Hronologija FNRJ i KPJ 1948.
.svg)
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji (FNRJ), delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), Radničkog pokreta Jugoslavije, kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku 1948. godine.
Januar[uredi | uredi izvor]
1. januar[uredi | uredi izvor]
- U Železniku, kod Beograda svečano puštena u rad fabrika teških alatnih mašina „Ivo Lola Ribar“, koju je izgradila omladina.[1][2]
8. januar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana sednica Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ na kojoj su ratifikovani Ugovori o prijateljstvu sa NR Bugarskom, Mađarskom i Kraljevinom Rumunijom.[1][2]
10. januar[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu, 10. i 11. januara, održano prvo savetovanje tri akademije nauka i umetnosti FNRJ — Srpske akademije nauka (SAN), Slovenačke akademije znanosti i umetnosti (SAZU) i Jugoslavenske akademija znanosti i umjetnosti (JAZU). Na savetovanju su utvrđene smernice za budući zajednički rad i donesena Rezolucija u kojoj je precizirana društvena, naučna i ideološka uloga akademija.[1]
sredina januara[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održano zasedanje Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro), na kome su učestvovali predstavnici devet komunističkih partija. Tokom zasedanja razmatrano je pitanje stvaranja stalnog kolegijuma urednika organa Informbiroa — lista Za čvrst mir, za narodnu demokratiju i predloženo da svaka partija predloži po jednog predstavnika u kolegijum.[1]
25. januar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, od 25. do 27. januara, održan Drugi kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije (AFŽ), kome su pored delegata prisustvovali Josip Broz Tito i delegati inostranih ženskih organizacija. Na kraju Kongresa izabran je Centralni i Izvršni odbor, a za predsednika Centralnog odbora izabrana je Vida Tomšič.[3]
Februar[uredi | uredi izvor]
8. februar[uredi | uredi izvor]
- Na teritoriji Narodne Republike Srbije, 8. i 22. februara, održani izbori za organe Narodnog fronta Srbije.[4]
17. februar[uredi | uredi izvor]
- U Pragu u Čehoslovačkoj, 17. i 18. februara, održana Konferencija ministara spoljnih poslova FNR Jugoslavije, Čehoslovačke Republike i Republike Poljske na kojoj se govorilo o problemima Nemačke. Usvojena je Dekleracija i odlučeno da tri vlade nastave razmenu obaveštavanja i gledišta po pitanjima koja se odnose na Nemačku.[4]
29. februar[uredi | uredi izvor]
- Na teritoriji Narodne Republike Bosne i Hercegovine održani izbori za organe Narodnog fronta Bosne i Hercegovine.[4]
Mart[uredi | uredi izvor]
1. mart[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana sednica CK KPJ Jugoslavije na kojoj je razmatran i odbijen zahtev Josifa Staljina za stvaranje federacije FNR Jugoslavije, NR Bugarske i NR Albanije, sa obrazloženjem da bi to predstavljalo opasnost za Jugoslaviju, njen suverenitet i privredni razvoj.[4][5]
6. mart[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, 6. i 7. marta, održan Drugi kongres Društva za kulturnu saradnju Jugoslavija—SSSR, na kome je izabrana nova Uprava, čiji je predsednik bio Marijan Stilinović.[6][7]
18. marta[uredi | uredi izvor]
- Vlada SSSR donela odluku o opozivu iz Jugoslavije svih vojnih stručnjaka, a narednog dana i odluku o opozivu civilnih stručnjaka, sa obrazloženjem da su „okruženi neprijateljstvom”.[6][7]
20. mart[uredi | uredi izvor]
- Predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito uputio pismo ministru inostranih poslova SSSR Vjačeslavu Molotovu u kome ga je upozorio na štetnost postupaka i neosnovanost razloga, navedenih od strane sovjetske vlade, za povlačenje vojnih i civilnih stručnjaka iz Jugoslavije.[6][5][7]
27. mart[uredi | uredi izvor]
- Centralni komitet SKP(b) uputio pismo Centralnom komitetu KPJ u kome je ponovio obrazloženje Vlade SSSR za povlačenje sovjetskih vojnih i civilnih stručnjaka iz Jugoslavije.[6][5][7]
April[uredi | uredi izvor]
4. april[uredi | uredi izvor]
- Na Cetinju održan Prvi zemaljski kongres Saveza boraca NOR Crne Gore, na kome je za predsednika Saveza boraca izabran Blažo Jovanović.[8]
11. april[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, u blizini Ušća, održan svečani miting na kome je izvršena smotra 19 omladinskih radnih brigada koje su potom započele radove na izgradnji Novog Beograda. Mitingu i smotri radnih brigada, prisustvovali su predsednik Vlade NR Srbije Blagoje Nešković i predsednik Privrednog saveta FNRJ Boris Kidrič. Ovaj dan se obeležava kao Dan Gradske opštine Novi Beograd.[8][7]
12. april[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, 12. i 13. aprila, održana plenarna sednica Centralnog komiteta KP Jugoslavije povodom optužbi koje su Staljin i CK SKP(b) izrekli na račun KP Jugoslavije. Na plenumu je usvojen tekst odgovora na pismo CK SKP(b) od 27. marta, u kome su opovrgnute optužbe i izraženo čuđenje i nezadovoljstvo zbog stava koji je zauzet prema KPJ. Sa odgovorom upućenom SKP(b), nisu se složili Andrija Hebrang i Sreten Žujović.[8][5]
18. april[uredi | uredi izvor]
- U Sarajevu održan Drugi kongres Narodnog fronta Bosne i Hercegovine.[9]
25. april[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održan Drugi kongres Antifašističkog fronta žena Srbije.[9]
26. april[uredi | uredi izvor]
- U Ljubljani održan Drugi kongres Oslobodilačkog fronta Slovenije, na kome je izabran novi Glavni odbor, čiji je predsednik bio Josip Vidmar.[9]
Maj[uredi | uredi izvor]
4. maj[uredi | uredi izvor]
- CK SKP(b) uputio novo pismo CK KPJ u kome je proširio optužbe i klevete protiv Jugoslavije i njenog rukovodstva.[9][7][10]
9. maj[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana sednica CK KPJ na kojoj je usvojen odgovor na pismo CK SKP(b) od 4. maja i iz CK KPJ isključeni Sreten Žujović i Andrija Hebrang.[11][7][10]
- U Beogradu održan Prvi zemaljski kongres Saveza boraca NOR Srbije, na kome je za predsednika Saveza boraca izabran Dušan Petrović Šane.[11][7]
16. maj[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu održan Prvi zemaljski kongres Saveza boraca NOR Hrvatske.[11]
19. maj[uredi | uredi izvor]
- CK SKP(b) uputio novo pismo CK KPJ u kome se insistira da KPJ pošalje svoje predstavnike na predstojeći sastanak Informbiroa.[9][7][10]
20. maj[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana plenarna sednica CK KPJ na kojoj su donete odluke da delegati KPJ ne idu na zasedanje Informbiroa i da se u julu održi Peti kongres KPJ.[11][7][10]
22. maj[uredi | uredi izvor]
- CK SKP(b) uputio novo pismo CK KPJ u kome je oštro kritikovano odbijanje KPJ da uputi predstavnike na sastanak Informbiroa, koje je okvalifikovano kao „prelazak na pozicije nacionalizma”. U pismu je najavljeno da će Informbiro na zasedanju u junu pretresti pitanja „o stanju u jugoslovenskoj komunističkoj partiji” i bez prisustva predstavnika KPJ.[11][7][10]
30. maj[uredi | uredi izvor]
- U Sarajevu održan Prvi zemaljski kongres Saveza boraca NOR Bosne i Hercegovine.[12]
Jun[uredi | uredi izvor]
1. jun[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu umro Jaša Prodanović (1867—1948), književnik i političar, jedan od osnivača Republikanske stranke (1921), potpredsednik Vlade FNRJ i član SAN.
