25. maj

25. maj (25.5) je 145. dan godine po gregorijanskom kalendaru (146. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 220 dana.

Događaji

maj
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

• 1787 — Pod predsedništvom Džordža Vašingtona, u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.
• 1810 — U Rio de la Plati u Argentini počela pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.
• 1840 — U Srbiji uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.
• 1895 — Britanski pisac Oskar Vajld osuđen na dve godine robije zbog homoseksualnosti.
• 1911 — Predsednik Meksika Porfirio Dijaz podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.
• 1915 — Završena bitka za grad Ipr u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.
• 1923 — Velika Britanija priznala nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.
• 1929 — U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera „Gospođe ministarke“ Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.
• 1944 — Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.
• 1960 — Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.
• 1961 — Britanski advokat Piter Benenson osnovao u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.
• 1963 — Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.
• 1969 — U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed el Numejri.
• 1979 — Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 putnika i članova posade.
• 1983 — U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.
• 1991 — Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci „vazdušnim mostom“ prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.
• 1992 — Oskar Luiđi Skalfaro postao predsednik Italije.
• 1993 — Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945—46) i Tokiju (1946—48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.
• 1994 — Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju nakon 20 godina izgnanstva.
• 1995 —
  • Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije Vojske Republike Srpske kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.
  • Masakr na Tuzlanskoj kapiji. U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.
• 1996 — Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju nakon 50-ogodišnjeg egzila.
• 1997 — Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju.
• 2001 —
  • Deset godina nakon raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.
  • Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.
• 2002 — U padu aviona kineske avio-kompanije „Čajna erlajns“ u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.
• 2004 — Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.

Rođenja

• 1803 — Ralf Voldo Emerson, američki filozof, esejista i pesnik, duhovni vođa transcendentalista. (prem. 1882)
• 1856 — Luj Franše d’Epere, francuski maršal. (prem. 1942)
• 1887 — Dragiša Brašovan, srpski arhitekta, jedan od pionira srpske moderne arhitekture. (prem. 1965)
• 1889 — Igor Sikorski, rusko-američki konstruktor aviona i helikoptera. (prem. 1972)
• 1914 — Slobodan Princip Seljo, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. (prem. 1942)
• 1921 — Džek Stajnberger, američki fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (1988). (prem. 2020)
• 1925 — Džin Krejn, američka glumica. (prem. 2003)
• 1925 — Olga Adam, jugoslovenska i srpska pozorišna glumica i spikerka. (prem. 2012)
• 1929 — Beverli Sils, američka operska pevačica. (prem. 2007)
• 1939 — Diksi Karter, američka glumica i pevačica. (prem. 2010)
• 1939 — Ijan Makelen, engleski glumac.
• 1939 — Tibor Varadi, srpski pravnik, penzionisani profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, profesor emeritus Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti i Univerziteta Emori u Atlanti.
• 1942 — Zoran Gajić Grozdinac, srpski pevač narodne muzike. (prem. 1997)
• 1944 — Frenk Oz, američki glumac, lutkar, reditelj i producent.
• 1947 — Džeki Viver, australijska glumica.
• 1948 — Klaus Majne, nemački muzičar, najpoznatiji kao pevač grupe Scorpions.
• 1953 — Danijel Pasarela, argentinski fudbaler i fudbalski trener.
• 1953 — Gaetano Širea, italijanski fudbaler. (prem. 1989)
• 1958 — Pol Veler, engleski muzičar.
• 1963 — Majk Majers, kanadski glumac, komičar, scenarista i producent.
• 1964 — Rej Stivenson, severnoirski glumac. (prem. 2023)
• 1965 — Zoran Jovanović, srpski košarkaš.
• 1969 — En Hejč, američka glumica, rediteljka i scenaristkinja. (prem. 2022)
• 1971 — Džastin Henri, američki glumac.
• 1972 — Oktejvija Spenser, američka glumica i producentkinja.
• 1973 — Moli Sims, američka glumica i model
• 1976 — Kilijan Merfi, irski glumac.
• 1976 — Itan Supli, američki glumac.
• 1983 — Marselinjo Uertas, brazilsko-italijanski košarkaš.
• 1984 — Karla Koks, češka pornografska glumica.
• 1984 — Unur Birna Vilhjaulmsdoutir, islandska glumica i model, najpoznatija kao Mis Islanda i Mis sveta (2005).
• 1985 — Demba Ba, senegalski fudbaler.
• 1987 — Sanja Damnjanović, srpska rukometašica.
• 1990 — Nemanja Milić, srpski fudbaler.
• 1991 — Derik Vilijams, američki košarkaš.
• 1993 — Norman Pauel, američki košarkaš.
• 1998 — Anastasija Ražnatović, srpska pevačica.
• 1999 — Brek Besindžer, američka glumica.
• 1999 — Tijana Filipović, srpska fudbalerka.
• 2000 — Li Dženg, kineski skakač u vodu.

Smrti

• 1939 — Frenk Dajson, engleski astronom. (rođ. 1868)
• 1943 — Đurđelina Đuka Dinić, tekstilna radnica, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. (rođ. 1914)
• 1995 — Krešimir Ćosić, jugoslovenski i hrvatski košarkaški reprezentativac. (rođ. 1948)
• 2000 — Fransis Lederer, češki pozorišni i filmski glumac. (rođ. 1899)
• 2001 — Alberto Korda, kubanski fotograf. (rođ. 1928)
• 2010 — Erih Koš, srpski književnik, prevodilac i akademik. (rođ. 1913)
• 2020 — Džordž Flojd, Afroamerikanac koji je umro tokom lišavanja slobode

Praznici i dani sećanja

• Međunarodni praznici
  • Dan peškira
• Srpska pravoslavna crkva slavi:
  • sveštenomučenike Vikentija Krdžića, mitropolita skopskog i igumana manastira Sveti Prohor Pčinjski, Vladimira Protića
  • Svetog Epifanija - episkopa kiparskog.
  • Svetog Germana - patrijarha carigradskog
  • Svetog mučenika Pankratija
• Dan mladosti
• Dan Afrike

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma