Pređi na sadržaj

Тимијан

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Timijan
Timijan (Thymus vulgaris) - botanička ilustracija
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Lamiales
Porodica:
Lamiaceae
Rod:
Thymus
Vrsta:
Th. vulgaris
Binomno ime
Thymus vulgaris
Sinonimi[1]
Spisak
  • Thymus collinus Salisb.
  • Origanum thymus Kuntze
Timijan na prirodnom staništu, u Španiji.

Timijan (lat. Thymus vulgaris), ili kako se još naziva pitoma majčina dušica, vrtni timijan i timas, je zimzelena, polužbunasta biljka. Kako domaće ime i sugeriše, bliski je srodnik majkine dušice. Popularna je aromatična, začinska i lekovita biljka. U Srbiji ne raste u prirodi, ali se dosta uzgaja.

Rasprostranjenost

[uredi | uredi izvor]

Timijan je vrsta poreklom sa zapadnog Mediterana (Španija i Francuska), odakle se proširio po celoj Evropi, a kasnije i Americi.

Izgled

[uredi | uredi izvor]

Timijan je zimzeleni[a], razgranati, uspravan polužbun, visine do 50 cm. Koren je vretenast, razgranat, raste u dubinu do 50 cm. Jake je usisne moći i dobro prožima zemljište. Stablo je uspravno,[b] razgranato, u donjem delu odrvenelo, a u gornjem zeljasto. Na preseku je četvrtasto do valjkasto.[2] Cvetne grane su dlakave.[3]

Listovi su sitni, duguljasti do kopljasti, dužine oko 12 mm, celog oboda. Sedeći su, ili na kratkim drškama. Donji listovi na cvetnim granama su povijeni unazad, srednji i gornji imaju kratku dršku.[4] Kožasti su, s lica goli a s naličja prekriveni mekim, sivim dlačicama na kojima se nalaze žlezde ispunjene etarskim uljem. Kod mladih biljaka boja listova je tamnocrvena, a kod starijih tamnozelena do mrka.[2]

Cvetovi su sitni, dugi 3-6 mm, bele do ružičaste boje. Čašica je cevasta, krunica dvousnata. Čašični i krunični listići pokriveni kratkim dlakama. Cvetovi su skupljeni na vrhu cvetnih grana, gde formiraju lažne klasaste cvasti. Timijan cveta od maja do juna (u toplijim podnebljima do oktobra).[3] Plod je Merikarpijum sa četiri komore. U svakoj komori nalazi se po jedno sitno, okruglasto seme tamnomrke boje.[2]

  • Grančice i listovi
    Grančice i listovi
  • Cvetovi
    Cvetovi
  • Lažne klasaste cvasti
    Lažne klasaste cvasti
  • Forme ružičastih cvetova
    Forme ružičastih cvetova

Uslovi staništa

[uredi | uredi izvor]

Timijan je biljka toplih i sunčanih predela, mada je otporan na niske temperature. U prirodi raste na suvim, kamenitim terenima.[5][2]

Gajenje

[uredi | uredi izvor]

Timijan se gaji širom sveta. Na većim površinama, kada je o Evropi reč, gaji se u postojbini, Francuskoj i Španiji, ali i u Rusiji. Kod nas se uglavnom gaji u Vojvodini i to selekcionisane sorte: beli holandski, Deutscher Winterthymian, English Winter i N-19.[2]

Može se gajiti na terenima do 2.500 m n.v. Optimalna temperatura za razvoj je 20-30°C, ali može da izdrži niske temperature i do -30°C. Prema navodnjavanju ima veoma skromne zahteve, jer svojim dobro razgranatim korenom, sa dobrom usisnom moći, veoma dobro iskorišćava vlagu iz zemljišta. Uspeva na skoro svakom zemljištu, ali mu najviše odgovara lako, rastresito i bogato krečnjakom. Ne podnosi vlažna i zabarena zemljišta i tokom vlažnih godina kvalitet droge i koncentracija etarskog ulja opadaju. Kisela zemljišta mu takođe ne odgovaraju.[2]

Upotreba i sastav

[uredi | uredi izvor]
Sušenje prikupljene sirovine
Hemijska struktura u listovima timijana
Timijan u saksiji na balkonu
Timijan u alpinumu
Pčela na cvetu timijana
Timijan oblikovan kao bonsai. Biljka stara oko 15 godina

Timijan se koristi kao lek i začin. Ulazi u sastav mnogih lekova, kako u naučnoj, tako i u narodnoj medicini. Sakuplja se gornja polovina nadzemnog dela biljke u cvetu (Thymi herba) ili samo list (Thymi folium), kao deo biljke sa najvećim sadržajem etarskog ulja i tanina. Iz prikupljene droge izdvaja se etarsko ulje (Thymi aetheroleum) i timol (Thymi thymolum).[5]

Timijan sadrži 0,5-2,5% etarskog ulja, malo smole, oko 10% tanina, gorke materije i saponozide.[5]

Kulinarstvo

[uredi | uredi izvor]

Sve vrste roda Thymus imaju sličnu upotrebu u kulinarstvu. Baštenski timijan i njegovi gajeni varijeteti imaju jaču i delikatniju aromu od grupe kojoj pripada majkina dušica. Timijan se idealno kombinuje sa belim lukom, paradajzom, maslinama i vinom i tako čini podlogu za mediteransku kuhinju. Posebna prednost je što mu ne smetaju visoke temperature i njegov jak ukus se kuvanjem ne menja. Dodaje se jelima od mesa, divljači, gljiva i povrća. Posebno je interesantan kao začin jelima koja se pripremaju na roštilju, a dodaje se i nekim pecivima. Smatra se da pospešuje varenje jako masnih obroka.[6] Sastavni je deo mnogih sosova, marinada i nadeva, kao i svežih salata, a često se koristi za aromatizaciju vinskog sirćeta i ulja. Ovaj začin ne gubi aromu ni pri sušenju, pa se koristi i zimi. Jedan je od sastojaka u mnogim mešavinama začinskih trava. Obavezan je dodatak i trajnim suhomesnatim proizvodima[4] zbog visokog sadržaja timola, koji je izvrstan konzervans.[5]

