. Margareta Ugarska

5. Jelena Anžujska

11. Matilda od Kurtenea

1. Stefan Vladislav II

24. Andrija II Arpadović

12. Bela IV

25. Gertruda Meranska

6. Stefan V Ugarski

26. Teodor I Laskaris

13. Marija Laskaris

27. Ana Anđelina Komnina

3. Katalina Arpad

14. Šejhan ili Kotan?

7. Jelisaveta Kumanka

Vidi još

• Srem
• Spisak srpskih vladara
• Istorija Vojvodine
• Istorija Srbije
• Srpske zemlje u istoriji
• Građanski rat u Ugarskoj (1301—1310)
• Opsada Beograda (1316)

Literatura

• Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Živković, Vojislav (2021). Srpski kraljevi Dragutin i Milutin. Problem nasleđa srpskog prestola krajem 13. i početkom 14. veka. Niš-Vranje: Centar za crkvene studije, Svepravoslavno društvo Justin Ćelijski i Vranjski.
• Ivanović, Miloš; Isailović, Neven (2015). „The Danube in Serbian-Hungarian Relations in the 14th and 15th Centuries”. Tibiscvm: Istorie–Arheologie. 5: 377—393. 
• Isailović, Neven (2016). „Living by the Border: South Slavic Marcher Lords in the Late Medieval Balkans (13th–15th Centuries)”. Banatica. 26 (2): 105—117. Arhivirano iz originala 12. 12. 2022. g. Pristupljeno 05. 03. 2024. 
• Kalić, Jovanka (1967). Beograd u srednjem veku. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Krstić, Aleksandar R. (2016). „The Rival and the Vassal of Charles Robert of Anjou: King Vladislav II Nemanjić”. Banatica. 26 (2): 33—51. 
• Lazarević, Dragana (1990). „Teritorija kralja Dragutina” (PDF). Glasnik: Istorijski arhiv Valjevo. 25: 5—26. 
• Logos, Aleksandar A. (2017). Istorija Srba I (PDF). Beograd. ISBN 978-86-85117-37-4. 
• Popović, Miroslav M. (2020). Stefan Dragutin - verska politika i kult: Prilozi za biografiju. Priština-Leposavić: Institut za srpsku kulturu. 
• Ćirković, Sima (1981a). „Unutrašnja politika kralja Milutina”. Istorija srpskog naroda. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 462—475. 
• Ćirković, Sima (1981b). „Vladavina Stefana Uroša III Dečanskog”. Istorija srpskog naroda. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 496—510. 
• Stanojević, Stanoje (1936). „Kralj Dragutin”. Godišnjica Nikole Čupića. 45: 1—18. 
• Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea. 
• Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium. 
• Ćorović, Vladimir (1997). Istorija srpskog naroda. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 
• Fostikov, Aleksadra; Isailović, Neven (2018). „Ugovor o veridbi Vladislava II Nemanjića i Konstance Morizini” (PDF). Mešovita građa (Miscellanea). 39: 7—45.