3. jun[uredi | uredi izvor]
- Vlada FNRJ, na predlog Ministarstva finansija, donela Uredbu o narodnom zajmu Petogodišnjeg plana razvitka narodne privrede FNRJ.[12][7]
20. jun[uredi | uredi izvor]
- CK KPJ, povodom zakazanog sastanka Informbiroa u Bukureštu, naglasio da ne može slati svoje predstavnike na ovaj sastanak, jer je pitanje nesuglasica između CK SKP(b) i CK KPJ postavljeno nepravilno.[12][13]
- U Bukureštu, od 20. do 22. juna, održano zasedanje Informbiroa, na kome je usvojena Rezolucija o stanju u KP Jugoslavije.[7]
28. jun[uredi | uredi izvor]
- Informbiro objavio Rezoluciju o stanju u KP Jugoslavije, u kojoj su ponovljene optužbe na račun KPJ i kojom su „zdrave snage u KPJ” pozvane da prisile rukovodstvo da „prizna greške”.[14][7][13]
29. jun[uredi | uredi izvor]
- CK KPJ održao sednicu povodom Rezolucije Informbiroa na kojoj je odlučeno da se Rezolucija i Izjava CK KPJ u celini objave u štampi, što je i učinjeno narednog dana.[14][7][13]
Jul[uredi | uredi izvor]
4. jul[uredi | uredi izvor]
- U Ljubljani održan Prvi zemaljski kongres Saveza boraca NOR Slovenije, na kome je za predsednika Saveza boraca izabran Ivan Maček.[15]
6. jul[uredi | uredi izvor]
- Vlada FNRJ pozvala sve jugoslovenske građane koji se nalaze u Sovjetskom Savezu da se vrate u Jugoslaviju.[15][7]
- U Londonu, u Ujedinjenom Kraljevstvu, od 6. jula do 16. avgusta održane XIV letnje olimpijske igre na kojima su Predstavnici FNR Jugoslavije postigli 24 mesto, osvojivši dve srebrne medalje — atletika i fudbal.
21. jul[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, od 21. do 28. jula, održan Peti kongres Komunističke partije Jugoslavije, kome je prisustvovalo 2.344 delegata. Glavna tema Kongresa bila je Rezolucija Informbiroa, a referate su podneli — Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Edvard Kardelj, Boris Kidrič, Moša Pijade i Blagoje Nešković. Kongres je dao podršku CK KPJ u „odbrani nezavisnosti“ Jugoslavije, a usvojena je i Rezolucija o odnosu KPJ prema Informbirou. Na kraju Kongresa izabran je novi Centralni komitet i Politbiro, a za generalnog sekretara ponovo je izabran Josip Broz Tito.[16][7][17][18]
30. jul[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, od 30. jula do 18. avgusta, održana Međunarodna dunavska konferencija na kojoj se raspravljalo o režimu plovidbe Dunavom.[19]
Avgust[uredi | uredi izvor]
10. avgust[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održan sastanak Centralnog veća Narodne omladine Jugoslavije na kome je usvojena odluka Petog kongresa KPJ o spajanju Saveza komunističke omladine (SKOJ) i Narodne omladine (NOJ) u jednu jedinstvenu omladinsku organizaciju.[20]
18. avgust[uredi | uredi izvor]
- Ministarstvo unutrašnjih poslova FNRJ objavilo saopštenje da je u noći 11/12. avgusta grupa visokih oficira Jugoslovenske armije — general-pukovnik Arso Jovanović, general-major Branko Petričević i pukovnik Vlado Dapčević, osujećena prilikom pokušaja ilegalnog prelaska jugoslovensko-rumunske granice, u okolini sela Sočica, kod Vršca. Tom prilikom ubijen je general Arso Jovanović (1907—1948), dok su ostala dvojica uspela da pobegnu. Oni su kasnije uhapšeni i juna 1950. osuđeni na 20 godina zatvora, ali su 1956. pušteni na slobodu.[21][22][7][23]
31. avgust[uredi | uredi izvor]
- U Ljubljani održan Plenum CK KP Slovenije na kojoj je odlučeno da se sazove Drugi kongres KPS, koji je održan 11. novembra.[20]
Septembar[uredi | uredi izvor]
5. septembar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održan Plenum Glavnog odbora Narodnog fronta Srbije na kome je ostavku podneo dotadašnji predsednik Blagoje Nešković, a na njegovo mesto izabran je Petar Stambolić. Na Plenumu je doneta Rezolucija u kojoj je osuđena klevetnička kampanja Informbiroa protiv KPJ.[20][7]
