Hronologija SFRJ i SKJ 1989.
Appearance
◄ 1970—1979. | |
1992—1995. ► |
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), delovanje Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), Radnički pokret Jugoslavije, kao i opšta politička, društvena i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku 1989. godine.
Događaji
[uredi | uredi izvor]Januar
[uredi | uredi izvor]11. januar
[uredi | uredi izvor]- U Titogradu, ispred zgrade Skupštine SR Crne Gore, tokom 10. i 11. januara, održane masovne „antibokratske“ demonstracije protiv rukovodstva Saveza komunista Crne Gore. Nakon višemesečnih pritisaka (od oktobra 1988) kolektivne ostavke su podneli članovi Predsedništva SR Crne Gore (predsednik Božina Ivanović), Predsedništva CK SK Crne Gore (predsednik Miljan Radović) i Predsedništva Republičke konferencije SSRN Crne Gore, kao i predsednik Skupštine SR Crne Gore Velisav Vuksanović, članovi Predsedništva CK SKJ iz Crne Gore – Vidoje Žarković i Marko Orlandić, izvršni sekretar Predsedništva CK SKJ Slobodan Filipović, član Predsedništva SFRJ Veselin Đuranović i niz drugih državno-partijskih funkcionera.[1]
Februar
[uredi | uredi izvor]21. februar
[uredi | uredi izvor]- U rudniku Stari trg (u sastavu Trpče), kod Titove Mitrovice, izbio štrajk 1.350 rudara albanske nacionalnosti, koji su se zatvorili u rudarska okna i započeli štrajk glađu. Povod za štrajk bila je smena rukovodstva Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Kosova i najavljene promene u političkom sistemu Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosovo. Štrajk je obustavljen 27. februara, nakon podnošenja ostavke grupe pokrajinskih funkcionera, na čelu sa predsednikom Pokrajinskog komiteta SK Kosova Rahmana Morine (CK SKJ nije prihvatio njehovu ostavku).[1][2]
27. februar
[uredi | uredi izvor]- U Ljubljani, u Cankarevom domu, nakon odluke Predsedništva SFRJ da uvede vanredno stanje u SAP Kosovo, održan skup podrške albanskim rudarima. Na skupu je govorio i predsednik Predsedništva CK SK Slovenije Milan Kučan, koji je istakao — da se u Starom trgu brani avnojevska Jugoslavija. Skup u Ljubljani je izazvao veliko nezadovoljstvo među građanima Srbije, gde je organizovano više protesnih skupova i još više produbio razmimoilaženja i sukobe između rukovodstva SR Slovenije i SR Srbije oko načina rešavanja jugoslovenske krize.[1][3]
28. februar
[uredi | uredi izvor]- U Beogradu ispred zgrade Skupštine SFRJ otpočele masovne demonstracije na kojima je zahtevano rešavanje krize na Kosovu i „hapšenje Azema Vlasija”. Okupljenim demonstrantima obratili su se Raif Dizdarević, predsednik Predsedništva SFRJ i Slobodan Milošević, predsednik Predsedništva CK SK Srbije.[1][3]
Mart
[uredi | uredi izvor]1. mart
[uredi | uredi izvor]- Uhapšen Azem Vlasi, smenjeni član Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Kosova i grupa od 15 zaposlenih rukovodilca i radnika rudnika „Trepča”, među kojima su bili — Burhan Kavaja, direktor flotacionog rudnika „Trepča” i Aziz Abraši, generalni direktor Rudarsko-metalurškog kombinata „Trepča”. Optuženi su za organizovanje štrajka u Starom trgu, odnosno za kontrarevolucionarno delovanje, separatizam i nacionalizam i ugrožavanje bratstva i jedinstva (svi uhapšeni su pušteni na slobodu 24. aprila 1990. amnestijom Predsedništva SFRJ).[1][4]
16. mart
[uredi | uredi izvor]- Skupština SFRJ izabrala novo Savezno izvršno veće (SIV). Predsednik SIV bio je Ante Marković, potpredsednici Aleksandar Mitrović i Živko Pregl, a neki od saveznih sekretara — Budimir Lončar (spoljni poslovi), Veljko Kadijević (narodna odbrana), Petar Gračanin (unutrašnji poslovi) i dr. Bila je ovo poslednja jugoslovenska vlada koja je funkcionisala do decembra 1991, kada je Marković podneo ostavku.[5][6]
Novembar
[uredi | uredi izvor]12. novembar
[uredi | uredi izvor]- Na teritoriji SR Srbije održani izbori za sva tri veća[a] skupština opština i gradova, Skupštine SAP Vojvodine, Skupštine SAP Kosova i Skupštine SR Srbije (izbori za veća udruženog rada održani su u petak 10. novembra[7]). Uporedo sa skupštinskim održani su i izbori za predsednika Predsedništva SR Srbije, na kojima su kandidati bili — Miroslav Đorđević, Mihalj Kertes, Zoran Pjanić i Slobodan Milošević, koji je odneo ubedljivu pobedu (80,36%).[8][9]
Napomene
[uredi | uredi izvor]- ^ Sve skupštine su se sastojale iz tri veća — Društveno-političko veće, Veće udruženog rada i Veće opština (u skupštinama opština postojalo je Veće mesnih zajednica)
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d Bilić 2005, str. 78.
- ^ Dimitrijević 2020, str. 369.
- ^ a b Dimitrijević 2020, str. 370.
- ^ Dimitrijević 2020, str. 372.
- ^ S. list 20/89 1989, str. 499.
- ^ Bilić 2005, str. 79.
- ^ „Izbori u Srbiji — za delegate Veća udruženog rada: Glasalo preko 90 odsto birača”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 11. 11. 1989. str. 11.
- ^ „Dobar odziv glasača u Srbiji: Zadovoljstvo izborima”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 13. 11. 1989. str. 36.
- ^ „Izbori umesto glasanja”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 13. 11. 1989. str. 1.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Službeni list FNRJ 20/89, 17. mart 1989. (PDF). Beograd: Službeni list SFRJ. 1989.
- Moderna srpska država 1804—2004 hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
- Bilić, Ivan (2005). „Kronologija raspada SFRJ i stvaranje Republike Hrvatske do 15. siječnja 1992.”. National security and the future. Zagreb: St. George Association / Udruga sv. Jurja. VI: 73—184.