21. slavonska udarna brigada
| 21. slavonska udarna brigada | |
|---|---|
 Borci brigade prelaze Papuk u zimu 1943. godine. | |
| Postojanje | 17. maj 1943 - maj 1945. Mesto formiranja: Slatinski Drenovac |
| Formacija | tri bataljona |
| Jačina | oko 500 boraca (1943) |
| Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja | Orden bratstva i jedinstva |
21. slavonska udarna brigada NOVJ formirana je 17. maja 1943. u selu Slatinski Drenovac od boraca Četvrtog bataljona Dvanaeste slavonske brigade, po jedne čete iz Šesnaeste, Sedamnaeste i Osamnaeste slavonske brigade i po 80 boraca iz Prvog slavonskog NOP odreda i Drugog slavonskog NOP odreda. U svom sastavu imala je tri bataljona sa oko 500 boraca. Ušla je u sastav 10. slavonske divizije. Naredbom Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske od 3. decembra 1943. dobila je naziv udarna.[1]
Ratni put brigade
[uredi | uredi izvor]Od 28. maja do 2. juna u sastavu 10. slavonske divizije učestvovala je u likvidaciji neprijateljskih uporišta u Požeškoj kotlini, 4. juna zauzela Donju Motičinu, 13. juna obezbeđivala napad 17. brigade na Sirač i odbila intervenciju domobrana iz Pakraca, 22. juna u rejonu Nježića odbila napad nemačke kolone iz Slavonske Požege. Od 9. 20. jula vodila je oštre borbe protiv jakih nemačkih, ustaških i domobranskih snaga, koje su prodrle na slobodnu teritoriju Psunja, Papuka i Požeške kotline. Brigada je veštim manevrima izbegla okruženje i uništenje. Sa 17. brigadom istakla se u napadu na nemačke policijske snage u Drenju, Drenjskom Slatniku, Mandićevcu i Pridvorju kod Đakova 26. avgusta, i u zarobljavanju 163 domobrana u Hercegovcu 12. septembra. Dana 14. septembra u selu Ivanjskoj kod Bjelovara uništila je žandarmerijsku posadu a njihovu kasarnu porušila. Zatim je dejstvovala u Podravini i Hrvatskom zagorju; 7. novembra 1943. sa Kalničkim NOP odredom posle 20-časovne borbe zauzela je Koprivnicu, zarobila 456 domobrana i zaplenila veću količinu oružja i drugog ratnog materijala. Početkom decembra 1943. u sastavu 28. divizije prebacila se u Turopolje i Pokuplje, gde je dejstvovala na prugi Zagreb-Sisak; 19. decembra učestvovala je u zauzimanju aerodroma Kurilovec kod Velike Gorice. Krajem decembra prebacila se preko Save u Moslavinu i zatim u Slavoniju. Tokom januara i februara 1944. dejstvovla je oko Slavonske Požege. Kod sela Klisa i Krivaje, blizu Daruvara, napala je 19. marta nemačku kolonu i uništila 1 tenk, 4 kamiona i 2 motocikla, a zatim učestvovala u borbama za oslobođenje Podarvske Slatine 4-5. aprila; zauzela je Feričance 22. aprila, a od 26. aprila do 4. maja u sastavu 28. divizije vodila teške borbe protiv Nemaca, domobrana i ustaša na Papuku i Ravnoj gori. U maju je ponovno dejstvovala u Moslavini i vodila borbe kod Hercegovca, Narte i Velikog Trojstva; 14. juna je zauzela Veliki Grđevac, a krajem juna i početkom jula vodila borbe u Podravini. Noću 23/24. jula 1944. prebacila se kod sela Davora preko Save na planinu Motajicu, gde je smenila Jedanaestu diviziju NOVJ, koja je upućena u Srbiju. Samostalno je vodila borbe protiv četnika do 14. septembra kad se s ostalim jedinicama 28. divizije prebacila preko Majevice prvo u rejon Zvornika, a 6/7. oktobra preko Drine u Srbiju. Učestvovala je u oktobru u borbama za oslobođenje Beograda. Krajem novembra ponovno se prebacila na levu obalu Drine i do sredine aprila 1945. dejstvovala u rejonu Bijeljine, Janje i Tuzle. Zatim, do kraja rata učestvovala je u borbama za oslobođenje Doboja, u čišćenju četnika na Motajici i završnim operacijama JA kroz Bosansku Gradišku, Bosansku Kostajnicu, Petrinju i Zagrebu.[2]
Odlikovana je Ordenom bratstva i jedinstva.
