Убити Зорана Ђинђића
Ubiti Zorana Đinđića | |
---|---|
Scenario | Rajko Đurić Zlatko Paković |
Reditelj | Zlatko Paković |
Scenograf | Nikola Džafo |
Uloge | Nikola Đuričko Emina Elor Bojan Dimitrijević Jovana Stipić Igor Filipović Milijana Maksimović |
Premijera | 5. oktobar 2012. |
Mesto premijere | Scena Studentskog kulturnog centra Novi Sad „Fabrika” |
Originalan jezik | srpski |
Ubiti Zorana Đinđića je srpska tragikomična muzička predstava iz 2012. godine u režiji Zlatka Pakovića nastala po motivima istoimene drame koju je Paković napisao zajedno sa Rajkom Đurićem.[1][2] Opisana od strane njenih autora kao „politički kabare”, predstava na apsurdistički način sagledava političko stanje u Srbiji nakon atentata na Zorana Đinđića. Scenografiju predstave je radio Nikola Džafo zajedno sa kolektivom „Art klinika”, muziku je komponovao Božidar Obradinović, a tekstove za pesme napisao Tomislav Marković. Plakat koji prikazuje Zorana Đinđića na štakama, dizajnirao je novosadski umetnik Vladimir Strajnić.[3]
Predstava je imala svoju premijeru 5. oktobra 2012. godine na sceni „Fabrika” Studentskog kulturnog centra Novi Sad, i njoj su prisustvovali između ostalog Svetislav Basara, Borka Pavićević, Nebojša Popov i Zoran Živković. Datum premijere je odabran simbolično kao aluzija na petooktobarsku revoluciju o kojoj je režiser rekao da: „nije izvedena do kraja.”[4][5]
Ubiti Zorana Đinđića je bio drugi pozorišni komad koji je 2012. godine kao svoju temu imao ubistvo premijera Zorana Đinđića. Njemu je prethodio pozorišni komad Zoran Đinđić, reditelja Olivera Frljića u maju 2012. godine.[6] Za razliku od Frljićevog dela, koje je bilo tema polemike kritičara zbog svog kontroverznog pristupu činjenicama, Ubiti Zorana Đinđića je bio veći kritički i komercijalni uspeh.[7] Mirjana Karanović je predstavu opisala kao: „moćnu, beskompromisnu i hrabru predstavu, sve ono što Zoran Đinđić Olivera Frljića – nije.”[8] Nakon uspeha u Novom Sadu, predstava je igrana u Beogradu, Somboru, Novom Pazaru, Zagrebu i Beču.[9] Takođe je izvedena u okviru četrdeset i sedmog godišnjeg festivala Bitef.[10]
Reditelj predstave Zlatko Paković je o cilju predstave rekao: „Predstava Ubiti Zorana Đinđića je osveta svima onima koji su priželjkivali Đinđićevo ubistvo i njime se okoristili. Njima se treba izrugivati na smrt, jer oni čine sve da građani i građanke Srbije budu nezadovoljni i sumorni”[11]
Postava
[uredi | uredi izvor]Glumačka postava
[uredi | uredi izvor]Nastanak
[uredi | uredi izvor]Drama Ubiti Zorana Đinđića, napisana je od strane srpskog političara, pisca i romologa, Rajka Đurića, uz dramaturšku pomoć Zlatka Pakovića,[13] i prvi put objavljena u knjizi Radnici umiru pevajući 2011. godine. Knjiga je nastala u okviru konkursa za „savremeni angažovani dramski tekst” koji je raspisao fond Hartefakt.[14][a] Drama Ubiti Zorana Đinđića je bila jedna od pet drama odabranih od strane stručnog žirija kojeg su činili Biljana Srbljanović, Miloš Lolić i Slobodan Obradović. U recenziji knjige za nedeljnik Vreme, Teofil Pančić, opisuje Ubiti Zorana Đinđića kao delo koje je „previše angažovano”, pozivajući se na količinu aluzija na stvarne ličnosti srpske političke scene, i smatrajući da bi delo bolje funkcionisalo kao radio-drama.[15]
Dizajn plakata za predstavu uradio je novosadski umetnik Vladimir Strajnić opisujući proces kreiranja plakata kao: „izuzetno intenzivan i emotivan”. Plakat je zamišljen i kreiran u periodu od nekoliko sati; na njemu se nalazi silueta Zorana Đinđića sačinjena od elemenata koji simbolizuju progresivizam, nauku, budućnost i prosperitet. Odluku da prikaže premijera Đinđića na štakama, umetnik je objasnio: „Njegova figura se kreće sporo, sa štakama, kroz neprijateljsko okruženje – aluzija na njegovu povredu noge i težinu puta kojem je išao.” Crvena pozadina odabrana je da predstavlja opresivnu snagu klerofašizma. Autor je o delu rekao: „Kroz ovaj plakat želeo sam da sažmem sve emocije, konflikte i nadu vezane za Đinđića i njegovu misiju.”[16]