- U Beogradu održano vanredno zasedanje Narodne skupštine NR Srbije na kojoj je izvršena rekonstrukcija Vlade NR Srbije — predsednik Vlade je umesto Blagoja Neškovića postao Petar Stambolić.[20]
19. septembar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, 19. i 20. septembra, održan Prvi plenum Centralnog odbora Antifašističkog fronta žena Jugoslavije na kome je razmatran izveštaj o organizacionim pitanjima i zadacima, koji su postavljeni na Petom kongresu KPJ.[24]
27. septembar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana zajednička sednica Saveznog veća i Veća naroda Narodne skupštine FNRJ na kojoj je doneta Rezolucija povodom „nepravedne i klevetničke kampanje” koja je povedena protiv Jugoslavije nakon donošenja Rezolucije Informbiroa.[24] [25][7]
Oktobar[uredi | uredi izvor]
4. oktobar[uredi | uredi izvor]
- Na Cetinju, od 4. do 7. oktobra, održan Prvi osnivački kongres Komunističke partije Crne Gore, kome je prisustvovalo 264 delegata. Na Kongresu je izabran Centralni komitet KPCG, koji je na svojoj plenarnoj sednici izabrao Politbiro i rukovodstvo partije — Blažo Jovanović, politički i Andrija Mugoša, organizacioni sekretar.[26][25]
12. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, od 12. do 14. oktobra, održan Četvrti kongres Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), kome je prisustvovalo 946 delegata. Kongres je usvojio odluku Petog kongresa KPJ o spajanju Saveza komunističke omladine i Narodne omladine Jugoslavije u jedinstvenu organizaciju.[26][7][25][27]
17. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, 17. i 18. oktobra, održan Drugi kongres Ratnih vojnih invalida Jugoslavije (RVIJ) na kome je izabran novi Glavni odbor, usvojen Statut RVIJ i usvojena Rezolucija povodom kleveti i optužbi Informbiroa protiv Jugoslavije.[26][28]
24. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, od 24. do 26. oktobra, održan Prvi kongres Jedinstvenih sindikata Jugoslavije (JSJ), kome je prisustvovalo oko 1.000 delegata. Na Kongresu je usvojen Statut i izabran Centralni odbor, kao i doneta odluka o promeni naziva Jedinstvenih sindikata u Savez sindikata Jugoslavije (SSJ). Na Plenarnoj sednici Centralnog odbora za predsednika SSJ izabran je Đuro Salaj.[29][7][25][30]
Novembar[uredi | uredi izvor]
1. novembar[uredi | uredi izvor]
- U Sarajevu, od 1. do 4. novembra, održan Prvi osnivački kongres Komunističke partije Bosne i Hercegovine, kome je prisustvovalo 678 delegata. Na Kongresu je izabran Centralni komitet KPBiH, koji je na svojoj plenarnoj sednici izabrao Politbiro, a za sekretara Đuru Pucara Starog.[29][31]
11. novembar[uredi | uredi izvor]
- U Ljubljani, od 11. do 15. novembra, održan Drugi kongres Komunističke partije Slovenije. Kongres je izabrao Centralni komitet KPS, koji je na svojoj plenarnoj sednici izabrao Politbiro, a za sekretara Miha Marinka.[29][31]
21. novembar[uredi | uredi izvor]
- U Zagreb, od 21. do 26. novembra, održan Drugi kongres Komunističke partije Hrvatske. Kongres je izabrao Centralni komitet KPH, koji je na svojoj plenarnoj sednici izabrao Politbiro, a za sekretara Vladimira Bakarića.[32][31][33]
Decembar[uredi | uredi izvor]
15. decembar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, od 15. do 19. decembra, održan zajednički kongres Saveza komunističke omladine i Narodne omladine Jugoslavije, kome je prisustvovalo 1.469 delegata, kao i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. Na Kongresu je došlo do ujedinjenja SKOJ i NOJ u jedinstvenu organizaciju. Kongres je usvojio Statut i izabrao Centralni komitet, za čijeg je sekretara izabran Milijan Neoričić.[34][35][36]
19. decembar[uredi | uredi izvor]
- U Skoplju, od 19. do 24. decembra, održan Prvi kongres Komunističke partije Makedonije, kome je prisustvovao 541 delegat. Kongres je izabrao Centralni komitet KPM, koji je na svojoj plenarnoj sednici izabrao Politbiro, a za sekretara Lazara Koliševskog.[34][35]