Medicina i narodna medicina

[uredi | uredi izvor]

Timijan ulazi u sastav mnogih lekova protiv običnog i velikog kašlja. Etarsko ulje je izvrsno antiseptičko sredstvo. Ulazi u sastav pasta za zube i vodica za ispiranje usta. Kod promuklosti i bolova u grlu koristi se kao čaj za grgoljanje. Herba, ulje, a naročito timol, koriste se protiv crevnih parazita. Timijan je, zbog visokog sadržaja tanina, antidijaroik.[5] Koristi se i kod grčeva, slabog varenja, hroničnog gastritisa, dispepsija. Ublažava menstrualne bolove i glavobolju, leči akne i nečistu kožu. U svim ovim slučajevima pomažu i kupke od timijana.[3]

Upotreba timola je kontraindikovana u trudnoći i kod enterokolitisa.[7]

Etarsko ulje

[uredi | uredi izvor]

Etarsko ulje timijana dobija se iz sveže biljke u cvetu, destilacijom pomoću vodene pare. To je bezbojna tečnost koja brzo menja boju u crvenožutu ili crvenomrku. Jakog je mirisa na timol, aromatičnog i ljutog ukusa. Kvalitetno ulje mora imati između 20% i 42% fenola (timol i karvakrol). Osim toga ulje sadrži cimen, borneol, linalol, pinen i dr.[5]

Etrasko ulje timijana je antiseptik, ekspektorans, bronho-spazmolitik, stomahik i anthelmintik. Upotrebljava se spolja za utrljavanje (10%) i služi za izradu oficinalnog tečnog opodeldoka (Liminentium Opodeldoch liquidum, Ph.Jug.II). Zbog znatnog sadržaja fenolskih sastojaka (timol i karvakrol) dobar je antiseptik, pa se koristi za izradu kozmetičkih preparata, a ima i spazmolitičko dejstvo.[4]

Timol

[uredi | uredi izvor]

Hemijski sastav etarskog ulja različit je kod različitih varijeteta, gajenih ili samoniklih oblika. Timol se izdvaja samo iz onih ulja koja imaju visok sadržaj timola. Timol se u ulju izdvaja u obliku bezbojnih kristala karakterističnog mirisa, aromatičnog i ljutog mirisa.[5]

Antiseptični i antibakterijski efekat timola prema mnogim mikroorganizmima je oko 30 puta jači, a četiri puta manje toksičan od fenola, odnosno karbolne kiseline. Uz to, timol je jak fungicid. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, upotrebljava se u vodama za usta i pastama za zube, u obliku 5%-nog alkoholnog rastvora za dezinfekciju kože i lokalno lečenje gljivičnih oboljenja, za konzervisanje urina u kliničkim laboratorijama, itd.[4]

Upotreba u ozelenjavanju

[uredi | uredi izvor]

Timijan se kod nas uspešno gaji, pa se može koristiti i kao vrtna biljka, posebno u aromatičnim vrtovima i alpinumima. Kako ima dobro razgranat, koren koji raste oko 50 cm u dubinu i dobro prožima zemljište, može se koristiti za vezivanje kamenitih terena.[2] Može se uspešno gajiti i u posudama.

Timijan je medonosna biljka i predstavlja dobru pašu za pčele.[2]

Etnologija i mitologija

[uredi | uredi izvor]

U antičkoj Grčkoj timijan su smatrali simbolom hrabrosti, elegancije i stila. Stavljali su ga u vodu za kupanje ili nanosili na telo kao sredstvo za jačanje i okrepljenje. Svežnjeve timijana su palili na javnim mestima i pred hramovima. Rimljani su otkrili da je veoma dobar začin u jelima. U vreme Krstaških ratova dame su kitile stručkom timijana rane svojih ratnika, kao znak junaštva. U srednjem veku pripisivano mu je svojstvo da olakšava varenje, zaustavlja štucanje i pomaže protiv ujeda otrovnih zveri. Davali su ga i kao lek protiv noćnih mora.[4]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Za razliku od majkine dušice, kod koje je višegodišnji samo podzemni deo, dok je nadzemni zeljast i nestaje tokom zime, timijan je zimzelena vrsta kod koje nadzemni delovi odrvenjuju, a listovi na njima ostaju i preko zime.
  2. ^ Za razliku od srodne majkine dušice, kod koje je poleglo.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Thymus vulgaris L., Sp. Pl.: 591 (1753).”. World Checklist. Royal Botanic Gardens, Kew. Pristupljeno 28. 12. 2016. 
  2. ^ a b v g d đ e ž Stojčevski 2011, str. 86-88
  3. ^ a b v Igić 2010, str. 251
  4. ^ a b v g d „Timijan, majkina dušica”. alas. Matematički fakultet u Beogradu. Arhivirano iz originala 29. 12. 2016. g. Pristupljeno 30. 12. 2016. 
  5. ^ a b v g d đ e Tucakov 1984, str. 637-638
  6. ^ Grlić 1986, str. 274
  7. ^ Tasić 2004, str. 84

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Timijan na Vikimedijinoj ostavi
Подаци везани за чланак Thymus vulgaris на Викиврстама

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тимијан&oldid=28826925”