Produkciju drame finansirao je Studentski kulturni centar Novi Sad, na čijoj je sceni „Fabrika” predstava imala svoju premijeru.[17] Scenografiju predstave uradio je novosadski multimedijalni umetnik Nikola Džafo, zajedno sa umetničkim kolektivom „Art klinika”. U okviru scenografije, Džafo bi oblepljivao hodnike pozorišta koji su vodili ka sceni, člancima iz tabloida koji su se kroz medijsku hajku zalagali za smrt premijera Zorana Đinđića. U člancima su se našli citati Aleksandra Tijanića, Milorada Vučelića i Velimira Ilića. Pre početka predstave je sa razglasa emitovan ponavljajući citat Tomislava Nikolića, u trenutku premijere predsednika republike Srbije, iz februara 2003. godine koji glasi: „Ako neko od vas u sledećih mesec ili dva slučajno vidi Zorana Đinđića, neka mu poruči da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom.”[18][19]
Kritike
[uredi | uredi izvor]Predstava Ubiti Zorana Đinšića je toplo prihvaćena od strane kritičara. Pisac i kolumnista Svetislav Basara je o predstavi rekao: „Svima poručujem da je pogledaju, naročito glavnom odboru DSS-a”, a zatim je u svojoj kolumni u novinama Danas napisao: „u predstavi Ubiti Zorana Đinđića politika nijednog trenutka nije nadjačala umetnost” i dodao o Pakovićevom prikazu političara: „Paković ih je prikazao onakvim kakvi vaistinu jesu - kao opasne klovnove, a ne kako oni laskaju sebi - kao istorijske ličnosti.”[20][21]
Novica Milić, novinar za vebsajt Peščanik je napisao da predstava: „pogađa u centar - Srbije” dok je Saša Ilić za isti vebsajt napisao da predstava priča „brehtijanskim govorom” i „[upozorava] pritom da mi ne živimo u društvu Ožalošćene porodice [...] već naprotiv, u društvu koje je zarobio zločinački aparat iz Miloševićevog doba, koji je nakon ubistva premijera ponovo ugrabio institucije vlasti, privrede, obrazovanja i kulture, i nacerio nam se u lice.”[22][23]
Teofil Pančić, koji je izrazio svoje sumnje u dramu kada je pisao o njoj u okviru recenzije knjige Radnici umiru pevajući, nazvao je predstavu uspešnom i pohvalio glumačku postavu o kojoj je rekao da u predstavu ubacuju „teatarske heart & soul.”[24] Reditelj Gorčin Stojanović je za Radio Slobodnu Evropu rekao: „Mislim da je ova predstava potvrda da pozorište ima moć, isključivo i samo onda ako je pozorište. Ova predstava je odlična i ona je na visokom izvođačkom nivou.”[25][26]
Uključivanje predstave Ubiti Zorana Đinđića, zajedno sa predstavom Zoran Đinđić Olivera Frljića, u repertoar četrdeset i sedmog godišnjeg Bitefa 2013. godine, izazvalo je komešanje među kritičarima. U recenziji koja se osvrtala na Bitef, Tamara Baračkov je u časopisu Scena o predstavi napisala: „Predstava Ubiti Zorana Đinđića često se gubi u suviše velikom karikiranju i pamfletskom potcrtavanju određenih segmenata, što deluje kao preterano ilustrativno parodiranje sa kabaretskim tonom.”[13]
Napomene
[uredi | uredi izvor]- ^ Alternativno napisano i kao Heartefact fund
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Baračkov, Tamara (2013). „Krizne godine” (PDF). Scena. 4: 196.
- ^ Ćirić, Sonja (11. 11. 2020). „Naša je odgovornost pred budućnošću”. www.vreme.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-11-29.
- ^ N.Dž (2014-03-05). „Novo izvođenje predstave "Ubiti Zorana Đinđića"”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-11-29.
- ^ B92. „Premijera “Ubiti Zorana Đinđića“”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-11-29.