20. decembar[uredi | uredi izvor]
- U Prištini, od 20. do 22. decembra, održana Četvrta konferencija KP Srbije za Kosovo i Metohiju, na kojoj su učestvovala 274 delegata. Na Konferenciji je izabran Oblasni komitet, koji je na svojoj prvoj sednici izabrao Biro Oblasnog komiteta, a za sekretara Đoka Pajkovića.[37]
23. decembar[uredi | uredi izvor]
- U Novom Sadu, od 23. do 25. decembra, održana Osma pokrajinska konferencija KP Srbije za Vojvodinu. Na Konferenciji je izabran Pokrajinski komitet, a za njegovog sekretara Dobrivoja Vidića.[37]
U toku 1948. godine[uredi | uredi izvor]
- Izvršen je popis stanovništva u FNRJ. Prema podacima koje je Državni statistički zavod Savezne planske komisije Vlade FNRJ objavio 16. marta u Jugoslaviji je živelo 15.841.566 stanovnika, od čega u NR Bosni i Hercegovini: 2.563.767 (16.2%), NR Makedoniji: 1.152.986 (7.3%), NR Sloveniji: 1.439.800 (9.1%), NR Srbiji: 6.527.966 (41.4%), NR Hrvatskoj: 3.779.858 (24%) i NR Crnoj Gori: 377.189 (2,4%).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Hronologija 3 1980, str. 56.
- ^ a b Hronologija Tito 1978, str. 119.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 57.
- ^ a b v g Hronologija 3 1980, str. 58.
- ^ a b v g Hronologija Tito 1978, str. 120.
- ^ a b v g Hronologija 3 1980, str. 59.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t Istorija Srbije 2004.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 60.
- ^ a b v g d Hronologija 3 1980, str. 61.
- ^ a b v g d Hronologija Tito 1978, str. 121.
- ^ a b v g d Hronologija 3 1980, str. 62.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 63.
- ^ a b v Hronologija Tito 1978, str. 122.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 64.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 65.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 65–66.
- ^ Hronologija Tito 1978, str. 123.
- ^ „Govor Josipa Broza Tita na V Kongresu KP Jugoslavije”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 66.
- ^ a b v g Hronologija 3 1980, str. 67.
- ^ Marković & Kržavac 1987, str. 241.
- ^ Marković & Kržavac 1987, str. 247.
- ^ „Odiseja Vlada Dapčevića”. www.novosti.rs. 3. 2. 2012.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 68.
- ^ a b v g Hronologija Tito 1978, str. 124.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 69.
- ^ „Na IV Kongresu SKOJ-a”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Prijem u Starom dvoru povodom II Kongresa invalida”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 70.
- ^ „Prijem u Domu armije u čast I Kongresa JSJ”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b v Hronologija Tito 1978, str. 125.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 71.
- ^ „Na II Kongresu KP Hrvatske”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 72.
- ^ a b Hronologija Tito 1978, str. 126.
- ^ „Na zajedničkom Kongresu SKOJ-a i NO Jugoslavije”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 73.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Stefanović, Momčilo; Baljak, Momčilo; Petrović, Dušan (1980). Pozdravi iz srca. Beograd: Mladost. COBISS.SR 49328903
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Marković, Dragan; Kržavac, Savo (1987). Zavera informbiroa. Beograd: Narodna knjiga. COBISS.SR 43019527
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
Hronologija radničkog pokreta, Saveza komunista i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije | ||
|---|---|---|
Hronologija je podeljena na tri oblasti — Hronologija radničkog pokreta i KPJ (1919—1941), Hronologija Narodnooslobodilačke borbe (1941—1945) i Hronologija SFRJ i SKJ (1945—1992) | ||
| do 1899. | .svg) .svg) | |
| 1900—1919. | ||
| 1920—1929. | ||
| 1930—1939. | ||
| 1941—1949. | ||
| 1950—1959. | ||
| 1960—1969. | ||
| 1970—1979. | ||
| 1980—1983. | ||
| 1990—1992. | ||
.svg){kind=small}