- ^ Gruhonjic, Dinko (2012-10-06). „U Novom Sadu izvedena predstava "Ubiti Zorana Đinđića"”. Autonomija (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-11-29.
- ^ Đinđić, Muharem Bazdulj, Zoran (2013-03-13). „Đinđićeva differentia specifica”. Peščanik (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-12-01.
- ^ Šinković, Norbert (2012-10-06). „"Ubiti Zorana Đinđića": Ruganje melanholičnoj Srbiji”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2024-11-29.
- ^ „Ubiti Zorana Đinđića - TEATAR.HR” (na jeziku: hrvatski). 2015-12-22. Pristupljeno 2024-11-29.
- ^ „"Ubiti Zorana Đinđića" u Pogonu Jedinstva | Forum.tm”. forum.tm (na jeziku: hrvatski). 2015-12-23. Pristupljeno 2024-11-30.
- ^ „Teško je biti - 47. BITEF | SEEcult.org”. www.seecult.org. Pristupljeno 2024-11-29.
- ^ „„Ubiti Zorana Đinđića” u Somboru - Vesti iz Sombora - SOinfo.org - Sombor 24/7”. www.soinfo.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-11-29.
- ^ Degordian (http://www.degordian.com); Petrovic, Jovana. „Nikola Đuričko”. jdp. Приступљено 2024-12-02.
- ^ а б Барачков, Тамара (2013). „Кризне године” (PDF). Сцена. 4: 197.
- ^ „Radnici umiru pevajući | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 2024-11-30.
- ^ Панчић, Теофил (13. јул 2011). „Nešto se dešava, nešto se pomera”. www.vreme.com (на језику: српски). Приступљено 2024-11-30.
- ^ Имејл Владимира Страјнића о свом плакату (30.11.2024): „Jasno se sećam rada na ovom plakatu, jer je proces bio izuzetno intenzivan i emotivan. Dobio sam vrlo malo vremena za ovaj projekat – naručilac me je pozvao predveče, zamolivši da završim plakat do sutra pre podne, jer je tada morao da ide u štampu. U bilo kojoj drugoj situaciji odbio bih da radim na projektu za koji imam samo nekoliko sati, ali Zoran Đinđić je bio ličnost koju sam duboko poštovao. Za mene je predstavljao nadu i viziju da Srbija može izaći iz začaranog kruga 90-ih, iz tame u kojoj se gušila, i krenuti ka progresu. Ta emocija je postala centralni motiv plakata. Na njemu je Đinđićeva figura prikazana kao silueta sačinjena od elemenata koji simbolizuju progresivizam, budućnost, nauku i prosperitet. Njegova figura se kreće sporo, sa štakama, kroz neprijateljsko okruženje – aluzija na njegovu povredu noge i težinu puta kojim je išao. To neprijateljsko okruženje predstavljeno je crvenom bojom, koja simbolizuje opresivnu silu prošlosti – crveno-crnu kombinaciju koju sam doživeo kao metaforu klerofašizma. Na plakatu je vizuelno prikazana prekinuta linija – simbol jednog pucnja koji je zaustavio vremensku liniju u kojoj je Srbija mogla da se otrgne iz kandži tradicionalizma i okrene ka svetlijoj budućnosti. Kroz ovaj plakat želeo sam da sažmem sve emocije, konflikte i nadu vezane za Đinđića i njegovu misiju.”
- ^ T, B. G. „Predstava o ubistvu Zorana Đinđića”. Politika Online. Приступљено 2024-12-07.
- ^ Šinković, Norbert (2012-10-06). „"Ubiti Zorana Đinđića": Ruganje melanholičnoj Srbiji”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2024-11-30.
- ^ „Minut ćutanja i dalje traje - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2012-10-06. Приступљено 2024-11-30.
- ^ „Minut ćutanja i dalje traje - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2012-10-06. Приступљено 2024-12-01.
- ^ „Ubiti Đinđića, u Beogradu | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 2024-12-01.
- ^ Đinđić, Novica Milić, Zoran (2012-10-14). „“Ubiti Zorana Đinđića””. Peščanik (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01.
- ^ Đinđić, Saša Ilić, Zoran (2013-03-14). „Martovske pozorišne iluzije”. Peščanik (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-01.
- ^ Панчић, Теофил (17. октобар 2012). „Pamflet sa srcem”. www.vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-11-30.
- ^ Šinković, Norbert (2012-10-06). „"Ubiti Zorana Đinđića": Ruganje melanholičnoj Srbiji”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2024-12-01.
- ^ „Ubiti Đinđića, u Beogradu | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 2024-12-01.